ТРЕТМАН НА ПЕЛТЕЧЕЊЕТО КАЈ ДЕТЕ НА СРЕДНО НИВО НА ПЕЛТЕЧЕЊЕ
Невзета САЛИХОВИЌ,
Лејла ЈУНУЗОВИЌ-ЗУНИЌ,
Мирела ДУРАНОВИЌ,
Амела ИБРАХИМАГИЌ,
Леила БЕГАНОВИЌ
Дефектолошки факултет
Универзитет во Тузла, БиХ
|
|
STUTTERING THERAPY FOR A CHILD AT INTERMEDIATE STUTTERING LEVEL
Nevzeta SALIHOVIKJ,
Lejla JUNUZOVIKJ-ZUNIKJ,
Mirela DURANOVIKJ,
Amela IBRAHIMAGIKJ,
Leila BEGANOVIKJ
Faculty of Special Education and Rehabilitation
University in Tuzla, Bosnia and Herzegovina
|
Примено: 15. 09. 2009
Прифатено: 09. 10. 2009
UDK: 376.36-053.2
|
|
Received: 15. 09. 2009
Accepted: 09. 10. 2009
Original article
|
|
|
|
Вовед
|
|
Introduction
|
|
|
|
Пелтечењето подразбира паузи во флуентноста на говорот и се карактеризира со абнормално висока фреквенција и/или траење на паузи во текот на говорењето. Овие паузи обично ги имаат следниве форми: репетиција на звуци, слогови или едносложни зборови; пролонгации на звуци или воздушни „простори“. Индивидуите кои пелтечат се сvесни за своето пелтечење и најчесто се засрамени од истото. Тие вложуваат абнормален физички и ментален напор да зборуваат (1). Процената на тежината на пелтечењето вклучува субјективна процена и пелтечењето обично се класифицира како лесно, умерено и потешко (2). Различните пристапи во третманот се корисни за различни субјекти (3). Постојат три парадигми во третманот на пелтечењето: директен третман, индиректен третман и комбинација на директни и индиректни методи (4). Најчесто употребуваните пристапи се: третман за модификација на пелтечењето и третман за обликување на флуентноста. Третманот за модифицирање на флуентноста вклучува подучување на детето како да ги модифицира своите моменти на пелтечење, како да ја редуцира тензијата и фреквецијата на пелтечење и да пелтечи на порелаксиран и полесен начин. Целта на третманот за обликување на флуентноста е систематски да ги зголеми флуентните одговори сè додека корисникот не ги замени моментите на пелтечење со флуентен говор или да постигне флуентност преку промена на говорната шема. Ова може да го вклучи и фактот дека корисникот којшто пелтечи зборува со значитело побавна стапка на говорот (1).
Намалувањето на стапката најчесто ја потенцира употребата на пролонгиран говор во кој траењето на моментите на артикулација е зголемено, а олеснувањето на артикулаторните транзиции меѓу зборовите и слоговите е акцентирано. Такво забавување и олеснување на говорот промовира координација и интеграција на респираторните, фонаторните и артикулаторните движења. Кога таквите движења еднаш ќе бидат добро научени и интегрирани, корисникот е во можност постепено да ја зголемува брзината на изведбата често без паузи во флуентноста (5).
Третманот за модифицирање на пелтечењето и третманот за обликување на флуентноста не се антагонистички пристапи и често може успешно да бидат интегрирани. Техниките за третман базирани на еден од спомнатите пристапи може многу да помогнат на клиничарoт кој го употребува другиот пристап (1). Главната цел на оваа студија е да се презентира интегрираниот пристап на третманот за модификација на пелтечењето и третманот за обликување на флуентноста за дете кое пелтечи и кое го посетува средното училишно ниво (11-годишна возраст).
|
|
Stuttering comprises breaks in speech fluency and is characterized by an abnormally high frequency and/or duration of stoppages in the flow of speech. These stoppages usually take the following forms: repetitions of sounds, syllables or one-syllable words; prolongations of sounds or "blocks" of airflow. Stuttering individuals are aware of their stuttering and very often are embarrassed by it. They use abnormal physical and mental effort to speak (1). Assessment of stuttering severity includes subjective assessment and stuttering is usually classified as mild, moderate, and severe (2). Different therapy approaches are useful for different subjects (3). There have been three treatment paradigms used with stuttering: direct treatment, indirect treatment and a combination of direct and indirect methods (4). The most
often used therapy approaches are: stuttering modification therapy and fluency shaping therapy. Stuttering modification therapy involves teaching the child how to modify his/her moments of stuttering, how to reduce tension and frequency of stuttering and to stutter in more relaxed and easier manner. The goal of fluency shaping therapy is to increase fluent responses systematically until the client replaces stuttering moment with fluent speech or achieve fluency by altering speech pattern. This may involve that stuttering client speaks at a substantially slower speech rate (1).
Rate reduction often emphasizes the use of prolonged speech in which the duration of articulatory moments is increased and smooth articulatory transitions between sounds and syllables are accentuated. Such slowing and smoothing of speech promotes the coordination and integration of respiratory, phonatory and articulatory movements. Once such movements are well learned and integrated, the client is able to gradually increase speed of performance, often without fluency breaks (5).
Stuttering modification therapy and fluency shaping therapy are not antagonistic approaches and can be succesfully integrated. Therapy techniques based on one of the mentioned approaches could be very helpful to the clinican who applies other approach (Peters and Guitar, 1991). The main purpose of this study was to present integrated approach to stuttering modification therapy and fluency shaping therapy for an intermediate school-age male stutterer (11 years old).
|
|
|
|
Материјалиметоди
|
|
Material and Methods
|
|
|
|
Примерок на субјекти
|
|
Sample of subjects
|
Оваа студија беше спроведена на едно машко дете на возраст од 11 години, чие пелтечење беше класифицирано како умерено. Детето беше запишано на логопедски третман една година (студија на случај). Сесиите траеја 45 минути, и се одржуваа двапати во текот на неделата. Испитувањето се изведуваше во два наврати: иницијално - пред започнувањето на логопедскиот третман и една година по третманот (индицирано како медицинско испитување). Третманот траеше една година.
|
|
This study was conducted on one male child, aged 11 years, who was classified as moderate
stutterer. The child has been enrolled in logopedic treatment for one year (case study). Sessions lasted for 45 minutes, and were held two times per week. The examination was performed twice: initially before the onset of logopedic treatment and one year after the treatment (indicated as medial examination). The treatment has been lasting for one year.
|
|
|
|
Примерок на варијабли
|
|
Sample of variables
|
Примерокот на варијаблите ги вклучува следниве варијабли:
-
Возраст на субјектите во години;
-
Фреквенција на пелтечење (процент на зборови при кои се пелтечи) во текот на иницијалната и медицинската процена;
-
Траење на застоите во текот на иницијалната и медицинската процена;
-
Физички паузи во текот на иницијалната и медицинската процена;
-
Стапка на говорење (број на прочитани зборови во текот на една минута) во текот на иницијалната и медицинската процена.
|
|
Sample of variables included following variables:
-
Age of subjects in years;
-
Frequency of stuttering (percentage of words stuttered) during initial and medial examination;
-
Duration of blocks during initial and medial examination;
-
Physical concomitants during initial and medial examination;
-
Speech rate (number of words read per minute) during initial and medial examination;
|
|
|
|
Инструменти употребени за процена
|
|
Instruments used for assessment
|
За процена на тежината на пелтечењето во текот на иницијалната и медијалната фаза беше употребен инструмент за тежина на пелтечењето за деца и возрасни (Stuttering Severity Instrument for Children and Adults (SSI-3) (6). Со овој инструмент се мерени следниве карактеристики: фреквенција на пелтечењето, траење на застоите и физичките паузи. Тоталниот целосен резултат за SSI-3 е сумата на трите мерени субкомпоненти: (а) фреквенцијата на пелтечењето мерена како процент на пелтечење во читањето и конверзацијата; (б) траењето на застоите и (в) физичките паузи. Добиените резултати беа претворени во соодветен Скор на задачи во SSI-3 форма за одредување на тежината на пелтечењето кај деца на училишна возраст. Беше направена аудиоснимка на примероци на говорот која беше употребена за понатамошни анализи.
Процената на стапката на говорот беше употребена како дополнителна процена. Стапката на говорење може да го покаже степенот на тежината на пелтечење и ефектот што го има врз комуникацијата на детето. Стапката на говорење беше мерена во однос на прочитаните зборови во текот на една минута. Транскриптот е направен на 5-минутен примерок на конверзациски говор, прилагоден на возраста на детето.
Во текот на медицинската процена беа применети истите инструменти и процедури за процената на варијаблите за тежина на пелтечењето како и во текот на иницијалната процена.
|
|
Stuttering severity instrument for children and adults was used for assessing stuttering severity during initial and medial examination (Stuttering Severity Instrument for Children and Adults (SSI-3) (6). The following features were measured by this instrument: frequency of stutering, duration of blocks and physical concomitants. The total overall score for the SSI-3 was the sum of the three subcomponents measured: (a) frequency of stutering, measured as percentage of stuttering in reading and conversation; (b) duration of blocks and (c) physical concomitants. Obtained results were converted to an appropriate Task Score on the form of SSI-3 for determining stuttering severity in school-age children. An audio recording of speech samples was made and used for further analyses.
Assessment of speech rate was used as additional measurement. Speech rate can reflect degree of stuttering severity and the effect it is having on child's communication. Speech rate was measured as words read per minute. A transcript of the child's 5-minute sample of conversational speech was made, adjusted to the age of the child.
During the medial examination the same instruments and procedures for the assessment of stuttering severity variables were applied as during the initial examination.
|
|
|
|
Методи на анализа на податоците
|
|
Methods of data analysis
|
Добиените резултати беа анализирани и прикажани во табели.
|
|
Obtained results were analyzed and displayed in tables.
|
|
|
|
|
|
|
Резултати и дискусија
|
|
Results and discussion
|
|
|
|
Логопедскиот третман се состоеше во комбинација на третманот за обликување на флуентноста и третманот за модифицирање на пелтечењето. Селекцијата на процедури беше во зависност од возраста на субјектот и резултатите добиени во текот на иницијалната процена. Тоталниот резултат на тежината на пелтечење беше 24 поени, што го класифицираше субјектот како умерено пелтечење. Детото искуси репетиции на звуци и слогови како и пролонгација на самогласки, и резултатот за фреквенцијата на пелтечење беше 11 поени. Просечната должина на застоите беше 1 секунда (6 поени). Процената на физичките паузи резултираше со 7 поени. Дистрактивните звуци (гласно дишење, свиркање и сл.) беа незабележливи, освен ако испитаникот обрнал внимание, додека другите појави како фацијални експресии, движења на главата и екстремитетите се тешко забележливи и за обичниот набљудувач. Стапката на говорење беше малку побавна, најверојатно како резултат на присутните застои и изнесуваше 109 зборови во текот на една минута.
|
|
Logopedic treatment consisted of combination of fluency shaping therapy and stutering modification therapy. Selection of procedures depended on the age of the subject and results obtained during the initial examination. Total result of stuttering severity was 24 points, which classified the subject as moderate stutterer. The child exhibited repetitions of sounds and syllables and prolongation of vowels, and the result for stuttering frequency was 11 points. The average length of blocks was 1 second (6 points). Assessment of physical concomitants resulted in 7 points. Distractive sounds (noisy breathing, whistling etc.) were not notable unless the examiner had payed attention, while other concomitants such as facial expression, head and extremities movements were hardly notable for ordinary observer. Speech rate was slightly slower, probably due to present blocks and was 109 words per minute.
|
Табела 1. Резултати од иницијалната процена на тежината на пелтечењето
|
|
Table 1. Results of Initial Assessment of Stuttering Severity
|