Главните причини за бариерите во учењето и партиципацијата на децата со оштетен слух можат да се најдат во опкружувањето. Ова може да се случи како резултат на негативните ставови кон децата, погрешното разбирање на процесот на активно учење, премногу ригидниот систем и наставни програми, несоодветно адаптираните пристапи кон методите на подучување, несоодветниот пристап кон образовната средина итн.
Општеството има обврска да ги образува сите деца. Постојат одредени идеални услови за образовната средина и карактеристики на наставникот кои придонесуваат за успешноста на овој процес. Прво, средината во која се случува образованието треба да се приспособи на детето, да развие позитивна слика за себе и да овоможи најдобар курикулум. Наставниците во образовната средина треба да ја земат предвид различноста на децата, да одржуваат добра основа на знаење и да ja унапредуваат праксата на децата. Децата треба да бидат ученици полни со оптимизам и одредени способности. Овие услови треба да бидат прифатливи без разлика дали станува збор за редовно училиште или училиште за глуви. Детските потреби и способности треба да ја диктираат соодветната образовна средина во која ќе се одвива учењето. Кога училиштето и родителите ќе соработуваат во процесот на донесување на одлуки, ќе бидат реализирани детските посебни интереси и барања. (2)
|
|
The main reasons for the barriers in learning and participation of the children with impaired hearing can be found in the surrounding. This can happen as a result of the negative attitudes towards the children, misunderstanding of the process of active learning, too rigid system and curriculum, inadequate adaptation of the learning methods, inappropriate approach towards the educational environment etc.
The society has a commitment to educate all the children. There are certain ideal conditions for the educational environment and the teacher’s characteristics that contribute to the success of this process. First of all, the environment in which the education occurs should be adapted to the child to develop a positive self image and to enable the most appropriate curriculum. The teachers in the educational environment should take in consideration the diversity of the children, to maintain good basis for learning and to improve the children’s practice. The children should be pupils full with optimism and certain abilities. These conditions should be acceptable regardless whether it is a regular school or a school for deaf. The children’s needs and abilities should dictate the appropriate educational environment in which the learning process will take place. When the school and the parents will cooperate in the decision making process, the children’s special interests and requests will be implemented. (2)
|
При дефинирањето на проблемот на истражување се одлучивме за контекстуален проблем, со цел да добиеме информации кои ја опишуваат ситуацијата и тешкотиите со кои се сретнуваат децата со кохлеарен имплантант во определен контекст, во Република Македонија.
Истражувањето коешто ние го спроведовме всушност беше акционо истражување. Акционото истражување се спроведува од една или повеќе индивидуи или групи со цел решавање на некој проблем или собирање на информации со цел да се подобри постоечката практика. За да се постигне максимална успешност акционото истражување треба да резултира со акционен план или развивање на стратегии за работа, кои во идеална ситуација би биле имплементирани и понатаму евалуирани.
Ние се одлучивме да спроведеме партиципаторно акционо истражување. Партиципаторното акционо истражување иако го дели фокусот за специфично локално прашање и ги користи податоците за имплементирање на акција, се разликува во важни точки од практичното акционо истражување. Првата разлика е дека има две дополнителни цели: да ги мотивира индивидуите и групите да ги подобрат нивните животи и да придонесат за социјална промена на некое ниво – училиште, заедница или општество. Соодветно на тоа, истражувањето инволвира поголема група луѓе кои имаат различни искуства и гледни точки, и кои се фокусирани на истиот проблем. Ова вклучува заедничка работа на собирањето на податоци и анализите, интерпретирањето на податоците и акциите што ќе резултираат. Поради овој момент ова истражување најчесто се нарекува колаборативноистражување.
Во таа насока ја дефиниравме главната цел на истражувањето: Опис на животот и настаните што се одвиваат во самата инклузивна училница преку приказ на случај на дете со кохлеарен имплантант.
Како посебни цели на истражувањето ги издвоивме следниве цели:
- утврдување на социјалните импликации на оштетеноста и
- утврдување на индивидуалните разлики во пристапите на наставниците во поглед на проценката на способностите на испитаникот.
Соодветно на главната и посебните цели на истражувањето ги дефиниравме следниве истражувачки прашања:
1. Дали наставниците употребуваат идентични методи при реализација на содржините со детето со кохлеарен имплантант и каква е нивната варијација во поглед на индивидуалните барања на испитаникот?
2. Каква е социјалната интеракција на испитаникот и неговите учители?
3. Дали наставниците извршиле одредени адаптации на курикулумот согласно потребите на испитаникот?
4. Дали испитаникот има подеднаков третман од страна на своите наставници како и неговите врсници?
5. Дали наставниците имаат компетенции кои би одговориле на барањата на испитаникот со кохлеарен имплантант во инклузивното училиште и дали имаат потреба од стручна помош од дефектолог?
6. Кои наставни методи се употребуваат во наставната работа со дете со кохлеарен имплантант во редовните училишта?
Ние решивме да ги истражуваме сите настани поврзани со училишното секојдневие на испитаникот со кохлеарен имплантант во рамките на инклузивната училница. Во текот на истражувањето опсервиравме субјект на возраст од 12 години во текот на првата година, односно 13 години во текот на втората година од истражувањето. Испитаникот со кохлеарен имплантант е од машки пол, во петто, односно шесто одделение. Истражувањето го спроведовме во ОУ „Димо Хаџи Димов” - Скопје. Феноменот го следевме во текот на две години - од 2006 до 2008 година.
Појавите и испитаникот ги следевме во текот на училишната година, така што континуирано ја вршевме анализата на податоците добиени од опсервацијата на училниците каде што се одвиваше наставата. Тоа значи дека постојано го следевме напредокот на испитаникот, а сумирањето на податоци го изведувавме двапати годишно за секој од наставните предмети.
По секое собирање на податоци и анализа на истите се изведуваше инструктивна работа со наставниците од страна на специјализирани лица - дефектолози. Инструктивната работа се изведуваше по направените анализи и прегледаните видеозаписи и се состоеше во предлагање на стратегии за работа со дете со кохлеарен имплантант во инклузивни услови.
Со цел да направиме холистичка анализа на случајот се определивме за комбинација на квантитивниот и квалитативниот пристап.
Голем број на истражувачи даваат практични сугестии за начините на кои квантитативните информации би можеле да бидат вклучени во квалитативното истражување. Едноставните техники за пресметување можат да станат извонредни помошни средства во обработката на информациите кои можат да се изгубат во интензивните квалитативни истражувања. Ваквата дополнителна анализа на информациите им дава на читателите увид во целината на информациите. Истражувачите од друга страна имаат можност да ги разгледаат своите генерализации и да ги отстранат сомнежите за точноста на нивните импресии за информациите. (3)
Во ова истражување ние го употребивме паралелниот модел на поврзување на квалитативниот и квантитативниот пристап. Овој модел има тенденција да вклучува истовремено собирање на податоци употребувајќи и квалитативни и квантитативни процедури. Ние како истражувачи ги бележевме обрасците на однесување и ја броевме фреквенцијата на однесувањето за даденото прашање. Предноста на овој пристап е што дозволува поцелосна, подолга употреба на високо контекстуализирано истражување на откритие и идентификација на појавениот феномен. (4)
Во однос на стандардите за квалитетот и верификацијата ние направивме екстензивна верификација со употреба на триангулација. Триангулацијата на информации е поврзана директно со контекстот во кој се собираат информациите. Протоколот за триангулација се засноваше на: извори на податоци, истражувач, теорија и методолошки прашања. (5)
Триангулацијата наметнува користење на повеќе од една метода или извор на податоци во студија на социјален феномен. Ова е пристап кој користи повеќе набљудувачи, теоретски перспективи, извори на податоци и методологии, но нагласокот е на методите на испитување и изворите на податоци. Една од трите причини за широка употреба на дискретни методи е нивниот потенцијал во однос на стратегијата на истражување. Триангулацијата може да функционира во и низ истражувачките стратегии. Таа била првично конципирана како пристап кон развивање на мерки за концепти, со што ќе се примени повеќе од еден метод во развојот на мерките, а тоа ќе резултира со поголема доверба во наодите. Како таква, триангулацијата многу често била поврзувана со стратегијата на квантитативното истражување. Сепак, триангулацијата може исто така да се најде во квалитативната истражувачка стра-тегија. Сè повеќе, триангулацијата се користи за да се означи наизменичен процес на проверка на наоди, кои произлегуваат од квантитативното и квалитативното истражување.
Набљудувањето го дополнивме со употреба на видеоиндикатори кои ни служеа како параметри за испитувањето на раководењето со училницата. Се раководевме според Индикаторот за разгледување на интеракцијата меѓу наставникот и учениците при што ги разгледувавме: следењето на иницијативи, примањето на сигналите, одобрувањето, артикулацијата на часот и давањето на упатства.
Во поглед на начинот на снимање на појавите се решивме тоа да биде по пат на водење белешки, употреба на дигитална камера и користење на аудиорикордер.
|
|
During the selection of the problem we decided for contextual one with the purpose to gain information that describe the situation, the difficulties that the pupils with Cochlear implant interface in a certain context, in Republic of Macedonia.
The research that we conducted was actually an action research. The action research is conducted by one or more individuals or groups with the purpose of solving some problem or gathering information with the purpose to improve the current practice. To achieve maximum success the action research should result with an action plan or development of work strategies, which should be implemented and further evaluated in an ideal situation.
We decided to conduct a participatory action research. Although the participatory action research shares the focus for a specific local question and uses the data for the action implementation, it differs in some main points from the practical action research. The first difference is that there are two additional goals: to motivate the individuals and groups to improve their lives and to contribute for a social change on some level-school, community or society. According to that, the research involves a bigger group of people that have different experience and points of view that are focused on the same problem. This involves common work on the data gathering and the data analyses, interpretation of the data and the actions that follow. Because of this moment this research is most commonly called collaborative research.
In that direction we defined the main research goal: “To give a description of the life and events in the inclusive classroom through a case study of a child with a cochlear implant”.
The research objectives were the following:
- Determination of the social implications of the disability.
- To obtain an insight of the individual differences at the teachers’ approaches regarding the estimation of the respondent’s abilities.
According to the main goal and the research objectives we defined the following research questions:
1. Do the teachers use identical methods during the realization of subject contents with a child with cochlear implant and how these methods vary regarding their individual requests?
2. Description of the social interaction of the respondent and his teachers?
3. Has the school made certain adaptations according the respondent needs?
4. Does the respondent have an equal treatment by his teachers like the other pupils?
5. Do the teachers have competencies that would respond to the requests of the respondent with a cochlear implant in the inclusive school and do they have a necessity of a special educator and rehabilitator?
6. Which teaching methods are used in the teaching process with a child with cochlear implant in the regular schools?
We decided to explore all the events connected with the school everyday life of a child with a cochlear implant within the inclusive classroom. During the research we observed a subject on the age of 12 during the first year (13 during the second year of research). The child with a cochlear implant is male, in the fifth grade (sixth grade). The research was conducted in the elementary school “Dimo Hadzi Dimov”. The phenomenon was followed during a period of two years, from 2006 till 2008 years.
We monitored the phenomena and the child during the school year, and we continuously analyzed that observation data in the classrooms where the teaching was held. That means that we continuously followed the progress of the child, and we did the data summary twice per year for each of the teaching subjects.
After all the data gathered and their analyses we had instructive work with the teachers. This was conducted by specialized persons-special educators and rehabilitators. The instructive work was held after the analyses were made and the video data watched and it was consisted of suggesting work strategies with a child with a cochlear implant in inclusive environment.
With the purpose to make a holistic analysis of the case we decided on a combination of quantitative and qualitative approach.
A large number of researchers give practical suggestions how the quantitative information could be included in the qualitative research. The simple techniques for counting could become remarkable assisting means in the data processing which data are usually lost in the intensive qualitative researches.
Such additional analysis of the information gives the readers an insight in the whole information. The researchers on the other hand have the possibility to see through their generalizations and the remove the suspects of their impressions for the information. (3)
In this research we used the parallel model of connection of the qualitative and the quantitative approach. This model has the tendency to simultaneously include qualitative and quantitative procedures for data collection. We, as researchers, marked the patterns of behaviour and counted the frequency for each question. The advantage of this approach is that it allows more comprehesive, longer use of highly contextual research of the discovery and identification of the occurred phenomenon. (4)
Regarding the standards of quality and verification, we made an extensive verification with the use of triangulation. The triangulation of the information is directly connected with the data collection context. The triangulation protocol was based on: information resources, researcher, theory and methodological questions. (5)
The triangulation requires usage of more than one method or information sources in the study of a social phenomenon. This is an approach that uses more observers, theoretical perspectives, data sources and methodologies, but the accent is on the research methods and the information sources. One of the three reasons for the wide use of discrete methods is their potential regarding the strategy of the research. The triangulation can function in and through the research strategies. It was primarily conceptualized as an approach for developing
concept measures, with application of more than one method in the measured development and that will result in bigger confidence in the findings. As such, the triangulation was often connected with the strategy of the quantitative research. However, the triangulation can also be found in the qualitative research strategy. Further more, triangulation is used to mark a changeable process of the check up of the findings, which come from the qualitative and the qualitative research.
We added the use of video indicators to the observation, which we used as parameters for the exploration of the classroom management. We were guided by the Indicator for observation of the interaction between the teacher and the pupils with which we monitored the: initiative following, accommodation, approval, change of sequence and giving instructions.
Regarding the manner of taping the phenomena we decided it to be by making notes, use of digital camera and the use of an audio recorder.
|
Во текот на снимањето на феноменот којшто го истражувавме, како инструмент го употребивме видеоупатството за снимање и се раководевме според дадените видеоиндикатори.
Првиот индикатор е избирање централна позиција од страна на наставникот, односно позиција во која сите ученици ќе имаат можност да го следат наставникот. Таа позиција може да прерасне во невербален знак дека наставникот ќе даде релевантна информација. Во однос на овој индикатор се забележува напредок во текот на снимањата. По дадените инструкции од страна на стручниот тим се забележува подобрување на централната позиција во 69% случаи во третото и 92% случаи во четвртото снимање.
Во однос на вториот индикатор - давање големи знаци, односно доминантен јазик на телото на наставниците, исто така забележуваме подобрување во последните две снимања. Во четвртото снимање во 77% случаи наставниците покажувааа видливи големи знаци.
|
|
During the taping of the researched phenomenon, as an instrument in the research we used the video guide for taping and we guided by the given video indicators.
The first indicator is choosing a central position by the teacher that is a position in which all the pupils will have the opportunity to follow the teacher. This position can grow into a non-verbal sign that the teacher is about to give a relevant information. Regarding this indicator we can notice progress during the shots. After the given instructions by the professional team we can notice an improvement of the central position in 69% of the cases in the third and 92% in the fourth shot.
Regarding the second indicator - giving big signs that is a dominant body language of the teachers we also notice an improvement in the last two shots. In the fourth shot in 77% of the cases we noticed big signs from the teachers.
|