Резултатите на истражувањето прикажани во Tабелата број 4 покажуваат дека меѓу монолингвалните испитаници со различно етничко потекло нема статистички значајни разлики во односот на степенот на усвоеноста на деиктичките лексеми. Од друга страна пак, двата потпримерока на монолингвалните испитаници постигнуваат статистички значајно подобри резултати во односот на билингвалните испитаници (p<0.001).
|
|
Research results presented in Table 4 show that there is no significant difference between two subsets of monolingual participants regarding their ability to understand and properly use deictic words. On the other hand, both subsets of monolingual participants attained significantly higher scores than bilingual participants (p<0.001).
|
|
|
|
Дискусија
|
|
Discussion
|
Децата со лесна ментална ретардација минуваат низ исти фази на сознајниот и говорно јазичниот развој како и децата со просечни интелектуални способности. Когнитивниот дефицит, недоволната флексибилност на мислените процеси и ограничената способност на спацио темпоралната ориентација може значајно да го одложи времето кога детето лесно почнува да ги користи зборовите кои припаѓаат на личната, просторната, временската и социјалната деикса.
Резултатите прикажани во Tабелата број 3 јасно покажуваат дека монолингвалните испитаници постари од 10 години успешно ги решаваат поставените задачи, така што нивните достигнувања се во склад со нивната ментална возраст. Со други зборови, кај монолингвалните деца со лесна ментална ретардација процесот на усвојувањето на деиктичките лексеми само е успорен, но не е запрен.
Спротивно на нив, билингвалните деца имаат мошне полоши достигнувања од монолингвалните деца кои се приближно на иста возраст и степен на интелектуално функционирање. Треба да се има во предвид дека просечната вредност на количникот на интелигенција на овие деца е нешто помала од просечните вредности на количникот на интелигенција на монолингвалните испитаници (Tабела 2.), но утврдената разлика е надвор од нивото на статистичка значајност. Многу е веројатно дека и самата разлика во степенот на интелектуалното функционирање е условена, барем делумно, со неразбирањето на поставените налози. Според тоа, лошите достигнувања на билингвалните испитаници не може да се објаснат со нивниот интелектуален дефицит. Овие деца немаат стабилна јазична основа ниту во едниот јазик со кој се служат од најраното детство. Затоа често доаѓа до интерференција на шемите на мајчиниот јазик и мнозинскиот јазик на средината во која детето живее. Во услови на ниска јазична компетенција вокабуларот се ограничува на најупотребуваните зборови и синтагми чие значење главно не е условено од контекстот.
|
|
Children with mild intellectual disability proceed through the same stages of cognitive and language development as the children with average intellectual capabilities. Cognitive deficits, insufficient flexibility of thought processes and impairments in spatio-temporal orientation could delay period when a child starts to use words which belong to personal, spatial, temporal and social deixis.
Results presented in Table 3 clearly demonstrate that monolingual participants older than 10 successfully resolve most of the tasks in a way that their performances match their mental age. More precisely, in monolingual children with mild intellectual disability process of deictic lexemes acquisition is just delayed, but it is not stopped.
On the contrary, bilingual children obtained significantly lower scores than their monolingual peers with the same level of intellectual functioning. It is worth mentioning that the average IQ of these children is slightly lower than in monolingual subset (Table 3). However, determined difference is out of the level of statistical significance. It is likely that difference in the level of intellectual functioning could be assigned to misinterpretation of presented sentences. Hence, poor accomplishment of the bilingual students could not be solely explained by their intellectual disability. These children do have solid language base neither in Serbian nor in Romany language. That is why linguistic schemes of the mother tongue are likely to be interfered with the schemes of the second language which is spoken in the environment. In these circumstances of low linguistic competencies vocabulary is usually constrained to the most frequent words and phrases whose meaning is not dependent of context.
|
|
|
|
|
Заклучок
|
|
Conclusion
|
Билингвалните деца со лесна ментална ретардација припаѓаат на категоријата семилингвали, односно двојно полујазични деца. Небалансираниот билингвизам претставува најголемо ограничување развојот на нивните говорни, когнитивни и социјални вештини и способности. Раната едукација во мултикултуралното окружение, заснована на поттикнувањето на говорно јазичните способности на детето, како на мајчиниот јазик така и на јазикот на средината во која детето живее, може да доведе да билингвизмот од хендикеп се претвори во компаративна предност децата.
|
|
Bilingual children with mild mental retardation belong to the category of semilinguals, i.e. twofold semilingual children. Unbalanced bilinguism could be seen as the biggest disadvantage of these children in the course of development of their language, cognitive and social skills and capabilities. Early education in multicultural society, based upon speech and language stimulation in both, mother tongue and environmental language, could convert bilinguism from handicap to comparative advantage of these children.
|
|
|
|
Citation:Glumbikj PN, Bozhinovikj MA. Two Fold Semilnguism and Deixis. J Spec Educ Rehab 2006; 7(1-2):17-22.
|
|
|
|
|
|
Литература / References
|
|
|
1. Levinson S, Deixis. In Horn L. & Ward G. (Eds.) The Handbook of Pragmatics, (pp. 97-121). Oxford: Blackwell Publishing, 2004.
2. Kashikj Z, Beatovikj S. Deiksa i problem upotrebe deiktichkih leksema kod gluve i nagluve dece, Beogradska defektoloshka shkola, DDJ, Beograd, str. 5-17, 2000.
|
|
3. Glumbikj N. Upotreba deiktichkih leksema kod dece s lakom mentalnom retardacijom, Beogradska defektoloshka shkola, Savez defektologa zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd, vol. 11, br. 1, str. 107-116, 2005.
|