РИЗИЧНИ ФАКТОРИ ВО СЕМЕЈСТВОТО КАКО ИНДИКАТОРИ ЗА ПРОБЛЕМАТИЧНОTO ОДНЕСУВАЊЕ
НА МЛАДИТЕ
Ранко КОВАЧЕВИЌ,
Мелиха БИЈЕДИЌ,
Лејла КУРАЛИЌ-ЌИШИЌ,
Един МУФТИЌ
Едукациско-рехабилитациски факултет, Универзитет во Тузла
|
|
FAMILY RISK FACTORS AS INDICATORS OF
BEHAVIORAL PROBLEMS
WITH YOUTH
Ranko KOVACHEVIKJ,
Meliha BIJEDIKJ,
Lejla KURALIKJ-KJISHIKJ,
Edin MUFTIKJ
Faculty of Education and Rehabilitation,
University in Tuzla
|
проблематично однесување. Лаухт и сор., (1997) и Јошикава (1994) потенцираат дека проблематичните однесувања се предизвикани од бројни различни фактори кои го спречуваат развитокот на децата и тинејџерите и го поттикнуваат понатамошниот развој на проблематичното однесување (1).
Денешниот истражувачки фактор настојува со сета сила да разбере и открие што е тоа што некои деца и млади ги води кон недолично однесување, развој на негативен идентитет во целокупниот процес на социјализирање. Во денешно време овие фактори се дефинирани како ризични фактори кои за одреден период во одредена средина и ситуација, специфичните однесувања и врски, како и индивидуалните однесувања, можат да придонесат за појава на проблематично однесување кај младите (2). Мразек и Хагерти (1994) укажуваат дека денес ризичните фактори се широко дефинирани и можат да ја зголемат можноста за развој на проблематичното однесување кај индивидуалци кои имаат, наспроти оние кои немаат проблематично опкружување (3). Различните научни методи различно ги карактеризираат ризичните фактори. Тие варираат од биолошки, фамилијарни и пошироки опкружувања, вклучувајќи ја и училишната средина. Најважни во ова истражување се ризичните фактори внатре во семејството. Доколку семејството како примарно опкружување на децата е дисфункционално, и е повразно со бихејвиорални проблеми, придонесува научната заедница која се занимава со овој проблем да демонстрира поголем интерес. Затоа семејството како институција станува важен ризичен и безбедносен фактор кој има големо влијание во однесувањето на едно дете. Најчести ризични фактори во семејното опкружување кои се поврзани со проблематичното однесување се: семејната историја на проблематично однесување, проблемите во нормалното функционирање на семејството, внатрешните конфликти и однесувања во семејството кои поддржуваат проблематично однесување.
Лацковиќ–Гргин тврдат дека одредени семејни околности се земени предвид како предизвикувачи на проблематичното однесување на едно дете: фрагментацијата на семејството, некомплетноста, промената на местото на живеење итн. (4). Семејството е едно од најчесто дискутираните фактори, најчесто поради родителските контроли и надгледувања (5). Кумпфер укажува дека недостатокот од родителска контрола и надгледување на децата може да доведе до зголемување на проблематичното однесување кај децата, што може да доведе до употреба на алкохол и наркотични средства (6). Истражувачите Харисон, Бак-Харисон, Гисеман открија дека младите кои живеат во семејства со високо ниво на внатрешни конфликти имаат поголеми шанси за проблематично однесување, како што е деликвенцијата, дрогата и многу други (7).
Вебстер-Стратон укажуваат дека ниските приходи во семејството доведуваат до проблематично однесување кај децата (8). Истите автори укажуваат дека овој фактор е многу силен, ако е комбиниран со други фактори како што се: ниското ниво на образование на родителите, семејната изолација, присуството на стрес, отсуството на грижата за семејството од страна на едниот родител, евентуалните психијатриски проблеми на родителите, родителската дисхармонија и депресија. Затоа се трудевме да ги подвлечеме меѓусебно зависните фактори во семејството кои ги манифестираат проблематичните однесувања кај набљудуваната популација.
Цел на оваа анализа се генералните хипотези кон кои се одредува присуството на различните фактори во семејното опкружување кои придонесуваат за проблематичното однесување кај децата.
|
|
kawa (1994) emphasize that behavioral problems are caused by a number of different factors, all of which disrupt healthy development of a child or young person, as well as exacerbate further development of existing problems (1).
Researchers today are trying to discover what factors influence children and young adults to choose forms of unacceptable behavior, to develop negative identity, and generally exhibit unsuccessful social behavior. Today, these and other factors are considered risk factors, which can during a particular period, within a particular environment, situation, specific relationships and personal characteristics significantly contribute to emergence and development of behavioral problems with children and youth (2). Mrazek and Haggerty (1994) emphasize that risk factors are broadly defined as those characteristics, which, if present, can increase possibility of development of a problem with individuals that posses them opposed to those that do not (3). Different research efforts categorize risk factors differently. They vary from biological and family to wider surrounding settings including school. For the purpose of this research the most important are the risk factors within family. The family as child’s primary surroundings and being dysfunctional as such is most commonly linked to behavioral problems and represents a special interest of the scientific community. Therefore, family as an institution becomes an important risk and safety factor influencing child’s behavioral. The most common risk factors within family surroundings linked to behavioral problems are: family history of troubled behavior, problems in normal functioning of a family, conflicts within family, and attitudes within family which support behavioral problems. Lackovikj–Grgin argue that particular family circumstances are considered as causes of behavioral problems at children, fragmentation of the family, incompleteness, change of living areas and so forth (4). Family is one of the frequently discussed factors, especially within the realm of the effects of parental control or supervision (5). Kumpfer points out that lack of adequate parental supervision of children can increase child’s susceptibility to deviant peer pressure and use of alcohol and other drugs (6). Through their research Harrison, Bach-Harrison, Gisseman have found out that youth living in families with high level of conflict within family have higher probability of exhibiting behavioral problems such as delinquency, drug abuse and other problems, rather than their peers living in families with low level of conflict within family (7).
Webster-Stratton indicate that particular family characteristics such as low income lead to development of behavioral problems with children (8). Same authors point out that presence of this factor is especially strong when combined with other factors such as: low level of education of parents, family isolation, and presence of stress, single parent household, parents’ psychiatric problems, parental discord and depression. Therefore, I intend to highlight codependency of different factors within family, which manifest in behavioral problems within observed population. Concurrent with predetermined goals this paper analyzes general hypothesis according to which presence of different factors in family surroundings leads to child’s behavioral problems.
|
Сите информации за испитаниците се собрани преку самостојна анкета, користејќи 10 различни описи на ризични фактори во семејното опкружување. Имајќи предвид дека ризичните фактори сами по себе не се доволни, ние користевме еден или повеќе индикатори. Вредностите кои се извлечени од индикаторите се:
1. Кој живее со неа/него (1. двајцата родители; 2. само еден родител; 3. друго).
2. Алкохолизам во семејството ( 1. да; 2. не).
3. Семеен член со криминално досие (1. да; 2. не).
4. Семејна запознаеност со активностите на децата во слободното време (1. да; 2. не; 3. ретко, 4. воопшто незапознаени).
5. Чесно однесување (1. да; 2. не; 3. ретко; 4. ниедно).
6. Доследност во дисциплинските мерки (1. да; 2. не; 3. ретко; 4. ниедна).
7. Развод во семејството (1. да; 2. не).
8. Конфликти во семејството (1. не; 2. понекогаш; 3. ретко; 4. често; 5. секогаш).
9. Запуштеност (1. да; 2. не).
10. Санкционирање на негативното однесување (1. да; 2. не; 3. ретко; 4. понекогаш; 5. никогаш).
Зависните варијабли се дефинирани низ варијаблите кои го опишуваат однесувањето кое е најчесто прифатено како социокриминално однесување во одредени категории (1. не, 2. да)
Истражувањата се фокусирани на идентификација на ризичните фактори внатре во семејството во средношколските денови на едно дете, дефинирани како „МЛАДОСТ“, а оваа студија беше спроведена во месеците март и април, 2008 година. Податоците се собрани од научното истражување во неколку средни училишта во општина Тузла.
Главниот извор на податоци за оваа студија се од ученици во средни училишта:
-
ученици од прва, втора и трета година од различни средни училишта;
-
на возраст од 14 до 17 години;
-
машки и женски.
Имајќи предвид дека за изворот на податоци и студиските цели се користеше анкетирање како главен и единствен метод на собирање податоци, за оваа цел беше направен уникатен прашалник базиран на слични прашалници користени од некои истражувачи во нивните студии за ризични фактори со ученици и студенти.
Корелацијата помеѓу различни фактори во семејното опкружување и проблематичното однесување на младите е анализирано со помош на регресивни анализи.
Собирањето на податоци и анкетирањето е проследено во училишните простории. Времетраењето за исполнување на еден прашалник е 45 минути, што е должина на еден училиштен час. Генерални инструкции како да се пополни прашалникот, беа дадени пред почетокот на часот. Дополнителни советувања околу прашалникот се дадени од класниот раководител по инструкции од истражувачите. Учеството во анкетата беше на доброволна основа. Сите ученици кои беа присутни на училиште учествуваа во оваа анкета. Класниот раководител беше единствената возрасна личност за време на пополнувањето на прашалникот. Сите прашања и податоци беа собрани анонимно.
|
|
Information about examinees has been collected through a custom made survey consisting of 10 variables describing risk factors in family surroundings. Considering that risk factors are not one-dimensional as well as the natural inability to completely research them, we have used one or more measurable indicators. Variables derived from the indicators are:
1. Who he/she lives with (1. Both parents, 2. Single parent, 3. Other),
2. Alcoholism in the family (1. Yes, 2. No),
3. Family member with criminal record (1. Yes, 2. No),
4. Family’s awareness of child’s activities during his free time (1. Yes, 2. Often, 3. Rarely, 4. None),
5. Respect of common rules of behavior (1. Yes, 2. Often, 3. Rarely, 4. None),
6. Consistency of disciplinary actions (1. Yes, 2. Often, 3. Rarely, 4. None),
7. Divorce in family (1. No, 2. Yes),
8. Conflict within family (1. No, 2. Sometimes, 3. Rarely, 4. Often, 5. Always),
9. Abandonment (1. Yes, 2. No),
10. Sanctioning of negative behavior (1. Yes, 2. Often, 3. Rarely, 4. Sometimes, 5. No).
Dependent variable have been defined through a variable that describes behavior, which according to commonly accepted socio-criminal meaning could determine behavioral problem in certain categories (1. No, 2. Yes).
The research has been focused on identification of risk factors within families of high school age children, defined as “youth” for the purpose of this study, and was conducted during months of March and April in 2008. Data was collected through field study at several high schools in Tuzla municipality.
Main source of data for this study came from high school children defined as follows:
-
Students of first, second and third year at various vocational high schools;
-
14 to 17 years of age;
-
Male and female.
Considering the source of data and study’s predetermined goals it was decided to use a survey as the main and only method of collecting data. For this purpose, a unique questionnaire was created based on similar questionnaires used by some researchers in their study of risk factors with students.
The correlation between various factors of family surroundings and youth’s behavioral problems was analyzed using regression analysis.
Collection of data and student inquiry was administered at school premises. Time allotted for completion of the questionnaire was 45 mi-
nutes, which is the length of one class hour. General instructions on how to fill out the questionnaire were given prior to start. Additional guidance on the questionnaire was given by class teacher as directed by the researchers. Participation in the survey was voluntary. All students attending classes the day of the survey participated in the survey. Class teacher was the lone person present during administration of the questionnaire. All questionnaires and data collected were anonymous.
|
Со регресивни анализи пробавме да потврдиме дека факторите на ризик во едно семејно опкружување се поврзани со проблематичното однесување и се идентификувани оние со претскажувачка сила. Како што е покажано во табелата 1., статистичките резултати се одлични (p=0.014) со двоен корелациски коефициент од 0.47. Коефициентот на детерминација, кој ја мери пропорцијата на отстапување во збирот од податоци, помеѓу критериумите и различните семејни опкружувања, факторот на ризик е 0.642 и објаснува 64% од варијабилноста.
Табелата 1 ги претставува резултатите од многубројните корелации, стандардниот коефициент од парцијалната регресија, стандардните грешки од бета-коефициентот, како и коефициентот на детерминација.
|
|
With regression analysis we tried to confirm that risk factors in family surroundings are linked to behavioural problems and identify ones with definite predictive power. As listed in Table 1., the result is statistically significant (p=0.014) with multiple correlation coefficient of 0.47. The coefficient of determination, which measures the proportion of variability in a data set, between the criteria variables and various family surroundings risk factors is 0.642 and explains 64% of variability. At p 0.014 it is statistically significant. Standard error is 0.286 and shows the level of uncertainty.
Table 1., presents results of multiple correlations, standard coefficient of partial regression, standard error of beta coefficient as well as coefficient of determination.
|