Деведесет и два студента и 70 наставници учествуваа во студијата.
Што се однесува на учениците-примероци, не можевме да примениме примероци по случаен избор што се должи на некои ограничувања: малиот број на ученици со посебни образовни потреби во одделението, слободниот наставнички кадар кој можеше да одговори на барањето, во некои случаи и одбивање од семејствата нивните деца да бидат вклучени во испитувањата. Меѓутоа, во процесот на собирање примероци се обидовме да најдеме баланс, колку што е можно, за некои варијабли како што се: пол, училишно ниво (основно, ниско средно и високо средно), област (провинција, предградие, урбан центар).
Секој од 46-те ученици со посебни образовни потреби вклучени во нашата студија беше поврзан со одбран ученик без посебни образовни потреби од истото одделение, во парови според полот.
Конечниот примерок на ученици беше конституиран од 46 ученици со посебни образовни потреби, 46 ученици без посебни образовни потреби што доаѓаа од 36 одделенија, од кои 8 од основни училишта, 15 од ниско средни и 13 од високо средни училишта, половина машки и половина женски, кои пополнија вкупно 92 исправни прашалници. Што се однесува до видот на на учениците со посебни образовни потреби кои учествуваа во оваа барање, како што е запишано во документацијата во врска со Функционалната дијагноза1 , учениците имаа попреченост во следните четири категории:
-
Попреченост во учењето: 16 субјекти;
-
Ментална ретардација (само слаба форма): 15 субјекти 2;
-
Сензорна попреченост: 7 субјекти со визуелни и аудитивна попреченост;
-
Развојни нарушувања: 8 субјекти.
Ги исклучивме од нашето испитување субјектите со аутизам, со умерена и тешка ментална ретардација, заради нивната неспособност да одговорат и да ги пополнат прашалниците.
Што се однесува до наставниците, 34 редовни наставници и 36 дефектолози пополнија прашалници, специјално дизајнирани за оваа барање.
1 Функционална дијагноза: Аналитички опис, направен од Здравствени услуги, а се однесува на функционалната оштета на психофизичката состојба на ученикот со посебни образовни потреби. Тоа посветува посебно внимание не само на ограничувањата кои што се должат на попреченоста, туку исто така и на развојните, когнитивни, лингвистички, емоционални, моторни потенцијали и на личната и социјалната автономија.
2 Два од 15-те ученици со слаба ментална ретардација се со Down-синдром.
Од секој наставник се побара да ја евалуира социјалната и наставната интеграција за секој од нивните ученици со посебни образовни потреби што учествуваа во барањето. За одделенијата каде во барањето учествуваа повеќе од еден ученик со посебни образовни потреби, од наставниците се побара да обезбедат одделна евалуација за секој ученик со посебни образовни потреби. Од конечниот примерок на прашалникот за наставниците, 42 валидни прашалници од редовни наставници и 41 валиден прашалник од дефектолози беа пополнети, т.е. 83 валидни прашалници од конечниот примерок.
Учениците со и без посебни образовни потреби беа само раководена италијанска адаптација 3 на "Скала на резултати на осаменоста и социјалното незадоволство на децата# од С. Р. Ашер, С. Химел, и П. Д. Реншоу (1984) (4). Прашалникот се состои од 24 ставки, 16 од нив се фокусирани на чувството на осаменост и социјалното незадоволство кај учениците; останатите 8 ставки се однесуваат на хоби и не се составен дел во конечните резултати следејќи ја процедурата на Ашер и другите. За секоја ставка, од ученикот се бараше да го индицира степенот на нивниот договор, на lickert скалата со пет точки. Крајниот резултат беше со опсег од 16 (без чувство на осаменост) до 80 (високо чувство на осаменост).
3 Ставките беа модифицирани за да се однесуваат повеќе на социјалното задоволство во класот отколку на социјалното задоволство во училиштето (како што беше оригиналната верзија). Италијанскиот превод на прашалникот сé уште не е стандардизиран во Италија.
Прашалникот за наставниците се фокусираше на нивната евалуација на социјалната и наставна интеграција кај учениците со посебни образовни потреби. Во основа од наставниците се бараше да евалуираат дали и со кој обем секој од нивните ученици со посебни образовни потреби, во текот на последната училишна година, ги постигнал наставните и социјалните цели дадени од наставникот, и до кој степен се развија нивните потенцијали, нивните когнитивни и социјални можности. Исто така прашалникот за наставниците беше само раководен и вклучуваше еден редовен наставник и еден дефектолог во секој клас. Прашалникот беше составен од 13 мислења: од секој наставник се побара да го индицира степенот на нивниот договор на лицкерт-скалата со пет точки. Крајниот резултат беше со опсег од 13 (ниска социјална и наставна интеграција кај ученици со посебни образовни потреби) до 65 (висока социјална и наставна интеграција).
И двата прашалника, за учениците и наставниците, беа раководени во ист момент, во текот на предавањата, на крајот од училишната година 2002/2003 и 2003/2004.
Нашата хипотеза беше дека ако наставниците дадат добри евалуации на процесот на социјална интеграција во својот клас: 1) и учениците со и без посебни образовни потреби имаат тенденција да покажат ниски нивоа на осаменост за време на часот; 2) учениците со посебни образовни потреби не се значително поразлични од нивните соученици без посебни образовни потреби во однос на чувството на осаменост;
3) постои негативна корелација меѓу резултатите за наставниците и резултатите за учениците со посебни образовни потреби: ниски резултати на осаменост кај учениците со посебни образовни потреби и високи резултати на евалуација дадена од наставниците.
|
|
Ninety-two students and 70 teachers participated to the study.
As for the students’ sampling, we could not proceed to a random sampling, due to some constraints: the small number of disabled students per class, the availability of teaching staff in participating to the inquiry, in some cases the refusal of the families for their children to be involved in the investigation. However, in the sampling procedure we tried to balance, as much as possible, some variables such as: gender, school level (primary, low secondary, high secondary), the area (province, suburb, urban centre).
Each of the 46 disabled students involved in our study was matched to a sorted not disabled student from the same class, paired for gender.
The students’ final sample was so constituted by 46 disabled students, 46 not disabled students, coming from 36 classes, 8 from primary school, 15 from low secondary school, 13 from high secondary schools, half females and half males, who filled in a total of 92 valid questionnaires.
As for the kind of disabilities affecting the students participating in the inquiry, as reported in the documentation regarding the Functional Diagnosis 1, the students were actually distributed in the following four categories:
-
Learning disabilities: 16 subjects;
-
Mental retardation (only slight forms): 15 subjects 2;
-
Sensory disabilities: 7 subjects with visual or auditory disabilities;
-
Developemental disorders: 8 subjects.
We exluded from our investigation subjects with autism and with severe and medium mental retardation, for their unability to comprehend and to fill in the questionnaire. As for the teachers, 34 mainstream and 36 special teachers filled in a questionnaire, specifically designed for the inquiry.
1 Functional Diagnosis: analytical description, drawn up by the Health Services, concerning the functional damage in the psychophysical condition of the disabled student. It gives a particular attention not only to the limitations due to the disability, but also to the developmental, cognitive, linguistic, emotional, motory potentialities, ant to the personal and social autonomy.
2 Two of the 15 ss. with slight mental retardation are ss. with Down Syndrome
Each teacher was asked to evaluate the social and teaching integration for each one of their disabled students participating in the inquiry. As for the classes where more than one disabled student participated in the inquiry, the teachers were requested to provide for separate evaluations for each of the disabled students. As for the final sample of the teachers’ questionnaires, 42 valid questionnaires were filled in by the mainstream teachers and 41 valid questionnaires were filled in by the special teachers, for a final sample of 83 valid questionnaires.
The disabled and the not disabled students were self-administered the Italian adaptation 3 of the “Children’s Loneliness and Social Dissatisfaction Rating Scale” by S.R. Asher, S. Hymel, and P.D. Renshaw (1984) (4). The questionnaire is a 24-items questionnaire, 16 of them are focused on the students’ sense of loneliness and social dissatisfaction; the remaining 8 items concern hobbies and are not considered in the final score following the Asher and coll. procedure. For each item, the student was requested to indicate their agreement’s degree on a 5-points lickert scale. The final score rates from 16 (no sense of loneliness) to 80 (high sense of loneliness).
3 The items were modified to be referred more to the social satisfaction in the class than to the social satisfaction in the school (as it was in the original version). The Italian traslation of the questionnairre is not yet standardized in Italy.
The teachers’ questionnaire focused on the teachers’ evaluations of the disabled students’ social and teaching integration. Basically, the teachers were requested to evaluate whether and to what extent each of their disabled students, during the last school year, reached the teaching and the social aims provided for him/her, and to what extent their potentialities, their cognitive and social abilities were developed. Also the teachers’ questionnaire was self-administered, and involved one mainstream teacher and one special teacher for each class. The questionnaire was composed by 13 statements: each teacher was asked to indicate their agreement’ degree on a 5-points lickert scale. The final score rates from 13 (low social and teaching integration of the disabled student) to 65 (high social and teaching integration).
Both the questionnaires, the students’ and the teachers’ ones, were administered in the same moment, during the lectures time, at the end of the school years 2002-2003, and 2003-2004.
Our hypothesis was that if the teachers provide for good evaluations of the school integration process in their own class: 1) both the disabled and the not disabled students tend to show low levels of loneliness during the class time; 2) the disabled students are not significantly different from their not disabled classmates concerning the sense of loneliness;
3) there is a negative correlation between the teachers’ scores and the disabled students’ scores: low scores of loneliness in the disabled students and high scores in the evaluation provided by the teachers.
|