Во 2004 година беше публициран нов Clinical practice guidline за ОМЕ од здружението составено од претставници на American Academy of Pediatricians, American Academy of Family Phisicians, American academy of Otolaryngology-Haed & Neck Surgery и други организации ги дава основните методи и принципи за рана идентификација, дијагностика, мониторирање и третман на ОМЕ. (1, 2)
Во однос на дијагностиката ги дава следниве препораки:
-
Пневматска отоскопија, како примарна дијагностичка метода за разграничување на АОМ од ОМЕ;
-
Задолжително разграничување на децата со ризик, деца со претходно оштетување на слухот, забавен развој на јазикот и говорот, проблеми со учењето. Ваквата група на деца да се следи во пократки временски периоди и доколку е потребно брзо да се интервенира;
-
Децата со ОМЕ без ризик, внимателно да се следат три месеци од моментот на ефузијата или од моментот на поставената дијагноза;
-
Тестови за слух да се спроведат доколку ОМЕ перзистира три или повеќе од три месеци, или било кога доколку се забележи забавен развој на јазикот и говорот, или во сите случаи на сомнение за постоење на редукција на слухот.
Овие препораки секако не го исклучуваат размислувањето на клиничарот за овие пациенти. Има ситуации каде постојат индикации за поагресивен пристап. За клиничарите и за родителите “doing nothing” може да биде многу тежок тек за следење.
Дијагностички протокол за ОМЕ на Клиниката за уво, нос и грло:
-
Отомикроскопија;
-
Тимпанометрија, стапедијален рефлекс;
-
Тонална лиминарна адуиометрија-доколку дозволува возраста на детето;
-
Фибер назоепифарингоскопија;
-
Микробиолошки анализи;
-
Алерголошки тестови;
-
Кога постои сомнение за синдром на имуно-дефицитарност;
-
Хроничен, рекурентен, перзистентен отитис медиа со излив;
-
Рекурентна пневмонија, синуситис или други инфекции во склоп на рекурентни инфекции на горните респираторни патишта, индицирана е проценка на имунолошкиот статус на пациентот.
Следење на секој пациент преку детални податоци за:
-
Времетраење на болеста;
-
Присуство и тежина на други придружни симптоми:
-
нарушен сон;
-
намален слух (не се врти, не реагира на повик);
-
рекурентни епизоди на АОМ, со перзистентен излив меѓу епизодите;
-
проблеми со школските обврски;
-
нарушена рамнотежа;
-
забавен развој на јазикот и говорот;
-
Редовни контроли, мониторирање, следење на комплиансата на тимпанометриската крива и вредностите на интратимпаналниот притисок;
-
Разграничување, редовно и почесто следење на децата со ОМЕ ризик за да се утврди потребата за побрза хируршка интервенција:
-
Деца со пермаментна редукција на слухот независно од ОМЕ;
-
Деца со суспектен или дијагностициран забавен развојот на јазикот;
-
Аутизам;
-
Down-синдром, краниофацијални нарушувања кои водат до забавен когнитивен, јазичен и говорен развој;
-
Слепило или нарушување на видот кое не може да се корегира;
-
Деца со расцеп на непцето со или без придружен синдром.
|
|
In May 2004, new guidelines for early identification, diagnosis and treatment of otitis media with effusion (OME) were published by a subcommittee of the following professional societies:
American Academy of Pediatrics, American Academy of Family Physicians, American Academy of Otolaryngology-Head and Neck surgery. (1, 2)
Diagnosis of otitis media with effusion (OME) by the 2004 guidelines:
-
Pneumatic otoscopy is the single most recommended diagnostic method to establish the diagnosis of the otitis media with effusion;
-
Distinguish the child with OME who is at risk, with previous hearing loss, delay speech and language or learning problems, and need for intervention promptly;
-
Clinicians should manage the child with OME who is not at risk with watchful waiting for 3 months from the date of effusion onset or diagnosis;
-
Hearing testing is recommended when OME persists for 3 months or longer at any time when language delay or a significant hearing loss is suspected.
These recommendations do not preclude clinical judgment in these patients. There circumstances that may be reason for a more aggressive approach. For both the clinician and the parent, “doing nothing” can be very difficult course to follow.
Guidelines for diagnosis of OME at our clinic:
-
Otomicroscopy
-
Tympanometry and stapedius reflex
-
Tonal laminar audiometry-if the child’s age allows that
-
Fiber nasoepipharingoscopy
-
Microbiological analyses
-
Allergologic testing
-
Syndrome of immuno-deficit
-
Chronic, recurrent, persistent OME
-
Recurrent pneumonia, sinusitis or other recurrent infections of upper respiratory ways, indicated assessment of the immunological status of the patient
Evaluation of each child through detailed data:
-
Duration of the middle ear effusion;
-
Presence of other accompanying symptoms:
-
Disturbed sleep;
-
Hearing loss (child not respond to sounds);
-
Recurrent episodes of AOM with persistent effusion between episodes;
-
Problems with school performance;
-
Balance problems;
-
Delayed speech and language development;
-
Regular controls, monitoring and follow up and evaluation with audiological testing and tympanommetry;
-
Distinguish the child with OME who is at risk and more often audiological controls;
-
Children who may be at risk include any of the following:
-
Children with permanent hearing loss;
-
Those with suspected or diagnosed speech and language delay or disorder;
-
Those with autism spectrum disorder;
-
Children with syndromes (Down’s syndrome) or craniofacial disorders that include cognitive m speech and language delayed;
-
Those who are blind or have uncorrectable visual impairment;
-
Children with cleft palate, with or without an associated syndrome.
|