МАТЕМАТИЧКИ ЈАЗИК ВО ОДДЕЛЕНСКА НАСТАВА

 

Јасмина КАРИЌ
ВеснаС. РАДОВАНОВИЌ

Факултет за специјална едукација и рехабилитација, Универзитет во Белград, Република Србија

 

MATHEMATICS LANGUAGE IN-CLASS INSTRUCTION

 

Jasmina KARIKJ
Vesna S. RADOVANOVIKJ

 

Faculty of Special Education and
Rehabilitation Belgrade, Republic of Serbia

 

 

 

Вовед

 

Introduction

 

 

 

Математиката, соодветно гледана,  содржи не самовистина, туку и огром­на убавина“  
- Расел

 

“Mathematics, rightly viewed, possesses not only truth, but supreme beauty.”

- Russell

 

 

 

Математиката е начин за разбирање меѓу лу­ѓе­то (1). Таа е форма на јазик, ин­тер­на­цио­на­лен јазик, во кој комуницирањето се одвива по пат на симболи. За многу ученици со­вла­ду­ва­њето на јазикот во контекст на спе­ци­фич­ните предмети е тежок процес. Учењето на математичкиот јазик не е возможно ако не се научат неговите зборови - математички тер­ми­ни. Едноставните, познати зборови кај уче­ниците добиваат, повеќе или помалку нео­чекувани значења.
Многу ученици тешко го следат излагањето на математичките содржини. Причината за тоа е недоволно познавање на математички пои­ми, симболи, правила, операции и ал­го­рит­ми. За жал, поголемиот број на уче­ни­ци и наставници не се свесни за важноста на ус­војувањето на математичките термини, нив­ната секојдневна употреба, како и ко­ре­ла­ци­ја­та со мајчиниот јазик, каде што можеме да ја бараме причината зошто математиката ско­ро секогаш била една од потполно нео­прав­даните пречки за успех на ученикот.
Мај­чиниот и математичкиот јазик на детето има­ат важна улога во процесот на кон­цеп­туа­лизација на математичките идеи и во тек на примената на математичките знаења. Со цел, успешно да се разберат и да се решаваат ма­тематичките задачи, посебно вербалните, по­требно е да се разбере математичкиот реч­ник и математичката граматика и да се биде во состојба да се преведе симболиката и из­ра­зите од математичкиот на својот мајчин ја­зик и обратно (2). Постојат три компоненти на секој математички концепт, а тоа се: линг­вис­тичка (математички речник, синтакса и пра­вила на преведување на математичкиот јазик во мајчин јазик и обратно), кон­цеп­туал­на (математичка идеја и ментална ви­зи­ја на поимот) и процедурална (постапката на прес­метување која се применува во однос на кон­цептот). Во почетната фаза на учење на ма­тематичките концепти, акцентот треба да биде на концептуалниот развој и речникот (3). Сепак, вообичаено е, во процесот на уче­ње на математиката во училиште, најголем дел од времето да се посвети на процедуралната ком­понента, многу малку на разбирање на тер­ми­но­логијата, преведување на ма­те­ма­тич­ки­от јазик и слично, што често пати создава про­блеми. Во решавањето на текстуалната про­блемска задача клучна улога има пре­ве­ду­ва­њето кое се одвива на следниот начин: 1) формирање на вистински „животни си­туа­ции“ во мајчиниот јазик; 2) преведување на ја­зичките изрази на математички јазик (воо­чу­ва­ње и запишување на математичките ра­вен­ки); 3) преведување на математичките ре­зул­тати на мајчиниот јазик и создавање на од­го­вор адекватен на зададената животна си­ту­ација (4).
Поврзаноста на наставата по математика со го­ворот е исклучително важна ка­рак­те­рис­ти­ка кога станува збор за наставата по ма­те­ма­ти­ка во училиштата за глуви. Тој однос на по­врзаноста на јазикот и математиката ја пра­ви оваа настава специфична и поставува низа проблеми кои треба да се решаваат во тек на наставата, паралелно со предавањето на предметот (5).
Зависноста на усвојувањето на арит­ме­тич­ки­те знае­ња од нивото на развиеност на го­во­рот има своја квалитативна и квантитативна стра­­на. Невозможно е да се постигне ус­во­ју­ва­ње на поимите за пресметување без вла­дее­ње со го­ворот. Наставата по математика на спе­ци­фи­чен начин помага во учењето и ди­­фе­рен­ци­рањето на цела низа на поими, со што се збо­гатува речникот на ученикот (6).
Проблемот на корелативниот однос на нас­та­­вата по математика и говорот се движат во две насоки:

  1. Не се придодава никакво значење, и има­ме т.н. „неми часови по калкулации“ во текот на кои не се употребува говор или се упо­требува многу малку;
  2. Се пренагласува јазичкиот момент, и има­ме говорни калкулации во кои доминира изу­чување на јазикот, со желба да се об­јас­ну­ва секој збор и задача (7). 

Ниту еден од овие начини не е правилен и не дава добри резултати. Во училиштата за глу­ви, покрај реализирањето на општите це­ли и задачи во наставата по математика, тре­ба да се води сметка и за изведувањето на спе­цифичните задачи, а тоа е создавање и ра­звивање на говорот кај глувите деца преку нас­тавата по математика, држејќи се до глав­ни­от принцип „учењето на јазикот е во с¢“ (8).
Меѓутоа, главното оружје за совладување на ма­тематиката е апстрактно мислење кое ќе се развие поуспешно, побрзо и подобро кај де­ца кои го владеат говорот (9). Зошто е тоа така? Ограничените можности на мимичко-гес­товниот говор со кои глувите деца доа­ѓа­ат во училиште не им дозволуваат со помош на истиот да дојдат до формирање на ап­стракт­ни поими, што е една од основните об­разовни задачи на наставата по ма­те­ма­ти­ка во училиштата за глуви. Глувите деца, за­ра­ди своите оштетувања нема да бидат из­ло­же­ни на природна стимуалација, односно не­ма да ги слушаат звуците од нивната сре­ди­на, што ќе се одрази и на развојот на нив­ни­от говор. Формирањето на говорот, посебно на оралниот, кај глувите деца тече многу бав­но. Невештото користење на неадекватни збо­рови во наставата по математика може да го попречи и забави процесот на учење, го­во­ре­ње и пресметување. Ова посебно се од­не­су­ва за постарите одделенија кога пои­ми­те за ситуациите, а со самото тоа и задачите за пресметување се повеќе се комплицираат и кога глувите ученици треба да го усвојат ма­тематичкио речник на часовите за кал­ку­ла­ции. Поединечни операции имаат и си­но­ни­мни изрази што уште повеќе го отежнува сов­ладувањето како на пр. +, повеќе, додај, по­горе... Многу е важно кога проблемот ис­ка­жан со зборови неможе да се реши ако уче­ниците не го разбираат секој збор во него. Само по пат на зборови е можно јасно прет­ставување на содржината на задачите (10).
Систематската работа на создавање на ма­те­ма­тичкиот речник и специфичните изрази вр­зани за учењето на пресметувањето мора да се изведуваат, започнувајќи од раѓањето, во текот на целото образование, бидејќи без вла­деење на одреден фонд на математички тер­мини учениците не можат да ги усвојат го­лемиот број на математички поими и да стек­нат одредено знаење. Сепак, не треба да се изгуби чувството за мерка, и часот по ма­те­ма­тика да се претвори во час по мајчин ја­зик (11).
Говорниот материјал кој се употребува во нас­тавата по математика може да го по­де­ли­ме во три групи:

  1. Математички пресметки – ка­рак­те­рис­тичен за операции за пресметување и од­ре­дени наставни единици, без чија активна упо­треба не би било можно логичното раз­би­ра­ње на задачите за пресметување.
  2. Термини и изрази - не се појавуваат са­мо во математиката туку и во други пред­ме­ти.
  3. Говорен материјал - неопходен за ор­га­ни­зација на часот по математика.

Содржината на говорниот материјал за се­ко­ја од трите групи е условена од одделението. Тре­ба да се има предвид дека математичкиот реч­ник на ученикот како средство за развој на неговото математичко мислење, ќе се раз­ви­ва само ако на него работиме систематски.

 

Mathematics is a way of communication between people (1). It is a form of language – international language – in which symbols are used for communication. Mastering a language in the context of a specific subject is a tough process for many pupils. It is not possible to learn the language of mathematics without learning its words – mathematic terms. Simple words, known to pupils, in the mathematical context get new, more or less unexpected meanings.
Many pupils have trouble following lectures with mathematical content. The reasoning is an unfamiliarity with mathematical terms, symbols, rules, operations and algorithms. Unfortunately, the majority of pupils and teachers are not aware of the importance of adopting mathematical terms and their everyday use with its correlation to the native language. Here we can also look for the reason mathematics have always been one of the completely unjustified obstacles in many pupils’ success.
A child’s native language and mathematic language play an important role in the process of conceptualizing mathematical ideas and the application of mathematic knowledge. In order to successfully understand and solve mathematical problems, especially verbal ones, it is necessary to understand mathematic vocabulary and grammar and to be able to translate symbols and expressions from mathematic to native language and vice versa (2). There are three components to every mathematical concept: linguistic (mathematical vocabulary, syntax, and rules of translation from mathematic language to native and vice versa), conceptual (mathematical idea and mental imagining of the term) and procedural (calculation procedure applied depending on the concept). In the early stages of learning a mathematical concept, the emphasis should be on the conceptual development and language (3). Yet, it is common for the process of learning mathematics in schools to be largely committed to procedural components and very little to the understanding of terminology, mathematic language translation, etc., which often leads to problems. One of the main components of solving textual problems is translation: 1) formulation of a realistic “life situation” in the native language; 2) translation of language expressions into mathematic language (noticing and writing down the mathematical equation); 3) translating the mathematical results back into the native language and creating a response adequate to the given life situation. (4).
The connection of mathematics instruction with speech is especially important characteristic in the instruction of mathematics in schools for students who are hearing impaired. This link between the language and mathematics makes this course-specific and posses a series of problems to be solved while lecturing the subject (5).
The dependence of the acquisition of the arithmetical knowledge from the level of speech development, has a quantitative and qualitative side. It is not possible to succeed in the acquisition of calculus terms without having mastered speech. Mathematics instruction in a specific manner helps learning and differentiates a whole series of terms, enriching the pupils’ vocabularies (6).
The problem of the correlation between mathematics instruction and speech has two points:

  1. No significance was given to it – leading to the so-called “silent calculus classes” in which no speech was used or it was used very little;
  2. Language was overemphasized, leading the calculus speech to be dominated by language instruction, aiming to explain each and every word in the problem (7).

Neither of these points was right and neither gave good results. In the schools for the hearing impaired, besides the realization of general goals and tasks of the mathematics instruction, the realization of specific tasks to create and develop speech in children who are hearing impaired using mathematics instruction should be noted, abiding by the main principle that “learning of the language is in everything” (8).
However, the main tool in mastering mathematics is abstract thought, which develops quicker, more successfully, and better in children who have mastered speech (9). Why is this so? The limited possibilities of the mimic-gesture language with which children who are hearing impaired enter the school does not allow for the development of abstract terms, which is one of the main educational components in the instruction of mathematics in schools for students with hearing impairments. Children who are hearing impaired, due to their disability, are not exposed to natural stimulation. That is, they do not hear surrounding sounds which are reflective on speech development. The formulation of speech, especially oral speech, is very slow in children who are hearing impaired. Unskilled use of inadequate words in mathematics instruction may hamper the process of learning speech and calculus. This is especially true in senior classes when terms of actions, and in turn calculus problems, get more and more complicated. Moreover, this is true when pupils with hearing impairments are supposed to obtain mathematical vocabulary in calculus classes. Some operations have synonyms which makes them even harder for deaf to master. For example, addition: +, more, add, up... It is very important that a problem stated in words cannot be solved if the pupils do not understand every word of it. It is only possible to clearly state the problem content using words (10).
Systematic work on the development of mathematic vocabulary and specific expressions linked to calculus must be performed throughout education, from the beginning, because without possession of certain fundamental mathematics terms, pupils cannot acquire many mathematical terms and therefore cannot obtain certain knowledge. Yet, a sense of measure should be maintained, so as not to turn the mathematics class into a language class (11).
Speech material used in mathematics instruction can be divided into three groups:

  1. Mathematical calculation – distinctive to calculation and some curriculum units; without this it is not possible to understand calculation problems.
  2. Terms and expressions – do not appear only in mathematics but also in other subjects.
  3. Speech material – necessary in the organization of mathematics classes.

The content of the speech material is also conditioned by the individual class. We should bear in mind that a pupil’s mathematical vocabulary will only develop if it is systematically worked on, as a means of development of pupil’s thought.

 

 

 

Методологија

 

Methodology

 

 

 

Целта на нашето истражување беше да се на­прави споредба на усвојувањето на ма­те­ма­тичкиот јазик кај учениците од пониските од­деленија од специјалните основни учи­лиш­та за деца со оштетен слух и учениците од редовните основни училишта. Поставени се и посебни цели со цел да се утврдат раз­ли­ки­те според нивото на усвоеност на ма­те­ма­тичкиот речник меѓу учениците во однос на оштетувањето на слухот и во однос на воз­раста.

 

The goal of the research was to compare the level in which mathematics knowledge was acquired in lower classes of special elementary schools for students who are hearing impaired compared to the level acquired in mainstream elementary schools. Special goals were set to determine the differences in accordance with the level in which mathematical vocabulary is acquired between pupils regarding hearing impairment and age.

 

 

 

Инструменти и техники на истражување

 

Research instruments and techniques

 

 

 

За собирање на податоците за усвојување на математичкиот речник употребени се два тес­та, специјално конструирани тестови за ис­тр­ажувањето, наменети за испитување на ма­тематичкиот речник кои беа во склад со за­дачите формулирани во наставните пла­но­ви и програми за испитуваните одделенија. Пр­виот тест е наменет за децата од прво од­де­ление од редовните основни училишта и де­цата од прво и второ одделение во учи­лиш­тата за глуви и наглуви. Вториот тест е на­менет за децата од второ одделение од ре­дов­ните основни училишта и децата од тре­то и четврто одделение во училиштето за глу­ви и наглуви. Тестовите содржеа точки кои се однесуваат на испитувањето на поз­на­ва­ње­то на математичките термини и сим­бо­ли, како и математичките содржини соод­вет­ни за возраста. Тестирањето е извршено на овој начин заради аналогните наставни со­др­жи­ни.

 

In order to gather data of the level mathematics language was acquired, two tests specifically developed for this research to test mathematics vocabulary were used, in accordance with the tasks stated in the curriculums and programs for the tested classes. The first test is intended for students in the 1st grade of a mainstream elementary school and students of the 1st and 2nd grade in a school for hearing impaired. The second test is intended for students in the 2nd grade of a mainstream elementary school and students in the 3rd and 4th grade in the school for  hearing impaired. The tests included items related to testing familiarity with mathematical terms and symbols, as well as mathematical content appropriate for the age in question. The testing was done in this way because of the analogous curriculums.

 

 

 

Примерок

 

Sample

 

 

 

Примерокот на истражување вклучува вку­пно 239 ученици, од кои 188 ученици од 1-во и 2-ро одделение од ре­дов­ните училишта во Белград (1-во од­де­ле­ние – 101 ученик, 2-ро одделение – 87 уче­ни­ци) и 51 ученик од 1-во до 4-то одделение од ос­новните училишта за деца со оштетен слух во Србија (1-во одделение – 14 ученици; 2-ро од­деление – 12; 3-то одделение – 10; 4-то од­де­ле­ние – 15 ученици). Истражувањето е спро­ведено во текот на април 2009 година.

 

The research sample included a total of 239 pupils.
One hundred eighty-eight pupils of the 1st and 2nd grade of mainstream elementary schools in Belgrade (1st grade – 101 pupils, 2nd grade – 87 pupils) and 51 pupils grades 1st through 4th from elementary schools for students who are hearing impaired in Serbia (1st grade – 14 pupils, 2nd grade – 12, 3rd grade – 10, 4th grade – 15 pupils). The research was performed in April 2009.

 

 

 

Резултати

 

Results

 

 

 

Успехот на учениците е изразен со проценти и даден е табеларен приказ на споредбената ана­лиза на усвоеноста на математичкиот реч­ник во 1-во и 2-ро одделение од учи­лиш­те­то за глуви и наглуви со 1-во одделение од ре­довните основни училишта (прв дел) и ре­зул­татите од 3-то и 4-то одделение од учи­ли­ш­та­та за глуви и наглуви со резултатите од 2-ро одделение од редовните основни учи­лишта (втор дел). Ваквиот пристап во при­кажувањето на резултатите е избран заради ана­логијата на наставните содржини во овие од­деленија. Според наставните пла­но­ви и про­грами, математичките термини пред­­ви­де­ни за 1-во одделение од редовните учи­­лиш­та се соодветни со ма­те­ма­тичките тер­­ми­ни предвидени за 1-во и 2-ро од­де­ле­ние во училиштата за глуви и на­глу­ви. Ис­то­то се од­несува и за 2-ро од­де­ле­ние од ре­дов­ни­те и 3-то и 4-то одделение од учи­лиштата за деца со оштетен слух.

 

A pupil’s success is shown using percentage points; tabular representation of comparative analysis of the acquisition of mathematics vocabulary in the 1st and 2nd grades of school for students who are hearing impaired compared to the 1st grade of mainstream elementary school (first part), and results from the 3rd and 4th grade of school for students who are hearing impaired compared to the results from the 2nd grade of mainstream elementary school (second part). This approach to the representation of results was chosen because of the analogy between curriculums in these grades. Namely, according to the curriculums, mathematical terms envisaged for the 1st grade of the mainstream elementary school coincide with the mathematical terms envisaged for the 1st and 2nd grades of the school for students who are hearing impaired. The same is true for the 2nd grade of the mainstream school and 3rd  and 4th  grade of the school for students who are hearing impaired.

 

 

 

 

Прв дел

Табела 1. Приказ на добиените резултати од испитувањето на математичкиот речник

 

First Part

Table 1. Acquired research results on the mathematics vocabulary testing

Во поглед на усвоеноста на математичките тер­мини потврдено е дека постојат разлики ме­ѓу учениците од редовните училишта и учи­лиштата за деца со оштетен слух. Нај­ма­ли разлики се забележани во областа на линиите, ка­де учениците во приближно еднаков про­цент (околу половина) познаваат одредени ли­нии. Учениците со оштетен слух од 2-ро од­деление најдобро ги познаваат редните брое­ви.
Во испитуваната област Предмети во прос­то­рот не се најдени големи разлики, уче­ни­ци­те со оштетен слух беа подобри во познавањето на некои тер­ми­ни. Овде не станува збор исклучиво за ма­те­матички термини, туку за термини кои се упо­требуваат во секојдневниот говор, што зна­чи дека децата со нив се сретнуваат мно­гу порано пред тргнувањето на училиште. Во училиштата за глуви и наглуви се обр­ну­ва многу внимание на односите во прос­то­рот, бидејќи претходните ис­тра­жу­ва­ња покажале дека децата со оштетен слух има­ат слаба ориентација во просторот (12). Исто така, на оваа област се работи и во под­гот­вителниот период за училиште, додека кај децата кои слушаат, заради се­кој­днев­на­та употреба на овие термини, дадената об­ласт бргу се поминува.
Исто така мали разлики се забележани при пре­познавањето на поимите по­го­ле­мо/по­ма­ло, овие тер­мини не се усвоени во задоволувачка ме­ра кај двете групи ученици. Еден од глав­ни­те причини е малиот број на часови пос­ве­те­ни на овие области. Термините по­го­ле­мо/по­ма­ло не беа усвоени од ниту еден ученик од 1-во одделение од училиштето за деца со ош­тетен слух, а само од половина уче­ни­ци­те од 1-во одделение од редовните учи­лиш­та. Со претходните истражувања е ут­вр­де­но дека овие термини не се усвоени, и дека не­пра­вилно се употребуваат и во погорните од­деленија (13). Областа на собироци се по­ка­жа како многу проблематична, ниеден уче­ник со оштетен слух не можеше да пре­поз­нае или да именува низа, ниту елементи на ни­зот, додека половина од учениците од ре­до­вните училишта можеле да ги именуваат собироците, меѓутоа поголемиот дел од нив не го разбираат терминот елемент на низ.
Уче­ниците од редовните училишта покажале по­го­лем успех при познавањето на ос­та­на­ти­те испитувани термини. Нашите очекувања се движеа во насока дека учениците со ош­те­тен слух имаат слаби познавања на ма­те­ма­тич­ките термини плус и минус. Ка­рак­те­рис­тич­но е дека тоа се термини кои имаат свои си­ноними, а многу е веројатно дека нас­тав­ни­ци­те често употребуваат и наместо плус и по­малку наместо минус. Од друга страна, овие тер­мини имаат гестови кои се идентични со сим­болите на овие математички термини, и од тие причини децата послабо ги помнат би­дејќи повеќе се потпираат на употребата на овој знак, а не на помнењето на самите збо­рови.      
Термините збир и разлика се потполно не­поз­нати за учениците со оштетен слух. Во ре­довните училишта, само половина од учи­лиш­тата ги познаваат овие термини. При­чи­на­та за ова се наоѓа, најверојатно, во прис­та­пот на наставниците кои на оваа возраст на уче­ниците, не им даваат доволно значење, туку на механизирање на операциите за прес­ме­ту­ва­ње, а таквиот пристап може да ре­зул­ти­ра со послаб успех во наставата по ма­те­ма­ти­ка во погорните одделенија.
Терминот претходник се покажа како при­лич­но непознат за учениците со оштетен слух, додека терминот следбеник го познаваа по­мал број на ученици од 2-ро одделение.

 

Regarding the acquisition of mathematical terms, this research confirms the existence of differences between pupils in mainstream schools and schools for students who are hearing impaired. The smallest differences were found in the field-domain of lines in part one of the table, where pupils in almost equal percent (about half) are familiar with certain lines. Pupils of the 2nd grade who are hearing impaired were most familiar with ordinal numbers.
In the domain “Objects in space” which was researched, no big differences were found – pupils who are hearing impaired were better in the familiarity with some terms. This is not exclusively about mathematical terms but also terms used in everyday speech, which is why children come into contact with these terms well before going to school. Much attention is given to space relations in schools for students who are hearing impaired since earlier research has shown that children who are hearing impaired have poorer orientation in space (12). Also, during school preparation this domain is worked on extensively while in children who are hearing, this domain is covered quickly due to the everyday use of the terms.
Also, small differences were found in the familiarity with the terms larger/smaller. Furthermore, it was found that these terms were not acquired properly in both groups of pupils. One of the main reasons for this is the small number of classes devoted to this domain. The terms larger/smaller were not acquired by any 1st grade pupil who is hearing impaired and by only a half of the pupils in the 1st grade of mainstream schools. The fact that these terms are not acquired and in turn are not used properly is confirmed by earlier research (13). The domain of sets proves very problematic, as no pupil who is hearing impaired was able to recognize and name a set or an element of a set; while half of the mainstream school pupils could name the set, though most of them were not familiar with the term element of set.
Pupils of mainstream schools showed better success with knowledge of other tested terms. What was not expected was for the pupils with hearing impairments to have little familiarity with the mathematical terms plus and minus. Characteristically, these are terms with synonyms; it is probable that teachers often use and instead of plus or less instead of minus. On the other hand, these terms have gestures identical to the symbols of these mathematical terms. Therefore, because children who are hearing impaired rely on using signs and not remembering the words themselves, they spend less time memorizing them.
Pupils who are hearing impaired were completely unfamiliar with the terms sum and difference. In a mainstream school, only half of the pupils knew these terms. The cause of this is probably inherent in the teacher’s approach, not giving enough attention in these grades to these terms, putting more emphasis on the mechanism of calculation operations. This approach may also lead to inferior achievement in later grades.
Lastly, the term precursor appeared to be fairly unknown to pupils who are hearing impaired, while the term successor was known to a smaller number of 2nd grade pupils.

 

 

 

Втор дел

Табела бр. 2  Приказ на добиените ре­зул­та­ти од испитувањето на математичкиот реч­ник

 

Second Part

Table 2. Acquired research results on the mathematics vocabulary testing


 

При споредувањето на резултатите на уче­ни­ци­те од 3-то и 4-то одделение во училиштата за глуви и наглуви ученици со 2-ро од­де­ле­ние од редовните основни училишта, про­нај­де­ни се многу големи разлики, неочекувано во корист на учениците од редовните учи­лиш­та. Загрижувачки е тоа што учениците со оштетен слух и на оваа возраст и по­на­та­му слабо ги познаваат математичките тер­ми­ни плус, минус, помало и поголемо.Претходно ги објаснив можните причини за ова, во интерпретацијата на резулататите.
Најдобри резултати покажуваат при пи­шу­ва­ње и читање на броевите од првата стотка, ме­ѓутоа сепак под очекуваните резултати. Уче­ниците со оштетен слух не ги познаваат тер­мините парни и непарни броеви, како и брое­вите од првата десетка, втората десетка и слично. Понатаму, учениците со оштетен слух не ги познаваат термините парни и не­пар­ни броеви, како и броевите од првата де­сет­ка, втората десетка и слично. Понатаму, уче­ниците со оштетен слух не познаваат ни­ту еден термин за мерка. Метар и дециметар учат во 2-ро (вкупно три часови), а сантиметар во 3-то одделение (на мерење и мерки се пос­ветени 5 часови). Мерење и мерки е област која им претставува голема тешкотија на уче­ниците, и со овој мал број на часови не мо­же да се очекува од учениците да владеат со овие термини. Терминот кој се покажал ка­ко потполно непознат е седмица, додека за ден и час се нешто подобри.
Тер­мините прв и втор собирок, збир, од­зе­ма­тел, одземувач и разлика се потполно не­поз­нати за учениците со оштетен слух, до­де­ка пак скоро сите ученици од 2-ро одделение ги познаваат.
При препознавањето и именувањето на пои­ми­те збир и елемент на збирот, резултатите се скоро идентични со резултатите од ис­пи­ту­ва­њето на помлада возраст, како кај уче­ни­ци­те од специјалните така и кај учениците од редовните училишта.
Термините претходник и следбеник не се ус­вое­ни од учениците со оштетен слух, всуш­ност тие покажаа послаби резултати од тие на претходната возраст. Само три ученици од 3-то одделение го познаваат овој термин. Овие термини поретко се употребуваат, ме­ѓу­тоа се слушаат во секојдневниот живот. Са­мата фонетска структура на овие зборови е сложена, додека гестот е пластичен во не­го­ва­та презентација, а најверојатно поради оваа причина не се инсистира на усвојување на овие зборови.
Терминот нула го имаат усвоено мал број на уче­ници со оштетен слух. Сметаме дека и тука повторно причината лежи во упо­тре­ба­та на знаковниот јазик.
Геометриските поими им претставуваа теш­ко­ти­ја на учениците со оштетен слух, ме­ѓу­тоа и на учениците од 2-ро одделение од ре­дов­ните училишта. Најуспешни беа во пре­поз­навање и именување на поимот круг, до­де­ка правоаголник и квадрат не именуваа. Точка, должина, крива и права линија не  име­нуваа ученици со оштетен слух, а исто та­ка слаби резултати покажаа и учениците од редовните училишта, посебно во име­ну­ва­ње­то на точки. Линија, точка и должина во учи­лиштата за глуви и наглуви деца се об­ра­бо­ту­ваат во 2-ро одделение, со 10 часови пред­видени за оваа тема и во 3-то одделение со 7 предвидени часови. За правоаголник и квад­рат се предвидени 8 часови. Очигледно е де­ка овој број на часови е недоволен за уче­ни­ци­те и дека областа геометрија не е оми­ле­на меѓу децата, а може да се каже и меѓу нас­тавниците.

 

 

Much bigger differences were found when comparing the results of pupils in the 3rd and 4th grade of the school for the hearing impaired with the results of pupils of the 2nd grade of the mainstream school. Unexpectedly, this benefited mainstream school pupils. It is concerning that pupils who are hearing impaired, even at this age, are still not well familiar with the mathematic terms: plus, minus, less, and greater. We have previously stated probable causes for this in the interpretation of results.
Pupils were the best in reading and writing numbers of the first  hundred, but still fell below expected results. Pupils who are hearing impaired were not familiar with the terms even and odd numbers, as well as with numbers of the first ten, second ten, etc. Further, pupils who are hearing impaired were not familiar with any terms for measurement. They learnet meter and decimeter in the 2nd grade (three classes in total) and centimeter in the 3rd grade (five classes are dedicated to measuring and measurements). Measuring and measurements is a domain that poses significant difficulty for pupils. It cannot be expected that pupils will be familiar with these terms after such a small number of classes. The term that proved to be completely unknown was week, while day and hour were slightly more understood.
Terms first and second addend, sum, minuend, subtrahend and difference, were completely unknown to pupils who are hearing impaired, while almost all 2nd grade pupils were familiar with them.
In terms of recognizing and naming the terms set and element of set, the results were almost identical to the results of those found in research on younger ages. The terms number precursor and successor are not acquired by the pupils with hearing impairment, they showed lower results compared to those of the previous age. Only three pupils of the 3rd grade knew this term. These are terms are less commonly used in mathematics but can be heard in everyday life. Moreover, the phonetic structure of these words is complex, while the gesture is plastic in representation, a probable explanation for why the acquisition of these words is not insisted upon.
The term zero was known to a small number of pupils who are hearing impaired. We think this is again due to the use of sign language.
Geometry terms posed problems to hearing impaired pupils but also to pupils in the 2nd grade in the mainstream school. They were most successful in recognizing and naming the term circle, while they did not name rectangle or square. Point, segment, curve, and straight line were not named by pupils who are hearing impaired; mainstream school pupils were also less successful in naming point. Line, point, and segment are lectured in schools for hearing impaired in the 2nd grade, with ten lectures dedicated to this subject and in 3rd grade with seven lectures. Eight lectures are dedicated to rectangle and square. It is obvious that this number of lectures is not enough for pupils and that geometry is not a favorite for the pupils or, it seems, for the teachers.

 

 

 

Дискусија

 

Discussion

 

 

 

Како што и очекувавме, помал број на уче­ни­ци со оштетен слух решаваат текстуални за­дачи. Во примерите со текстуални задачи упо­требувани се зборови од секојдневниот го­вор, а целта не беше само учениците да ги ре­шат задачите туку и да ги сфатат односите во задачите. Испитувани се и математички ба­рања и термини: додади, одземи, вкупно и остаток. Лексичкиот фонд на децата со ош­тетен слух на оваа возраст е многу си­ро­ма­шен, така што се претпоставува дека дури и да го знаат значењето на сите зборови, не се во состојба да го разберат граматичкиот об­лик на тие зборови. Меѓутоа тоа не е при­чи­на на учениците да не им се поставува овој вид на задачи во почетната настава по ма­те­ма­тика.
Резултатите во областа на текстуалните за­да­чи беа неочекувани - сите слушно ош­те­те­ни ученици точно ги напишаа задачите кои со­држеа термини кои упатуваат на опе­ра­ци­ја­та собирање како и поголемиот дел од за­да­чите со одземање, додека успешноста на уче­ниците од редовните училишта беше по­ма­ла. Претпоставуваме дека пресудна улога има­ше зрелоста на учениците со оштетен слух. 
Врз основа на анализата на добиените ре­зул­та­ти може да се заклучи дека математичкиот реч­ник на децата со оштетен слух од по­нис­ка­та основно-училишна возраст е прилично си­ро­машен. Иако истата се зголемува со воз­рас­та и понатаму е на пониско ниво од реч­ник­от на учениците од 1-во и 2-ро одделение од редовното основно училиште и покрај тоа што учат слични содржини во рамките на нас­тавата по математика.
Математичкиот речник е специфичен,  го со­чи­ну­ваат термини со кои децата се среќаваат ду­ри при тргнувањето на училиште и поради тоа за децата со оштетен слух овие термини се потполно апстрактни. Наставата по ма­те­ма­ти­ка во училиштата за глуви и наглуви има поинаков карактер, содржи и елементи од наставата по мајчин јазик. Децата со ош­те­тен слух не само што мораат да ги раз­бе­рат математичките односи и релации, туку мо­ра да ги научат и математичките тер­ми­ни на еден потполно поинаков начин во од­нос на децата кои слушаат (14).

 

As was expected, only a small number of pupils who are hearing impaired solved textual problems. In examples of textual problems, words from everyday speech were used – the goal was not only for the pupils to solve the problem but to understand the relations in the problem. Mathematical requests and terms were tested: to give, to take, total, and rest. Lexical fund for children of this age who are hearing impaired was very poor – so it was assumed that even if they know the meaning of all the words, they will not be able to understand grammatical forms of those words. But this does not give reason to refrain from teaching pupils this kind of problem in the beginning of mathematics instruction.
The results in the domain of textual problems were unexpected – all the pupils who are hearing impaired solved problems correctly with terms involving addition and most of them solved the problems using deduction. Whereas the success rate of mainstream school pupils in textual problems was minimal. It is probable that the maturity of pupils who are hearing impaired played a major role.
Based on the obtained results, we can conclude that pupils who are hearing impaired in lower grades of elementary school have a significantly poor knowledge of mathematics vocabulary. Although this develops with age, it is still at a level lower than pupils of 1st and 2nd grades in mainstream schools, even though they learn similar content in mathematics classes.
Vocabulary for mathematics is specific and made up of terms children are exposed to only at school – these terms are completely abstract for children who are hearing impaired. Instruction of mathematics in schools for the hearing impaired contains elements of the native language instruction, and therefore a different character than mainstream mathematics instruction. Children who are hearing impaired not only have to comprehend mathematics relations, but also to learn mathematics terms in a way that is completely different than children that can hear (14).

 

 

 

ЗАКЛУЧОК

 

CONCLUSION

 

 

 

Ова истражување поттикна низа нови пра­ша­ња и стари дилеми. Со оглед на фактот дека ма­тематичката писменост припаѓа на редот на секундарна писменост, се поставува пра­ша­њето колку децата со оштетен слух се ма­те­матички писмени (15). Дали треба да се ин­систира на изговарање на термините како плус или едноставно треба да им се дозволи на децата да говорот со „својот“ знаковен ја­зик? Ние сметаме дека е потребно и едното и дру­гото, меѓутоа не во пониските од­де­ле­ни­ја. На оваа возраст треба постепено да се во­ве­ду­ваат децата во математичкиот јазик, овоз­можувајќи им да ги усвојат термините на јазикот кој најдобро го познаваат, без раз­ли­ка дали е во прашање оралниот или гес­тов­ниот јазик. Подоцна, со развојот на го­во­рот и апстрактното мислење децата треба по­крај познавањето на термините да знаат ка­ко адекватно и да ги употребат.
Оваа тема бара понатамошни истражувања и по­требно е континуирано следење на ус­вое­нос­та на математичкиот речник, со цел да се ут­врди дали овие резултати се само пресек на моменталната ситуација или ова тен­ден­ци­ја е присутна и во математичкото об­ра­зо­ва­ние на децата со оштетен слух.

 

This research prompted a series of new questions and old dilemmas. Since mathematics literacy falls into the category of secondary literacy, the question arises as to how literate children who are hearing impaired are (15). Should it be insisted on that the term plus is spoken, or should children be left to simply say it with “their” sign language? We think both are needed, with the exception of lower grades. At this age, children should be gradually introduced to the language of mathematics and be allowed to acquire terms in a language that they understand best, be it oral or sign language. Later, with the development of speech and abstract thought, children should be able to adequately use and understand these terms.
This subject requires further research – it is necessary to continually follow the acquisition of mathematics vocabulary to determine whether or not these results are the current state alone, or if they are a reoccurring tendency in mathematics education for children who are hearing impaired.

 

 

 

Citation:Karikj J, Radovanovikj SV. Mathematics Language in-Class Instruction. J Spec Educ Rehab 2010; 11(3-4):43-56.

   

 

   

Литература / Bibliography

 

 

 

 

 

1. Karikj J. Implikacije i ogranichenja za uchitelje i uchenike u primeni savremenih matematichkih metoda. Novi Sad: Pedagoshka stvarnost br. 9/10; 2006. p. 717-726.
2. Bandzhur V. Sposobnosti uchenja matematike. Sarajevo: IDP, udzhbenici, priruchnici i didaktichka sredstva“; 1991.
3. Irving A. Matematika od zlatnog reza do nauke o skupovima. Zagreb: Shkolska knjiga, Zagreb; 1974.
4. Smiljanikj M. Razvoj logichko-matematichkog mishljenja uchenika osnovne shkole. Beograd: „Nastava matematike“; 1992. p. 1–11.
5.  Gligorovikj M. Numerichke sposobnosti kod dece s lakom mentalnom retardacijom. Istrazhivanje u defektologiji; 2002 p. 81– 93.
6.  Vilotijevikj M. Odnos didaktike i metodike. Beograd: Metodichka praksa 3; 1999. p. 5–14.
7.  Savikj Lj. Metodika nastave rachuna u shkolama za gluvu decu. Beograd: Savez drushtava defektologa Jugoslavije; 1972.
8. Karikj J. Komparativna analiza kompleksnog i monografskog postupka u usvajanju govora slushno oshtechene dece. Beograd: Defektoloshki fakultet; 2001. p. 230.

 

9. Aleksikj P. Formiranje pochetnih matematichkih pojmova. Beograd: Prosvetni pregled 11, prilog 9; 1974.
10. Karikj J. Metodika pochetne nastave matematike u shkolama za decu oshtechenog sluha. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju; 2006. p. 193.
11. Balint J. Metodika nastave matematike. Subotica; 1976.
12. Slavnikj S, Mikikj B, Makjeshikj D. Psychomotor organisation in young hearing impaired children. 18th International Congress of the Deaf; Tel-aviv, Israel; 1995.
13. Karikj J, Radovanovikj V. Ispitivanje usvojenosti matematichkih sadrzhaja kod dece oshtechenog sluha. Nastava i vaspitanje 1; 2009.
14. Popovikj Z. Funkcija matematichkog rechnika u nastavi matematike u shkolama za decu oshtechenog sluha. Beogradska defektoloshka shkola 1; 2004. p. 63-69.
15. Shpijunovikj K. Metodichko obrazovanje uchitelja za rad u kombinovanom odeljenju. Jagodina: Zbornik Metodika nauchna i nastavna disciplina; 1998, p. 215-222.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in