ГРАМАТИЧКО-СИНТАКТИЧЕН ДЕФИЦИТ КАЈ ДЕЦА СО СПЕЦИФИЧНО ЈАЗИЧНО  

НАРУШУВАЊЕ

 

Неда МИЛОШЕВИЌ¹,

Миле ВУКОВИЌ²

 

 

GRAMMAR AND SYNTACTIC DEFICIT

IN CHILDREN WITH SPECIFIC

DEVELOPMENTAL LANGUAGE IMPAIRMENT

 

Neda MILOSHEVIKJ¹,

Mile VUKOVIKJ²

 

 

Вовед

 

Introduction

 

 

 

Специфичнo јазичнo нарушување (СЈН) е тер­мин кој се користи за дефинирање на на­ру­шу­вање во развојот на јазикот, кој не е пре­дизвикан од оштетување на слухот, на­ма­лу­ва­ње на интелектуалните способности, це­ре­брална патологија, емоционални нарушу­вања или тешкo социјалнo лишување (1). Спе­цифичнo јазичнo пореметувањe е, исто така, идентификувано со терминот развојна дис­фазија, но овој термин се користи се по­мал­ку и помалку во странската литература. Де­цата со специфични јазични нарушувања обично се манифестираат променети шеми на раз­вој на одделни лингвистички ка­те­го­рии, што значи дисхармоничност во развојот на ја­зикот. Со други зборови, постои зна­чи­тел­­но доцнење и абнормалности во развојот на од­делни елементи на јазичната структура. Ја­зичниот дефицит може да биде еден од нај­раните индикатори за невролошки ош­те­ту­ва­ња, често и како прв знак на развојно за­доц­нување. Покрај тоа, голем број на нас­та­на­ти невропатологии може негативно да вли­јаат на јазикот, вклучувајќи ги епи­леп­си­ја, мозочен удар, тумор, или трауматски пов­ре­ди на мозокот (2).

 

Specific language impairment (SLI) is a term used to define the disorder in the development of language, which is not caused by hearing im­pair­ment, reduced intellectual ability, cerebral patho­logy, emotional disorders or severe social depri­vation (1). The SLI is also identified by the term developmental dysphasia, but this term is used less and less in the foreign literature. Children with specific language disorder typically exhibit altered patterns of the deve­lop­ment of particular linguistic categories, that is, disharmonious development of language. In other words, there is a significant delay and abnormalities in the development of certain elements of linguistic structure. Language deficit may be one of the earliest indicators of neuro­logical impairment, often presenting as the first sign of a developmental delay. Additio­nally, a number of acquired neuropathologies can adversely impact language, including epilepsy, stroke, tumor, or traumatic brain injury (2).

 

 

 

Развој на граматиката и синтактичките способности

 

The definition and the development of grammar and syntactic abilities

 

 

 

Синтактичкиот развој трае цела деценија, по­точно, од возраст на 2 год. до 11 год. (3). Син­тактичкиот развој тече во две фази. Пр­ва­та фаза трае до возраст од пет години и прет­ставува активен синтактички развој, кога мајчиниот јазик се развива врз основа на граматичката структура. Втората фаза, на воз­раст меѓу шест и единаесет години им­пли­цира на­тамошно развивање на син­так­тич­ката ком­пе­тентност. На таа возраст, се развиваат од­ре­дени видови на конструкции (4), бројот на не­граматички форми на из­ра­зу­вање е на­ма­лен, бројот на конституентите и нивните екс­поненти во развиените ре­че­ни­ци е зго­ле­ме­на. Разбирањето и произ­вод­ство­то на за­ви­сни реченици при изразување на се­кун­дар­ните реченични конституенти е еден од сег­ментите на јазичната структура спо­ред кои се разликува јазичната ком­пе­тент­ност на ед­на индивидуа (5).

 

The syntactic development lasts for a whole decade, that is from the age of two to eleven (3). The syntactic development runs in two stages. The first stage lasts till the age of five and presents active syntactic development when the basis of grammar structure of mother tongue is being developed. The second phase between the age of six and eleven implies further evolving of syntactic competency. At that age certain types of constructions are being developed (4), the number of ungrammatical forms of expressions is reduced and the number of constituent and their exponents in developed communicative sentence is increased. Under­stan­ding and production of dependent clauses when expressing secondary sentence con­sti­tuen­ts is one of the segments of linguistic structure according to which we differentiate linguistic competence of an individual (5).

 

 

 

Граматички и синтактички нарушувања кај децата

 

Grammar and syntactic

disorders

 

 

 

Анализирајќи ги составните делови на ја­зич­ното производство Борота (6) утврдил дека ја­зичната  продукција кај дисфазичните деца се карактеризира со заеднички сет на дури 19 типови на аграматизам. Јазичната про­дук­ци­ја кај децата со развојна дисфазија на воз­раст меѓу три и седум се карактеризира со гра­матички и аграматички искази. Па­ра­лел­ното производство на граматичките и агра­ма­тич­ки искази придонесува кон непостојана ма­нипулација со основните синтактички пра­вила. Процесот на развој на основната син­тактичка структура на мај­чи­ни­от јазик кај децата со развојна дисфазија, има ре­дос­лед ист како при нормален јазичен развој. Се­пак, нивниот јазичен развој е по­ба­вен од ти­пичниот јазичен развој кај децата врс­­ни­ци, или со две до три години доцнење, што е уп­равувано од страна на патолошки модели на јазично функционирање (6). Вуковиќ и Сто­јановиќ (7), исто така, ја посочуваат гра­ма­тичко-синтактичката де­фи­ци­тарност кај де­цата со развојно јазично нарушување. Овие автори во своите студии нагласуваат дека децата со развојни јазични нарушувања имаат тенденција да ги изос­та­ват по­мош­ни­те глаголи и клитичката про­но­ми­нална фор­ма „себемногу почесто откол­ку децата со типичен јазичен развој.

Постојат различни мислења за тоа како се слу­чуваат специфичните развојни јазични нарушувања. Некои автори ја бараат  при­чи­на­та во одложено созревање на централниот нер­вен систем, додека други тврдат дека про­блемот лежи во когнитивната обработка. Зе­мајќи го предвид тоа, нашата намера е да се истакнат разликите во граматичко-син­так­тичкиот дефицит кај децата со нормален ЕЕГ и децата со неспецифични промени во елек­троенцефалографската активност и да се при­донесе кон спроведување на натамошни ис­тражувања на ова поле со цел откривање на природата на јазичните нарушувања.

 

Analyzing constituents of language production Borota (6) has ascertained that language production in dysphasic children is characterized by a joint set of even 19 types of agrammatisms. Language production in children with developmental dysphasia at the age between three and seven is characterized by grammatical and agrammatical statements. Parallel production of grammatical and agrammatical statements exhibits inconsistent manipulation of basic syntactic rules. During the process of development of elementary syntactic structure of the mother tongue in children with developmental dysphasia, the sequence of development is the same as in the typical language development. However, their language development is slower than typical language development in children of the same age, and two or three years behind, defined by pathological patterns of language functioning (6). Vukovic and Stojanovik (7) also pointed out grammar-syntactic deficits in children with developing language disorder. These authors suggested in their study that children with developmental language impairment tend to omit auxiliaries and the clitic pronominal form “self” much more frequently than the children with typical language development.  

There are different opinions about how specific developmental language disorders occur. Some authors search for the cause of this disorder in delayed maturation of the central nervous system, while others state that problem lies in cognitive processing. Taking that into account, our intention is to point out differences in the grammar-syntactic deficits in children with normal EEG and children with unspecific changes in electroencephalographic activity and give contribution to conducting further studies in this field with the aim of revealing the nature of language disorders.

 

 

 

Материјал и методи

 

Material and Methods

 

 

 

Целта на оваа студија беше да се утврди спе­цифичноста на граматичко-син­так­тич­ки­от дефицит кај деца со СЈН и неспецифични про­мени на ЕЕГ активноста, во споредба со де­цата со СЈН кои имаат нормални ЕЕГ нао­ди.

Применетата методологија е дефинирана со предметот, целта и хипотезите на ис­тра­жу­вањето. Примерокот се состоеше од 30 деца на возраст од 5 до 7 години, кај кои е ди­јагностицирано развојно јазично на­ру­шу­ва­ње. Врз основа на ЕЕГ наодите, при­ме­ро­кот беше поделен во две групи. Првата гру­па (експериментална) се состои од 15 деца дијагностицирани со нарушување во функ­ци­јата на говорно-јазичниот развој (СЈН) кај кои има неспецифични промени во ЕЕГ активноста. Во втората група (кон­трол­на) се 15 деца дијагностицирани со нарушување во говорот и јазикот (СЈН), кои имаа уре­дни ЕЕГ наоди. Критериуми за вклу­чу­ва­ње на децата во примерокот беа: просечен или нат­про­сечен интелектуален статус, от­сус­твото на слушни или тешки моторни пречки и от­сус­твото на психотични нарушувања. Ис­пи­та­ни­ците на експерименталната и кон­трол­на­та група се пациенти на Инс­ти­ту­тот за психо-физиолошки растројства и го­вор­на па­то­логија,проф. Д-р Цветко Брајо­виќ“ во Бел­град.

 

The aim of this study was to determine the specificity of deficit in the grammatical-syntactic level among children with SLI and unspecific changes in the EEG activity compared­ to children with SLI, and normal EEG findings.

The methodology applied is defined by the subject, the purpose and the hypotheses of research.

The sample consisted of 30 children between 5 to 7 years old, with whom the language de­ve­lop­ment disorder was diagnosed. The sample was divided in two groups on the basis of EEG findings. The first group (experimental) consisted of 15 children diagnosed with the disorder in the development of speech and language function (SLI) who had non-specific changes in the EEG activity. The second group (control) consisted of 15 children diagnosed with speech and language disorder (SLI), which had neat EEG findings. The criteria for inclu­si­on of children in the sample were the average or above average intellectual status, the absence of hearing loss, absence or severe motor disability and the absence of psychotic disorders. The sub­jects of the experimental and the control group are patients of the Institute for Psycho-Physiological Disorders and Speech Pathology, Professor Dr. Cvetko Brajovic” in Belgrade.

Податоците во Табела 1 укажуваат на тоа де­ка децата со нарушувања во говорно-ја­зич­ните вештини и нетипични ЕЕГ ак­тив­нос­ти се со просечна возраст од 5.8 години. Нај­младиот испитаник беше на 5-годишна воз­раст а најстариот 7 години. Децата во екс­пе­ри­менталната и контролната група беа вое­дначени според возраста (p=0.41, p>0.05).

Ко­ристени постапки и техники: Студијата е спро­ведена врз основа на тестот: Тест за ис­пи­ту­вање на способноста за опис на слика (8).

Одговорите на испитаниците беа ана­ли­зи­ра­ни како целина. Овие средени податоци се за­пишуваа во компјутерска база, и се обра­бо­туваат со помош на соодветен опис и ана­ли­тички статистички методи. Описните ре­зул­тати се презентирани како средна вред­ност и стандардна грешка. Користен е t-тест за два мали независни примероци и из­вр­ше­но е споредување на овие две групи деца. Во оваа студија, статистички значајна се смета на p-вредност помала од 0,05.

 

The data in the table indicates that the children with SLI and non-specific EEG activity had on average 5.8 years. The youngest subject had 5 years and the oldest 7 years. The children of the experimental and control groups were balanced according to age (p = 0;41, P> 0.05).

Procedures and techniques used: The study was conducted on the basis on Test for testing the ability of describing images (Smiljka Vasic) (8).

The respondents' answers were analyzed as a whole. These data is arranged in a computer base, and processed using the suitable descriptive and analytic statistical methods. The descriptive results are presented in a form of a mean value and standard error. The t test for two small independent samples is used to compare these two children groups. In this study, statistically significance value is p-value less than 0.05.

 

 

 

Табела 1. Дистрибуција на испитаници со ја­­­зични нарушувања и нетипични ЕЕГ ак­тив­­­ности и испитаници со јазични на­ру­шу­ва­ња и нормални ЕЕГ активности согласно воз­­­раста

 

 

Table 1. Statistical data parameters of age analy­zing subjects with specific language impair­ment and non-specific EEG activity and sub­jects with specific language impairment  and normal EEG activity.

 

Календарска возраст / Age in years

Статистички параметри / Statistical parameters

Група E / E group

Група K / K group

АС / AS

5.8

5.7

Стандардна девијација / Sd. Deviation

0.59

0.51

Минимум / Minimum

5.00

5.00

Максимум / Maximum

7.00

6.40

 

t-test 0.825

p=0.41; p > 0.05

 

 

 

 

Слика 1. Споредување на дистрибуција на гра­­матичко-синтактички постигања на тес­­тот за опис на слика кај децата од екс­пе­ри­­мен­талната и контролната група

 

 

 

Figure 1. Frequencies and comparison of the grammatical-syntactic achievements on the tests describing images in children from the experimental and control group

Резултати

 

 

Results

Она што се забележува на дијаграмот се раз­ли­ки во дистрибуција на синтактички еди­ни­ци и граматичност на исказот. Овие гру­пи се раз­ликуваат првенствено во синтактичката сло­женост на продуцираните искази кои во двата случаи се аграматични. На сликата се гледа дека во експери­мен­тал­на­та група доминираат предикатски ре­че­ни­ци (ПА), додека  во контролната група доми­ни­раат сложени комуникативни искази (КА).

 

The data review of data shows different frequencies in distribution of syntactic units and gramma­ti­ca­lity statement in the control and experimental group of children. In both groups the most occurred is the agrammatical state­ment. The differen­ces showed in primary figure 1 are by the complex express­ion of this state­ment where in the experimental group is pre­vailing the predicate sentences (PA) and in the control group is pre­vailing the complex communi­cative statements (KA).

 

 

 

Табела 2. Споредба на дистрибуција според бро­јот на искази на ниво на предикатски гра­ма­тични, предикатски аграматични и ко­му­ни­ка­тивни аграматични реченици.

 

 

Table 2. Frequencies of distribution and compa­ration of the statements by grammatical predica­te, predicate agrammatical and commu­nica­tive agrammatical sentence.

Тип на реченица /

Type of sentence

Број на искази / Number of statements

0

1

2

3

4

5

Искази на ниво на предикатска граматична реченица / Statements by grammatical predicate sentance

ПГ/ PG

Експериментална група / Experimental group

20%

13,3%

26,7%

33,3%

6,7%

0%

Контролна група / Control group

33,3%

20%

13,3%

33,3%

0%

0%

Искази на ниво на предикатска аграматична реченица / Statements by agrammatical predicate sentance\

ПА /PA

Експериментална група / Experimental group

0%

20%

33,3%

20%

13,3%

13,3%

Контролна група / Control group

33,3%

26,7%

0%

6,7%

20%

13,3%

Искази на ниво на  комуникативна аграматична реченица / Statements by agrammatical communicative sentance

КА

Експериментална група / Experimental group

80%

13,3%

6,7%

0%

0%

0%

Контролна група / Control group

40%

13,3%

26,7%

0%

20%

0%

 

Резултатите покажуваат дека исказите на ни­во на предикатски граматични реченици во екс­перименталната група се јавуваат со про­сеч­на вредност од 1.93 ± 0.330, а во кон­трол­на­та група 1.47 ±0.336.

Исказите на ниво на предикатски агра­ма­тич­ни реченици во експерименталната група се ја­вуваат со просечна вредност од 2.67 ± 0.347, а во контролната група 1.93 ± 0.511.

Искази на ниво на комуникативна агра­ма­тич­на реченица во експерименталната група се јавуваат со просечна вредност од 0.27 ± 0.153, а во контролната група 1.47 ± 0.401.

Ста­тистичката анализа на резултати од тес­ти­ра­њето на експерименталната група (деца со СЈН и неспецифични промени на ЕЕГ ак­тив­носта) и контролната група (деца со СЈН и нор­мални ЕЕГ наоди) го покажаа след­но­то: По­меѓу овие две групи, споредувајќи ги раз­ли­ки­те на средните вредности на еден ком­по­нентен исказ во граматички предикат, аг­ра­матички предикати граматичка ко­му­ни­ка­тивна реченица беше без статистичка зна­чај­ност, додека резултатот од страна на t тес­тот на два независни примероци покажа при­суство на значајност (p > 0,05). Со ко­рис­­те­ње на истиот статистички тест, раз­ли­ка­та по­меѓу средните вредности кај искази во агра­матички комуникативни реченици по­­ка­жа статистичка значајност (p <0,05).

 

The data processed data shows difference between the mean values of the statements in the grammatical predicate sentence. The mean value was 1.93 ± 0.330 in the experimental group; The mean value was 1.47 ±0.336 in the control group.

The mean values of the statements in the agrammatical predicate sentence were 2.67 ± 0.347 for the experimental group, 1.93 ± 0.511 for the control group.

The mean values of the statements in communicative agrammatical sentence were 0.27 ± 0.153 for the experimental group, 1.47 ± 0.401 for control group.

The statistical analysis of the results from the testing of the experimental group (children with SLI and unspecific changes in EEG activity) and the control group (children with SLI and nor­mal EEG findings) showed the following.  Comparing the differences of the mean values one constituent statement in grammatical predi­cate, agrammatical predicate and gramma­tical communicative sentence was with­out statistical significance between the two groups. The t test of the two independed sample is (p>0,05). By using the same statistic of test, difference betwen the mean values of the statement in the agrammatical  communi­ca­ti­ve senteces showed statistical significance (p<0,05).

 

 

 

Дискусија

 

Discussion

 

 

 

Според резултатите можеме да заклучиме де­ка кај децата со неодредени промени на ЕЕГ активноста доминираат искази во фор­ма на аграматична предикативна реченица, до­де­ка кај децата со нормален ЕЕГ скрининг ре­зултат подеднакво се застапени гра­ма­тич­ки­те и аграматичките предикатни реченици и сложените аграматични комуникативни ре­ченици. Дополнителните анализи покажаа дека еднокомпонентните искази се за­бе­ле­жа­ни во групата на деца со промени на ЕЕГ ак­тивноста. Тие исто така покажуваат дека де­цата со нарушување во развојот на го­вор­но-јазичната функција, проследено со нео­дредени промени во ЕЕГ активноста, се на пониско ниво на граматичко-син­тактич­ки­от развој од децата со нормален ЕЕГ скрин­инг резултат. Затоа, можеме да кажеме дека децата со промени на ЕЕГ активноста с¡ уште не стигнале до втората фаза на ја­зи­чен развој, на ниво на проширување на син­так­тичката компетентност, па нивната основна син­тактичка структура с¡ уште се развива, до­дека поединци без промени на ЕЕГ ак­тив­нос­та влегле во втората фаза на развојот на ја­зикот. Нашите наоди покажуваат дека дол­жи­на­та на исказите на децата од екс­пе­ри­мен­талната група не влијае силно на нивно­то производство на аграматизам, во спо­ред­ба со децата од контролната група, каде што кол­ку е поголем успехот, поголем е и бројот на грешки. Еднокомпонентни искази не се произ­ведуваат кај оваа група на испитаници. Исто така  и други автори се занимавале со ана­лиза на синтактички и граматички на­ру­шу­вања во развојната дисфазија. Вуковиќ И. и Вуковиќ М. (9) укажуваат на тоа дека ја­зич­ниот  развој кај децата со развојна дис­фа­зи­ја е проследен со низа на исклучоци во об­лас­та на граматиката. Овие деца значително по­доцна почнуваат со поврзување на збо­ро­ви во реченици и фрази. Кога станува збор за производство на подолга реченична струк­тура, се испуштаат функционални збо­ро­ви како помошни глаголи, предлози и мо­ду­латори, кое пак води до телеграфски го­вор. Покрај тоа, тие укажуваат  дека децата со развојна дисфазија произведуваат ре­че­ни­ци во просек на пет години и осум месеци, но граматичкиот дефицит подразбира те­ле­граф­ски говор, што е всушност една од фа­зи­те во развојот на граматика која децата со нор­мален јазичен развој ја имаат надминато до крајот на третата година (9). Резултатите од оваа студија укажуваат на тоа дека децата со развојна дисфазија и нетипична промена во ЕЕГ активност главно произведуваат ис­ка­зи кои што се аграматични предикативни ре­ченици. Од друга страна, децата со нор­ма­лен ЕЕГ резултат, подеднакво произведуваат пре­дикативни граматички, аграматични и сло­жени комуникативни аграматични ре­че­ни­ци. Покрај тоа, говорот на деца, ди­јаг­нос­ти­ци­рани со развојна дисфазија и нетипичен ЕЕГ наод, манифестира еднокомпонентни ис­кази, кои не беа присутни кај децата со нор­мален ЕЕГ резултат. Земајќи го сето ова пре­двид, ние сметаме дека оваа информација мо­же да биде еден од показателите за мож­ни­от настанок и текот на одредено говорно-ја­зично нарушување. Во однос на прак­ти­ка­та, ќе биде важно да се испита врската ме­ѓу нетипичните промени на  ЕЕГ ак­тив­нос­та и прогнозата, која може да биде пред­мет на понатамошни студии.

 

According to the results we can conclude that in children with unspecified changes of the EEG activity, statements in the form of agrammatical predicative sentence are dominant, while in children with normal EEG screening results, the grammatical and agrammatical predicate sen­ten­ces and compound communicative agramma­­­­ti­cal sentences appear in equal amounts. Further analysis showed that one-constituent statements are noted in the group of individuals with change of the EEG activity, showing that individuals with disorder the in language-speech function development, followed by unspecified changes in electro­encephalo­graphic activities, are at lower level of grammar-syntactic development than children with normal EEG screening results. Therefore, we can say that children with changes of the EEG activity have not yet reached the second stage of language development- the stage of expanding syntactic competency, so their elementary syntactic structure is still being developed, while individuals without EEG activity changes have entered the second stage of language development. Our findings show that the length of the statements in children from experimental group does not strongly affect their production of agrammatisms, in comparison to children from the control group, where the greater the statement is the greater the number of mistakes. One is constituent statements are not produced in this group.     

Other authors have also dealt with syntactic and grammar disorders in developmental dysphasia. VukovicI. and Vukovic M. (9) suggest that the language development in children with developmental dysphasia is followed by a string of exceptions in the field of grammar. These children start connecting words in phrases and sentences significantly later. When it comes to the production of longer sentence structures, functional words like auxiliaries, prepositions and inflections are omitted which leads to telegraphic speech. Moreover, they suggest that children with developmental dysphasia on average being five years and eight months old produce sentences, but the grammatical deficit implies telegraphic speech, which is actually one of the stages in grammar development that children of typical linguistic development have overcome by the end of year three (9). The findings of this study suggest that children with developmental dysphasia and unspecified EEG activity changes mostly produce statements that are agrammatical predicative sentences. On the other hand, children with normal EEG test results equally produce predicative gramma­tical, agrammatical and compound commu­nicative agrammatical sentences. Besides that, the speech of the children diagnosed with developmental dysphasia and nonspecified EEG activity changes displays one constituent statements that were not present in children with normal EEG test results. Taking all this into account, we think that this information can be one of the indicators of possible genesis and development of specific language and speech disorder. In terms of practice, it would be important to examine the relation between unspecified EEG activity changes and prognosis, which might be the subject of further studies.

 

   

Citation:Miloshevikj N, Vukovikj M. Grammar and Syntactic Deficit in Children with Specific Developmental Language Impairment. J Spec Educ Rehab 2011; 12(3-4):50-58. doi: 10.2478/v10215-011-0011-9

   

Article Level Metrics

 
   

Литература / References:

 

 

 

 

 

1.  Laurence L. Speech and Language Impair­ment in children. Cambridge, MA: MIT Press, 2000.

2.  Holland K, Vannest J, Mecoli M, Jacola MTillema MKarunanayaka R  et al. Functio­nal MRI of language lateralization during develoпment in children. Int J Audiol. 2007; 46(9): 533-551.

3.    Kašić Z, Borota B. Negramatičnost i agra­ma­ti­zam u aktivnom sintaksičkom razvoju, Srpski jezik, 2003; 8(1−2): 439−455.

4.    Crystal D. The Cambridge encycloпedia of langua­ge. New York: CambridgeUniversi­ty Press, 1987.

5.    Kašić Z. Agramatična produkcija i se­mantič­ka “zbrka” kod dece ranog školskog uzras­ta, Istraživanja u defektologiji, Defek­to­loški fakultet, Beograd, 2002.

 

6.    Borota V. Problem predikacije kod dece sa razvojnom disfazijom, BDŠ, 2003; 3: 80−95.

7.  Vukovic M, Stojanovik V. Characterising developmental language impairment in Serbian-speaking children: a preliminary investigation. Clinical Linguistics & Phone­tics, 2010; 25(3): 187-197.

8.    Vasić S. Veština govorenja: Vežbe i testovi za decu i odrasle. Pedagoška akademija za obrazovanje učitelja, Beograd, 1991.

9.    Vuković I, Vuković M. Procena produkcije i razumevanje sintaksičkih konstrukcija kod dece sa razvojnom disfazijom, BDŠ, 2008; 3(3): 67−79.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in