РИЗИК-ФАКТОРИ НА НАСИЛНО ОДНЕСУВАЊЕ ПОМЕЃУ УЧЕНИЦИТЕ ОД ОСНОВНОТО И СРЕДНОТО ОБРАЗОВАНИЕ
Ранко КОВАЧЕВИЌ1,
Един МУФТИЌ1,
Мелиха БИЈЕДИЌ1,
Хариз ШАРИЌ2
1Факултет за специјална едукација и рехабилитација, Универзитет во Тузла, Босна и Херцеговина
2Филозофски факултет, Универзитет во Тузла, Босна и Херцеговина
|
|
RISK FACTORS OF VIOLENT BEHAVIOR AMONG ELEMENTARY AND HIGH SCHOOL STUDENTS
Ranko KOVAČEVIĆ1,
Edin MUFTIĆ1,
Meliha BIJEDIĆ1,
Hariz ŠARIĆ2
1Faculty of Education and Rehabilitation, University of Tuzla Bosnia and Herzegovina
2Faculty of Philosophy, University of Tuzla Bosnia and Herzegovina
|
Проблемот на насилство како социјален феномен е разработуван од страна на многу филозофи. Насилното однесување помеѓу помладите деца и адолесцентите доведе до зголемување на загриженоста во последните неколку години. Насилното однесување, особено помеѓу младината, е дел од нашето секојдневие и има потреба од посебна методологија која ги зема предвид неговите причинители, карактеристиките на адолесцентната доба, концептот на ризик и заштитните фактори како показатели на насилничко однесување, како и неговите видливи и невидливи форми на манифестација. Денес, ние живееме во свет каде проблемот на насилството постана секојдневие како резултат на интеракцијата помеѓу индивидуалните човечки карактеристики, меѓусебните односи во состав на социјалните групи, како и социјалните и културните норми (1). Според Светската здравствена организација, насилството е дефинирано како намерно изразување на физичка сила или моќ со цел да се заплаши самиот себе, друга личност, група или општество, и е многу веројатно да резултира со физичка повреда, смрт, лишување и психичко или развојно растројство (2). Имајќи ги предвид формите на насилство или злоупотребата помеѓу младината, може да се зборува за два типа насилство - директно и индиректно. Директното насилство вклучува наштетување преку чести и константни повреди, како што се физичката злоупотреба, вербалната деградација и сл. Од друга страна, индиректното насилство вклучува наштетување преку индиректни средства, како што се проширувањето на озборувањата помеѓу соучениците на личноста, социјалната изолација на другите лица и сл. (3). Насилството помеѓу младите лица е резултат на спојување на внатрешните персонални фактори, семејните и општествените односи, како и социјалните фактори, и тоа е една од најистакнатите форми на насилство во едно општество, кое нанесува штета не само на жртвите, туку и на нивните пријатели, семејството и општеството како целина (4).
Поимите „агресивно“ и „насилно“ однесување или често се синоними или воопшто не се блиски, што не може да се користи како изговор за да не се пристапи сериозно на проблемот. Агресијата е основа на насилството, но се применува само тогаш кога континуирано се користи со цел да се достигне моќ или доминација врз друга личност. Таквите долготрајни и екстремни форми на насилство се повообичаени помеѓу постари деца и адолесценти отколку кај помладите деца (5). Насилството вклучува екстремни форми на агресија и многу автори кои се справуваат со овие проблеми сметаат дека секое манифестирање на насилство секогаш преминува во агресија, додека секое манифестирање на агресија не секогаш е поттикнато од насилство (6). Многу автори нагласуваат дека проблемот на насилно однесување не потекнува од својот зачеток, туку тоа започнува од многу поодамна. Насилната личност го користи насилството како алатка и средство за справување со проблемите кои тој/таа веќе ги доживеал/а во минатото, како што се: недостатокот на комуникативни вештини, неспособноста да се демонстрира прошка, ниската самодоверба и желбата да се достигнат одредени социјални статуси преку криминални активности (7). Порастот на насилното однесување во нашата средина може да се припише на минати трауматични искуства низ кои поминале младите луѓе. Тие пораснале во воени и поствоени периоди на социјална поделба, драстична промена на начинот на којшто функционирало семејството, како и неговите вредности и исчезнувањето на социјалните институции одговорни за развојот на младината. Воените трауми, социјалните промени, високото ниво на насилство во општеството, лесно достапните дроги, неефикасноста на социјалните служби, порастот на домашното насилство и истото прикажано во медиумите, се сметаат дека влијаат за зголемување на насилното однесување кај помладата популација. Шемите на однесување, вклучувајќи го и насилството, се предмет на константна промена низ животот на една личност. Адолесцентната и младата возраст се периоди каде насилството, заедно со другите форми на однесување се често повеќе познати (4). Релевантните истражувања на оваа тема покажуваат бројни ризик-фактори кои може да доведат до насилно однесување. Гореспоменатите фактори најчесто се предвесници со кои се овозможува оценување на можноста за појава на нарушено однесување како и насилно однесување во форма на непосакувано однесување. Ризик-факторите само ја зголемуваат веројатноста на појавата на насилство помеѓу младите, иако тие не се директни причинители на истото, напротив, тие може само да придонесат за таквото однесување (8). Wasserman и сор. укажуваат дека овие фактори го нарушуваат нормалниот социјален развој и го забавуваат формирањето на просоцијалните форми на однесување, и тие, наместо да донесат пораст на индивидуалните ставови и верувања, заедно со околностите, ја поттикнуваат појавата, развојот и повторното појавување на нарушено однесување. Присуството на таквите фактори во животот на младите лица не секогаш покажуваат дека таа личност ќе покаже криминално однесување, но покажуваат повисок ризик и можност за формирање и развивање на таков тип на однесување, што ги прави тие фактори веродостојни показатели на насилно однесување (9). Ризик-факторите вклучуваат дополнително значење, и се движат од едноставни статистички врски со растројството, преку предиспозиции кон развивање или (негување) на такви растројства и, конечно, до механизми одговорни за негов развој или превентива. Доколку се познати околностите и ризик-факторите кои се всушност клучни за појавата на насилно однесување кај лицата, може да биде доста корисно, особено кога станува збор за формулирање на интервенции како и создавање на превентивна стратегија (10).
Земајќи го предвид горенаведеното, целта на овој труд е да се определи кои ризик-фактори придонесуваат за појавата на најнасилно однесување помеѓу учениците. Реализацијата на таквата цел подразбира поставување на показатели на насилно однесување врз поголем репрезентативен примерок. |
|
The issue of violence as a social phenomenon has been tackled by many philosophers. Violent behaviour among younger children and adolescents in the last few years has lead to an increased concern. Violent behaviour, especially among adolescents, is a part of our reality requiring a specific methodology which takes into consideration its causes, the specifics of adolescence, the concept of risk and protective factors as predictors of violent behaviour as well as its overt and latent forms of manifestation. Today, we live in a world where the problem of violence has become a commonplace as a result of the interaction between the individual human characteristics and the interpersonal relations within the social groups and the social, as well as the cultural norms (1). According to the World Health Organization, violence is defined as a deliberate exertion of physical force or power where the goal is to intimidate, oneself, another person, group or community, and it is highly likely to result with a physical harm, death, deprivation and psychological or developmental disorder (2). Bearing in mind the form of violence or abuse among adolescents, there are two types of violence, direct and indirect. The direct violence entails exposure to frequent and constant harm, such as physical abuse, verbal denigration, etc. On the other hand, indirect violence entails exposure to harm via indirect means, such as spreading rumours among one's peers, socially isolating another person, etc. (3). Violence among adolescents is a result of interlocking personal factors, family and community relations as well as social factors, and it is one of the most prominent forms of violence within a society, which inflicts harm not only upon the victims, but their friends, families and the community as a whole (4).
The notions of "aggressive" and "violent" behaviour are either very often synonymous or are nowhere near distinct enough, which cannot be used as an excuse for seriously tackling the issue in any case. Aggression is the basis of violent behaviour, but it only comes into prominence once it is consistently applied in order to achieve power and dominance over another person. Such long-term and extreme forms of violence are more common among older kids and adolescents than among younger ones (5). Violence entails extreme forms of aggression, and many authors who deal with these issues consider that every exhibition of violence always pertains to aggression, whilst every exhibition of aggression is not always an indication of violence (6). Most authors stress that the problem of violent behaviour is not rooted in its onset rather, it starts much earlier. A violent person uses violence as a tool and means of dealing with problems he or she had already faced in the past, such as: lack of communication skills, disrespect of others, inability to demonstrate forgiveness, low self-esteem and the desire to reach a certain social status by means of criminal activities (7). The increase of violent behaviour in the milieu can be attributed to past traumatic experiences that the adolescents had gone through. They grew up in a war and post-war periods of social disassociation, drastic change in the way a family functions as well as its values and the declining number of social institutions in charge of youth development. War trauma, social changes, poverty, high levels of violence in the community, easily accessible opiates, the inefficiency of social services, the increase of domestic violence and the one depicted in the media are all thought to factor in the increase of violent behaviour among the younger population. Behavioural patterns, including violence, are subject to constant flux throughout the life of an individual. Adolescence and young adulthood are periods wherein violence, alongside other forms of behaviour is often more prominent (4).
Works pertinent to this matter indicate numerous risk factors which can lead to violent behaviour. The aforementioned factors usually serve as predictors based on which one is able to evaluate the possibility of behavioural disorder, as well as violent behaviour as a form of unwanted demeanour. Risk factors only increase the probability of violence amongst youth, though they are not the direct cause of it, they can only contribute to such behaviour (8). Wasserman et al. points out that these factors disrupt normal social development and inhibit the formation of pro-social forms of behaviour, and that they, instead, give rise to individual attitudes and beliefs which, as well as circumstances, foster occurrence, development and recurrence of behavioural disorders. The presence of such factors in the life of a young person does not necessarily indicate that he or she will exhibit criminal behaviour, it rather shows a higher risk and the possibility that such type of behaviour will form and develop, which makes those factors reliable predictors of violent behaviour (9). Risk factor encompass additional meanings as well, ranging from simple statistical connections with the disorder, through predisposition towards developing or (nurturing) such disorder and, finally, to actual mechanisms responsible for its development or prevention. Knowing the circumstances and which risk factors are exactly the ones crucial for the emergence of violent behaviour in a person, can prove to be quite beneficial when it comes to formulating interventions as well coming up with a prevention strategy (10).
Having the aforementioned in mind, the goal of this paper is to determine which risk factors contribute the most to violent behaviour amongst students. The realization of such goal implies establishing the predictors of violent behaviour over a larger representative sample.
|
Истражувањето беше спроведено во пет региони преку согласност на релевантните институции, вклучувајќи ги: Тузла, Централна Босна, Херцеговина-Неретва, Уна-Сана и Западна Херцеговина. Примерокот се состоеше од 1209 ученици, и машки и женски, и истиот беше дефиниран според:
-
ученици од основното училиште во 7-мо и 8-мо одделение;
-
ученици од 1-ва, 2-ра и 3-та година во средното училиште;
-
возраст од 13 до 17 години.
Две основни училишта, со по две одделенија во составот на тие училишта, по случаен избор беа избрани од претходно споменатите региони. Од Тузла, Централна Босна и Западна Херцеговина беа избрани по две училишта, додека од Херцеговина-Неретва и Уна-Сана беа избрани по едно училиште. По едно одделение од секое од гореспоменатите средни училишта беше избрано по случаен избор. Примерокот содржеше 555 (45,9%) машки и 624 (51,1%) женски учесници. Табелата 1 ја покажува структурата на примерокот во однос на полот и возраста.
|
|
This research was conducted in five cantons with the consent of relevant institutions, including: Tuzla, Central Bosnia, Herzegovina-Neretva, Una-Sana and West Herzegovina. The research sample was consisted of 1209 students, both male and female and defined as follows:
-
7th and 8th grade elementary school students;
-
1st, 2nd and 3rd grade high school students;
-
between 13 and 17 years old.
Two classes of two schools were randomly selected from each of the aforementioned cantons. From Tuzla, Central Bosnia and West Herzegovina were selected two high schools, whilst both Una-Sana and Herzegovina-Neretva provided one apiece. One class was randomly selected from each of the aforementioned high schools. The sample featured 555 (45, 9%) male and 624 (51, 1%) female participants. Table 1 shows the sample structure with regard to gender and age.
|
Со цел да се соберат податоци, беше користен модифициран прашалник за оценување на нивоата на ризик-факторите, СОРНМ–оценување на ризикот, Структурирано оценување на ризикот од насилство кај младите – Психолошки ресурси за оценување, Флорида, САД (2006). Тој покажува убедителни метрички карактеристики: внатрешна конзистентност 0.84 (11), сигурност 0.74 (12). СОРНМ се докажува како најсоодветна алатка за оценување поради тоа што е базирана на емпириска и професионална литература, ги зема предвид развојните фактори и ја нагласува динамичната и често контекстуална природа на ризикот (11). Променливите кои се применети во ова истражување се класифицирани во четири категории, вклучувајќи: историски ризик-фактори, индивидуално-клинички, социоконтекстуални и заштитни фактори. Ова истражување вклучува ризик-фактори кои опфаќаат оценување на 26 независни променливи. Променливите беа рангирани како: 1. низок ризик, 2. среден ризик и 3. висок ризик. Одговорот на секое прашање беше презентиран во форма на која варираше од најповолен (низок ризик) до најнеповолен (висок ризик). На тој начин, одговорите беа класифицирани во различни ризик-нивоа, вклучувајќи ниски, средни и високи нивоа.
Категорија I се однесува на историските ризик-фактори и ги вклучува следните десет:
-
Историја на ненасилна одбрана (1. без ненасилна одбрана; 2. помалку од пет ненасилни одбрани; 3. пет или повеќе ненасилни одбрани);
-
Почеток на насилничко однесување (1. без насилно однесување пред 14-годишна возраст; 2. прв акт на насилство помеѓу 11 и 13-годишна возраст; 3. прв регистриран акт на насилство пред 11-годишна возраст);
-
Примена на дисциплински санкции (1. следење на мандатите и третманите одредени од судот; 2. непочитување на мандатите и третманите помалку од трипати; 3. непочитување на мандатите и третманите трипати и повеќе);
-
Историја на самоповредување (1. без самоповредување; 2. има историја на самоповредување; 3. има историја на сериозно самоповредување);
-
Сведочење на домашно насилство (1. нема посведочено домашно насилство; 2. на периоди посведочил/а домашно насилство; 3. посведочил/а хронични напади на агресија и тешки форми на домашно насилство);
-
Историја на злоупотреба во детството (1. не постои физичка злоупотреба и/или запоставување; 2. ретки или благи случаи на физичка злоупотреба и/или запоставување; 3. хронични или тешки случаи на физичка злоупотреба и/или запоставување);
-
Родители/старатели кои извршиле криминал (1. не постои историја на родители/старатели кои извршиле криминал; 2. постои историја (помалку од пет случаи) на родители/старатели кои извршиле криминал на периоди; 3. постои историја на (повеќе од петпати) родители/старатели кои извршиле тежок криминал);
-
Сепарација од родителите (1. никогаш не бил/а разделен/а; 2. бил/а разделен/а на ограничен период; 3. бил/а разделен/а на подолг период);
-
Семејна ситуираност (1. живее со двајцата родители; 2. живее со еден родител; 3. не живее со родители);
-
Академски успех (1. незначителни пречки; 2. има умерени пречки; 3. има тешки пречки);
Категорија II се однесува на социоконтекстуалните ризик-фактори и ги вклучува следните шест ризик-фактори:
-
Соученици деликвенти (1. не се социјализира со деликвентни соученици; 2. периодично се социјализира со деликвентни соученици; 3. често се социјализира со деликвентни соученици);
-
Одбивање од страна на соучениците (1. не постои одбивање од страна на соучениците; 2. умерено одбивање од страна на соучениците; 3. изразито одбивање од страна на соучениците);
-
Стрес и сиромашно прилагодување (1. слаб стрес; 2. умерен стрес; 3. умерен до силен стрес);
-
Несоодветна родителска контрола (1. соодветна грижа и надзор; 2. донекаде умерена грижа и надзор; 3. изразито несоодветна грижа и надзор);
-
Недостаток на поддршка (1. присуство на поддршка; 2. присуство на несоодветна поддршка; 3. без поддршка);
-
Нефункционално општество (1. ниски нивоа на криминал, сиромаштија и насилство во општеството; 2. умерени нивоа на криминал, сиромаштија и насилство во општеството; 3. високи нивоа на криминал, сиромаштија и насилство во општеството).
Категорија III се однесува на индивидуалните клинички ризик-фактори и ги вклучува следните десет:
-
-
Негативен однос (1. односи кои не се поврзани со насилство и криминал; 2. односи поврзани со криминал и насилство; 3. безусловно прифаќање на односи и вредности поврзани со насилство);
-
Прифаќање на ризици/импулсивност (1. не покажува проблеми поврзани со импулсивност; 2. покажува помалку тешки случаи на ризик и импулсивност; 3. склоност кон ризик и импулсивност);
-
Злоупотреба на алкохол (1. не постои злоупотреба на алкохол; 2. умерена злоупотреба на алкохол; 3. висока злоупотреба на алкохол);
-
Злоупотреба на опојни средства (1. не постои злоупотреба на опојни средства; 2. умерена злоупотреба на опојни средства; 3. висока злоупотреба на опојни средства);
-
Став кон злоупотребата на опојни средства (1. неохрабрувачки; 2. делумно охрабрувачки; 3. целосно охрабрувачки);
-
Справување со гневот (1. покажува соодветни вештини за справување со гневот; 2. има умерени проблеми при справување со гневот; 3. има сериозни проблеми при справување со гневот);
-
Ниско ниво на сочувство/вина (1. покажува соодветно сочувство/вина; 2. покажува умерен недостиг на сочувство/вина; 3. покажува висок недостиг на сочувство/вина);
-
Недостиг на концентрација (1. нема проблеми со концентрацијата; 2. умерени потешкотии при посветување внимание; 3. сериозни потешкотии при посветување внимание);
-
Неврамнотеженост (1. позитивен однос кон интревенцијата и третманите; 2. периодично негативен однос кон интревенцијата и третманите; 3. чест негативен однос кон интревенцијата и третманите);
-
Академска посветеност (1. зголемен интерес за академска посветеност; 2. низок интерес за академска посветеност, прифатливо присуство и исполнување на училишните обврски; 3. низок интерес и посветеност, отсуство, доцнење и игнорирање на училишните обврски).
Зависната променлива беше дефинирана како обврзувачка во последните шест месеци и беше дефинирана преку средствата на следните категории (1. не постои чин на насилство; 2. еден или два чина на насилство; 3. три или повеќе чина на насилство).
На ова истражување му претходеше пилот-истражување кое покажа дека учениците или не одговориле на некои прашања или одговориле на таков начин што не може да се интерпретира. Проблемите беа поврзани со променливата „алкохол/злоупотреба на опојни средства“, поради што истата подоцна беше модифицирана, поделена на две различни променливи.
|
|
For the purposes of the data gathering a modified questionnaire for the evaluation of levels of risk factors was employed; "SAVRY" – the risk assessment form “Structured Assessment of Violence Risk in Youth“ - Psychological Assessment Resources, Inc, Florida, USA (2006). It shows assuring metric characteristics: internal consistency 0.84 (11), reliability 0.74 (12). SAVRY proves itself to be the most suitable risk assessment tool because it is based on empirical and professional literature. Furthermore, it considers the developmental factors and stresses the dynamic and often the contextual nature of the risk itself (11). The variables which are employed in this research have been classified into four categories, including: historical risk factors, individual-clinic, socio-contextual and protective factors. This research utilized risk factors which encompassed the evaluation of 26 independent variables. The variables were ranked as: 1. low risk, 2. moderate risk and 3. high risk. The answer to each question was presented in the form ranging from the most favourable (low risk) to the least favourable (high risk). In that way, the answers were classified into different risk levels, including low, moderate and high levels.
Category I refers to the historical risk factors and includes the following ten risk factors:
-
History of non-violent offenses (1. no non-violent offenses; 2. less than five non-violent offenses; 3. five or more non-violent offenses);
-
Onset of violent behaviour (1. no violent behaviour before the age of 14; 2. first recorded act of violence between the ages of 11 and 13; 3. first recorded act of violence before the age of 11);
-
Obedience of punitive sanctions (1. obeys court mandates and treatments; 2. disobeyed court mandates and treatment less than three times; 3. disobeyed court mandates and treatment three times or more);
-
History of self-harm (1. no self-harm; 2. has a history of self-harm; 3. has a history of serious self-harm);
-
Has witnessed domestic violence (1. did not witness domestic violence; 2. Ha witnessed an occasional manifestation of aggression and/or a single act of violence; 3. Has witnessed chronic manifestation of aggression and severe forms of domestic violence);
-
History of childhood abuse (1. no physical abuse and/or neglect; 2. rare or mild cases of physical abuse and/or neglect; 3. chronic or severe cases of physical abuse and/or neglect);
-
Parental/guardian criminality (1. no history of parental criminality; 2. has a history of occasional (less than five cases) parental criminality; 3. has a history of severe (more than five cases) parental criminality);
-
Separation from parents (1. has never been separated; 2. has been separated for a limited period; 3. has been separated for a longer period);
-
Family situation (1. living with both parents; 2. living with one parent; 3. not living with parents);
-
Academic success (1. no significant hindrances; 2. has moderate difficulties; 3. has severe difficulties);
-
Category II refers to the socio-contextual risk factors and includes the following six risk factors:
-
Peer delinquency (1. does not socialize with delinquent peers; 2. occasionally socializes with delinquent peers; 3. often socializes with delinquent peers);
-
Peer rejection (1. no peer rejection; 2. moderate rejection; 3. severe rejection);
-
Stress and poor adjustment (1. mild stress; 2. moderate stress; 3. moderate to severe stress);
-
Inadequate parental control (1. adequate care and supervision; 2. fairly adequate care and supervision; 3 highly inadequate care and supervision);
-
Lack of support (1. presence of support; 2. presence of insufficient support; 3. no support);
-
Community disorganization (1. low crime, poverty and violence levels in the community; 2. moderate levels of crime, poverty and violence in the community; 3. high levels of crime, poverty and violence in the community).
Category III refers to individual-clinic risk factors and includes the following ten risk factors:
-
Negative attitudes (1. attitudes not related to crime and violence; 3. attitudes related to crime and violence; 3. clear acceptance of attitudes and values related to violence);
-
Risk taking/impulsiveness (1. shows no problems related to impulsiveness; 2. shows less severe cases of risk and impulsiveness; 3. prone to risk and impulsiveness);
-
Alcohol abuse (1. no alcohol abuse; 2. moderate alcohol abuse; 3. severe alcohol abuse);
-
Substance abuse (1. no substance abuse; 2. moderate substance; 3 severe substance abuse);
-
Attitude towards drug abusers (1. unsupportive; 2. partially supportive; 3. completely supportive);
-
Anger management problems (1. shows adequate anger management skills; 2. has moderate problems with anger management; 3. has severe problems with anger management);
-
Low levels of empathy/guilt (1. shows adequate empathy/guilt; 2. shows moderate lack of empathy; 3. shows severe lack of empathy);
-
Lack of concentration (1. no problems concentrating; 2. moderate difficulties with paying attention; 3. severe difficulties with paying attention);
-
Maladjustment (1. positive attitude towards intervention and treatment; 2. occasionally negative attitude towards intervention and treatment; frequently negative attitude towards intervention and treatment);
-
Academic dedication (1. increased interest and academic dedication; 2. low interest and dedication, acceptable attendance and completion of school assignments; 3. poor interest and dedication, skipping classes, being late and ignoring school assignments).
The dependent variable has been defined as committal in the past six months and has been further defined by means of the following categories (1. no acts of violence; 2. one or two acts of violence; 3. three or more acts of violence).
This research has been procured after a pilot research which had shown that students either haven't responded to some questions or have done it in a manner which cannot be interpreted. The problems were related to the “alcohol/substance abuse” variable, which is why it was later modified, i.e., split it into two different variables.
|