Родителите, биолозите и филозофите се сложни во едно: дека говорот, повеќе од која и да е друга способност ги разликува луѓето од животните. Всушност, детскиот говорен развој често е користен како мерило и индикатор за нивниот понатамошен општ развој и многу препораки за проценка на развојот започнуваат со родителската загриженост за говорните способности на нивното дете. Истовремено и многу развојни нарушувања (вклучувајќи и ментална ретардација, аутизам, проблеми во учењето и церебрална парализа) резултираат во одредено нарушување на говорните способности.
Човековата комуникација е комплексен феномен, со два примарни сегменти: говор и јазик. Секој од овие е структуиран од многубројни компоненти. Невролошката машина која ни овозможува да го разбираме и продуцираме говорот е комплексна и сложена. На некој начин, вистинско чудо е што толку многу деца можат да го совладаат говорот на толку лесен начин.
Кога процесот на совладување на говорот ќе тргне наопаку, тоа може да биде дел од општо развојно нарушување, или пак може да биде изолиран проблем. Децата кои имаат говорно оштетување мора на секој начин да добијат опсежна евалуација, вклучувајќи проценка на нивните општи когнитивни способности, слухот и нивните многубројни говорни и јазични способности. Потоа треба да биде структуиран план за индивидуален третман. Со соодветен третман како и со созревање (матурација), повеќето говорни и јазични способности имаат веројатност и изгледи да се подобрат иако можат да бидат здружени со тешкотии во учењето или со други оштетувања (1).
Според Правилникот за оценка на специфичните потреби на лицата со пречки во физичкиот или психичкиот развој, со пречки во говорот и гласот се оние лица чиј говор не одговара на нивната возраст, или не е разбирлив, граматички или синтатички неизграден, со конвулзивни пречки во механизмот и автоматизмот на говорот, заради што е потребен логопедски третман и лекување (2). Говорното оштетување ги подразбира сите промени на состојбата и процесите во структурата на вербалната комуникација, т.е. структурата на човекот како комуникативно битие, предизвикани од различни фактори кои го дезинтегрираат или можат да го дезинтегрираат или да го ограничат човекот како биолошко, ментално и друштвено (социјално, комуникативно, културно) битие. Со други зборови говорното оштетување претставува заеднички именител на сите видови, облици и степени на девијантност, ограниченост, нарушеност и заостанатост, односно отсутност на способностите за орална вербална комуникација (3).
Врз основа на одделно изнесени просеци во светот за попреченоста кај децата во развојот, а применети во нашата Република може да се очекува дека од вкупното население во Македонија ќе има околу 49.400 со говорни недостатоци. Меѓутоа, вака прикажаните податоци се само претставка, бидејќи во нашата Република не се вршени истражувања од ваков вид, ниту е вршен целосен попис на лицата со пречки во развојот (4).
Цел на истражувањето е да се утврди каква е улогата на различните етиолошки фактори во појавата на говорните оштетувања и преку компарирање на двете групи на испитаници да се потврди истата.
Задачи на истражувањето се да се даде оценка за улогата и значењето на пренаталните, перинаталните, постнаталните, генетските и социјалните фактори во појавата на говорните оштетувања.
Етиолошките фактори кои доведуваат до говорно оштетување можат да бидат:
-
генетски фактори (хромозомопатии, автосомно доминантни болести, автосомно рецесивни болести, Х-врзани болести, полигенски мултифакторијални болести) (5, 6).
-
надворешни (средински) фактори (фактори кои дејствуваат во пренаталниот и перинаталниот период, ментална ретардација, структурни деформитети и вродени аномалии на лицето, устата и јазикот; ортодонски аномалии, инфективни причини, абнормалности и болести на гркланот и гласилките, невролошка етиологија, психогена етиологија, трауми и интоксикации, губиток на слухот, социјални и психолошки фактори од средината и непозната етиологија).
|
|
Parents, biologists, and philosophers do agree in one thing: that speech, more than any other ability separates people from animals. Actually, children speech development is often used as a measure and pointer for their future general development, and many recommendations for evaluation of the development begin with the parents’ concern about the speech abilities of their child. At the same time, many development disorders (including mental retardation, autism, learning disabilities, and cerebral palsy, result in specific disorder of the speech abilities. Human communication is a complex phenomenon, with two primary segments: language and speech. Each of them is composed by numerous components. The neurological machine which enables us to understand and produce speech is very complex. In a certain way, it is a real miracle that so many children can overcome this phenomenon in such an easy way.
When the process of learning will go backwards, it can be a part of general development disorder, or can be an isolated problem.
Children with speech disorders, in every way, must get extensive evaluation, including evaluation of their numerous language and speech abilities.
After that, a plan for individual treatment should be constructed. With an appropriate treatment and maturation most of the speech and language skills, are likely to improve, although, they can be concerted, with learning disabilities or with other disorders (1).
According to the Rulebook for evaluation of special needs of people with psycho - physical disabilities, people with speech and voice disorders are ones with speech that does not correspond to their age or is not comprehensive, grammatically or syntactically constructed, with convulsive obstruction in the speech mechanism, because of which a special treatment is needed (2).
The speech disorder contains every change of the state, in the structure of verbal communication, caused by numerous factors, which can restrict the person as a biological, mental, social individual. In other words, the speech disorders absence of verbal communication (3).
Based on the world average about disabled children, we can say that in our country, about 49.400 children out of the whole population have speech disorder.
However, this information is only a presumption, because neither researches of the kind have been done in our country, nor a total register of the people with disabilities has been made (4).
The aim of this research is to determine what the role of different etiological factors is in the appearance of speech disorders and to confirm that by comparing the two groups from the sample.
The tasks of this research are to determine the role and the significance of the prenatal, genetic and social factors in the appearance of the speech disorders.
The etiological factors, which lead to speech disorders, can be:
-
Genetic factors (chromosome disorders, auto-some dominant diseases, auto-some recessive diseases, X-linked disorders, polygenic – multi-factorial diseases) (5, 6).
-
External (environmental) factors (factors which influence in the prenatal and neonatal period, mental retardation, structure information and congenital anomalies on the face, mouth and the tongue, orthodontic anomalies, infective causes, abnormalities of the larynx and the vocal chords, neurological etiology, psychical etiology, traumas and intoxication, hearing lost, social and psychological factors from the environment and unknown etiology).
|
Во ова истражување се вклучени 131 лице, поделени во две групи. Групите не се изедначени по пол и возраст, а испитаниците се избрани по пат на случаен избор.
-
Експерименталната група брои 100 испитаници, пациенти од „Заводот за рехабилитација на слух, говор и глас” ‡ Скопје, на возраст од 3-73 години.
-
Контролната група брои 31 испитаник, ученици од Основното училиште „Кирил Пејчиновиќ” ‡ Скопје, на возраст од 10 години.
Истражувањето беше изведено во Скопје, во „Заводот за рехабилитација на слух, говор и глас” и во Основното училиште „Кирил Пејчиновиќ” во периодот од 05.11.2004 до 30.12.2004 година.
Од методите беа користени каузалниот метод и методот на дискриптивна анализа, а од техниките анализа на документација, анкета, интервјуирање со инструменти анкетен лист и нестандардизирано интервју.
Податоците во истражувањето беа складирани, групирани и обработени со стандарден статистички програм SPSS for Windows 11.0 верзија. За категориските податоци разликите меѓу групите беа анализирани со χ2 тест и Fisher-ов Exact-ен тест. Како значајни беа земени разликите при ниво на значајност од p<0.05.
|
|
This research includes 131 subjects, divided in two groups, which are not equal by sex and age, and the subjects have been chosen by random choice.
-
The experimental group includes 100 subjects, patients at the “Institute for Rehabilitation of Hearing, Speech and Voice” - Skopje, at the age of 3-73 years.
-
The control group includes 31 subjects, pupils of the primary school “Kiril Pejchinovikj” - Skopje, at age of 10 years.
The research was conducted in Skopje, at the “Institute for Rehabilitation of Hearing, Speech and Voice” and the primary school “Kiril Pejchinovikj” for the period from 05.11.04 to 30.12.04.
From methods, the causal method and the method of descriptive analysis were used, and from techniques analysis of documents, questionnaire, interview with instruments questionnaire list and non-standard interview were used.
The information from the research was stored, grouped and processed with standard statistical program SPSS for Windows 11.0 version. For the categorical data differences between the groups were analysed with c2 tests and Fisher’s exact test. As significant we tour the differences with level of consequence from p<0.05.
|