ДВОЈНА ПОЛУЈАЗИЧНОСТ И ДЕИКСА

 

Ненад П. ГЛУМБИЌ1,Ане М. БОЖИНОВИЌ2

 

Факултет за специјална едукација и рехабилитација, Белград1
ШОСО "Свети Сава" - Умка, Белград2

 

 

TWO FOLD SEMILNGUISM AND DEIXIS

 

Nenad P. GLUMBIKJ1, Ane M. BOZHINOVIKJ2

 

Faculty of Defectology, Belgrade1
Prim. and second. “Sveti Sava”-Umka, Belgrade2

 

 

 

Вовед

 

Introduction

И покрај тоа што деикса се смета за една од клуч­ните способности за стекнување на јази­кот, областа деиктика е една од најмалку истра­жу­ваните подрачја на прагматичниот говор. Ако земеме предвид тоа дека многу автори ги ко­ристат термините индексикалност и деикса ка­ко меѓусебно менливи, во овој труд правиме разлика меѓу овие термини, на начинот на кој тоа го чинел Левинсон (1). Левинсон смета дека терминот индексикалност треба да се користи за означување на поширокиот феномен на кон­текстуалната зависност, додека деикса означува потесно, лингвистички релеватни аспекти на ин­дексикалноста.
Имајќи предвид дека деиктичките зборови при­паѓаат во групата семантички празни лексе­ми, правилната употреба на некои деиктички збо­рови може да биде многу збунувачка, како за малите деца така и за децата со ментална ре­тар­­дација.
Во нашите некогашни истражувања сме приме­ну­вале Јазичен корпус за процена на употре­ба­та на деиктички лексеми (2) на примерок од 140 испитаници со лесна ментална ретардација, на воз­раст од 10 до 17 години. За разлика од де­ца­та со просечни интелектуални способности кои ско­ро сите биле успешни на овој тест (2), по­веќе од 80% од нашите испитаници успеале да дадат точни одговори на само четири од вкупно петнаесет поставени прашања (3).
Се покажало дека испитаниците со лесна мен­тал­на ретардација немаат единствена шема на достигнувањата, што покажува дека нивната способност за разбирање и соодветна употреба на деиктиката не зависи само од сознајните чинители. Двојната полујазичност на  многу деца со лесна ментална ретардација можно е да биде една од најверојатната причина за рела­тивно слабите достигнувања на овие деца на наведениот тест. Цел на ова истражување е да укаже на можните разлики меѓу монолинг­вал­ните и билингвалните деца со лесна ментална ретардација во односот на совладаноста на де­ик­тичките лексеми.

 

Although deixis could be seen as one of the core ability for language acquisition it is also one of the most understudied areas of pragmatic language. Given that many authors use deixis and indexical­ity as mutually changeable terms in this article we are about to make a difference between these two terms according to Levinson's specification (1). Namely, Levinson argued that indexicality should be use to label broader phenomena of contextual dependency, while deixis denotates narrower lin­guistically relevant aspects of indexicality.
Baring in mind that deictic words belong to the group of semantically empty lexemes correct usage of certain deictics could be quite confusing for small children as well as for the children with in­tellectual disability.
In our previous research we have applied Lan­guage corpus for the estimation of the deictic lex­emes' usage (2) in a sample of 140 participants with mild intellectual disability, aged from 10 to 17. In contrast to the children with average intel­lectual level who were almost all successful in this test (2), more than 80% of our participants man­aged to respond correctly to only four out of 15 assigned questions (3).
It was revealed that participants with mild mental retardation did not have unique pattern of the at­tainments, which shows that their ability to under­stand and adequately use deictic words depends on many factors, other than cognitive ones. Twofold semilinguism of many children with mild intellec­tual disability could be taken for one of the most possible explanations for relatively poor accom­plishment of these children in applied tests. The objective of this research was to determine possi­ble difference between monolingual and bilingual children with mild intellectual disability in deictic words acquisition.

 

Методологија на истражувањето

 

 

Methods

 

 

 

Примерок

 

Sample

Примерокот го чинат 90 испитаници со лесна мен­тална ретардација, од двата пола, на возраст од 12 до 15 години. Сите испитаници посету­ва­ат училишта за деца попречени во менталниот развој.
Целокупниот примерок е поделен на три пот­при­­мероци со по 30 испитаници. Првите два пот­­примероци ги чинат монолингвалните испи­та­ници со различно етничко потекло-српско и ром­ско. Првиот потпримерок-М1 го чинат ис­пи­­таниците чие етничко потекло и мајчин јазик е српски. Другиот потпримерок го чинат ром­ски деца кои зборуваат исклучиво на српски јазик и кои се воглавно асимилирани во јазич­ка­та доминантна средина. Третиот потприме­рок го чинат билингвалните испитаници-Роми, кои во секојдневната комуникација се служат и со ромски и со српски јазик.

 

The sample consisted of 90 participants with mild metal retardation, of both sexes, aged from 12 to 15. All participants attended schools for children with intellectual disability.
Whole sample was divided into three subsets with 30 participants in each of them. The first two sub­sets consisted of monolingual participants with different ethnical origin-Serbian and Romany. Ser­bian students who speak Serbian language were included in the first subset of monolingual partici­pants-M1. The other subset-M2 consisted of Roma children who speak solely Serbian language due to the fact that they had been assimilated into lin­guistically predominant environment. The third subset consisted of bilingual, Roma children who speak both, Serbian and Roma language.

 

 

 

Техника на испитувањето

 

Procedure

Можноста за употреба на деиктичките лексеми е испитана со примената на Јазичниот корпус за процена на употребата на деиктичките лексеми (2). Наведениот јазичен корпус се состои од 15 задачи во вид на комуникативни ре­ченици или краток дискурс. На крајот од секоја задача се понудени неколку деиктики, а од испитаниците се бара да ја изберат соод­ветната лексема. Бара­ни­те зборови припаѓаат на личната, прос­тор­на­та и временската деикса. Во поранешните ис­тра­жувања на деца со оште­тен слух (2) про­це­ната е реа­лизирана со впишување на избраниот збор. Со обѕир на тоа дека голем број деца со мен­тал­на ретардација недоволно го разбираат прочи­та­ниот текст, испитувањето е реализи­ра­но така што испитувачот ги читал и речениците и пону­дените одговори. Доколку испитаникот поради ограничениот капацитет на работната ме­морија не можел да запомни која било реченица, таа е повторувана повеќепати. Секој точен одговор е вреднуван со еден бод.
Во статистичката обработка на податоците се користени методи на дескриптивната статис­ти­ка и Kruskal-Wallis тестот.

 

 

Possibility of an adequate using of deictic lexemes was determined by Language corpus for the esti­mation of the deictic lexemes' usage (2). This lan­guage corpus consisted of 15 tasks presented as communicative sentences or short discourse. Par­ticipants were asked to choose an adequate lexeme within the group of several deictic words that had been presented at the end of each task. Target words belong to personal, spatial and temporal deixis. In previous research, in the group of chil­dren with hearing impairments, students were asked to write an adequate word (2). Baring in mind that many children with mild mental retarda­tion do not understand written text, special educa­tion teacher was reading sentences and multiple choices as well. If the student could not recall cer­tain sentence due to constrains in capacity of working memory it was read more than once. Each correct answer was assigned with one point.
Methods of descriptive statistics and Kruskal-Wallis test were employed in statistical data proc­essing.

Резултати

 

Results      

Во рамките на контролата на истражувањето, ут­вр­дивме значајност на разликата меѓу испи­ту­ваните потпримероци во однос на возраста и нивото на интелигенцијата.

 

Significance of the difference between three sub­sets regarding chronological age and intellectual level was determined prior to statistical processing of obtained results.

 

 

 

Табела 1. Значајност на разликата меѓу испиту­ва­ни­те потпримероци во однос на возраста

 

Table 1. Significance of the difference between esti­mated subsets according to chronological age

 

 

 

 

Табела 2. Значајност на разликата меѓу испиту­ва­ни­те потпримероци во однос на количникот на ин­те­лигенција

 

 

Table 2. Significance of the difference between esti­mated subsets according to intellectual level

Вредност на тестот = 0.705; df = 2; p = 0.125

 

Test value = 0.705; df = 2; p = 0.125

Резултатите на испитувањето прикажани во Tабелата број 1 и 2 покажуваат дека приме­ро­кот е релативно хомоген во односот на возраста и нивото на интелигенција, така да евенту­ал­ни­те разлики во достигнувањата на монолинг­вал­ните и билингвалните испитаници не може да се објаснат со разликите во нивното когнитивно функционирање или хронолошка зрелост.

 

Research results presented in Tables 1 and 2 show that the sample is relatively homogeneous regard­ing chronological age and intellectual level. Thus, possible differences between monolingual and bi­lingual students could not be explained by differ­ent cognitive functioning or chronological matur­ity.

 

 

 

Табела 3. Просечни достигнувања на испиту­ва­ните деца на тестот за процена на употре­бата на деиктичките лексеми

 

Table 3. Average attainments of estimated children in the test for assessment of deictic words usage

Двете групи на монолингвални испитаници  точ­­но одговориле на скоро сите поставени пра­ша­ња. За разлика од нив билингвалните испи­та­ни­ци имале во просек, дури нешто повеќе од 9 точни одговори, што значи дека на повеќето од една третина на поставените прашања имаат да­дено неточни одговори.

 

Both monolingual groups had almost all correct answers. In the contrary, bilingual participants at­tained little more than 9 correct answers on aver­age, which means they had more than one third false answers.

 

 

 

Табела 4. Значајност на разликата во достигнува­ња­та на монолингвалните и билингвалните деца на тестот за процена на употребата на деиктичките лексеми

 

Table 4. Significance of the difference between mono­lingual and bilingual children in the test for assessment of deictic words usage

 

Резултатите на истражувањето прикажани во Tабелата број 4 покажуваат дека  меѓу моно­лин­г­валните испитаници со различно етничко по­текло нема статистички значајни разлики  во односот на степенот на усвоеноста на деик­тич­ки­те лексеми. Од друга страна пак, двата пот­при­мерока на монолингвалните испитаници пос­­тигнуваат статистички значајно подобри ре­зул­тати во односот на билингвалните испита­ни­ци (p<0.001).

 

Research results presented in Table 4 show that there is no significant difference between two sub­sets of monolingual participants regarding their ability to understand and properly use deictic words. On the other hand, both subsets of mono­lingual participants attained significantly higher scores than bilingual participants (p<0.001).

 

 

 

Дискусија

 

Discussion

Децата со лесна ментална ретардација минуваат низ исти фази на сознајниот и говорно јазич­ни­от развој како и децата со просечни интелек­туал­ни способности. Когнитивниот дефицит, не­доволната флексибилност на мислените про­це­си и ограничената способност на спацио тем­по­ралната ориентација може значајно да го од­ло­жи  времето кога детето лесно почнува да ги користи зборовите кои припаѓаат на личната, просторната, временската и социјалната деикса.
Резултатите прикажани во Tабелата број 3 јасно покажуваат дека монолингвалните  испитаници постари од 10 години успешно ги решаваат пос­та­вените задачи, така што нивните достиг­ну­вања се во склад со нивната ментална возраст. Со други зборови, кај монолингвалните деца со лес­на ментална ретардација процесот на усво­ју­вањето на деиктичките лексеми само е успорен, но не е запрен.
Спротивно на нив, билингвалните деца имаат мошне полоши достигнувања од монолинг­вал­ни­те деца кои се приближно на иста возраст и степен на интелектуално функционирање. Тре­ба да се има во предвид дека просечната вред­ност на количникот на интелигенција на овие деца е нешто помала од просечните вредности на количникот на интелигенција на моно­линг­валните испитаници (Tабела 2.), но утврдената раз­лика е надвор од нивото на статистичка зна­чај­ност. Многу е веројатно дека и самата раз­ли­ка во степенот на интелектуалното функцио­ни­ра­ње е условена, барем делумно, со неразби­ра­ње­то на поставените налози. Според тоа, лоши­те достигнувања на билингвалните испитаници не може да се објаснат со нивниот интелек­туа­лен дефицит. Овие деца немаат стабилна јазич­на основа ниту во едниот јазик со кој се служат од најраното детство. Затоа често доаѓа до интерференција на шемите на мајчиниот јазик и мнозинскиот јазик на средината во која детето живее. Во услови на ниска јазична компетен­ци­ја вокабуларот се ограничува на најупотре­бу­ва­ни­те зборови и синтагми чие значење главно не е условено од контекстот.

 

Children with mild intellectual disability proceed through the same stages of cognitive and language development as the children with average intel­lectual capabilities. Cognitive deficits, insufficient flexibility of thought processes and impairments in spatio-temporal orientation could delay period when a child starts to use words which belong to personal, spatial, temporal and social deixis.
Results presented in Table 3 clearly demonstrate that monolingual participants older than 10 successfully resolve most of the tasks in a way that their performances match their mental age. More pre­cisely, in monolingual children with mild intellec­tual disability process of deictic lexemes acquisi­tion is just delayed, but it is not stopped. 
On the contrary, bilingual children obtained significantly lower scores than their monolingual peers with the same level of intellectual function­ing. It is worth mentioning that the average IQ of these children is slightly lower than in monolin­gual subset (Table 3). However, determined differ­ence is out of the level of statistical significance. It is likely that difference in the level of intellectual functioning could be assigned to misinterpretation of presented sentences. Hence, poor accomplish­ment of the bilingual students could not be solely explained by their intellectual disability. These children do have solid language base neither in Serbian nor in Romany language. That is why lin­guistic schemes of the mother tongue are likely to be interfered with the schemes of the second lan­guage which is spoken in the environment. In these circumstances of low linguistic competencies vo­cabulary is usually constrained to the most fre­quent words and phrases whose meaning is not dependent of context.

 

 

 

 

Заклучок

 

Conclusion

Билингвалните деца  со лесна ментална ретар­да­­­ција припаѓаат на категоријата  семилинг­ва­ли, односно двојно полујазични деца. Неба­лан­сираниот билингвизам  претставува  најго­ле­мо ог­раничување развојот на нив­ните говорни, когнитивни и социјални вештини и способ­нос­ти. Раната едукација во мултикул­ту­рал­ното ок­ру­же­ние, заснована на поттик­ну­ва­њето на говорно јазичните способности на де­тето, како на мајчиниот јазик така и на ја­зикот на сре­ди­на­та во која детето живее, може да доведе да би­лингвизмот од хендикеп се прет­­во­ри во ком­па­ративна предност децата.

 

Bilingual children with mild mental retardation belong to the category of semilinguals, i.e. twofold semilingual children. Unbalanced bilinguism could be seen as the biggest disadvantage of these chil­dren in the course of development of their lan­guage, cognitive and social skills and capabilities. Early education in multicultural society, based upon speech and language stimulation in both, mother tongue and environmental language, could convert bilinguism from handicap to comparative advantage of these children.

 

 

 

Citation:Glumbikj PN, Bozhinovikj MA. Two Fold Semilnguism and Deixis. J Spec Educ Rehab 2006; 7(1-2):17-22.

   

 

   

Литература / References

 

 

1. Levinson S, Deixis. In Horn L. & Ward G. (Eds.) The Hand­book of Pragmatics, (pp. 97-121). Oxford: Blackwell Publishing, 2004.
2. Kashikj Z, Beatovikj S. Deiksa i problem upotrebe deiktich­kih leksema kod gluve i nagluve dece, Beogradska defektoloshka shkola, DDJ, Beograd, str. 5-17, 2000.

 

3. Glumbikj N. Upotreba deiktichkih leksema kod dece s lakom mentalnom retardacijom, Beogradska defektoloshka shkola, Savez defektologa zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd, vol. 11, br. 1, str. 107-116, 2005.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in