Според A. R. Lyria (1983) овој регион на мозокот го претставува блокот за програмирање, регулација и координација на сложените форми на дејности, односно претставува генерализатор на кората за свесните психички и психомоторни активности, а со двојни врски, практично е врзан со сите други делови на мозокот, како што се: темено-слепоочните-тилни предели, таламусот (одговорен за моторното внимание), лимбичниот систем (ги регулира емоциите, мотивацијата, нагоните, социјалните релации, вниманието), ретикуларниот систем (саморегулативен апарат го модулира тонусот на кората на мозокот и обезбедува најсложени свесни активности во будна состојба), а преку неа обезбедена е поврзаност и со малиот мозок, вестибуларениот апарат, хипоталамусот, мозочното стебло и спиналниот систем (16).
Дефектите на аферентно-еферентните нервни патишта, односно на кортикално-кортикалните и кортико-субкортикалните неврални мрежи, како и дезинтегрираноста на фронто-префронталните региони на мозокот упатуваат дека многу манифестации што ги среќаваме кај децата со аутизам имаат свое изворно потекло.
Така, во значајна мера трпат егзекутивните функции, поради што се јавува ригидното и нефлесибилно мислење, отпорите за промена на средината, тенденции детето да ги фокусира деталите наместо да ја согледа целата слика, појавата на стереотипното и импулсивно поведение, проблемите и знаењата да се примат на разумен начин и друго. Вклучувањето во овој контекст на префронталниот кортекс води до појава на социјални и емоционални дисфункции, зарамнување на афектот, социјално повлекување, неспособност да се разберат емоциите и мислењето, како и до целосен недостиг од емпатија за другите лица.
Ивона Милачиќ (2001) истакнува дека децата со аутизам, поради дисфункција на префронталниот кортекс, покажуваат проблеми во когнитивните фунции (17). Сметаме дека ваквото нејзино толкување ќе биде поубедливо ако покрај префронталните предели бидат вовлечени, во својата дисфункционалност и субкортикалните и другите региони на мозокот. Знаеме дека префронталниот кортекс обезбедува и други функции, како што се на пример: вниманието, перцепцијата, мотилитетот, волевите динамизми, свесноста и други. Тој истовремено го регулира и приемот од неокортексот, лимбичкиот систем, хипоталамусост, продолженото мозочно стебло, а преку таламусот и најголемиот дел од мозокот. Неговиот орбитален дел испраќа директно проекции до базалните ганглии (х. каудатус, путамен, палидус, супстанција нигра).
Во голем дел од овие супстанции се создаваат неврохемиски материи-трансмитери, така што нивното растројство предизвикува невроанатомско-физиолошкохемиски промени.
Поради ова, кај децата со аутизам би се јавила незаинтересираност за осознавање на предметите што ги окружуваат, како и незаинтересираност во емоциите за лицата од непосредната околина. Така, аутистичното дете родителите ќе ги доживува како непознати лица, а играчката ќе ја доживува како дел од себе. Детето никогаш не ќе може да користи свои или да стекнува нови искуства. Кај детето дури и да се јави одреден говор, тоа никогаш нема да успее претставното мислење да си го подигне на степен на интеграција на шемите на акција. Бесцелната хиперактивност, следена со импулсивност, растроено внимание, дезинхибирано нагонско поведение, најверојатно, кај децата со аутизам е резултат на дисфункцијата на орбито-фронто-префронталните регии, а дисфункцијата на цингуларниот гирус, септалниот регион и медијалните делови на фронталниот кортекс, најверојатно, се причина за отсуство за реакција на надворешните стимулации.
|
|
According to A. R. Lyria (1983) this brain region represents the block for programming, regulation and coordination of complex forms of activities, i.e. it generalizes the cortex for conscious psychic and psychomotor activities, and with double connections is joined with other brain parts such as: parietal-temporal-occipital regions, thalamus (responsible for motor responsiveness), limbic system (regulates emotions, motivations, instincts, social relations and responsiveness), reticular system (self-regulating apparatus which models the tonus of the cortex and provides the most conscious activities in an awaken condition) and connects the cerebellum, vestibular apparatus, hypothalamus, brain stem and the spinal system (16).
Disorder of the afferent and efferent nervous paths, i.e. cortico-cortico and cortico-sub-cortico neuro-nets, as well as the disintegration of the frontal and pre-frontal regions of the brain indicate that many manifestations we notice in children with autism have their genesis.
Thus, the executive functions suffer, due to that rigid and inflexible thinking appears, resistance to the environment, child’s tendency to focus on details instead on the whole image, occurrence of stereotypical behavior and to accept problems and knowledge in a reasonable way and so on. Including the pre-frontal cortex in this context leads to occurrence of social and emotional dysfunctions, social withdrawal, disability to understand emotions and thinking, as well as a complete lack of empathy for other people.
Ivona Milachikj (2001) emphasizes those autistic children due to the dysfunction of pre-frontal cortex, show problems in cognitive functions (17). We think that her interpretation will be more persuasive, if, besides pre-frontal regions, sub-cortical and other regions of the brain are included in its dysfunctions. We know that pre-frontal cortex has other functions, such as; attention, perception, motility, will dynamism, consciousness and etc. At the same time it regulates the receptions from neocortex, limbic system, hypothalamus, medulla oblongata, and through the thalamus the largest parts of the brain as well.
Its orbital part directly sends projections to the basal ganglions (h. caudatus, putamen, pallidum, substantia nigra).
In many of these substances, neuro-chemical materials-transmitters are created, and their disorders provoke neuro-anatomical-physiological-chemical changes.
Due to this, autistic children could lose interest in learning about the objects around them; they could show lack of interest in emotions for people in their environment. Autistic children comprehend their parents as unknown people and the toy as a part of themselves. Such children could neither use their own experience, nor acquire new one. Even though the speech appears in autistic children, they could never raise their perceptive thinking on the level of integration of action schemes. Aimless hyperactivity which is followed by impulsiveness, disordered attention, disinhibited instinctive behavior, most probably, in autistic children is a result of dysfunction of orbital-frontal-prefrontal regions, and dysfunctions of gyrus cingulum, septal regia and medial parts of frontal cortex, most probably, are reasons for loss of reactions to outer stimulations.
|
Според A. R. Lyrija (1983), овој дел претставува т.н. "синтетизер" на мозокот или блок за прием, обработка и чување на надворешните информации. Овој регион врши прием на сите екстерорецептивни информации што доаѓаат до сензорните полиња на кората на големиот мозок. Тука се создаваат визуокинестетичките моторни енграми, т.е. моторните репрезентации, како когнитивни шеми одговорни за програмирање на одделните секвенции на сложените психомоторни активности, а заедно со гностичките предели, кои ја претставуваат мислата на психомоторните активности (визуелна интелигенција), вршат контрола на временската и просторната организација на движењата. Тука се изведува синтеза на очигледната информација, синтеза на ниво на симболичките процеси, изведување операцијата за знаење на бројките, значењето на граматичките и логичките структуири на зборовите во речениците, помнењето на организираните искуства и друго (16). Сметаме дека кај децата со аутизам дисфункцијата на овие предели е причина за нарушената телесна шема, димензијата за простор и време, како и стереотипните активности како останоци од волевите активности и недограденоста на димензијата време.
Во контекстот на темено-слепоочниот-тилен дел на мозокот, компаративните пато-анатомски и визуелни студии, вршени кај голем број аутистични деца, укажуваат на голем процент аномалии и на лимбичкиот систем, особено на хипокампусот, амигдалниот коплекс, предниот цингуларен гирус и други, битни за меморињето, вниманието, емоционалната експресија и социјалната комуникација. Кај децата со аутизам во медијалните делови на темпоралниот лобус, откриени се аномалии во морфологијата и цитоархитектурата на мозочните неврони на ниво на синаптичките врзувања (14).
Генезата на нарушените емоционални реакции кај децата со аутизам во значајна мера може да ја доведеме во однос со структурите на лимбичниот систем, поточно, со дисфункцијата на Папезовиот круг од каде што тргнуваат патишта кон многу други центри и мозочни структури. Лошата аудитивно-вербална перцепција, т.е. појавата на дефекти на рецепторите на кортиевиот орган и сензорните патишта, прават дразбите што доаѓаат од околината, да се спроведуваат бавно, а поради лошата обработка, што се врши во кортикалните анализатори, придонесува детето да се однесува како да е глуво. Истата појава може да ја објасниме поради појава на дефект на синаптичките структури кои покажуваат фацилитарност за ликот на човекот (аутистичното дете не ја препознава мајка си). Дразбите што пристигаат до одредените центри на мозокот, остануваат неинтегрирани и неосвестени (поради дефект на примарните, секундарните и терцијалните кортикални полиња). На овој начин кај аутистичните деца може да ги објасниме појавите на фасцинациите, периферниот вид и затворање на ушите при појаки звуци. Дисфункцијата на ретукуларната формација во голема мера има значење за "тоничното" неразбирање на овие деца со ликот на мајката и другите лица.
|
|
According to A. R. Lyrija (1983), this region is the brain “synthesizer” or the block for receiving, elaborating and keeping the outer information. This region receives all external-perceptive information which comes to the sensor areas of the cerebral cortex. Visual-kinesthetic motor-engrams are created there, i.e. motor-representations as cognitive schemes responsible for programming of various sequences of complex psychomotor activities and together with gnostic regions which represent the thought of psychomotor activities (visual intelligence), control the time and space organization of movements. Here the following is performed: synthesis of obvious information, synthesis on the level of symbolic processes, operation for learning numbers, the meaning of grammar and logical structures of words in dictionaries, remembering organized experiences and so on (16). We consider that the dysfunction in these regions in autistic children is the reason for disorders of physical scheme, time and space dimension, stereotypical activities as residual will activities and incompleteness of time dimension. In context of parietal-temporal-occipital brain regions, the comparative patho-anatomical and visual studies, operated on autistic children show high percentage of anomalies of limbic system especially in hippocampus, amygdala complex, frontal gyrus cingulum and others important for remembering, emotional expression and social communication. In autistic children, in medial parts of temporal lobus, anomalies in morphological and cyto-architecture of brain neurons on a level of synaptic connections are found out (14).
Genesis of disordered emotional reactions in autistic children can significantly be related to the structures of limbic system with dysfunction of Papez circle from where paths to other centers and brains structures start. The poor auditory-verbal perception, i.e. the occurrence of disorders in receptors in corti organ and sensor paths make the irritations which come from the environment be carried out slowly and due to poor processing in cortical analyzers autistic children behave as deaf.
The same occurrence can be described as one due to the disorder of synaptic structures which indicate facilitation for the face of a person (autistic children do not recognize their mothers).
Irritations which come to certain brain centers are disintegrated and unconscious (due to disorders of primary, secondary and tertian cortical regions). Thus, the occurrence of fascination, peripheral vision and closing ears at high sounds, can be explained in autistic children. Dysfunction of reticular formation has a great importance for “tonic” misunderstanding with these children of their mothers and other people’s faces.
|