Слика 2 покажува дека 47% – 56% од децата со АДХД се изјасниле дека ретко или понекогаш се користеле некои форми на вербално малтретирање, ги нарекувале другите ученици со погрдни и навредливи
имиња, кажувале погрдни и навредливи работи на други ученици, им кажувале лаги и ширеле лажни гласини за другите ученици.
Според нивните сопствени пријави, 56% од децата со АДХД ретко или понекогаш и 11% практично секојдневно удирале, клоцале, туркале или тормозеле други ученици. Како најретки
форми на насилство, според пријавите на децата со АДХД, се заканувањето на други ученици и изнудувањето пари.
Споредбата на резултатите на слика 1 и слика 2 покажува дека децата со АДХД, пријавиле дека биле повеќе изложени на вербално
малтретирање отколку што биле вербални насилници, повеќе биле удирани, клоцани, туркани отколку што тие тоа го правеле на
други ученици, а особено биле почесто исклучени од игра (42%), отколку што тие исклучувале други ученици од игра (19%).
Бидејќи дистрибуцијата на поголемиот дел од супскалите статистички значително се разликуваше од нормалната дистрибуција
(резултатите од испитувањето на тестот Колмогоров-Смирнов се наведени во табела 2), беше искористена Спирман Ро-тестот за
да се пресмета корелацијата помеѓу одредени супскали.
|
|
Figure 2
shows that 47% to 56% of children with ADHD reported that they seldom or sometimes used some forms of verbal bullying,
called other pupils mean and hurtful names, said mean and hurtful things to other pupils and told lies and spread false rumors
about other pupils. According to their self-reports, 56% of children with ADHD seldom or sometimes and 11% practically every day hit, kicked, pushed or shoved other pupils around. As most seldom forms of bullying, children with
ADHD self-reported threatening other pupils and money extortion.
The comparison of the results in Figure 1 and Figure 2 indicates that children with ADHD reported being more
exposed to verbal bullying than being verbal bullies, being more hit, kicked, pushed and shoved around than doing it to other
pupils, and in particular being more excluded from play (42%) than excluding other pupils from play (19%).
Since the distribution of the majority of subscales was statistically significantly different from normal distribution (the results
of the Kolmogorov-Smirnov Test are indicated in Table 2), the Spearman Rho Test was used to calculate the correlation between the
specific subscales.
|
Табела 3 покажува статистички значајна корелација помеѓу супскалите на вербална и физичка виктимизација (0,44, p <0,01) и
помеѓу супскалите на економска (0,36, p <0,01) и емоционална виктимизација (0,45, p <0,01). Статистички значајна корелација
беше идентификувана, исто така, меѓу супскалите на физичката и емоционалната виктимизација (0,38, p <0,01) и помеѓу
економската и емоционалната виктимизација (0,31, p <0,01). Не беше идентификувана статистички значајна корелација помеѓу
супскалата на сексуалната виктимизација и другите супскали.
Табела 4 покажува статистички значајна корелација помеѓу супскалите на вербалната и физичката виктимизација, на вербалното и
сексуалното насилство, како и супскалите на вербалното и економското насилство. Исто така, беше идентификувана статистички
значајна корелација помеѓу физичкото и емоционалното насилство, како и помеѓу емоционалното и економското насилство.
|
|
Table 3 indicates statistically significant correlations between the subscales of verbal victimization and physical victimization
(0.44, p<0.01), and between economic victimization (0.36, p<0.01) and emotional victimization (0.45, p<0.01). The
statistically significant correlation was also identified between the subscales of physical victimization and emotional
victimization (0.38, p<0.01) and between economic and emotional victimization (0.31, p<0.01). There were no statistically
significant correlations between the subscale of sexual victimization and other subscales.
Table 4 indicates statistically significant correlations between the subscales of verbal and physical bullying, verbal and sexual
bullying, verbal and economic bulling, and verbal and emotional bullying. There were also statistically significant correlations
between physical and emotional bullying, and between emotional and economic bullying.
|
Првата цел на истражувањето беше да се утврди фреквенцијата на специфични форми на виктимизацијата и насилството во согласност
со самопроценките на децата со АДХД. Меѓу облиците на виктимизација, децата со АДХД најчесто навеле дека тие се понекогаш
вербално виктимизирани (63–67%), односно, дека се нарекувани со погрдни и навредливи имиња, им се кажувани погрдни и
навредливи работи и се удирани, клоцани, туркани и тормозени (65%) како форма на физичка виктимизација. Меѓу формите на
секојдневна виктимизација, тие повторно најчесто ги издвоија формите на вербалната виктимизација (21–31%) и удирањето,
клоцањето, туркањето и тормозењето (14%). Овој резултат е во согласност со резултатите на Wiener и Мak (6), кои ја
истражувале фреквенцијата на вербалната, физичката и релациската виктимизација кај децата со АДХД и покажа дека децата со
АДХД биле статистички значително повеќе изложени на вербална отколку на физичка и релациска виктимизација.
Во контекст на фреквенцијата на малтретирање, оваа студија покажува дека 10% – 16% од децата со АДХД изјавиле дека тие секојдневно нарекуваат други ученици со погрдни и навредливи
имиња и секојдневно им кажуваат погрдни и навредливи работи на други ученици, а 47% – 56% од нив го правеле тоа ретко или понекогаш. За формите на физичко насилство, децата со АДХД изјавиле дека 11% од нив удираат, клоцаат, туркаат
или тормозат други ученици скоро секој ден, додека 56% од децата го правеле тоа ретко или понекогаш.
Добиените резултати се во согласност со наодите на претходните студии, кои покажуваат дека агресивното однесување е често кај
децата со АДХД (5, 19).
Втората цел на оваа студија беше да се утврди дали децата со АДХД биле истовремено жртви и насилници. Резултатите потврдија
постоење на корелација помеѓу тоа да се биде жртва и сторител на насилство. Со други зборови, кај децата со АДХД имаше деца кои
биле истовремено вклучени во насилството како жртви и сторители. Статистичката значајна корелација помеѓу виктимизацијата и
насилството покажува дека има деца кои биле вербално нападнати, но кои истовремено и самите се однесувале непријателски.
Исто така, беше утврдена статистички значајна корелација помеѓу физичката виктимизација и насилството, што значи дека некои
деца со АДХД кои биле физички нападнати, исто така, биле физички агресивни.
Интересно е да се напомене дека децата биле жртви на ист вид насилство, кое тие самите го практикуваат. Може да се претпостави
дека тие биле вклучени во одмазда или биле жртви на еднаква одмазда.
Исто така, беше идентификувана статистички значајна, но негативна корелација помеѓу сексуалната виктимизација и вербалното
насилство. Оние деца кои биле допирани на непријатен начин, биле во помал степен вербално непријателски настроени.
Причината за оваа корелација треба понатаму да се испита.
Исто така, беше идентификувана статистички значајна корелација помеѓу економската виктимизација (изнудување пари, уништување на
предмети) и помеѓу економското и емоционалното насилство.
Оние кои се истовремено насилници и жртви, во консултираните референци се нарекуваат насилник/жртва или провокативни жртви (24).
Некои студии идентификуваа корелации помеѓу виктимизацијата и насилството кај децата на скалата на 0,19 и 0,22 (25–29).
Таквите корелации, иако се добиени на примерок на „типични“ деца, се слични на корелациите добиени од оваа студија кај деца со
АДХД (помеѓу 0,26 и 0,29). Има тенденција насилниците / жртвите да прикажат анксиозност, депресија и ниска самодоверба и се
повеќе подложни да станат жртва. Од друга страна, тие покажуваат доминација, агресија и антисоцијално однесување,
карактеристично за насилниците (21). Описот на насилникот / жртвата се совпаѓа со описот на децата со АДХД.
Во споредба со децата кои се само жртви на насилство или насилници, како насилници / жртви се изложени на поголем ризик за развој
на многу проблеми во психолошкото функционирање (27, 30). Исто така беше потврдено дека тие се изложени на ризик да останат во
таквиот круг на насилство многу долго време (31).
Третата цел на оваа студија беше да се утврди дали постои корелација помеѓу различните видови насилство и помеѓу различните
начини на кои жртвите биле малтретирани. Статистички значајната корелација која постои помеѓу вербалното малтретирање и сите
други форми на насилство, покажува дека оние деца со АДХД кои почесто биле вербално напаѓани, исто така, почесто се со
тенденција да се вклучат во други форми на насилство. Оние деца кои биле жртви на вербално малтретирање, исто така, почесто
се жртви на физичко и емоционално насилство. Резултатите укажуваат на тоа дека тие деца со АДХД кои почесто биле емоционално
малтретирани, почесто биле физички агресивни и со тенденција да ги уништат работите на другите ученици. На ист начин, оние
деца кои почесто се жртви на емоционално насилство, истовремено се жртви на физичко и економско насилство.
До денешен ден само две достапни студии ја истражувале врската помеѓу различните форми на насилство на децата. Wang и сор. (32)
идентификувале врска помеѓу сите пет форми на насилство (физичко, вербално, социјална исклученост, ширење гласини, сајбер
насилство). Група деца кои биле изложени на сите форми на насилство зеле апчиња за спиење и средства за смирување во поголема
доза. Тие утврдиле дека една група деца била повеќе изложени на вербално малтретирање, социјално исклучување и ширење на гласини
отколку друга таква идентификувана група деца. Имаше, исто така, и деца кои биле жртви на насилство во еден од начините. Она што
е исто така важно е откритието дека кај оние деца кои биле изложени на сите форми на насилство се појавуваат потешки
последици, стрес, депресија, физичка и физиолошка нерамнотежа отколку кај другите деца (32).
Едно можно објаснување за врската помеѓу различните форми на насилство кај децата со АДХД, особено се гледа во импулсивноста без да
се земат предвид сите можни решенија за социјалните проблеми (14). Бидејќи децата со АДХД често не избираат соодветна социјална
реакција на ситуацијата, туку реагираат емоционално, тие најверојатно не би избрале агресивна форма на однесување на своја
иницијатива - тоа е определено според ситуацијата, а поради неа и тие одговараат и физички и агресивно.
Ограничувања на студијата
Имаше некои ограничувања на ова истражување. Оваа пилот-студија е прва студија за насилство кај децата со АДХД во Хрватска, и
како таква претставува појдовна основа за понатамошни студии со кои ќе биде опфатен поголем примерок, споредбена група и
процена на наставниците за насилството. Затоа, на резултатите треба да се гледа со претпазливост. Во следната фаза
испитувањето ќе се прошири, а потоа ќе се потврди и влијанието на други потенцијални променливи на насилството од страна на
врсниците кај деца со АДХД.
Резултатите од оваа студија за насилството кај децата со АДХД се базирани на сопствени проценки на децата. И покрај тоа што овој
начин се користи во речиси сите студии, би било добро да се испита насилството земајќи ја предвид перспективата на наставниците,
родителите и други блиски лица. Споредбата на проценките за насилството добиени од различни луѓе може да биде особено корисна за
испитување на децата со АДХД, бидејќи тие многу веројатно ќе ги преценат своите способности во различни области (9, 10).
И покрај ограничувањата, добиените резултати може да бидат корисни за експертите кои се вклучени во превенцијата на насилството.
Наодите кои укажуваат на врска помеѓу различните форми на насилство и веројатноста дека децата со АДХД се истовремено и жртви
и насилници, треба да се земат предвид при планирањето на програмите за превенција и интервенција при насилство.
|
|
The first objective of the study was to identify the frequency of specific forms of victimization and bullying according to
self-evaluations of children with ADHD. Among the forms of victimization, children with ADHD most often stated that they were
sometimes verbally victimized (63–67%), that is, called mean and hurtful names and that they said mean and hurtful things, and hit,
kicked, pushed and shoved around (65%) as a form of physical victimization. Among the forms of everyday victimization, they again
most often singled out the forms of verbal victimization (21–31%) and hitting, kicking, pushing and shoving around (14%). The
finding is in accordance with the findings of Wiener and Mak (6), who investigated the frequency of verbal, physical and relational
victimization in children with ADHD and showed that children with ADHD were statistically significantly more exposed to verbal than
physical and relational victimization.
In the context of frequency of bullying, this study indicates that 10% to 16% of children with ADHD reported that they called other
pupils mean and hurtful names and said mean and hurtful things to other pupils every day, whereas 47% to 56% of them did it seldom
or sometimes. Among the forms of physical bullying, children with ADHD reported that 11% of them hit, kicked, pushed or shoved
other pupils around practically every day, whereas 56% of the children did it seldom or sometimes. The results obtained are in
accordance with the findings of previous studies, which indicate that aggressive behavior is frequent in children with ADHD (5,
19).
The second objective of this study was to determine if children with ADHD were concurrently both victims and bullies. The results
confirmed a correlation between being a victim and being a perpetrator of bullying. In other words, among children with ADHD there
were those children who were concurrently involved in bullying both as being victims and bullies. The statistically significant
correlation between victimization and bullying indicates that there were children who were verbally harassed, but who were
concurrently also verbally hostile themselves. There was also a statistically significant correlation between physical
victimization and bullying, which implies that some children with ADHD who were physically attacked were also physically
aggressive.
It is interesting to note that children were victims of the same type of bullying which they practiced themselves. It can be
assumed that they engaged in retaliation or were victims of equal retaliation.
There was also a statistically significant but negative correlation between sexual victimization and verbal bullying. Those
children who were touched in unpleasant way were to a smaller extent verbally hostile. The reason behind this correlation should be
further investigated.
There were also statistically significant correlations between economic victimization (money extortion, destruction of things), and
between economic and emotional bullying.
In references consulted, those who are concurrently being bullies and victims are called bully/victims or provocative victims (24).
Some studies identified the correlations between victimization and bullying in children on the scale of 0.19 and 0.22 (25–29). Such
correlations, although obtained on a sample of “typical” children, are similar to the correlations obtained in this study in
children with ADHD (between 0.26 and 0.29). Bully/victims tend to display anxiety, depression and low self-esteem, and are more
liable to become victims. On the other hand, they exhibit dominance, aggression and antisocial behavior typical of bullies (21).
This description of the bully/victim overlaps with the description of children with ADHD.
In comparison with children who are only being victims of bullying or bullies, such bully/victims are at a higher risk of
developing many problems in psychosocial functioning (27, 30). It was also confirmed that they are at a risk of remaining in such
bullying circle for a much longer time (31).
The third objective of this study was to determine if there was a correlation between different types of bullying and between
different ways in which victims were bullied. A statistically significant correlation between verbal bullying and all other forms
of bullying indicates that those children with ADHD who were more often verbally hostile also more often tended to get involved in
other forms of bullying. Likewise, those children who were victims of verbal bullying were also more often victims of physical and
emotional bullying. The results also indicate that those children with ADHD who were more often emotionally hostile were also more
often physically aggressive and tended to destroy other pupils’ things. In the same way, those children who were more often victims
of emotional bullying were also concurrently victims of physical and economic bullying.
To date only two available studies investigated the link between different forms of bullying in children. Wang et al. (32)
identified a connection between all 5 forms of bullying (physical, verbal, social exclusion, rumor spreading, cyber bullying). A
group of children who were exposed to all forms of bullying took sleeping pills and tranquilizers to a greater extent. They also
identified that one group of children was more exposed to verbal bullying, social exclusion and spreading of rumors about such
identified group of children. There were also those children who were bullied in one of the ways. What is also important is the
finding that those children who were exposed to all forms of bullying displayed more severe consequences, stress, depression,
physical and physiological imbalance than other children (32).
A possible explanation for the link between different forms of bullying in children with ADHD is in particular reflected in
impulsivity that is non-consideration of all possible solutions to the social problem (14). Since children with ADHD often do not
choose a more appropriate social response to a situation, but rather react emotionally, they are not likely to choose the
aggressive form of behavior on their own – it is determined by the situation, and thus they respond both physically and
aggressively.
The constraints on the study
There were some limitations to this study. This pilot study is the first study about bullying in children with ADHD in Croatia, and
as such represents a starting point for further studies that will include a larger sample, a comparison group and teacher ratings
of bullying. Therefore, the results should be considered with caution. In the next phase, the examination will be expanded, and
then the impact of other potential variables on bullying by peers in children with ADHD will be verified.
The results of this study on bullying in children with ADHD are based on self-evaluations of children. Although this way was used
in practically all studies, it would be good to investigate bullying taking into account the perspective of teachers, parents and
other close persons. The comparison of bullying evaluations obtained from different persons could be especially useful for the
inquiry of children with ADHD since they are likely to overestimate their abilities in different areas (9, 10).
Despite the restrictions, the results obtained can be useful to experts involved with bullying prevention. The findings that
indicate a connection between different forms of bullying and the likelihood of children with ADHD being concurrently both victims
and bullies, should be taken into account when planning bullying prevention and intervention programs.
|