Во периодот на организираниот пристап, во трудот се изнесени сите активности во создавањето предуслови за успешна интеграција (изведување различни проекти за интеграцијата, раната интервенција, деинституционализацијата, вонинституционалното згрижување и др).
Врз основа на досегашното искуство, иако скромно, е предложено: избор на нови алтернативни облици, но не и напуштање на постојните; донесување стандарди и програми; создавање просторни, материјални и техничко-технолошки услови; подготовување на децата и нивните родители; подучување на редовните учители и продолжување со систематско подготвување на дефектолошките кадри за нивно вклучување во интегративните процеси во редовните училишта-сето тоа како предуслов за успешна интеграција. Појдовната основа за успешна интеграција на децата со посебни образовни потреби, првенствено е детерминирана од определување на децата (со посебни образовни потреби) кои може да се интегрираат во редовните училишта како и од тоа што се подразбира под "интеграција#, кои се нејзините постулати и кои услови и начини треба да се исполнат за таа да успее. Кај нас во Правилникот за определување видот и степенот на инвалидноста, што произлегува од класификацијата СЗО, се наведени следните видови и степени на инвалидност:
лица со оштетен вид (слабовидни и слепи); лица со оштетен слух (наглуви и глуви); лица со пречки во гласот, говорот и јазикот; телесно инвалидни лица; ментално ретардирани лица (лесно, умерено, тешко и длабоко); лица со аутизам; хронично болни лица и лица со повеќе видови пречки (комбинирани пречки). (1)
Во излагањето за интеграцијата ќе зборуваме токму за овие лица, односно деца и ќе ги ословуваме со општиот термин лица со инвалидност, односно деца со посебни образовни потреби.
Состојбата на лицата со инвалидност, односно децата со посебни образовни потреби (бројност, опфатеност со третман, услови за третман и др.), наметна загриженост и заинтересираност во светот. Затоа се ангажираа Обединетите нации и повеќе меѓународни организации, а во рамките на тоа и нашата земја. Се донесоа голем број меѓународни и национални декларации, резолуции, законодавства и стратегии за правата на овие лица.
Во Република Македонија се определивме и изградивме и во практика го спроведуваме интегративниот пристап во рехабилитацијата на лицата со инвалидност низ Клиничкиот дел (детекција, дијагностика и ран третман); низ Едукативниот дел (предучилишно, основно, средно, вишо и високо образование); и низ Социо-економскиот дел (социјализација, интеграција, оспособување, вработување и др.).
Паралелно со развојот на установите за таков третман и подобрувањето на условите за поуспешно работење, во досегашниот период, Република Македонија како членка на ООН и потписничка на многу меѓународни документи за правата на лицата со инвалидност, преземаше и презема мерки, организирајќи нови алтернативни облици за третман на овие лица, слично како во многу други земји во Европа.
Но, пред да ги изнесам нашите искуства од интеграцијата, таква каква што беше спроведувана, треба да дадеме одговор и на второто прашање што го поставивме во почетокот на излагањето. Имено, да одговориме што се подразбира под поимот интеграција? Во врска со тоа, накусо ќе ги изнесеме сосем начелно некои од светските погледи за дефинирањето на интеграцијата, облиците што се применувааат и задолжителните мерки што се преземаат за нејзино успешно спроведување.
|
|
During the period of organizational approach, the paper includes all the activities in creation of preconditions for successful integration (realization of different projects for integration, early intervention, deinstitutionalization, non-institutional care and so on).
On the basis of previous experience, although modest, the following was suggested to be fulfilled as a precondition for successful integration: choice of new alternative forms without leaving the existing ones; bringing table of norms, programs; creating facilities as well as material and technical and technological conditions; preparation of children and their parents; training of full-time teachers and continuity of systematic preparation of special teachers staff and their inclusion in the integrative processes in the regular schools.The starting point for successful integration of children with special needs education, is determined by: determining children (with special needs education) for integration in regular schools; and what “integration” means, what are its postulates and what conditions should be fulfilled for its success.
Our Rule Book for determining the kind and level of disability, based on the Classification of WHO, states the following kinds or level of disability: people with damaged sight (having poor vision and blind); people with damaged hearing (hard-of-hearing and deaf); people with voice, speech and tongue problems; people with physical disabilities; mentally retarded people (easy, moderate, hard and deep); autistic people; chronically sick people; and people with many kinds of problems (combined problems). (1)
In this paper on integration, we will discuss about these people, i.e. children and we shall use the general term persons i.e. children with special needs education.
The condition of disabled persons i.e. children with special needs education, (number, inclusion with treatment, conditions for treatment and so on) imposed concern and interest in the world. Therefore the UN and a great number of international organizations as well as our country, were engaged in it. A great number of international and national declarations, resolutions, legislation and strategies for the rights of these persons were brought.
In the Republic of Macedonia we determined ourselves for and built up and carried out in practice the integrative approach in rehabilitation of people with disabilities through: Clinical part (detection, diagnostics and early treatment); Educational part (preschool, primary, secondary, high and higher education); and Socio-economic part (socialization, integration, training, employment and so on).
Parallel with the development of the institutions for such treatment and improvement of conditions for more successful work, so far, the Republic of Macedonia as UN member and signer of many international documents on the rights of people with disability has taken measures and organized new alternative forms for treatment of these people, similar to other European countries.
But, before I inform you about our experience with integration we carried out, we should give answer to the second question put at the beginning of this paper. Namely, to answer the question what integration means. In this direction, I will briefly present some of the worldwide views for definition of integration, forms which are applied and the compulsory measures undertaken for its successful realization.
|
Од многубројните дефиниции ќе спомнеме само неколку:
Содер-1976: Според него, постои физичка, функционална и социјална интеграција:
-
Под "физичка интеграција# тој подразбира вклучување на децата со посебни образовни потреби во редовно училиште без потребните комуникации и без заеднички активности со другите деца;
-
Под "функционална интеграција# подразбира заедничко спроведување на некои активности под исти услови за користење на иста опрема, простор и програмски содржини од одделни наставни предмети;
-
Под "социјална интеграција# подразбира овозможување и остварување на меѓусебни контакти и комуникација на децата со и без посебни образовни потреби во исто одделение. (2)
Фурнбул и Султа-1979: Според нив, интеграцијата претставува одење кон нови интегративни облици, а не укинување на старите. (3)
Гојко Зовко-1985: Во интеграцијата тој инсистира на почитување принципот на постепеноста, кој бара децата со хендикеп да се вклучуваат во редовните облици, каде што се исполнети најнужните услови, и претставуваат своевидна гаранција, дека овие деца и во новите услови и прилики ќе можат успешно да напредуваат. (4)
Ајдински Љупчо-1996: Интеграцијата, априори, не значи вклучување на сите деца со посебни образовни потреби во редовните одделенија, туку настојување низ разни алтернативни облици и локации, вклучување во редовната средина, според видот и степенот на попреченоста, можностите и способностите на овие деца. (5)
|
|
Among numerous definitions, we will mention some:
Soder-1976: According to him there is a physical, functional and social integration:
-
As “physical integration” he understands inclusion of children with special needs education in regular schools without necessary communications and without mutual activities with the other children;
-
As “functional integration” he understands mutual realization of some activities under the same conditions for usage of the same equipment, facilities and program contents related to separate school subjects;
-
As “social integration” he understands enabling and realization of mutual contacts and communication of children with and without special needs education in the same class. (2)
Furnbul and Sulta-1979: According to them, the integration means walking towards new integrative forms and not revoking the old ones. (3)
Gojko Zovko-1985: In integration, he insists on respect of the principle of placement that requires children with handicap to be included in regular forms where the most essential conditions are fulfilled, meaning special warranty that these children will be able to develop successfully in new conditions and circumstances. (4)
Ajdinski Ljupco-1996: The integration does not mean inclusion of all children with special needs education in regular classes, but trying through different alternative forms and locations to include them in regular environment, according to the kind and level of disabilities, possibilities and abilities of these children. (5)
|