КАРАКТЕРИСТИКИ НА РАЗВОЈОТ НА МЕТОДОЛОГИЈАТА НА ИСТРАЖУВАЊАТА ВО ДЕФЕКТОЛОГИЈАТА

 

Наташа АНГЕЛОСКА-ГАЛЕВСКА


Филозофски факултет
Институт за педагогија

 

TENDENCIES IN THE DEVELOPMENT OF THE METHODOLOGY OF RESEARCH IN THE SPECIAL EDUCATION

 

Natasha ANGELOSKA-GALEVSKA


Faculty of Philosophy
Institute of Pedagogy

     

Неспорна е потребата за иницирање на што поголем број натамошни истражувања во сферата на дефектологијата, како што е потребна и критичка анализа на веќе реализираните истражувања. Натамошниот развој на научните истражувања во дефектологијата треба да претставува основа за креирање на образовната политика за лицата со инвалидност и за унапредување на институционалниот и вонинституционалниот третман на оваа популација.

 

It is important to initiate further researches in the field of special education and rehabilitation, as well as a critical analysis of realized researches. Further development of the scientific research in special education and rehabilitation should be a base for education policy on people with disabilities and development of institutional and non-institutional treatment of this population.
The development of a science is based on scientific knowledge and laws acquired through researches of the reality. The social phenomenon, especially those of upbringing and education of people with disabilities are very complex, dynamic and poly-factorial. Their studies are specific, complex and require a developed research methodology which offers methods, procedures and instruments adequate for the issues of research.
The methodology reveals the paths to the scientific knowledge and ways of their systematization and creation of new scientific theories. Although there is a link between the methodologies of certain close sciences, such as methodology of special education and rehabilitation, pedagogy, psychology, sociology, still the research methodology in special education and rehabilitation has its specifics and studies the possibilities of implementation of general methodological principles and procedures in scientific and research works in special education and rehabilitation. The research methodology in special education and rehabilitation is a scientific discipline which studies the ways towards scientific knowledge and their systematization in theory in order to improve the education and rehabilitation of people with developmental disabilities.
The research methodology in special education and rehabilitation has not experienced a long tradition in our country. Even though it has not yet succeeded the autonomy and originality in the developed countries as the methodologies of some other sciences, it synthesizes the methodological knowledge and principle of similar sciences and their adaptation to the specifics of research work in special education and rehabilitation. Such status of research methodology in special education and rehabilitation has its positive sides since the exaggerated independence of the methodology of any science leads to danger of fragmented methodology and disables the acceptance of new knowledge of similar sciences. The methodology in special education and rehabilitation has to develop in accordance with its research objectives, which means to develop research procedures, techniques and instruments adapted to the specifics of people with disabilities: the conditions in which they live and work, having in mind that this population is specific, heterogeneous and sparse.
In our country, the real development of research methodology in special education and rehabilitation started with the opening of the studies in special education and rehabilitation for educators of people with psycho and physical developmental disabilities, at the beginning in the framework of the Institute of Pedagogy, and then as an independent Institute of Special Education and Rehabilitation at the Faculty of Philosophy in Skopje. The foundation of the Institute of Special Education and Rehabilitation is a result of needs of creating personnel who will respond to the specific education needs of a population. These personnel are the bearers of the development of special education and rehabilitation science and its methodology.
The study of methodological subjects in the framework of undergraduate and postgraduate studies in special education and rehabilitation at the Faculty of Philosophy in Skopje means not only informing the students on methods and techniques of research works, but developing their research curiosity, stimulating them towards new knowledge, teaching them to think and deal rationally, teaching them to have critical approach towards new knowledge, enabling them for their own independent research activities. This means sense for organization, skills for argumentation and proving, as well as knowledge of methodological principles and criteria for research work.
The initiation of great number of empiric researches in the sphere of special education and rehabilitation is a pre-condition for further development and improvement of special education and rehabilitation theory and practice.

Развојот на една наука се засновува врз научни сознанија и законитости до кои се доаѓа со истражување на стварноста. Општествените феномени, а особено појавите во воспитанието и образованието на лицата со инвалидност, се сложени, динамични, полифакторни. Нивното проучување е специфично, комплексно и бара развиена методологија на истражување, која ќе нуди методи, постапки и инструменти адекватни на проблемите што се проучуваат.
Методологијата ни ги открива патиштата до научните сознанија и начините за нивно систематизирање и градење нови теории во науката. Иако има тесна поврзаност меѓу методологиите на некои блиски науки-како што се методологија на дефектологијата, педагогијата, психологијата, социологијата-сепак, методологијата за истражување во дефектологијата има специфичности. Таа проучува како општите методолошки принципи и постапки може да се применат во научно-истражувачката работа во дефектологијата.
Методологијата за истражување во дефектологијата е научна дисциплина што се занимава со проучување на патиштата за доаѓање до научни сознанија и нивно систематизирање во теорија, со цел да се унапреди едукацијата и рехабилитацијата на лицата со пречки во развојот.

 

Методологијата за истражување во дефектологијата нема подолга традиција кај нас. Дури и во развиените земји таа уште нема таква автономност или оригиналност како методологиите на некои други науки, туку повеќе станува збор за синтезирање на методолошките сознанија и принципи од сродните науки и нивно приспособување кон специфичностите на истражувачката работа во дефектологијата. Ваквиот статус на методологијата за истражување во дефектологијата има позитивни страни, зашто претераното осамостојување на методологијата на која било наука доведува до опасност од методолошки фрагментаризам и оневозможува прифаќање на новите сознанија од сродните науки.
Сепак, методологијата на дефектологијата мора да се развива согласно нејзиниот предмет на проучување, а тоа значи таа да развива истражувачки постапки, техники и инструменти, приспособени на специфичностите кај лицата со инвалидност: условите во кои тие живеат и делуваат, хетерогеноста и малубројноста на оваа популација, посебноста на секој случај итн.
Во нашата држава вистинскиот развој на методологијата за истражување во дефектологијата почнува со отворање дефектолошки студии за едукатори за лица со пречки во психофизичкиот развој, во почетокот во рамките на Институтот за педагогија, а потоа како засебен Институт за дефектологија при Филозофскиот факултет во Скопје. Создавањето на Институтот за дефектологија е резултат на одамна присутната потреба за создавање кадри кои стручно ќе може да одговарат на специфичните образовни потреби на една популација. Овие кадри се носители на развојот на дефектолошката наука и на нејзината методологија. Изучувањето методолошки предмети во рамките на додипломските и постдипломските студии по дефектологија на Филозофскиот факултет во Скопје не подразбира само запознавање на студентите со методите и техниките за истражувачка  работа,  туку  има  цел  кај  нив да развива  истражувачка  љубопитност, да  ги

 

поттикнува за  трагање  по  нови знаења, да ги учи рационално да мислат и делуваат, да имаат критички став кон новите сознанија и, пред сé, да ги оспособи за сопствени, самостојни истражувачки потфати. Тоа, пак, подразбира смисла за организација, умешност за аргументирање и докажување, како и познавање на методолошките принципи и критериуми за истражувачка работа.
Иницирањето на што поголем број емпириски истражувања во сферата на дефектологијата е предуслов за натамошно развивање и унапредување на дефектолошката теорија и практика.

 

 

 

 

Развојни тенденции во истражувачката работа во дефектологијата од минатото до денес

 

Background information for developmental tendencies in the research work in special education and rehabilitation

 

Поставеноста на современите дефектолошки истражувања се должи на повеќевековната традиција и искуство што истражувачите го стекнувале со проучување на дефектологијата и сродните науки, особено педагогијата и психологијата. Наредниот текст содржи кус историски осврт на истражувањата и меодологијата што била користена во изминатиот период, со цел да се покажат развојните тенденции во истражувачката работа од минатото до денес. Карактеристиките на истражувањата во подрачјето на дефектологијата ќе ја проследиме низ пет историски периоди, врз основа на периодизацијата на францускиот методолог Ланчер (Gilbert De Landcheere).

 

The contemporary research in special education and rehabilitation is due to long lasting tradition and experience of researchers acquired through studies in special education and rehabilitation and similar sciences, especially pedagogy and psychology. The following text presents background information on research and methodology used through history in order to show the developmental tendencies of the research work. The research characteristics in the field of special education and rehabilitation are shown through five historical periods according to the French methodologist Gilebrt de Landcheere.

 

 

 

1. Период до 1900 година

 

1. Period till 1900

Првите мисли за воспитанието на детето се забележени уште во стара Грција, но тие биле резултат на спекулација на филозофите од тоа време, а не на емпириски истражувања. Пресвртница кон индуктивниот пристап во науката направил Бекон (1561-1626), тврдејќи дека "нема ништо во разумот што претходно не било во сетилата".

 

The first thoughts on child’s upbringing were noticed in ancient Greece, but they were speculations of philosophers of that time and not empiric researches. The change towards the science indicative approach was made by Beckon (1561-1626) stating that “there is nothing in the reason which was not in the senses previously”. That means that the knowledge of appearances is not the result only of speculation,

Тоа значи дека сознанијата за појавите не треба  да  се  резултат  само на спекулација, на размислување, туку и на непосредно набљудување и искуство. Први примери за систематско проучување на детскиот развој сретнуваме на крајот од 18 век. Тогаш германскиот лекар Тидеман (Tiedemann) ја прави првата исцрпна биографска студија за детето, по што следат и други. Првите позначајни емпириски истражувања биле спроведени на самиот крај од 19 век (Стенли Хол), кои иницирале низа истражувања со експериментален карактер, познати под името "експериментна педагогија" и "експериментна психологија". Појавата на овие истражувања била резултат на повеќевековното педагошко практично и теориско  искуство,  но  понепосредно  биле условени од развојот на природните науки во 19 век. Во физиката, биологијата и медицината веќе се вршеле истражувања од експериментен карактер. Се применувале некои видови тестови. Почнала да се користи статистиката и да се градат концепти за стандардизација.
Еден од позначајните истражувачи на преминот од 19 кон 20 век бил Вунд (Vilhelm Wundt, 1832-1920), германски психолог, кој докторирал на медицинските науки на универзитетот во Хајделберг. Вунд се занимавал со физиологија на сетилата и нервните процеси. Тој почнал да врши истражувања од таков вид во германските лаборатории по физика. Во 1879 година во Лајпциг (Leipzig) тој ја основа првата лабораторија за експериментна психологија.
Во овој период, во различни земји се врашат повеќе истражувачки зафати кои пак се основа за натамошна примена на емпириските истражувања во подрачјето на педагогијата и дефектологијата:

  • 1864 година, Фишер (G. Fisher) во книгата Scalebook предложува низа скали за проценка на знаењата и за способностите на учениците;
  • 1894 година, Рајс (Rice) изработува прв тест за правопис;
  • 1896 година Шајтен (Schuyten) во Белгија објавува извештај за своите истражувања на вниманието кај училишните деца;
  • 1898 година, Леј (Lay) предложува да се разликуваат термините "експериментна психологија" и "експериментна педагогија", а заедно со Мојман (Meumann) издаваат списание под тој назив;
  • 1904 година Клапаред (Clapared), доктор и Вундов ученик, ја основа Лабораторијата за експериментна психологија на универзитетот во Женева, а подоцна (1912) таму го основа и прочуениот Институт "Жан Жак Русо";
  • 1905 година Бине (Binet) основува училишна лабораторија во Париз. Истата година со Симон (Simon) ја изработуваат Скалата за интелигенција. Овој тест за општа интелигенција се состои од низа задачи, кои според сложеноста на операциите и интелектуалните барања, се приспособени на карактеристиките на развојните периоди кај личноста. Секоја задача одговара на определен број месеци на развој. Испитаникот што ќе ги реши сите предвидени задачи за неговата возраст, се категоризира како просечно интелигентен. Доколку испитаникот успее да реши задачи од наредната возраст (месеци на развој), добива нови поени и се категоризира како субјект чии интелектуални способности се поразвиени од оние што се  карактеристични за конкретната календарска возраст. На тој начин се добива односот на менталната и календарската возраст на испитаникот што се изразува со коефициент на интелигенција. Бине-Симоновата скала, како прв вистински ментален тест, има големо влијание и е масовно прифатен ширум светот. Во Франција примената на оваа скала е основа за големата реформа на образованието што била спроведена во 1905 година. Оваа скала има историско значење и за развојот на дефектолошките истражувања. Скалата, како тест за општа интелигенција, била применета во поранешната Југославија, и тоа првпат уште во  20-тите години на 20 век во Домот за  слепиво Земун, кога била преведена од чешки јазик. Во 30-тите години на минатиот век д-р Борислав Стевановиќ од Белград врши нејзина ревизија, а повторно е стандардизирана во 60-тите години.Во овој период до 20 век немало развиена мрежа од институции за згрижување на лицата со пречки во развојот. Тоа ја отежнувало истражувачката работа. Децата со посебни образовни потреби во најголем дел биле воспитувани дома, а општествената грижа за нив била сведена на повремено информирање на јавноста како да се постапува со нив во нивниот развој.

 

thinking, but it is a result of direct observation and experience.
The first examples of systematic researches of children development are found at the end of the 18th century. Then, the German doctor Tiedemann made the first detailed biographical study of children and many others followed afterwards. The first more significant empiric researches were carried out at the very end of the 19th century (Stanly Hall) which initiated other researches with experimental characteristics known as “experimental pedagogy” and “experimental psychology”. The appearance of these researches was a result of long-lasting pedagogical, practical and theoretical experience and they were even more directly caused by the development of natural sciences in the 19th century. At that time, researches with experimental characteristics were done in the field of physics, biology and medicine using some kinds of tests, statistics and building concepts of standardization.
One of more significant researchers at the turn of 19th toward 20th century was Vilhelm Wundt (1832-1920), a German psychologist, who became PhD in medical sciences at Heidelberg University. Wundt worked with physiology of senses and nervous processes and started such researches in German laboratories of physics. In 1879, in Leipzig, he founded the first laboratory of experimental psychology.
At this period, in different countries there were research activities which can be considered as base for further implementation of empiric researches in the field of pedagogy and special education and rehabilitation:

  • 1864, G. Fisher, in his book Scalebook suggested scales for estimation of student’s knowledge and abilities;
  • 1894, Rice prepared the first test for spelling;
  • 1896, Schuyten in Belgium published a report on his researches of school children attention;
  • 1898, Lay suggested making difference between “experimental psychology” and “experimental pedagogy” and together with Meuman published a magazine;
  •  1904, Clapared, a doctor and Wundt’s student founded the Laboratory for experimental psychology at Geneva University, and later (1912) founded the well-known Jean Jack Rousseau Institute there;
  • 1905, Binet founded the school laboratory in Paris. The same year, he together with Simon made the intelligence scale. This test of general intelligence is consisted of different tasks which, according to the complexity of operations and intellectual requirements, are adapted to the characteristics of personal development periods. Each task corresponds to certain number of months of development. The tested person who solves all anticipated tasks for his/her age is categorized as average intelligent. If the tested person succeeds in solving tasks from the next age (months of development), he/she gains new points and is categorized as a subject with more developed intellectual abilities compared to the characteristics for the actual calendar age. In this way, the relation between mental and calendar age of the tested person is achieved and is expressed with intelligence quotient. Binet-Simon scale, as the first real mental test has had a great influence and has been largely accepted worldwide. In France, the implementation of this scale was the base for the big education reform carried out in 1905. This scale has a historical importance for the development of special education and rehabilitation researches. The scale,  as a test for general intelligence, was implemented in former Yugoslavia in the second decade of the 20th century in the Home of blind in Zemun.It was translated from Check language. In the third decade of the last century, Dr. Borislav Stevanovikj from Belgrade made linguistic review and was standardized again in the sixties. During this period, up to the 20th century, there was no developed network of institutions for care of people with developmental disabilities which made the research work difficult. The children with special needs education were educated at homes and the social care for them was reduced to periodical information of the public how to treat them throughout their development.

 

2. Период од 1900 до 1930 година

 

2. Period 1900 – 1930

Овој период го нарекувале "врв" на емпиријата. Претходно споменатите и други истражувачи почнале многубројни истражувања. Се работи на усовршување на инструментите за ментално тестирање. Се прават модели за вреднување на наставните планови и програми, се проучува трансферот на вежбање итн. Влијание врз развојот на истражувањата во дефектологијата врши психоаналитичкото учење на Фројд, бихејвиоризмот на Вотсон и, пред сé, когнитивистичката теорија што ја развива Женевската школа (1918). Пијаже и неговите соработници доаѓаат до револуционерни сознанија. Се јавува едно оптимистично сфаќање дека хендикепираното дете не е хендикепирано на сите подрачја, односно дека со примена на соодветни методи тоа може постојано да напредува и да ги развива оние способности кои може да се развијат. Притоа за неговата акцелерација е пресудно да се респектираат критичните фази во развојот и, во точно одредени периоди, да се применуваат соодветни воспитно-образовни постапки, при што интензивно треба да биде ангажиран и самиот субјект. Истражувањата во овој период довеле до значајни сознанија за тоа како се одвива "природниот" развој, а какви се отстапувањата од нормалниот процес на развивање и созревање.
Една општа карактеристика на овој период

 

This period is called “the peak” of empiricism. The researchers previously mentioned and others started numerous researches. A lot of work was devoted to improving the instruments for mental testing, creating models for estimation of teaching curriculums and programs, studying the transfer of exercises and so on. The research development of special education and rehabilitation was influenced by Freud psycho-analytic teachings, Watson behaviorism and, above all, cognitive theory developed by the Geneva school (1918). Piaget and his associates came to revolutionary knowledge. An optimistic opinion occurred that the disabled children were not disabled in all spheres, i.e., with implementation of appropriate methods they could progress and develop their abilities. It is crucial to respect the critical phases of development for their acceleration and to implement appropriate upbringing and education procedures at certain periods with intensive engagement of subjects in question. The researches from that period led to significant knowledge about the “natural” development and what deviations from normal process of development and maturity were like.
The general characteristic of this period is research quantitative orientation. The implementation of statistics had to overcome the disadvantages of the formalism from the past and to make the social researches “scientific” as those from natural sciences.

е квантитативната ориентираност на истражувањата. Примената на статистиката треба да ги надмине недостатоците на формализмот од минатото и општествените истражувања да ги направи "научни", како што се оние во природните науки.

 

 

 

 

3. Период од 1930 до 1960 година

 

3. Period 1930 – 1960

Економската криза од 30-тите години предизвикува криза и во истражувачката работа поради драстичното намалување на средствата за истражување во образованието. Во Германија, Италија и Јапонија се раѓа фашизмот, а во Франција, Шпанија и други земји се јавува социјалистичкото движење. Во Втората светска војна и во повоените години повторно била оневозможена каква било позначајна работа на овој план. Во Советскиот сојуз во 1936 година "педологијата" е забранета со декрет на Комунистичката партија и тоа важи сé додека е Сталин на власт. Во овој период во Европа посериозни истражувања се забележани на Женевската и Московската школа (Пијаже и Виготски).
Под влијание на психоаналитичарите меѓу 1935 и 1945 година почнуваат истражувања за влијанието на искуството од детството врз развојот и владеењето на возрасниот човек. На пример, вршени се истражувања за последиците од недостиг од мајчина нега во раното детство врз подоцнежниот развој на личноста, како што е одбивање од доење, живеење во растурени домови, во институции без родители и сл.
Во САД, Австралија и Шведска, иако имало подобри услови за работа, нема некој значаен напредок во педагошките истражувања. Главно, се работело за воени цели или за маркетинг потреби. Меѓу позначајните истражувачи од ова време може да ги споменеме Гилфорд и Озборн. Тие работеле врз развивање техники за креативно мислење и тестови за креативност.

 

The economic crisis from the 30s caused crisis in research work due to drastic decrease of funds for researches in education. The fascism was born in Germany, Italy and Japan and socialistic movement occurred in France, Spain and other countries. No significant research work was possible during the Second World War, as well as in the postwar period. In the Soviet Union the “pedology” was banned in 1936 with a decree by the Communist party during the Stalin regime. This period in Europe is characterized with more serious researches performed by Geneva and Moscow schools (Piaget and Vigotsky).
In the period from 1935 till 1945 researches about the influence from childhood experience over adult development and behavior started, influenced by the psycho-analytics. For example: the researches were made on the consequences from lack of mother’s care in early childhood over person’s later development, such as weaning, living in disorganized homes, parentless institutions and so on.
Although there were better working conditions in USA, Australia and Sweden, there was no significant progress of pedagogical researches. The researches mainly were for military or marketing purposes. Gilford and Osborn could be mentioned as more prominent researchers of that time since they worked on development of creative thinking techniques and creative tests.

 

 

 

4. Период од 1960 до 1980 година

 

4. Period 1960 – 1980

Периодот од 1960 до 1980 година може да се

 

The period 1960-1980 can be called “explosion” of

нарече период на "експлозија" на науката и незапаметен развој на истражувањата. Се преземаат огромни зафати и се вложуваат големи инвестиции во образованието, особено во САД каде што се настојува да се фати чекор со Советскиот сојуз, кој прв лансира сателит во вселената.
Интензивната научно-истражувачка работа во овој период доведува до нови сознанија за карактеристиките и етапите на психофизичкиот развој на личноста. На пример, Брунер укажува на големите когнитивни потенцијали во раната возраст и во начините за нивно користење. Повеќемина истражувачи (МекВикер Хант, Блум и др.) ја проучуваат интелигенцијата и ги разбиваат дотогашните заблуди во врска со менталните способности на човекот. Слакин ги утврдува "периодите на осетливост" кај детето. Ериксон зборува за рамнотежа на телесните, менталните и социјалните влијанија итн.
Во 60-тите години законски се регулира образованието на децата со пречки во развојот, при што и за нив станува обврзно основното образование. Во релација со ова, сé повеќе се актуелизира движењето за интеграција на децата со пречки во развојот во редовниот систем на образование. Ова залагање особено е застапено во САД, Шведска и другите развиени земји. За таа цел се иницирани тимски истражувања од интердисциплинарен карактер кои треба да ги испитаат предностите на интеграцијата на децата со пречки во развојот во системот на редовно школување.
Дефектолошките истражувања интензивно се развиваат и во правец на откривање и идентификација на децата со пречки во развојот, како и разработување на методите, техниките и инструментите за дијагностицирање на актуелното ниво на развој на детето. Дефектолошките факултети и институциите за специјална едукација работат врз унапредување на моделите за работа со децата со посебни образовни потреби и согласно со тоа, тие развиваат и начини за нивно експериментно вреднување.

 

the science and unprecedented research development. Enormous investments and activities in education were undertaken, especially in USA with tendency to keep up the pace with the Soviet Union’s first satellite launching.
The intensive scientific and research work led to new knowledge on the characteristics and phases of person’s psycho-physical development. For example: Brunner indicated great cognitive potentials of early age and ways of their use, more researchers (MacWicker Hunt, Blum and others) studied the intelligence and changed the previous errors related to human mental abilities, Slackin established the child’s “periods of sensitivity”, Erickson talked about the balance of physical, mental and social influences and so on.
In the 60s, the education of children with developmental disabilities was legally regulated and the primary education became compulsory for them. In compliance with this, the movement for integration of children with developmental disabilities in formal educational system became more current. This tendency is significantly present in USA, Sweden and other developed countries. That initiated interdisciplinary team researches in order to examine the advantages of integration of children with developmental disabilities in the system of formal education.
Special education and rehabilitation researches intensively developed both in discovering and identifying children with developmental disabilities, as well as working out the methods, techniques and instruments for diagnosing current level of child’s development. Special education and rehabilitation faculties and institutions develop the models of work with children special needs educatin and according to this they develop approaches for their experimental evaluation. The general tendency of this period research is domination of positivistic and nomotetic approach. In most cases quantitative methodology and techniques for testing, systematic observation, questionaires are used. More complex statistical procedures have developed. Computers and their mass implementation in research alleviate their use and data processing.
However, the neo-positivistic approach and exaggerated quantification of researches soon provoked reaction. Domination of the experimental and analytic approach started to impoverish social researches because it could not take into consideration numerous and complex aspects of human behavior and how the environment influenced them. Qualitative, complete, hermeneutic approach, based on understanding but not on interpretation, which at the same time studied the problems of individuals, single person and single group, was recommended.

Општа тенденција на истражувањата во овој период е доминацијата на позитивистичкиот и номотетичкиот пристап. Во најголемиот број случаи се користи квантитативната методологија и техниките за тестирање, систематско набљудување, анкетирање. Се развиваат нови посложени статистички постапки. А појавата на компјутерите и нивната масовна примена во истражувањата ја олеснува нивната примена и обработката на податоците.
Сепак, неопозитивистичкиот пристап и претераната квантификација на истражувањата наскоро доведува до реакција. Доминацијата на експериментниот и аналитичкиот пристап почнува да ги осиромашува општествените истражувања, бидејќи не може да ги земе во вид сложените аспекти на човековото однесувања и нивната условеност од средината. Сé повеќе се заговара квалитативен, целовит, херменеутички пристап, заснован врз разбирање, а не врз толкување, а кој, покрај другото, ќе ја проучува и проблематиката на индивидуата (поединецот) или поедината група.

 

 

 

 

5. Период од 1980 година до денес

 

5. Period from 1980 till now

Квантитативните истражувања од минатиот период продолжуваат да се применуваат и натаму, но не со толкав обем и интензитет. Од 80-тите години сé позастапен станува квалитативниот пристап. Тежиштето на дефектолошките истражувања се поместува. и, наместо дијагностицирање, се оди кон откривање на начините со кои може да се пресретнат потребите на лицата со пречки во развојот. Во Британија од 1981 година донесен е акт за оваа популација да се нарекува "лица со специјални образовни потреби".
Методолозите во светот сé повеќе ги истакнуваат предностите на квалитативните истражувања, особено кога се има предвид специфичноста на популацијата што се проучува во рамките на дефектологијата; популација која е помалубројна, потешко достапна и хетерогена.
Проучувањето на масовни  истородни  појави,  статистичкото заклучување и генерализацијата на заклучоците, својствени за номотетичкиот, квантитативен пристап не соодветствува на карактеристиките на примероците кои, обично, се користат во дефектолошките истражувања, а кои се сведени на мали групи субјекти, групи што се екстремно хетерогени и потешко достапни. Третманот на субјектите во групите е комплексен, специфичен и различен за секој поединец, како што се различни и специфични потребите на секоја индивидуа. Поради овие причини примената на класично-експерименталното истражување често станува неадекватна или неможна. Методолошки проблеми се јавуваат при формирањето и изедначувањето на групите во експериментот, при определувањето на репрезентативноста на примерокот, а сето тоа придружено со морални проблеми на внесување на експериментните фактори кои може да предизвикаат значителни позитивни или негативни ефекти кај испитаниците. Ова се само дел од недостатоците и ограниченостите на квантитативните истражувања во областа на дефектологијата, кои може да бидат надминати со квалитативниот пристап, односно со комбинирана примена на различните истражувачки стратегии (методолошка триангулација).
Истражувањата во подрачјето на дефектологијата денес стојат врз цврсти основи и се развиваат како што се развива дефектолошката теорија и практика. Нивниот научен статус се должи на драгоцените сознанија од истражувањата во изминатите периоди.

 

 

The quantitative researches from the past period continued to be implemented but not with such volume and intensity. From the 80s the qualitative approach has become more present. The focus of special education and rehabilitation researches has moved and instead of diagnosing, it has been directed towards discovering ways for meeting the needs of people with developmental disabilities. In Britain, in 1981 an act was brought and this population was called people with special education needs.
The methodologists worldwide have pointed out the advantages of qualitative researches, especially when the specifics of studied population in the framework of special education and rehabilitation is taken into consideration; the population that is limited, not so much assessable and heterogeneous.
The study of mass and homogeneous phenomena, statistical conclusion and generalization of conclusions, typical for nomothetic, quantitative approach, does not relate to characteristics of the examples used in special education and rehabilitation researches which are limited to small groups of subjects, groups that are extremely heterogeneous and hard to be assessed. The treatment of the subject of groups is complex, specific and different for each individual as the needs of each individual are different and specific, too. Due to that, the implementation of classical experimental research is often inadequate and impossible. The methodological problems occur when the groups are formed and merged during the experiment while determining the sample representation, accompanied by ethical and moral issues of taking in experimental factors that can cause significant positive or negative effects on examined people. These are some of disadvantages and limitations of quantitative research in the field of special education and rehabilitation which can be overcome with the qualitative approach, i.e., with combined implementation of different research strategies (methodological triangulation).
The researches in the field of special education and rehabilitation stand on firm fundamentals and have developed together with special education and rehabilitation theory and practice. Their scientific status is a result of valuable research knowledge from the previous periods.

Citation:Angeloska-Galevska N. Characteristics of Research Methodology Development in Special Education and Rehabilitation. J Spec Educ Rehab 2004; 5(3-4):19-29.

   

 

   

Литература / References

 

 

1. Ќордиќ А. Дефектолошки лексикон Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

 

3. Mertens DM, McLaughlin JA. Research Methods in Special Education, California, Thousand Oaks: Sage Publications, 1995.

2. De Landsheere G. Historija pedagoshkih istrazhivanja, Zagreb, 1986, Pedagoshki rad br. 5-6, 240-255.

 

 

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in