САМОЕВАЛУАЦИЈА НА КОМПЕНТЕНЦИИТЕ НА ДЕФЕКТОЛОЗИТЕ ОД ПОСЕБНИТЕ УСТАНОВИ
Наташа М. ЧИЧЕВСКА-ЈОВАНОВА
Даниела Б. ДИМИТРОВА-РАДОЈИЧИЌ
Филозофски факултет
Институт за дефектологија
|
|
SELFEVALUATION OF COMPETENCES OF THE SPECIAL EDUCATORS AND REHABILITATORS IN THE SPECIAL INSTITUTION
Natasha M. CHICHEVSKA-JOVANOVA
Daniela B. DIMITROVA-RADOJICHIKJ
Faculty of Philosophy - Institute for Special Education and Rehabilitation
|
Образованието во Р. Македонија повеќе од една деценија подлежи на големи промени. Тие прво започнаа во редовното предучилишно и основно образование, а потоа и во посебното. Истовремено со овие промени се случуваа и неформални промени во образованието на наставниот кадар. Болоњската декларација претставува само една логична последица на формализирањето на овие промени. При формирањето на модерни универзитетски студиски програми потребно е
|
|
More than one decade, the education in the Republic of Macedonia is going under big changes. At first they started in the regular pre-elementary and elementary education, and then in the special education. At the same time, together with these changes there have been informal changes in the education of the teaching staff. The Declaration of Bologna presents just one logical consequence of the formalization of these changes. Upon designing the modern university study programs, it is ne-
|
за секое поединечно подрачје да се дефинираат специфичните компентенции што студентите треба да ги стекнат во текот на студиите.
Во литературата постојат повеќе дефиниции за компетентноста. Според Perrenoud (1999) компетентноста е „способност“ за ефикасно функционирање во бројни ситуации, кое се темели на стекнатото знаење, но сепак не е ограничено со тоа знаење“ (1).
Компетенциите на едукаторот се неговите способности, знаења, вештини и квалификации коишто се потребни за реализација на целите на предметите што ги предава. Истите можат да се рангираат во пет меѓусебно поврзани целини (2):
-
Лична компетентност која опфаќа: одлучност, самодоверба, интелигенција, иницијативност, одговорност, искреност, доверба, комуникативност и трудољубивост на наставникот.
-
Развојна компетентност која овозможува успешно водење на воспитно-образовниот процес, иновативност и креативност, користење најнови откритија од полето на струката при предавањето и препознавањето на потребите на учениците.
-
Стручната компетентност го опфаќа дефектолошкото, педагошкото, психолошкото и другото знаење кое е потребно за работа во одделението, креативното користење на времето и реализацијата на целите на предметот.
-
Социјалната компетенција вклучува знаења за комуникациите, интеракцијата, познавањето на техниките за решавање на проблемите и за начините за мотивација на децата во тимска работа.
-
Акциската компетентностги опфаќа практичните активности во училиштето и надвор од него.
|
|
cessary to definite specific competences, which students should acquire during their studies. In the literature, there are a number of definitions for the term competence. According to Perrenoud (1999) competence is “ability for effective functioning in numerous situations, which is based on acquired knowledge, yet not limited to that knowledge only.” (1)
Competences of the educator are his abilities, knowledge, skills and qualifications, which are useful for realization of the goals of the subjects he teaches. The same ones could be ranked in five mutually connected unities (2):
-
Personal competency,which includesdecisiveness, self-confidence, intelligence, initiative, responsibility, honesty, trust, communication and diligence of the teacher.
-
Developmental competencies, which enable successful leadership of the educational process, innovation and creativity, utilization of the latest inventions in the professional field upon the teaching and recognizing of the students’ needs.
-
Professional competency includes special educators and rehabilitators, pedagogic, psychological and other knowledge, which is necessary for work in classrooms, creative use of the time and realization of the goals of the subject.
-
Social competency includes knowledge for communications, interactions, familiarity with the techniques for problem solving and the ways of motivation of children for teamwork.
-
Action competency includes practical activities both, in the school and out of school.
|
Со цел да утврдиме како дефектолозите (практичари) ги оценуваат сопствените стручни способности, спроведовме анкета. Анкетниот лист се состоеше од вкупно 14 прашања за постигнатите и посакуваните компентенции кои се важни за еден дефектолог. Во истражувањето беа анкетирани вкупно 42 дефектолози, и тоа:
-
15 од ПОУ “Маца Овчарова” - Велес;
-
12 од ПОУ “Д-р Златан Сремац” - Скопје;
-
9 од ПОУ “Иднина” - Скопје и
-
6 од посебната паралелка од ОУ “Ванчо Прке” - Штип.
Добиените одговори од анкетниот лист ги поделивме во 2 групи: едната за она што научиле во текот на студирањето (научив), а другата за она што им е потребно (потребно е). Бидејќи прашањата беа од отворен тип, во табелите ги прикажавме најфрекфентните одговори. На дел од прашањата, дефектолозите не дале свое мислење. Во продолжение ќе ги презентираме и анализираме резултатите само на 7 прашања од оригиналниот анкетен лист. Имено, сметаме дека токму овие прашања директно влијаат на професионалните компентенции кои примарно се стекнуваат за време на студирањето.
|
|
In order to determine how the special educators and rehabilitators (practical people) assess their self-professional capabilities, we have conducted a survey. The questionnaire consisted of 14 questions, for the acquired and desired competences, which are essential for a special educator and rehabilitator. The survey covered 42 special educators and rehabilitators, namely:
-
15 special educators and rehabilitators from Special Primary School (SPS) “Maca Ovcharova” – Veles;
-
12 special educators and rehabilitators from SPS “Dr. Zlatan Sremac” – Skopje;
-
9 special educators and rehabilitators from SPS “Idnina” –Skopje, and
-
6 special educators and rehabilitators from the special class of the regular primary school “Vancho Prke” – Stip.
The answers we have received were divided in 2 groups, i.e. one group of what had been learned during the studying (I have learned), and the other of what was needed (it is necessary). Since the questions were of the open type, in the tables we have shown the most frequent answers. To part of the questions, the special educators and rehabilitators did not give their opinion. Further on, we have presented and analyzed the results for only 7 questions from the original paper. We think that these questions have directly influenced the professional competency, which are primarily acquired during education.
|