Присуството на осумте показатели на сензитивизирана комуникација и интеракција се проценува преку седум принципи на сензитивизација:
1. Остварување на контакт на доверба со негувателите.
2. Позитивно редефинирање на детето:
-
истакнување на позитивните особини и квалитети на децата;
-
позитивно реетикетирање на негативните карактеристики кои ги поседува детето;
-
реактивирање на добрите сеќавања од поранешното позитивно искуство со детето;
-
вежби за откривање на позитивните квалитети и способности на детето.
3. Активирање на негувателот според показателите кои се дадени:
-
самооценување на негувателите за личната интеракција со детето користејќи ги осумте показатели за добра интеракција;
-
појаснувања од негувателот со изнесување на примери од сопствената интеракција со детето;
-
поставување задачи за опсервација на односот на негувателот со детето;
-
барање од негувателот да се обиде да тестира нови начини на комуникација и интеракција со детето со намера да открие кој начин е најуспешен.
4. Потврдување на компетентноста на негувателот со истакнување на позитивните примери во нивната интеракција со децата.
5. Вербализирање на тоа што е добра интеракција, користејќи го приодот на поставување прашања.
6. Делење на искуства во рамките на групата; взаемно внимателно слушање на негувателите за време на групни состаноци, со цел учење од индивидуалните искуства.
7. Користење на два стила на комуникација со негувателот:
-
персонализиран стил на објаснување со примери од сопстеното индивидуално искуство;
-
нагласен емпатичен интерпретативен стил на објаснување како детето ја искусува ситуацијата.
|
|
The presence of 8 indicators for sensitive communication and interaction are valued according to seven sensitising principles:
1. Establish a contact of trust with caregivers.
2. Develop a positive conception in the caregiver of the child by:
-
Pointing out to caregivers some positive qualities of the children;
-
Re-defining positively what appear to be negative features of their children;
-
Reactivating past good memories of a caregiver’s positive relationship with the child;
-
Using exercises for caregivers to discover positive qualities and competencies of the child.
3. Activating caregivers in relation to the theme/guideline that was discussed by:
-
Asking caregivers to make self-assessments of personal interactions with their child based on the 8 guidelines of good interaction;
-
Exemplification: asking caregivers to produce examples of their interactions with the children;
-
Giving caregivers observational tasks in relation to their children;
-
Asking caregivers to try and test out new ways of communicating and interacting with their children in order to find out what works the best.
4. Confirming caregivers’ competence by pointing out at what is already positive in their existing interaction with their child.
5. Using an inquiring approach to guide caregivers’ discussions about what is good interaction.
6. Encouraging sharing and attentive listening among caregivers in group meetings to learn from each others’ experiences.
7. Using two styles of communication in relation to caregivers:
-
A personalised style of explanation, with examples from your own individual experience;
-
An empathic interpretative style, i.e. describing how the child experiences the situation; comparing the experience of the child with similar adult situations.
|
Целта е да се имплементира ИЦДП-програмата во широки размери секогаш кога е можно по пат на нејзино интегрирање во постоечката мрежа на грижа.
Првиот чекор е обука на тим на експерти како ИЦДП-квалификувани тренери кои можат да ја имплементираат програмата преку тренирање на други лица во нивната заедница со мултипен ефект.
ИЦДП-програматаможе да се употреби за:
-
Семејства и деца. За превенција на занемарена грижа и злоупотреба на деца и промоција на мир и дијалог, преку групни состаноци и домашни посети. Се вклучува работа со: сите семејства, семејства од етнички малцинства, семејства изложени на стрес и сиромаштија, родители посвоители, родители - затвореници.
-
Вулнерабилни деца и сирачиња. За развој на минимални стандарди за хумана грижа, особено при пораст на ургентни ситуации како: војни, миграции, катастрофи, злоупотреба и траума, или напуштени улични деца.
-
Како интегрален дел на програмата на примарна здравствена грижа, каде што превентивните информации и подигнувањето на свеста на негувателите е од особена важност.
-
Директно во комбинација со која било содржински ориентирана предучилишна програма, со цел да се збогати и зголеми квалитетот на интеракцијата помеѓу возрасниот и детето, што е круцијално за развојот на детската емоционална стабилност како и за неговиот когнитивен развој.
-
Во училиштата, работа со наставници и родители за креирање на позитивна интерсубјективна клима во училницата и за помош при креирање на подобра комуникација помеѓу учениците и нивните наставници.
-
Деца во установи. За сензитивизација на персоналот и подобрување на нивниот квалитет на грижа.
-
Деца со посебни потреби. За сензитивизација на негувателите за психосоцијалните потреби на децата и изградба на доверба како згрижувачи.
|
|
The aim is to implement the ICDP programme on a large scale, by integrating it, whenever possible; in an existing network of care.
The first step is to train a team of professionals as ICDP qualified trainers who can implement the programme by training others in their community with a multiplying effect.
The IDCP programme can be used:
-
Families and children. To prevent neglect or abuse of children and promote peace and dialogue, through group meetings and home visits. It includes working with: families in general; families from ethnic minority groups; families in stress and poverty; adoptive parents; parents in prisons.
-
Vulnerable children and orphans. To develop minimal standards for human care, when emergency situations arise due to war, migration, catastrophes, abuse and trauma, or abandoned street children.
-
As an integral part of any primary health care programme, building competence and sensitizing caregivers about the importance of their role for the future development of their children.
-
Directly in combination with any content-oriented pre-school programme, serving to enrich and increase the quality of interaction between adults and children, which is crucial for the development of children’s emotional stability, as well as for their cognitive development.
-
In schools, both working with teachers and the parents to create a more positive inter-subjective climate in the classroom and to help create better communication between pupils and their teachers.
-
Children in institutions. To sensitize staff and improve their quality of care.
-
Special needs children. To sensitise caregivers about the psycho-social needs of their children and build their confidence as carers.
|
Во Р. Македонија оваа програма за првпат се имплементираше во ноември 1999 година, со финансиска поддршка на УНИЦЕФ во Скопје.
Во април 2000 година беа обучени првите 36 стручни лица (психолози, педагози, социјални работници и дефектолози). Десет од нив се обучени до ниво на тренери.
Од 1999 до крајот на 2001 година, 111 негуватели од Република Македонија ја поминаа ИЦДП-обуката.
Евалуацијата на програмата беше спроведена на два различни начини:
-
прашалник за ИЦДП-асистентите и
-
интервју со целните групи кои партиципираа во програмата.
Тие биле прашани за тоа колку ја користат програмата, дали била корисна или не, какви ефекти согледале итн.
Интервјуто ги потврди резултатите од прашалникот одговорен од асистентите. Сите негуватели изразиле ентузијазам за програмата, и сите истакнале дека има ефект, особено за децата, за нив и за односот помеѓу нив и децата.
Истакнувајќи ги ефектите кои тие ги забележале кај децата, одговорите од различни групи на згрижувачи биле многу слични. Најпрво, сите забележале дека децата се помалку нервозни, наместо тоа се позитивни и релаксирани. Биле поотворени, позитивни, активни и љубопитни. Во еден од семејните центри ова било опишано како „растопено“ природно детско однесување, наместо „вкочането“ однесување.
Изгледа дека заклучоците можат да се сумираат со следната изјава од една од групите на згрижувачи: „Единствената работа што не ни се допадна во оваа програма е тоа што траеше многу кратко. Ние сме многу среќни што УНИЦЕФ ја презеде оваа иницијатива!“
|
|
In Republic of Macedonia this programme was implemented in November 1999, with UNICEF financial support in Skopje.
April 2000, the first 36 professionals (psychologists, pedagogues, social workers and special educators) were trained. Ten of them were trained to level of trainers.
From 1999 till the end of 2001, 111 caregivers from Republic of Macedonia pass the ICDP training.
The evaluation of the program was carried out in two different ways:
1. Questionnaire for the ICDP facilitators
2. Interviews in focus groups with caregivers who has participated in the programme
They were asked about how much they used the programme, whether it was useful or not, what kind of effects they observed etc.
The interview underlined the findings from the questionnaire answered by the facilitators. All the caregivers expressed enthusiasm about the program, and all of them emphasised that it had effect, both on the children, themselves and the relation between them and the children.
Regarding the effects they have noticed at the children, the answers from the different groups of caregivers were very much the same. First of all they pointed out that the children were less nervous, instead they were calmer and relaxed. They were more open, positive, active and curious. At one of the family centers this was described like they now had “unfrozen”, natural, childish behavior instead of “stuck” behavior.
It seems like the findings can be summarized with the following statement from one of the groups of caregivers: “The only thing we did not like with this program was that it was too short. We are very happy that UNICEF took this initiative!”
|