Емпириски докажаната уникатност на децата со аутизам бара нетрадиционални пристапи, бидејќи методите кои имаат ефект кај децата со недостатоци, едноставно немаат ефект врз децата со аутизам.
Бројни автори (6, 7, 20, 21) укажаа на важноста на моторната терапија за време на работата со деца со аутизам, бидејќи пациентите со аутизам покажуваат генерална несмасност, неспособност за рамнотежа на една нога, нарушено чувство на ритам, тешкотии при танцување, неспособност да скокаат, фрлаат или фаќаат топка. Оттука, развојот на генералните движења треба да претходи на формирањето на моторните навики.
Насоката на давање инструкции е важна за време на моторната терапија бидејќи таа го дефинира комплетирањето на задачата. Пред да се упати детето, специјалистот мора да го привлече неговото внимание преку воспоставување на визуелен контакт, со довикување на неговото име или допир на раката. Кога инструкцијата се повторува, таа мора да ја содржи истата пауза меѓу зборовите. Зборовите може да варираат само тогаш кога детето ја совладало инструкцијата (21).
Според Улианова (6), моторната терапија треба да биде првично упатена кон развој на вкупните и фините моторни вештини. Во подоцнежната фаза терапијата треба да биде вклопена во секојдневната рутина, воведувајќи ја според одреден редослед - трчање на рамна површина или по удолница, одење на клупа, скокање на двете нозе и по неколку обиди скокање на една нога, фрлање на мала топка кон мета. Секоја вежба е воведена постепено. Ритмичките задачи се особено корисни - одење, марширање, скокање и трчање со различно темпо. Улианова исто така предлага систем на моторна терапија за подобрување на фините моторни вештини. Ова вклучува играње со зрна грашок/ориз; моделирање фигури од пластелин, работење со листови хартија (кинење, сечење, правење апликации), нижење мониста (најпрво поголеми, а потоа и помали), боење со водени бои; развивање на графичките вештини (цртање прави линии, цртање куќа со геометриски фигури, формирање елементи од блок-букви и букви), и играње со прсти, усни или јазик итн.
Терапевтите треба да имаат предвид дека, до голем степен моторната терапија треба да биде изработена во зависност за која група на деца со аутизам е наменета. За првата група деца, воспоставувањето на емотивен контакт е од примарно значење, што ќе стимулира активност и ќе дозволи децата да ги развијат основните форми на моторно движење. За втората група деца, од основно значење е специјалистот да покаже движења со помош на рацете на децата, на пример да постави надворешно изграден модел. За третата група деца, потребен е истиот пристап поради нивното одбивање да имитираат. Четвртата група деца има потреба од лонгитудинални демонстрирања и објаснувања на движењата, што е олеснето со желбата на детето да имитира.
Maurice и Green (22) развија систем на рана интервенција кај аутизмот, за родителите на детето и учителите како целна група. Основната цел беше да се провоцира континуиран активен контакт со физичката и социјалната средина. Првите делови на системот беа посветени на моторниот развој на децата. Ова вклучи:
- имитација на основните движења - тренерот седи до детето и му дава инструкции да прави така, покажувајќи го движењето; во почетокот детето добива помош, но подоцна задачата е изведувана индивидуално. Тренираните движења вклучуваат: удирање на маса, мавтање, ракоплескање, удирање со нозе, потврдно и негативно движење на главата, вртење нанапред и наназад, покривање на лицето со дланките, формирање на круг во воздухот, марширање итн.
- имитација на манипулација со предмети – потребни се два идентични предмета – еден за тренерот и еден за детето. Инструкцијата е да „прави така“ како што прави тренерот, така што тренерот покажува и го стимулира детето да повтори. Предложената акција е: ставање на коцката во кутија, ѕвонење со ѕвонче, движење на механичка играчка кола, тропање на тапани, цртање кругови, чистење со салфетки, хранење кукла, ставање шешир, пиење од чаша, чешлање на косата, моделирање фигури од пластелин итн.
- имитација на фини точни движења – инструкциите и ситуацијата се идентични со манипулацијата на предметите. Вежбаните движења се следни: виткање на рацете, тапкање на маса со показалецот, вртење, триење на рацете, повеќекратно тапкање на палецот со показалецот, покажување делови од телото итн.
- изведување на посебни команди - тренерот се наоѓа веднаш до детето и му дава инструкции „прави вака“ и му покажува. Демонстрираните команди се следните: седи, стани, дојди тука, мавтај, гушни ме, дај ми бакнеж, плесни со рацете, заврти се, затвори ја вратата, запали ги ламбите, пушти го телевизорот, намести го ова на полицата, ракувај се со мене итн.
Според некои автори (6, 7, 21) физичките задачи, вклопени во секојдневната рутина, може да бидат изведени и надвор и внатре. Клучен услов за терапијата е константната позитивна емотивна стимулација на детето. Развојот на фините моторни вештини имаат посебно место во терапевтскиот процес.
Со постепеното совладување на моторните тешкотии, децата со аутизам постигнуваат висок степен на доброволна организација на неговото однесување – вниманието се подобрува како и способноста да слуша и разбира информација и да изведе инструкции. (4, 6, 22) Сите овие квалитети имаат големо влијание врз адаптацијата на децата во едукативната средина, што ја промовира важноста на моторната терапија кај децата со аутистичен спектар на нарушувања
|
|
The empirically proven uniqueness of the autistic children requires untraditional approaches, since methods that work well in children with other disorders, simply do not work in cases of autism.
A number of authors (6, 7, 20, 21) have pointed out the importance of motor therapy during work with autistic children, because patients with autism demonstrate general clumsiness, an inability to balance on one leg, a disturbed sense of rhythm, difficulties in dancing, and an inability to jump, throw and catch a ball. Thus, the development of general movements should precede the formation of concrete motor habits.
The way of giving instructions is important during motor therapy since it defines the completion of the task. Before instructing the child, the specialist must attract the child’s attention, establishing eye contact, calling by name or touching the child. When the instruction is repeated, it should contain the same sequence of words. Only when the child masters the instruction, the words may vary (21).
According to Ulianova (6), the motor therapy is to be initially directed towards the development of gross and fine motor skills. At a later stage therapy should be directed towards the formation of actions following instruction. Physical exercise should be incorporated into everyday routine, introducing them in a defined order – running (on a flat surface and downhill), walking on a bench, jumping on both legs and after some practice jumping on one leg, and throwing a small ball at a target. Each exercise is introduced gradually. Rhythmic tasks are particularly useful – walking, marching, jumping and running in a different tempo. Ulianova also suggested a motor therapy system for improving fine motor skills. This included playing with raw beans/rice; modeling figurines from plasticine, working with paper sheets (tearing, cutting, making applications), stringing beads (at first bigger and afterwards smaller ones), drawing with watercolors; development of graphic skills (drawing of straight lines, of a house by geometric figures, writing elements from block letters and the letters themselves), and playing with the fingers, lips or tongue, etc.
Therapists should consider that, to a great extent, motor therapy should be customized depending upon to which group of autism a child is assigned. For the first group of children, the establishment of emotional contact is of a prime importance, which will stimulate activity and allow children to develop the main forms of motor behavior. For the second group of children, it is of a major importance that the specialist performs the movements with the child’s hands, i.e. to set externally an established motor model. For the third group of children, the same approach is required due to their refusal to imitate. The fourth group of children requires longitudinal demonstration and explanations of the movements, which is made easier by the child’s willingness to imitate.
Maurice et Green (22) developed a system of early behavioral intervention in autism, aimed at both the children’s parents and teachers. The basic aim was to provoke constant active contacts with the physical and social environment. The first parts of the system were dedicated to the motor development of the children. This included:
- imitation of basic movements – the trainer sits next to the child and gives an instruction ‘do so’, showing the movement; in the beginning, the child receives help, but later the task is performed individually. The trained movements include: tapping on the table, waving, clapping, stumping with feet, handshaking, nodding and shaking, turning backwards, covering the face with palms, tapping shoulders, jumps, drawing a circle in the air, marching, etc.
- imitation of manipulations with objects – two identical objects are needed – one for the trainer and one for the child. The instruction is ‘do so’, and the trainer shows and stimulates the child to repeat. The proposed actions are as follows: putting a cube into a box, ringing a bell, moving a mechanical toy car, beating a drum, drawing circles, cleaning with a napkin, feeding a doll, putting on a hat, drinking from a glass, combing the hair, modeling figures from plasticine, etc.
- imitation of fine and accurate movements – the instructions and situation are identical with the manipulation with objects. The exercised movements are as follows: folding palms in fists, tapping on the table with index finger, wagging, rubbing the hands, multiple tapping of the thumb with the index finger, pointing to parts of the body, etc.
- performance of separate commands – the trainer is next to the child, giving instruction ‘do so’, and demonstrating. The demonstrated commands are as follows: ‘sit’, ‘stand up’, ‘come here’, ‘wave’, ‘embrace me’, ‘blow me a kiss’, ‘clap your hands’, ‘turn around’, ‘close the door’, ‘switch on the lamps’, ‘switch on the TV’, ‘put this on the shelve’, ‘shake my hand’, etc.
According to some authors (6, 7, 21) physical tasks, enrolled into the everyday routine, could be performed both indoors and outdoors. A key condition for the therapy is the constant positive emotional stimulation of the child. The development of fine motor skills has a special place in the therapeutic process.
With the gradual overcoming of the motor difficulties, the autistic children achieve a higher degree of volitional organization of their own behavior – attention improves as well as the ability to listen and comprehend information, and perform instructions. (4, 6, 22) All these qualities have a huge impact upon the adaptation of the child in the educational environment, which promotes the importance of motor therapy for children with autistic spectrum disorders.
|