Според Lisben, секоја група деца со оштетен слух е хетерогена според различноста на внатрешните интерперсонални карактеристики (1). Карактеристиките може да се резултат на самомотивираноста или да произлегуваат од социјалното опкружување.
Истражувањата постојано откриваат дека оштетувањето на слухот предизвикува големи последици кај лицата со ваков проблем. Истражувањата на Mba (2), Onyilofor (3) и Hallberg и Calsson (4) откриваат дека лицата со оштетен слух, социјално и психолошки тешко се прилагодуваат. Тоа може да е резултат на негативните чувства и на неприфаќање од страна на општеството. Според Mba, општествената стигматизација што ја почувствувале луѓето со оштетен слух е закана за нивниот социјален идентитет (2). Недостатокот на социјален идентитет може да резултира со психолошко распаѓање, кое, потоа, може да доведе до перверзни однесувања. Слично, Hallberg и Calsson (4) забележале дека учениците со пречки во слухот искусуваат поголемо нарушување на егото од нивните врсници што слушаат (2). Според тоа, може да се јави депресија што ќе доведе до намерно повлекување. Според Hallahan и Kauffman, тоа е поради чувството на потчинетост предизвикано од нивното оштетување, како и поради злоупотребата од страна на популацијата што слуша (5). Освен тоа, истражувањата на Garnefski, Grol и Hamming (6) и на Monzani и др. (7) исто така потврдуваат дека глувоста го зголемува ризикот од појава на емоционални проблеми. Поради тоа прилагодувањето за лицата со оштетен слух е многу тешко. Исто така, се забележува и значајно ниво на анксиозност и депресивно расположение кај луѓето со оштетен слух, како што посочува Tombs (8). Eldredge и Davis (9) исто така укажуваат на негативното влијание на оштетувањето на слухот на психосоцијалната добросостојба на младите со оштетен слух.
Очигледно, ниту еден човек не е остров, младите со оштетен слух мораат да живеат во одредена средина и да контактираат со различни категории луѓе во нивното секојдневие. Вреди да се забележи дека психолошките и социјалните диспозиции на крај доведуваат до успех или неуспех на активностите изведени од поединците во општеството.
Кај младите со оштетен слух постои очигледна евиденција на психосоцијални проблеми, забележани и во самооднесувањето и во социјално индицираните диспозиции. Истражувањата на Garnefski, Grol и Hamming (6) и на Monzani и др. (7) покажуваат дека адолесцентите со оштетен слух често имаат потешкотии во социјалните врски. Понатаму (Owolawi и Eleweke) се открива дека оштетувањето на слухот доведува до осаменост, одбивање и социјална изолација (10). Според Monzani и др., овој феномен на искривена самоперцепција може да предизвика фаталистичко однесување со криминални тенденции (7). Истражувањата, според Hallahan и Kauffman, понатаму откриваат дека емоционалните проблеми можат да го попречат социјалното созревање на лицата со оштетен слух (11). Тоа може да ја ограничи комуникацијата и социјалната интеракција на лицата со оштетен слух. Очигледно, вербалната комуникација е еманентна нишка на социјалната интеракција и нејзиното отсуство доведува до нарушен социјален и емоционален развој. Kathlean и Michael сметаат дека детето што не комуницира со луѓето што слушаат, живее и расте во релативна изолација, а тоа доведува до психолошка траума кај личноста (12).
Сепак, Akinpelu (13) спроведе истражување за самоперцепцијата и социјалните врски на адолесцентите со оштетен слух во редовните училишта, користејќи ја Скалата за социјална активност на 220 адолесценти со оштетен слух. Резултатите од ова истражување покажаа дека учениците со оштетен слух учествуваат во училишните активности и често се дружат со другите ученици. Таквиот позитивен развој може да е резултат на поволната средина.
Во друг случај, Olubela, Alade и Adeniran (14) ги проучуваа психолошките диспозиции на студентите со оштетен слух во универзитетско опкружување. Истражувањето покажа дека студентите со оштетен слух покажуваат агресија и сиромашни социјални односи. Или, со други зборови, истражувањето покажа дека студентите со оштетен слух се психолошки и социјално неприлагодени. Исто така, Andrea (15) забележа дека оштетувањето на слухот, и покрај тоа што не е воочливо, ги погодува лицата со такво оштетување. Тие истакнале дека оштетувањето на слухот, како и секое друго нарушување, може да им попречи на нормалните активности што се очекуваат од „страдалниците“ во поглед на прилагодувањето, социјализацијата и соработката. Во друго поврзано истражување, Wiley (16) соопшти дека оштетувањето на слухот влијае на социјалното, академското и психолошкото ниво на младите со оштетен слух. Тој забележа дека лицето со оштетен слух може да биде повлечено, да стане помалку активно, да ги редуцира социјалните контакти, да има послаби академски постигнувања и да избегнува конверзација со другите. Истражувањето спроведено од Mykleburst (17) исто така покажува дека глувите деца покажуваат поголема импулсивност и несоодветна емоционална регулација. Погоре се прикажани штетните влијанија на оштетувањето на слухот на погоденото лице. Ова понатаму беше потврдено од Leigh и др. (18), коишто соопштија дека оштетувањето на слухот го намалува квалитетот на животот и кај повеќето адолесценти и возрасни со оштетен слух има психолошки, физички и социјални последици. Затоа е неопходно да се испита психосоцијалното влијание на оштетувањето на слухот на интерперсоналните односи на младите со оштетен слух во Нигерија, што е направено со ова истражување спроведено во државата Ојо, Нигерија.
|
|
Every class of children with hearing disability is a heterogeneous, comprising of diverse intra and interpersonal characteristics Lisben (1). The characteristics might be self-motivated or societal induced ones.
Studies have consistently been revealing that hearing disability has great consequences on individuals with such problem. Studies by Mba (2), Onyilofor (3) and Hallberg & Calsson (4) revealed that individuals with hearing impairment find it difficult to adjust socially and psychologically. This might be as a result of negative feelings and lack of acceptance from the society. Social stigma experienced by people with hearing impairment is a threat to social identity Mba (2) and lack of social identity might result into psychological breakdown which can thereafter lead to perverse behavior. Similarly, Hallberg & Calsson (4) noted that students with hearing disability do experience more ego distorting experience than their peers without hearing impairment Mba (2). This can lead to depression and withdrawal tendency. This is a result of the feeling of disadvantaged, due to their disabilities, as well as the abuse they suffer from the population without hearing impairment Hallahan&Kauffman (5). Furthermore, studies by Garnefski,Grol & Hamming (6) and Monzani et al. (7) have also confirmed that deafness increases the risk of developing emotional problems. This makes the adjustment very difficult for individuals with hearing impairement. There is also a significant level of anxiety and depressed mood among people with hearing loss, as reported by Tombs, (8). Eldredge & Davis (9) have also reported negative effect of hearing impairement on psychosocial well-being among youths with hearing loss.
Obviously, no man is an island, youths with hearing impairment must live in an environment and interact with different categories of people in their everyday life. It is worthy to note that psychological and social disposition of individuals will eventually lead to success or failure of activities performed by individuals in the society.
Io youths with hearing impairment, there is obvious evidence of psycho-social problems precipitated by both self and societal induced dispositions. Studies by Garnefski, Grol&Hamming (6) and Monzani, et al. (7) have revealed that adolescents with hearing impairment often experience difficulty in social relationship. It has been further revealed that hearing impairment leads to loneliness, rejection and social isolation Owolawi & Eleweke (10). This phenomenon of altered self-image could cause fatal behavior of criminal tendencies Monzani, et al. (7). Studies have further revealed that emotional problem could hamper social maturation of a person with hearing impairment Hallahan & Kauffman (11). This may limit communication and social interaction of persons with hearing loss. Obviously, verbal communication is highly essential in social interaction and when it is absent there is likelihood of disorganized social and emotional development. A child that is frequently cut off from communicating with the hearing population lives and grows up in relative isolation and this predisposes the individual to psychological trauma Kathlean & Michael (12).
However, Akinpelu (13) has conducted a research on self-perception and social relationship among adolescents with hearing impairment in mainstream school using a social activity scale on 220 adolescents with hearing impairment. The result of the study showed that students with hearing impairment participated in school activities and interacted with other students frequently. Such positive development might be result of conducive environment.
In another development, Olubela, Alade & Adeniran (14) studied psychological disposition of students with hearing impairment in a regular university setting. The study revealed that students with hearing impairment displayed aggression and poor social relationships. In other words, the study revealed that students with hearing impairment are psychologically and socially maladjusted. Andrea (15) also noted that hearing impairment, though inconspicious disability do affects individuals with such impairment overtly. They stressed that hearing impairment like any other disability can hinder the normal activities expected of the victims in terms of adjustment, socialisation and cooperation. In a related research, Wiley (16) reported that hearing impairment has social, academic and psychological effects on youths with hearing impairment. He noted that persons with hearing disability may be withdrawn, become less active, reduce social contact, have poor academic performances and avoid conversation with others. The study conducted by Mykleburst (17) has also revealed that deaf children exhibit greater impulsivity and inadequate emotional regulation. The above are adverse implications of hearing impairment on the affected individual. This was further corroborated by Leigh et al. (18) who reported that hearing loss lowers the quality of life and for most adolescents and adults with hearing impairment hearing loss has psychological, physical and social consequences. Therefore, it is imperative to examine psychosocial implication of hearing impairment on interpersonal relationship of youths with hearing impairement in Nigeria. This study therefore investigated psychosocial influence of hearing impairment on the interpersonal behavior of youths with hearing loss in Oyo State, Nigeria.
|