ПРЕГЛЕД ВО СОЗДАВАЊЕТО НА ИНСТИТУЦИОНАЛНИОТ СИСТЕМ ЗА ЗАШТИТА, ЕДУКАЦИЈА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЗА ЛИЦАТА СО ИНВАЛИДНОСТ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ВО  ПЕРИОДОТ 1946-1996

 

SURVEY OF ESTABLISHING INSTITUTIONAL SYSTEM FOR CARE, EDUCATION AND REHABILITATION OF DISABLED PEOPLE IN THE REPUBLIC OF MACEDONIA IN THE PERIOD 1946-1996

 

 

 


Љупчо АЈДИНСКИ

 


Ljupcho AJDINSKI

 

 

 

Вовед

 

Introducion

Периодот од средината на XIX век до половината на XX век (1947), односно до донесувањето на Статутот на Светската здравствена организација, претставува време во кое е создаван и изградуван не само концептот и односот, туку и институционалниот систем за заштита, едукација и рехабилитација за лица со инвалидност во светот. Во овој едновековен период се создавани институционални облици за социјална заштита, специјално воспитание и образование, за професионално оспособување на овие лица.
Кај нас, за жал, немаше такво историско искуство. Може да се каже дека општеството не беше подготвено да ги прифати новите идеи и во практиката да ги вгради современите концепции за односот и заштитата на популацијата што со векови била држена на маргините од животот. Во повоените години Република Македонија немаше институционална традиција и практика, кадри и наука, што се основни предуслови за една општествена практика. (1)
До 1946 година на територијата во Македонија немало организирана заштита, едукација и рехабилитација за лица со инвалидност. Имало само неорганизирани облици од филантропско и самаријанско згрижување на незначителен број лица со телесни, сетилни и ментални проблеми од разни верски организации и црковни установи. По воспоставување на општествено-правните темели на нашата држава, во 1946 година се почна со социјално-заштитни установи за згрижување на "дефектни" лица (како што тогаш се нарекуваа): глуви, слепи, ментално ретардирани и други. Дел од нив подоцна прераснаа во специјално воспитно-образовни установи. Во меѓувреме се формираа и установи за работно оспособување на лица од определени категории инвалидност.
Повеќе причини ја наметнаа потребата од почнување со социјалната заштитна компонента. Згрижувањето на возрасните лица со инвалидност и нивното оспособување за работа, претставува почеток на институционална заштита на овие лица кога се отвори "Дом за слепи" во Битола во 1946 година, во кој се вршеше работно оспособување. Подоцна оваа активност се прошири со отворање "Дом за глуви" во Скопје и "Дом за воспитно запуштени лица" во Сарај, крај Скопје, односно во Кратово, додека згрижувањето на лицата со психичка попреченост  почна во душевните болници во Демир Хисар и во Бардовци.
Воспитно-образовната компонента се институционализира кога официјално, со решение на Министерството за социјални грижи, во август 1949 година, се основа "Дом за глувонеми деца" (интернат со училиште) во с. Петровец, крај Скопје, а во 1950 година "Дом за слепи" во Скопје. (2) Заштитната и образовната, а подоцна и рехабилитационата компонента во системот уште во почетокот беа категоријално институционализирани. Се почнува со отворање установи за определена категорија лица со инвалидност: глуви, слепи, воспитно запуштени, а подоцна и лица со психичка попреченост. Но, голем број фактори наметнаа промени во пристапот и практиката на институционализацијата. Мораше да дојде до фузионирање на новоотворените установи за глуви и слепи во една заедничка установа која, со решение на Министерството за социјални грижи на Македонија, во  1950 година прерасна во "Завод за дефектни деца". Во учебната 1950/51 година Заводот претставува почеток и на институционална работа со логопати, односно деца со говорни проблеми и деца со психичка попреченост.
"Заводот за дефектни деца", кој во 1951 година се пресели во Битола, стана сложена институција во која се обезбедија основни компоненти за диференцирано институционализирање на едукативната и рехабилитационата компонента за рехабилитација на лица со инвалидност во земјата. (3)
Заради обезбедување увид во развојниот процес нужно е да се даде преглед на развојната хронологија. Ова го наметнува и фактот што на категоријален принцип е создаван институционалниот систем за заштита, едукација и рехабилитација за лица со инвалидност во земјава.

 

The period from the middle of the XIX to the middle of the XX century (1947), i.e., till passing the Statute of the World Health Organization, is a period in which not only the concept and the relationship was created and built up but also the institutionalized system for care, education and rehabilitation of disabled people in the world. During this one-century-period, institutional forms of social care, special education, professional training of disabled people were created.
Unfortunately, our country did not have such a historical background. The society was not ready yet to accept the new ideas and to implement in practice the contemporary concepts in regard to the social care of the population that had been for ages on the margins of life. In the period after the war, there was no institutional tradition and practice, professional staff and a science as a basic precondition for social practice. (1)
Up to 1946 on the territory of Macedonia there was not organized care, education and rehabilitation of people with disabilities. There were unorganized forms of philanthropic and Samaritan care of insignificant number of people with physical, sensitive and mental problems by different religious organizations and church institutions. After establishing the social and legal foundation of our country, institutions for social care of “defective” people (as they were called then): deaf, blind, mentally retarded and others were established in 1946. Some of them later became special education institutions. In the meantime, institutions for training people with certain categories of disabilities were founded.
Many reasons imposed the need for the social care component. Taking care of adults with disabilities and their training for work was the beginning of the institutionalized care of these people when “Home for blind” was opened in Bitola in 1946. They were also trained for work there. These activities were broadened and “Home for deaf” in Skopje and “Homes for upbringing neglected people” in Saraj (near Skopje) and in Kratovo were opened, while people with psychic disabilities were hospitalized in mental hospitals in Bardovci and Demir Hisar. The educational component was institutionalized when the Ministry for Social Care with an official decision, in August 1949, founded “Home for deaf - mute children” (a boarding school) in Petrovec (near Skopje) and “Home for blind” in Skopje (1950). (2) The components of care, education and later the component of rehabilitation in the system were even in the beginning categorically institutionalized. It started with the foundation of institutions for certain category of people with disabilities: deaf, blind, educationally neglected, and later people with psychic disabilities. Many factors imposed changes in the approach and practice of institutionalization. There was a need for merging with the newly opened institutions for deaf and blind in one joined institution, which with the decision of the Ministry for Social Care in Macedonia, in 1950, became “Institute for defective children”. In the school year 1950/1951 the Institute started work with children with speech problems and psychic disabilities.
The “Institute for defective children”, during 1951 was dislocated in Bitola, became a complex institution with basic components for differential institutionalization of education and rehabilitation components for rehabilitation of people with disabilities. (3)
In order to present an insight in the developmental process, it is necessary to provide a survey of the developmental chronology. This is also imposed by the fact that the categorical principle is used in institutionalized system for care, education and rehabilitation of disabled people in our country.

 

 

 

 

 

1.Заштита, образование, професионално оспособување и рехабилитација на лица со оштетен слух (глуви и наглуви) 

 

1. Care, education, professional training and rehabilitation of people with imapaired hearing (deaf and hard-of-hearing)

Прва установа за деца со посебни образовни  потреби  во  Република  Македонија,  е "Заводот за дефектни деца" во с. Петровец кој веднаш потоа (1951) се преселува во Битола. При "Заводот за дефектни деца" во Битола е создадена институционална основа за заштита, предучилишно и основно  образование, професионално ориентирање, оспособување и рехабилитација за глуви и наглуви преку следните организациони единици: Градинка за глуви и наглуви деца; Основно училиште со оддел за глуви и оддел за наглуви; Стопанска единица од отворен и затворен тип: Занаетчиски погон (моделарство, чевларство, дрводелство, килимарство), земјоделство, градинарство, живинарство; Дом-интернат со амбуланта за здравствена заштита со изолационо одделение; Единица за занаетчиско-професионално оспособување и Кабинетска единица.
Градинката за глуви и наглуви деца, во која истовремено е остваруван воспитно-образовен и хабилитациско-корекционен процес врз современа рехабилитациска интердисциплинарна основа, со максимална примена на придобивките од науката. Во градинката се поставени темелите на теорискиот и применетиот дел на сурдологијата и аудиологијата како научни дисциплини за рехабилитација на глуви и наглуви деца. Стручниот тим на оваа единица го сочинуваа дефектолози, психолози, лекари, негувателки и медицински сестри.
Основното училиште за деца со оштетен слух го сочинуваа три организациски единици: Оддел за глуви деца, Оддел за наглуви деца и Кабинетска единица. Во одделите децата се распоредуваа врз основа на тимска дијагностичка обработка, а за основни класификациски критериуми се земани: возраста, интелигенцијата, состојбата на слухот и говорот, времето на настанувањето на оштетувањето на слухот и времето на опфаќање на детето. Работата во одделите беше организирана и спроведувана врз диференцијална настава и корекционо-рехабилитациска терапевтска програма. Во Одделот за глуви деца беше формирана и работеше првата паралелка за деца со психичка попреченост.

 

The first institution for children with special education needs in the Republic of Macedonia, as mentioned above, is the “Institute for defective children” in Petrovec,

which was dislocated in Bitola in 1951. At the “Institute for defective children” in Bitola, an institutionalized basis was created for care, preschool and elementary education, professional orientation, training and rehabilitation of deaf and hard-of-hearing through the following institutionalized units: kindergartens for deaf and hard-of-hearing children; elementary school with departments for deaf and hard-of-hearing; commercial unit of opened and closed type; Trade section (model airplanes making, shoemaking, carpentry, carpet industry) agriculture, gardening, poultry raising; Boarding house with ambulance for health care with isolation section; Unit for vocational training and Cabinet Unit.
The kinder-garden for deaf and hard-of-hearing children, in which education and habilitation-corrective process on contemporary rehabilitation interdisciplinary basis was carried out with maximal implementation of scientific achievements. The fundaments of the theoretical and practical part of surdology and audiology as scientific disciplines of rehabilitation of deaf and hard-of-hearing children were set in the kinder-garden. The professional team was composed of special teachers, psychologists, doctors and nurses.
The elementary school for children with impaired hearing was composed of three organizational units: Unit for deaf children, Unit for hard – of - hearing children and Cabinet Unit. In this units, children were divided according to the diagnosis, but as a basic classification criteria the following was taken into consideration: age, intelligence, the condition of hearing and speech, the time when the impairment occurred and time of acceptance of the child. The work in the Units was organized and implemented with differential teaching and correction-and rehabilitation therapeutic program. The firs class of children with psychic disabilities was formed and worked within the Unit for deaf children. The Cabinet Unit was composed of: audio logic cabinet with drill session with auditory treatment, phonetic cabinet with acoustic phonetics and psychological phonetic cabinet with acoustic and physiological phonetic drills as well as surdological and audiological ambulance of open type.
The Unit for trade and professional training provided working education, pre-professional training, students’ professional orientation and training.      
Part of its organizational structure, as well as its working program, later became a basis for the new institution for rehabilitation of deaf youth, which was established in Skopje in 1955, as a Lower Vocational trade school with practical training of deaf youth.
Later (1953-1955), when institutional for care, education and rehabilitation of deaf youth, blind and with poor vision children and children with psychic disabilities set aside, the Institute became a specialized institution for education and rehabilitation only for deaf, hard – of – hearing and children with speech disabilities.
In 1955 the Unit for deaf and hard – of – hearing children and the Unit for children with speech disabilities at the Institute became a specialized logopedic and surdoaudiologic institution called “Institute for rehabilitation and speech correction” – Bitola, with the following organizational structure: laboratory, school for children with speech disabilities, ambulance, a kinder-garden for deaf and hard-of-hearing, school for deaf and hard-of-hearing with cabinet unit, dispensary for children with speech disabilities, boarding house for deaf and hard-of-hearing.
The Institute, with the decision for its establishing, started the institutionalization of speech therapy, surdology, and audiology as fields of social practice in the Republic of Macedonia.            
The mentioned conditions imposed qualitatively new institutional structure in the system of care, education and rehabilitation of deaf and hard-of-hearing people. The following network was formed:

  • “Specialized institution of pathology of hearing and speech for rehabilitation of deaf, hard-of-hearing and people with speech disabilities” – Skopje;
  • “Institute for rehabilitation of hearing, speech and voice” – Bitola;
  •  “Institute for rehabilitation of children with impaired hearing” – Bitola
  • “Center for professional rehabilitation of youth with impaired hearing” – Skopje;
  • Classes for deaf and hard of hearing children at formal schools in Skopje and Ohrid. (3)

 

Кабинетската единица ја сочинуваа: аудиолошки кабинет со вежбални со аудиторен третман, фонетски кабинет со акустична фонетика и физиолошка фонетска вежбална и сурдолошко-аудиолошка амбуланта од отворен тип.
Единицата за занаетчиско-професионално оспособување овозможуваше: работно воспитание, претпрофесионално оспособување, професионално ориентирање и оспособување на учениците.
Дел од нејзината организациска структура, како и дел од нејзината програма за работа, подоцна станаа основа на новата установа за рехабилитација на глуви младинци, која во 1955 година се формира и почна со работа во Скопје, како Нижо стручно занаетчиско училиште со практична обука за глуви младинци.
Подоцна (1953-1955), откако од оваа установа се издвоија во засебни институции за заштита, образование и рехабилитација за глуви младинци, слепи и слабовидни деца и деца со психичка попреченост, Заводот прерасна во специјализирана дефектолошка установа за рехабилитација само за глуви, наглуви и деца логопати.
Во 1955 година Одделот за глуви и наглуви и одделот за логопати при Заводот  прераснаа во специјализирана логопедско-сурдоаудиолошка установа со назив "Завод за рехабилитација и корекција на говорот" - Битола, со следната организациска структура: лабораториски оддел, училиште за логопати, амбуланта за логопати, градинка за глуви и наглуви, училиште за глуви и наглуви со кабинетска единица, стационар за логопати, интернат за глуви и наглуви.
Со решението за формирање на Заводот е остварена институционализација на логопедијата, сурдологијата и аудиологијата, како подрачја на општествената практика во Република Македонија. Наведените околности наметнаа квалитетно нова институционална структура во системот за заштитата, едукацијата и рехабилитацијата за глуви и наглуви лица. Се создаде следната мрежа установи:

 

  • "Специјализирана установа за патологија на слухот и говорот за рехабилитација на глуви, наглуви и логопати" - Скопје;
  • "Завод за рехабилитација на слух, говор и глас" - Битола;
  • "Завод за рехабилитација на деца со оштетен слух" - Битола;
  • "Центар за професионална рехабилитација на младинци со оштетен слух" - Скопје;
  • Паралелки за глуви и наглуви деца при редовни училишта во Скопје и Охрид. (3)

 

 

 

 

2. Рехабилитација за лица со патологија во говорната комуникација

 

2. Rehabilitation of people with pathology in speech communication

Почетоците на работа со лица со патологија на говорната комуникација во земјата датираат од 1950 година, кога при "Заводот за дефектни деца" во Скопје почна со работа првата логопедска амбуланта. Логопедската работа се институционализира при Заводот (кога се пресели во Битола во 1951 година) во логопедска организациска единица со логопедско училиште, логопедски лаборатории и стационар за логопати.
Заводот за рехабилитација и корекција на говорот не можеше да го одржи чекорот со времето и мораше да се трансформира во три установи:

  • Едукативна установа за глуви и наглуви во Битола;
  • Логопедски единици при едукативни установи во земјата;
  • Самостојна републичка аудиолошка установа во Скопје.

Создадените претпоставки и потреби наметнаа:

  • Институционализирање на логопедска практика во земјата, со што дојде до прераснување на "Аудиолошкиот центар" во "Фонијатриско-аудиолошки центар" на НРМ во Скопје;
  • Подоцна логопедската единица при Заводот за рехабилитација со оштетен слух - Битола  се  припојува  на  "Фонијатриско аудиолошкиот центар" - Скопје и продолжува да работи како депанданс на тој центар;
  • Депандансот подоцна прерасна во "Завод за рехабилитација на слух говор и глас" - Битола, за по неколку години да се осамостои;
  • Во Скопје остана да работи како самостојна установата под назив "Завод за рехабилитација на слух, говор и глас" при Клиничкиот центар во Скопје. (3)

Покрај спомнатата специјализирана државна логопедска установа, беа формирани и логопедски амбуланти при здравствени и едукативно-дефектолошки установи во Скопје, Велес, Битола, Штип, Кавадарци, Неготино и Куманово.

 

The beginning of work with people with pathology in speech communication in our Country dates from 1950 when the first speech therapy ambulance started work within the “Institute for disabled children” in Skopje. Speech therapy was institutionalized at the Institute (when it was dislocated in Bitola in 1951) as a speech therapy unit with speech therapy school, speech therapy laboratories and dispensary for people with speech disabilities.
The Institute for Rehabilitation and Speech Correction could not keep pace with time and had to transform in three institutions:

  • Education institution for deaf and hard-of-hearing in Bitola;
  • Speech Therapy units at education institutions in the country;
  • Independent republic audiological institution in Skopje.

The assumptions and needs imposed the following:

  • Institutionalization of speech therapy in the country, which developed the “Audiological Center” into “Phoneatric-Audio Center” of People’s Republic of Macedonia in Skopje;
  • Later, the speech therapy unit at the Institute for Rehabilitation of Impaired Hearing in Bitola  merged  with  “Phoneatric - AudioCenter” – Skopje and continued work as branch of that center;
  • The branch later became “Institute for Rehabilitation of Speech, Hearing and Voice” – Bitola and a few years later it became independent;
  • The Institution called “Institute for Rehabilitation of Hearing, Speech and Voice” at the Clinical Center in Skopje continued to work as an independent one. (3)

Besides mentioned specialized state speech therapy institution, speech therapy ambulances were formed at the health and special education and rehabilitation institutions in Skopje, Veles, Bitola, Shtip, Kavadarci, Negotino and Kumanovo.

 

 

 

 

3. Заштита, едукација и рехабилитација за лица со оштетен вид

 

3. Care, education and rehabilitation of people with impaired vision

Откако се создадоа соодветни просторни услови во Скопје (1954 година) Извршниот совет на НРМ отвори "Училиште за слепи деца", како   образовна дефектолошка установа, за да ја изведува едукативната компонента, односно основното образование, во сложениот процес за рехабилитација на оваа популација.
Потребата за комплетирање на рехабилитациска практика со слепи и слабовидни деца и младинци доведе и до формирање специјализирана установа за работно и професионално оспособување. Во 1959 година беше отворен "Завод за работно оспособување на слепи младинци" во с. Драчево, крај Скопје.
Функционирањето на двете установи за слепи, одвоени една од друга, се покажа неекономично во искористување на стручниот кадар, опремата и организирање процесот на професионалното оспособување поради оддалеченоста на двете установи. Тргнувајќи од тоа, во 1962 година двете установи "Училиштето за слепи" - Скопје и "Заводот за професионално и работно оспособување" - Драчево се интегрираа во

 

When appropriate facilities and conditions were created in Skopje (1954), the Executive Council of People’s Republic of Macedonia opened “School for blind children” as special education and rehabilitation institution to carry out the educative component, i.e. elementary education in the complex process of rehabilitation of this population.
The need for completion of rehabilitation practice for blind and with poor vision children and youth imposed establishment of specialized institution for work and professional training. Thus, in 1959 “Institute for Work Training of Blind Youth” was opened in Drachevo, near Skopje.
The functioning of both institutions for blind, working separately, was uneconomical in exploiting professional staff, equipment and organization of professional training process, due to the distance of the two institutions. Thus, in 1962 these two institutions, “School for Blind” in Skopje and “Institute for Professional and Work Training” in Drachevo merged in one institution called “Institute for Blind Children and Youth” – Skopje.
Later, contemporary premises with developed technical and technological conditions, organization and conception, as well as qualified staff, enabled the institution to become “Institute for Rehabilitation of Children and Youth with Impaired Vision” – Skopje. This institution implemented the following activities: preschool education, elementary school education, lower musical school education, secondary school vocational education, vision correction and rehabilitation treatment, work and professional training. (6)
According to the structure of conception for general rehabilitation of people with disabilities, the Institute was designed as an institution aimed to develop basics for rehabilitation of people with impaired vision, i.e. basics of tiphlological theory and practice in our country.

една установа под назив "Завод за слепи деца и младинци" - Скопје.
Откако беше изграден современ објект, разработена организацијата и концепцијата и се создадоа основни кадровски и техничко-технолошки услови, установата прерасна во "Завод за рехабилитација на деца и младинци со оштетен вид" - Скопје и почна да ги врши  дејностите: предучилишно воспитание,  основно образование, нижо музичко образование, средно-стручно образование, корекционо-рехабилитационен третман на видот, работно  и професионално оспособување. (4)
Во структурата на концепцијата за општата поставеност на рехабилитацијата за лица со инвалидност Заводот беше проектиран како установа што треба да ги втемели и развие основите за рехабилитацијата на лица со оштетен вид, односно основите на тифлолошката теорија и практика кај нас.

 

 

 

 

4. Заштита, образование и рехабилитација на телесно инвалидни деца и младинци

 

4. Care, education and rehabilitation for physically disabled children and youth

До 1963 година немаше практика за организирана институционална заштита, едукација и рехабилитација за телесно инвалидни деца и младинци. Во истата година Ортопедската клиника при Медицинскиот факултет во Скопје воведе воспитно-образовна работа со деца од предучилишна и основно училишна возраст, што беа на подолг медицински третман. Исто така, во Болницата за коскозглобни заболувања во Охрид и во Заводот за медицинска рехабилитација во Скопје, се организира изведување настава за хоспитализирани деца-ученици од I до VIII одделение во подрачни паралелки, организирани при најблиските редовни училишта.
Во 1971 година од Републичкиот орган за социјална политика, Собранието на општина Струмица и со материјална помош на Фондацијата "Сју Рајдер" од Англија, беше формирана специјализирана установа за рехабилитација на телесно инвалидни

 

There was no practice for organized institutionalized care, education and rehabilitation for physically disabled children and youth before 1963. The same year, the Orthopedic Clinic at the Faculty of Medicine in Skopje introduced educational work with preschool and elementary school children who were hospitalized for longer period. The hospital for bone and joint diseases in Ohrid and the Institution for Medical Rehabilitation in Skopje organized teaching process for hospitalized school children from I to VIII grade as branch classes of the closest formal schools.
In 1971, the Republic organ for social policy, Assembly of the municipality of Strumica, financed by Foundation “Sue Ryder” from England, a specialized institution for rehabilitation of physically disabled children and youth was established in Banja Bansko – Strumica. The conceptual, organizational, technical-technological, as well as personnel enabled implementation of the following activities: board and lodging, elementary and secondary school education, work training and professional qualification, rehabilitation treatment (psycho-motor therapy, hydro therapy, physical therapy, electro therapy, paraffin therapy, spa therapy) and health care. (4)

деца и младинци во Бања Банско - Струмичко.  Концепциската, организациската, техничко-технолошката и кадровската поставеност обезбедуваа услови за остварување на  дејностите: згрижување и сместување, основно и средно образование, работно оспособување и професионално оквалификување, рехабилитациски третман (психомоторна терапија, хидротерапија, физиотерапија, електротерапија, парафеметерапија, балнеотерапија) и здравствена заштита. (4)

 

 

 

 

5. Заштита, едукација и рехабилитација за лица со психичка попреченост

 

5. Care, education and rehabilitation for people with psychic disabilities

Институционалниот систем за  заштита, едукација и рехабилитација за лица со лесна, умерена, тешка и длабока психичка попреченост ќе се прикаже според институциите што се основани за нив.

 

The institutionalized system for care, education and rehabilitation of people with easy, moderate, hard and severe psychic disabilities is presented according to the institutions.

 

 

 

ОСНОВНО ОБРАЗОВАНИЕ ЗА ДЕЦА СО ЛЕСНА ПСИХИЧКА ПОПРЕЧЕНОСТ

 

ELEMENTARY SCHOOL EDUCATION FOR CHILDREN WITH EASY PSYCHIC DISABILITIES

Одделенијата за деца со психичка попреченост што работеа во "Заводот за дефектни деца" во Битола, поради непостоење соодветни услови, а и поради интересот во градот за школување на вакви деца, во учебната 1953/54 година се отвори првото одделение за вакви деца во основното училиште "Коле Канински", а веднаш потоа и во основните училишта "Гоце Делчев" и "Трифун Пановски" во Битола.
Непосредно со зголемување бројот на посебните одделенија при спомнатите училишта и притисокот за отворање посебни одделенија, особено во Скопје,  беа формирани голем број посебни одделенија и во други градови:
Во учебната 1956/57 година  се отворија две посебни одделенија при ОУ "Браќа Рибар", а  во 1959/60 година и при ОУ "Јане Сандански" и едно посебно одделение при ОУ"Стив Наумов" - Скопје.

 

Classes for children with psychic disabilities, which were part of the “Institute for Disabled Children” in Bitola, due to impropriate conditions and interest in the town for education of such children, in the school year 1953/54 the first grade class for such children was opened within the formal elementary school “Kole Kaninski” and later in the schools “Goce Delchev” and “Trifun Panovski” in Bitola.
After the increased number of special classes at the mentioned schools and the pressure for opening special classes, especially in Skopje, such special classes were opened within other formal schools in different towns:
In the school year 1956/57 two special classes at the elementary school “Brakja Ribar” and in 1959/60 one at the elementary school “Jane Sandanski”, as well as one at the elementary school “Stiv Naumov” in Skopje was opened.

  • Во исто време беа отворени посебни одделенија при ОУ "Климент Охридски" во Прилеп и во ОУ "Трајко Андреев" во Велес. Нешто подоцна во учебната 1975/76 година беа отворени посебни паралелки при редовното ОУ "Мануш Турновски" во Ново Село - Струмичко.

Неподготвеноста на редовните основни училиштата за адекватно прифаќање, на децата со лесна психичка попреченост да учат заедно со децата без пречки во развојот и необезбеденоста на стручно-дефектолошки кадри, нужно се наметна потреба од преземање мерки за создавање адекватни услови за работа со формирање посебни училишта. Беа формирани специјалните основни училишта за деца со лесна психичка попреченост  "Марко Цепенков" во Прилеп (1966/67),  "Макаренко" во Битола (1967/68),  "Иднина"  (1971/72) и "Д-р Златан Сремац" (1972/73) во Скопје,  "Маца Овчарова" во Велес (1971/72) и специјално училиште со ученички дом за деца со лесна и умерена психичка попреченост "25 Мај" - сега "Св. Климент Охридски" - (1985/86) во Ново Село - Струмичко, како единствена установа во земјата за деца кои немаат услови да стекат основно образование во своите места на живеење. (3)
Специјалните училишта во Прилеп и Битола се затворија. Наместо нив продолжија со работа посебни одделенија при редовни основни училишта, додека другите четири специјални училишта во Скопје, Велес и Ново Село продолжија понатаму со работа.
Основни карактеристики на современата концепција и практика за рехабилитација на овие деца во овој период беа: рационализација на едукативно-хабилитациониот процес со паралелно дејствување на дефектолошкиот, психолошкиот и медицинскиот кадар; настојување да се комплетира третманот со неопходните компоненти, максимална  диференцијација  на  установите,
класификација на случаите и пополнување на установите со потребниот дефектолошки кадар.

 

  • At the same time, special classes at the elementary school “Kliment Ohridski” in Prilep and the elementary school “Trajko Andreev” in Veles were opened. In the school year 1975/76, special classes were opened within the elementary school “Manush Turnovski” in Novo Selo, Strumica.

Formal elementary schools were not ready for adequate acceptance of children with easy psychic disabilities to have classes together with children without developmental disabilities. Lack of professional special teachers imposed the need for undertaking measures to establish adequate conditions for work in special schools. Special elementary schools for children with easy psychic disabilities were formed: “Marko Cepenkov” in Prilep (1966/67), “Makarenko” in Bitola (1967/68), “Idnina” (1971/72) and “Dr. Zlatan Sremac” (1972/73) in Skopje, “Maca Ovcharova” in Veles (1971/72) and Specialized school with boarding house for children with easy and moderate psychic disabilities “25 Maj”, now “Sv. Kliment Ohridski” (1985/86) in Novo Selo, Strumica, as unique institution in the country for education of children from different parts of the country where special classes could not be organized. (3)
Special schools in Prilep and Bitola were closed and special classes continued in formal elementary schools, while the other four special schools in Skopje, Veles and Novo Selo continued to work.
Basic characteristics of contemporary conception and practice for rehabilitation of these children during this period were: rationalization of education and habilitation process parallel to the activities of special education and rehabilitation, psychological and medical staff; trying to complete the treatment with necessary components, maximal differentiation of the institutions, classification of cases and equipping the institutions with special education staff.

СРЕДНО ОБРАЗОВАНИЕ ЗА МЛАДИНЦИ СО ЛЕСНА ПСИХИЧКА  ПОПРЕЧЕНОСТ

 

SECONDARY EDUCATION OF YOUTH WITH EASY PSYCHIC DISABILILTIES

Ширењето на мрежата на основни училишта, односно одделенија за основно образование за децата со лесна психичка попреченост, како и с¡ поголемиот број ученици што го завршуваа ова образование, го актуелизираа проблемот за средното образование. Поради тоа училиштата за основно образование, друштвата за помош на лицата со психичка попреченост и стручните служби при надлежните органи на управата во земјата, правеа напори да се реши овој проблем. Се предложија соодветни решенија од кои најповолно беше отворањето средни училишта за младинци со лесна психичка попреченост, во кои ќе се изведува и теорискиот и практичниот дел на наставата. Организираното средно образование за овие младинци почна во Центарот за рехабилитација и образование "Македонија" - сега "Св. Наум Охридски" - Скопје и во Центарот за средно образование "Искра" - Штип за лица со лесна психичка попреченост. (5)

 

Spreading of the elementary school network, i.e. classes for elementary education for children with easy psychic disabilities, as well as bigger number of children completing this education initiated the issue of the secondary school education. The elementary schools, associations for assistance to people with psychic disabilities and professional services at the state organs in the country tried to solve that issue. Among the proposed appropriate solutions, the most convenient was opening of secondary schools for youth with easy psychic disabilities, including theoretical and practical part of the educational process. The organized secondary school education for those students started in: Center for Rehabilitation and Education “Makedonija” – now “ Sv. Naum Ohridski” in Skopje and Center for Secondary School education “Iskra” – Shtip for people with easy psychic disabilities. (5)

 

 

 

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЗА ЛИЦА СО УМЕРЕНА ПСИХИЧКА ПОПРЕЧЕНОСТ

 

REHABILITATION OF PEOPLE WITH EASY PSYCHIC DISABILITIES

Првите размислувања за организирано почнување со заштита и рехабилитација за лица со умерена психичка попреченост кај нас датираат од 1957, односно од 1962 година во анализите и истражувањата што се направија од стручната служба при тогашниот републички орган за социјална политика.

  • Во 1962 година Извршниот совет на СРМ донесе решение за основање установа за работа со лица со умерена психичка попреченост, која почна со работа во адаптираните простории на поранешната установа за слепи лица во Драчево (1963 година);
  • Во 1970 година, откако се изградија новите наменски простории во Скопје, установата се пресели во нив и почна со работа врз нова современа концепција и организација под назив "Завод за рехабилитација на деца и младинци".

 

The first thoughts for organizing care and rehabilitation for people with moderate psychic disabilities in our country date from 1957, i.e. 1962 in analyses and research made by the professional service of republic organs for social policy.

  • In 1962, the Executive Council of Socialistic Republic of Macedonia brought a decision for establishing institution for people with moderate psychic disabilities, which started work in adapted premises within the previous Institution for blind people in Drachevo (1963);
  • In 1970, after the new premises were built in Skopje, the institution moved there and started work with new contemporary conception and organization as “Institute for Rehabilitation of Children and Youth”.

That was the first specialized institution for such people in our country for care, education and rehabilitation on contemporary scientific basis, implementing the following: observation, diagnosis and classification; evidence and statistics; prevention in the field of psychic disabilities; therapeutic (correction and habilitation) treatment; education, i.e. elementary school education; work orientation, work training in industry, trade, agriculture and poultry raising division; care, education and lodging; health care; consultations with parents of such children and youth.
For performing these activities, the institution had the following organization units: observation and diagnosis unit with counseling service; unit for habilitation and correction treatment; laboratory and research unit with biochemistry and cito-genetic laboratory; kindergarten with preschool education unit; elementary school education unit; unit for habilitation and correction treatment of children with moderate psychic disabilities and with severe impairments of hearing and speech; unit - school for work orientation, as well as work training in different work organizations in industry and trade; unit for work training in agriculture (gardening, fruit growing and poultry raising); dispensary with cabinet for household, ambulance and isolation section.
The organization of the institution and especially implementation of the rehabilitation process was set up on contemporary basis and gained experience, specializations in the world and contemporary achievements adapted in our environment.

Тоа беше прва специјализирана установа за вакви лица за заштита, едукација и рехабилитација врз современа научна основа во нашата земја со изведување на: опсервација, дијагностика и класификација; евиденција и статистика; превентива на подрачјето на психичката попреченост; терапевтски (корективно-хабилитациски) третман; едукација, односно елементарно основно образование; работна ориентација,  работно оспособување во индустриска, занаетчиска, земјоделска и живинарска насока; згрижување, воспитување и сместување; здравствена заштита;  советодавна работа со родителите на ваквите деца и младинци.
За извршување на овие дејности Заводот ги имаше следниве организациски единици: опсервационо-дијагностичка единица со советувалиште; единица за хабилитационо-корекционен третман; лабораториско-истражувачка единица со биохемиска и цитогенетска лабораторија; единица-градинка за предучилишно воспитување; единица-училиште за елементарно основно образование; единица за едукација, односно за хабилитационо-корекциона работа со умерено психички попречени деца и со потешки растројства во слухот и говорот; единица-училиште за  работна ориентација, како и за работно оспособување во одделни работни организации во индустриска и занаетчиска работа; единица за работно оспособување во земјоделството (градинарство, овоштарство и живинарство); стационар со кабинет за домаќинство, амбуланта и изолационо одделение.
Организацијата на установата, а особено изведувањето на рехабилитациониот процес, беше поставено врз современи основи од стекнатото искуство, од направените специјализации  во  светот  и користејќи ги
современите достигнувања приспособени на нашите услови.

 


ЗАШТИТА, ХАБИЛИТАЦИОНЕН И КОРЕКЦИОНЕН ТРЕТМАН ЗА ЛИЦА СО ТЕШКА И ДЛАБОКА ПСИХИЧКА ПОПРЕЧЕНОСТ

 

CARE, HABILITATION AND CORRECTION TREATMENT OF PEOPLE WITH SEVERE AND DEEP PSYCHIC DISABILITIES

Првите размислувања за посебно организирана заштита на лица со тешка и длабока психичка попреченост ги забележуваме во изготвениот материјал од стручната служба при републичкиот орган за социјална политика во 1957 година. Со решение на Извршниот совет на НРМ во 1958 година беше формирана установа за лица со тешка и најтешка (длабока) психичка попреченост, со назив "Специјален завод" со седиште во Демир Капија. Со тоа првпат во нашата земја беше почната организирана институционална дефектолошка заштита и третман за такви лица како дејност во областа на социјалната заштита, која работи и денес. Првите корисници во Заводот беа преземени од душевните болници од Бардовци и Демир Хисар и од семејствата каде што тие претставуваа тежок социјален проблем.
Во почетниот период установата имаше претежно азилски карактер, а подоцна се измени со подобрување на условите за работа и ангажирање стручни кадри од различни профили: лекари, терапевти, медицински сестри и негователки, дефектолози, инструктори за работно оспособување, социјални работници и други.
Содржината на третманот се збогатуваше со современи сознанија од областа на социјалната, здравствената и дефектолошката практика, при што севкупниот процес прими хуманитарен, заштитен и хабилитационен карактер. Тоа особено можеше да се забележи со отворање на Депанданс при овој Завод за лица со тешка психичка попреченост во 1970 година, каде што се организираа: воспитни групи според возраста и степенот на преостанатите психофизички способности за стекнување елементарно воспитание и образование и работни групи од младинци за определени работни оерации во работилници (ткаење, плетење, везење, шиење и др.) и во земјоделството (градинарство, лозарство, живинарство, сточарство и сл.). Во  1970 година третманот и за лицата со длабока психичка попреченост беше организиран на похумани и посовремени заштитни основи. Се воведе: здравствена заштита (интернистичка, гинеколошка, стоматолошка, рентгенолошка и други здравствени служби); правилна исхрана и самопосложување и хабилитациско-терапевтска работа (работна окупација, физиотерапија,  музикотерапија и др.). (3) Институционализирањето на заштитата, едукацијата, оспособувањето и рехабилитацијата за лицата со психичка попреченост во Република Македонија претставува втемелување и развој на олигофренологијата како автентична научна дисциплина на дефектологијата.

 

The first thoughts for special organized care for people with severe and deep psychic disabilities are noticed in the material prepared by professional service at republic organ for social policy in 1957.  With decision of the Executive Council of People’s Republic of Macedonia in 1958, an institution for people with severe and deep psychic disabilities called “Special Institute “ in Demir Kapija was formed. That marked the beginning of organized institutional special education and rehabilitation process for such people in the field of social care.
The first beneficiaries in the Institute were brought from mental hospitals in Bardovci and Demir Hisar and from families where they presented a difficult social problem.
At the beginning, the institution had mostly asylum character and later it changed and improved its conditions of work and engaged professional staff from different profiles: doctors, therapists, nurses; special teachers, instructors for work training; social workers and others.
The content of the treatment was enriched with contemporary knowledge in the field of social, health and special education and rehabilitation practice, and the process itself acquired humanitarian, protective and habilitation character. That was noticeable when the Branch at the Institute for people with severe psychic disabilities in 1970 was opened implementing the following: education group according to the age and the level of the left psychic abilities for elementary education and work group for youth for determined work operations in workshops (weaving, knitting, embroidering, sawing and other) and in agriculture (gardening, wine growing, poultry raising, cattle breeding etc.). In 1970, the treatment for people with deep psychic disabilities was organized in more human and more contemporary conditions. The following was introduced: health care (internal medicine, gynecology, stomatology, X-ray and other health services); healthy nutrition and self-service and habilitation-therapeutic work (work occupation, physical therapy, musical therapy etc.). (3)
Institutionalization for care, education, training and rehabilitation of people with psychic disabilities in the Republic of Macedonia is the foundation and development of oligo- phrenology as an authentic scientific discipline of special education and rehabilitation.

 

 

 

 

Професионално ориентирање, работно оспособување, професионална квалификација и вработување за лица со инвалидност

 

Professional orientation, work training, professional qualification and employment of people with disabilities

Ако се направи анализа на организациската поставеност, како и на дејностите на сите дефектолошки установи кај нас, ќе се види дека социјалната компонента на предметот на дефектологијата е застапена уште во нивниот никулец. Во нив беа застапени: професионалната и работна ориентација; професионалното оквалификување и работното оспособување.
Состојбата на психофизичките способности, карактерот на попреченоста и степенот на оспособеноста за работа, ја наметнаа потребата од преземање мерки за адекватно вклучување на лицата со инвалидност во работниот процес. Почна вработување во стопански организации, во организациски единици од затворен тип и групно и поединечно вклучување во отворено стопанство. Беше создадена мрежа од специјализирани работни организации "заштитни работилници" и "заштитни работни органи зации" кои создадоа практика и помогнаа
квалитетно да се измени јавното мислење за можностите, ваквата популација да биде вклучена во производствениот процес и да се интегрира во социјалната средина. (4)

 

If analysis for organizational structure is made, as well as the activities of all special education and rehabilitation institutions in our country, it will be noticed that the social component of special education and rehabilitation was present even in their beginning. These institutions implemented: professional and work orientation; professional qualification and work training.
The condition of psycho-physical abilities, the character of disabilities and the level of work qualification imposed the need for undertaking measures for adequate inclusion of people with disabilities in the working process. Employment in working organizations, in organizational units of closed type and group and individual inclusion in the open economy started. Special working organization network was established: “shelter workshops” and “shelter work organizations” with practice which qualitatively changed public opinion
about the possibilities such population to be included in the process of production and in social environment. (4)

     

Литература / References

 

 

1. Ајдински Љ. Интегрална рехабилитација на ментално ретардирани лица, Белград, 1982.
2. Ajdinski Lj, Florian L. Special education in Macedonia, Europen Journal of Special Needs Education, Vol. 12, No. 2/1997.
3. Ајдински Љ, Андреевски В. 50 години заштита, рехабилитација, воспитание и образование на лицата со пречки во развојот во Република Македонија, 1949-1999, Скопје, 2001.

 

4. Ајдински Љ. Кон развојот на институционалната заштита, рехабилитација и образование на хендикепирените лица во Македонија (основи за натамошни проучувања), Дефектолошка теорија и практика бр. 3-4/2000.
5. Ајдински Љ, Ајдински Г, Михаилов З. Основи на дефектолошката теорија и практика, Скопје, 1999.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in