Гласовите се создадени преку процесот на артикулација (1). Артикулацијата се однесува на начинот на кој ние формираме гласови и е резултат на движењата направени со одредена цел (2). Артикулацијата вклучува артикулација на гласови со помош на соодветни движења на перипеталните органи, нивно прилагодување според секој глас посебно, како и кон сите можни варијации на нивните променливи за изговарање на зборовите (3). Travis (4) и Nicolosi, Harryman и Kresheck според Correa, Nye и Hans (5) го дефинираат нарушувањето на артикулацијата на гласовите како резултат на несоодветни услови, поставено време, насока, притисок, брзина или интеграција на движењето на устата, јазикот, мекото непце или фаринксот, кое настанува како резултат на тоталното отсуство или несоодветната артикулација на гласовите. Нарушувањата на артикулацијата претставуваат атипично произведување на гласовите кои се карактеризираат со замена, испуштање, додавање или деформирање, кои може да ја нарушат разбирливоста на говорот (4). Говорните отстапувања претставуваат пречка за поединецот и го ограничуваат во нормалната комуникација (6). Нарушувањата на артикулацијата може да се појават на секоја возраст, но најчесто се појавуваат во текот на детството (7). Појавата на нарушувања на артикулацијата во повеќе од 50% од случаите е кај деца, споредено со други говорни нарушувања. Се смета дека во предучилишните институции се наоѓаат 30% од децата со артикулациски нарушувања, во основните училишта 16% и 4% се возрасни лица (8). Зачестеноста на нарушувањето на артикулацијата во Босна и Херцеговина кај децата од три до седумгодишна возраст е 29,69% (9). Децата со специфично нарушување на гласовите, коешто се дефинира со терминот артикулациско нарушување, има клинички важни потешкотии при создавањето на гласовите во нивниот јазик, според она што се очекува на нивна возраст (10). Во Босна и Херцеговина, говорниот јазик е босански/хрватски/српски и јазичниот проблем е регулиран со Уставот на Босна и Херцеговина и уставите на нејзините ентитети, така што имињата на официјалните јазици се: босански јазик, хрватски јазик и српски јазик. Сите три јазици заедно постојат во релативно мала област каде луѓето меѓусебно комуницираат и се разбираат. Само лингвистичките разлики не се големи и можат да се намалат на специфики кои се појавуваат со името на јазиците, така што босанскиот, хрватскиот и српскиот јазик имаат заедничко потекло и развој, како и други заеднички карактеристики и одговараат на еден јазик, таканаречен двоен систем со три различни имиња и три различни стандарди (11). Несоодветната артикулација во босанскиот/хрватскиот/српскиот јазик се појавува почесто со согласките, отколку со самогласките (13, 14). Едно од артикулациските нарушувања на согласките е сигматизмот кој се дефинира како несоодветно артикулирање на гласовите [ts], [s], [z] (кај помала група) и гласовите [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] (кај поголема група) (14). Според истиот автор, несоодветната артикулација на гласот [r] е наречена ротацизам, а ламдацизамот значи појава на несоодветно изговарање на гласовите [l] и [ʎ].
Целта на ова истражување беше да се анализираат грешките во говорот на децата со сигматизам. Грешките беа анализирани според зачестеноста на појавата на одредени типови неточни изговарања на гласови од групата со сигматизам и анализа на зачестеноста на сигматизмот и појавата на сигматизмот во комбинација со други видови нарушувања во артикулацијата (ротацизам и ламдацизам) според полот, возраста на испитаниците и според местото на живеење
|
|
The speech sounds are created through the process of articulation (1). Articulation refers to the way in which we form sounds and it is a result of conducted movement directed towards a specific goal (2). The articulation involves pronunciation of sounds with the help of appropriate movements of the peripheral organs, their adjustment according to each voice individually, as well as to the all possible variations of the words’ pronounced variables (3). Travis (4) and Nicolosi, Harryman and Kresheck according to Correa, Nye and Hans (5) define the articulation disorders as an incorrect pronunciation of speech sounds due to improper settings, time setup, direction, pressure, speed or integration of the lip movement, the tongue, the soft palate or the pharynx, which occurs due to total absence or inadequate articulation of the sounds. The articulation disorders represent an atypical production of speech sounds which cause substitution, omission, additions or distortions that can interfere with the speech intelligibility (4). The speech deviations represent a barrier for the individual and constrain the normal communication (6). Articulation disorders can occur at any age, however they usually occur during childhood (7). The articulation disorders in children occur in more than 50% of the cases compared to other speech disorders. It is considered that in the preschool institutions 30% of the children have articulation disorders, in the elementary schools 16% of the children suffer from this disorder and only 4% of adults are diagnosed with sigmatismus (8). In Bosnia and Herzegovina is measured 29, 69% prevalence of articulation disorders among the children from three to seven years of age (9). Children with specific impairment of speech sounds, which is defined with the term of articulation disorder, have clinically significant difficulties when producing speech sounds in their language, measured against what is being expected at their age (10). The spoken language in Bosnia and Herzegovina is Bosnian/Croatian/Serbian. The linguistic issue is regulated by the Constitution of Bosnia and Herzegovina and the constitutions of its entities, so the names of the three official languages are: Bosnian language, Croatian language and Serbian language. All three languages together appear on a relatively small area where the people communicate among themselves and understand each other on their own language. Solely the linguistic differences are not big and can be reduced to specifics that go along with the names of the languages. The Bosnian, Croatian, and Serbian language have a common origin and development, as well as other common features that correspond to one language, so-called diasystem, a languagewith three different names and three different standards (11). The mispronunciation within the Bosnian/Croatian/Serbian language happens more often with the consonants then the vowels (13, 14). One of the articulation disorders of the consonants is sigmatismus which is defined as mispronunciation of the sounds [ts], [s], [z] (smaller group) and the sounds [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] (wider group) (14). According to the same author, the mispronunciation of the sound [r] is called rhotacismus and the mispronunciation of sounds [l] and [ʎ] is called lambdacismus.
The aim of the research presented in this paper was to analyze the errors in the speech of children with sigmatismus. The errors were analyzed in terms of the frequency of occurrence of incorrectly pronounced certain types of sounds in the group with sigmatismus. Further, analysis of the occurrence of sigmatismus and the sigmatismus in a combination with other types of articulation disorders (rhotacismus and lambdacismus) in relation to the gender, the age of the subjects and their place of residence, was established.
|
Примерокот беше составен од 1600 испитаници, од двата пола, на хронолошка возраст од три до седум години. Испитаниците беа поделени на испитаници од урбана област (N=800) и рурална област (N=800). Сите испитаници беа поделени во старосни групи со шест месеци разлика помеѓу групите. Секоја група беше поделена според местото на живеење и полот. Во анализираниот примерок не постоеја испитаници со ментална ретардација или нарушување во слухот.
Примерокот на променливи се состоеше од следните променливи: возраст, пол, појава на нарушување во артикулацијата на гласовите (ОИГ): нормална артикулација, дисторзија, замена, испуштање, дисторзија-замена, дисторзија-испуштање, замена-испуштање, деформирање-замена-испуштање; артикулациски карактеристики (AK); нормална артикулација, артикулациони отстапувања на гласовите [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ]; отстапувања во изговорот на гласот [r]; отстапувања во изговорот на гласовите [l] и [ʎ] ; отстапување во изговорот на гласовите [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] и гласот [r]; отстапување во изговорот на гласовите [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] и гласовите [ l ] и [ʧ]; отстапување во изговорот на гласовите [l] и [ʧ], и гласот [r]; отстапување во изговорот на сите 30 гласа во босанскиот/хрватскиот/српскиот јазик: [a], [b], [ts], [ʧ], [t̗], [d], [ʤ], [d̗], [e], [f], [g], [h], [i], [j], [k], [l], [ʎ], [m], [n], [ɲ], [o], [p], [r], [s], [ʃ], [t], [u], [v], [z], [ʒ]. За целта на ова истражување беа претставени резултатите на испитаниците кои имаа само сигматизам, или сигматизам во комбинација со ротацизам или ламдацизам. Групата на предмети со сигматизам ги вклучи испитаниците чии изговарања беа набљудувани како дисторзија која произлегува од погрешно изговарање (интердентално изговарање и латерално носно изговарање). Испитаниците кои во својот говор имаа различен вид на дисторзија (само благо омекнување и редуцирана оклузија на африкати со точно позиционирање на изговорот) не беа вклучени во тестирањето. Овој критериум беше поставен според критериумите прецизирани од страна на Vuletic (7) во нејзиниот „тест за артикулација“, кој е стандардизиран за хрватскиот јазик. Авторот тврди дека иако интерденталниот изговор на гласовите може да се толерира како развојна фаза, сепак од детето ќе се бара да посетува логопед со цел нарушувањето да не се влоши, и тој потенцира дека интерденталниот изговор воопшто не се толерира поради тоа што ја зголемува интерденталната лабилност. Причината за ова е чекањето и непреземањето исправни мерки кое нешто само ги зголемува грешките што детето ги прави доколку постоело грешна артикулација и ретко води кон спонтано опоравување (7), што е исто така во согласност со досегашното наше искуство.
Тестирањето беше спроведено со покажување слики на децата од кои се бараше да ги именуваат истите. Додека траеше именувањето на сликите, испитувачот ја сними артикулацијата на зборот кој беше цел и неговата позиција. Сликите кои беа користени во истражувањето, исто така служеа да се создаде првиот стандардизиран тест на артикулација во Босна и Херцеговина во рамките на пилот-проектот. Истражувањето беше спроведено во градинки, основни училишта и здравствени центри од пет града во Босна и Херцеговина и нивните рурални средини. Истражувањето траеше една година.
|
|
The sample was consisted of 1600 subjects, from both genders and with chronological ages from three to seven. The subjects were divided into subjects from urban areas (N=800) and subjects from rural areas (N=800). All subjects were further divided into age groups with six months of difference in between. Each group was divided according to their place of residence and gender. There were no subjects with mental retardation or hearing impairment in the analyzed sample.
The sample of variables was consisted of the following: age, gender, form of sounds articulation disorder (OIG): normal articulation, distortion, substitution, omission, distortion-substitution, distortion-omission, substitution-omission, distortion-substitution-omission; Articulation features (AK); normal articulation, articulating deviation of the sounds [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ]; articulation deviation of the sound [r]; articulating deviation of the sounds [l] and [ʎ] ; articulating deviation of the sounds [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] and the sound [r]; and articulating deviation of the sounds [ts], [s], [z], [ʧ], [t̗], [ʤ], [d̗], [ʃ], [ʒ] and the sounds [l] and [ʧ]; articulating deviation of the sounds [l] and [ʧ], and the sound [r]; articulating deviation of all 30 sounds of the Bosnian/Croatian/Serbian language: [a], [b], [ts], [ʧ], [t̗], [d], [ʤ], [d̗], [e], [f], [g], [h], [i], [j], [k], [l], [ʎ], [m], [n], [ɲ], [o], [p], [r], [s], [ʃ], [t], [u], [v], [z], [ʒ]. For the purpose of this research, the results of the subjects that had only sigmatismus, or sigmatismus in combination with rhotacismus or lambdacismus were presented. The group of subjects with sigmatismus included subjects whose pronunciations were observed as distortions, consequence from displacement of the articulation (inter-dental pronunciation and lateral nasal pronunciation). The subjects who had a different type of speech distortion (only mild softening and reduced occlusion of affricates with the correct place of articulation) were not included in the testing. This research was a set up in accordance with the criteria specified by Vuletic (7) in her ‘Test of Articulation’ standardized for the Croatian language. The author states that, although the inter-dental pronunciation of sounds can be tolerated as a developmental phase, the child will be required to visit a speech therapist, so the disorder won’t become inferior. She also points out that the inter-dental pronunciation should not be tolerated at all, because it reduces the inter-dental labiality. Waiting and not starting a correction process only reinforces the mistakes that the child does, and if there is a case of displacement of articulation, it rarely leads to a spontaneous recovery (7). This is also consistent with the authors’ experience.
The testing was conducted by showing pictures to the children and asking them to name each one. While naming the pictures, the examiner recorded the articulation of the sounds in the targeted words and their position. The pictures that were used in the research were also used to create the first standardized test of articulation in Bosnia and Herzegovina in the frame of one pilot project. The research was conducted in kindergartens, elementary schools and health centers of five cities in Bosnia and Herzegovina and their rural environments. The study lasted one year.
|