Во првите години на животот преку моториката се стекнуваат првите искуства и се воспоставуваат контактите и комуникaцијата со објективниот свет и социјалната средина, што води кон психичка организираност на детето (1). Со задоволувањето на силната потреба за движење, со освојувањето на просторот, со запознавањето на предметите од околината и манипулацијата со истите, детето во втората година од животот преку чкртањето ја доживува радоста на моторната игра, забележувајќи дека некои предмети оставаат траги. Моливите ги држат со целата дланка, прават остри енергични движења, ја користат целата рака, па и телото, без намера нешто да прикажат, шараат и чкртаат. На почетокот, како тип на шари се покажуваат вкрстени линии, а често е и шарањето кое настанува со удирање на моливот по подлогата. Кругот кој детето го употребува како симбол за глава или јаболко настанува во етапата на шкртање како сензомоторна шема (2, 3). За да може детето да ги нацрта овие облици потребно е да стекне доволно физичка контрола над моливот, со цел да произведе онакви знаци какви што сака. Исто така, треба да разбере што е тоа „прецртување“ односно дека од него се бара што поточно да го репродуцира моделот и дека неговиот цртеж треба да изгледа како моделот (4). Во текот на четвртата година перципирањето на предметите го карактеризира слеаност на впечатоците, детето не ги воочува основните делови кои ја чинат целината. Од сите одлики на предметите, најважна е формата (прво неа ја перципира), а потоа големината. Во третата година, перцепцијата се развива во споредување, а во четвртата година сè уште не е одвоена од функцијата на предметите. Обликот на предметите се запознава преку практични операции: допир, тактилна перцепција, манипулација (2). Способноста за прецртување, дури и на многу едноставни геометриски форми е многу комплексна. Дури и кога сфаќа дека треба да го репродуцира цртежот така како што изгледа, малото дете треба да донесе низа одлуки во текот на планирањето на цртежот. Децата ги воочуваат разликите меѓу едноставните геометриски облици, како што се круг или триаголник, многу порано отколку што е во состојба истите да ги нацртаат. Дете на возраст од 6 месеци може да ги разликува, а децата на двегодишна возраст правилно идентификуваат квадрат и ромб. На возраст од три години детето може да прецрта круг, на четири години крст, до четири години и шест месеци прецртува квадрат, на пет години триаголник, но дури кога ќе наполни седум години умее да прецрта ромб (4).
Траумата plexus brachialis која настанува при раѓањето е периферна лезија која клинички се манифестира како пареза или парализа, односно како делумна или потполна одземеност на рацете. Постојат четири клинички типови на породилна траума на plexus brachialis: Erb-Duchenn-ов облик (погорниот тип), продолжен тип, Klumpke-овиот тип (подолниот тип) и комплетна лезија. Најтешкиот исход на породилната траума на брахијалниот сплет може да биде попреченост, односно проблеми во врска со вклучувањето на детето во училишната, работната и социјалната средина (5, 6, 7). Примарното функционално нарушување кај породилната лезија на plexus brachialis се манифестира како моторни, сензитивни и трофични нарушувања. Со време, посебно ако на првите знаци на опоравување се чека подолго од три, односно шест месеци, се јавуваат секундарни функционални нарушувања: мускулно-тетивни и зглобно-лигаментарни контрактури локализирани на рамениот појас, а подоцна и на ‘рбетниот столб во долните екстремитети, коскено-зглобни деформации, заостанување на рацете, лопатките и целиот хемиторакс во растот, дискоординација на движењата, парадоксална синергија, мала употреба на рацете и друго (8).
Истражувањата за последиците на оштетувањата на plexus brachialis покажуваат дека одреден број деца со оваа дијагноза покажуваат доцнење во развојот и имаат проблеми во однесувањето (9), во областа на графомоториката (10), визиомоторната контрола (11), манипулативните вештини (12), потоа идентификуваат присуство на секвели во смисла на намалување на мобилноста на подлактицата и фунцкијата на лактот по завршувањето на предучилишниот период (13, 14). Развојот како континуиран процес на воспоставување на функциите и квалитативните промени во структурите на организацијата и функционирањето на телесно инвалидното и хронично болното дете е неделив од третманот. Успехот од раната интервенција е директно зависен од раното откривање и испитување, и е исто така базирано врз изготвување на индивидуални програми и проценка на ефектите од третманот (15). Предучилишниот третман на овие деца е систем на постапки и специјални методи со кои се влијае на управувањето и вообличувањето на развојот. Со оглед на интензитетот на растот и развојот, како и пластицитетот на нервниот систем, детето од предучилишна возраст е исклучително чувствително на севкупните влијанија, кои се во тој период најтрајни и најефикасни (2). По деталната обработка на испитувањето на психичките, нервните и моторните структури во функционалниот круг на психомоторната спрега, дефектологот ги открива недостатоците на одделните функции и нивниот степен на функционирање, и тоа ќе биде почетна точка за почеток на дефектолошкиот третман. Соодветниот програм на вежби се планира според „менталната“ и „моторната“ старост делувајќи на функциите кои се наоѓаат во „зоната на наредниот развој“ (16).
|
|
During the first years of life children are getting their first experience through the motor activity and establish contacts and communication with the objective world and the social environment. That activity leads to mental organization of the child (1). In the second year of life the child through satisfying its tremendous need for mobility, conquering space as well as learning about the objects in the environment and manipulating them, experiences the joy of motor play through scribbling, noticing that some of those objects leave traces behind. The child holds the pencil with the whole hand and moves it sharply and energetically, by using the whole arm and body as well, without the intention to show something, or to scribble. First, as a type of pattern, both the vertical and horizontal lines are appearing to be often intersect, then bundles of crossed lines can be seen, and that is often caused by hitting the surface with the pencil. The Circle which the child uses as a symbol for drawing the head or an apple originated in the stage of scrabbling as a sensory-motor scheme (2, 3). For a child to draw shapes it is necessary to gain enough physical control over the pencil, so that it could force the pencil to produce exactly the shapes that are wanted. Also, a child should understand what it means to “copy” a drawing i.e. that it is required to reproduce the model and that its drawing should look the same as the model (4). During the age of four, perception of objects is characterized by coalescence impression. A child does not notice the main parts that constitute the whole, as well as the special features of the whole. Of all the features of the object, the most important is the form (it is perceived at first) and then the size. In the third year of life observation is developed by comparing, and in the fourth year it is not yet separated from comparing. Item form meets practical operation: touch, rub, manipulation (2). The ability to copy, even some very simple geometric forms is very complex. Even when it realizes that it needs to reproduce the drawing exactly as it appears, the child should bring a number of decisions during the planning of the drawing itself. Children see the difference between simple geometric shapes such as a circle or a triangle much earlier than they are able to draw them. Six months-old can distinguish a square and a rhombus, while a two year-old correctly identifies them. At the age of three a child can scratch off the circle, at the age of four a cross, six months later it crosses the square, a triangle when five years old, but only a seven year old child knows how to copy a rhombus (4).
Birth plexus brachialis trauma is a peripheral lesion that is clinically manifested as paresis or paralysis, or as a partial or complete paralysis of the hand. There are four clinical types of birth trauma of the plexus brachialis: Erb-Duchenne's type (upper type), the extended type, Klumpke's type (bottom type) and complete lesion. The most severe outcome of brachial plexus birth trauma can be a disability i.e. problems related to the inclusion of the individual at school, work or in the social environment (5, 6, 7). The primary functional disorders in the plexus brachialis lesions are manifested as motor, sensitive and trophic disorders. Over time, especially if the first sign of recovery happens after more than three or six months, secondary functional disorders start to appear. Those are: disorders of the muscle-tendon and joint contractures - ligamentary contractures localized in the shoulder region and later on the spine and lower extremities; bone and joint deformities; retardation of arms, shoulders and entire hemitorax growth; disco-ordination of movement; paradoxical synergies; scarce spontaneous use of arms etc. (8). The research of the consequences from damaged plexus brachialis showed that the certain number of children with this diagnosis showed delays in their development and had behavioral problems (9) or difficulties in the graphomotor skills (10), vizumotor control (11) and their manipulative skills (12). It is also identified the presence of sequelae in terms of reducing the mobility of the forearm and the elbow function after the pre-school period (13, 14). The success of the early intervention is directly dependent of the early detection and assessment, and it is also based on creating individual programs and evaluating the effects of the treatment (15). The development as a continuous process of establishing the function and qualitative changes in the structures of the organization and functioning of the physically disabled and chronically ill children is inseparable from the treatment. The preschool treatment of these children is a system of special procedures and methods that affects the management and forming of development. Given the intensity of growth and development, and the plasticity of the nervous system, a child of preschool age is extremely sensitive to the overall impacts, which in this period are the most durable and effective (2). After a careful treatment, psychological nerve and motor structures testing within the functional range of the psychomotor coupling, the speech therapist reveals the shortcomings of the individual functions and their level of functioning. This will be considered as a starting point for the beginning of a special education treatment. An appropriate exercise program is planned for the "mental" and the "motor" age acting on the functions contained in the "zone of proximal development" (16).
|
За потребите на истражувањето користевме медицинска документација и тест – Процена на визуелната перцепција (17) – а резултатите ги прикажавме во однос на нивото на возраст – под, во иста линија и над нивото на возраста. На чист лист хартија цртавме круг, квадрат, триаголник со основата долу, триаголник со основата горе, ромбоид и ромбоид со полукруг на левиот долен агол. Испитаникот треба да ги прецрта сите форми според зададен редослед. Доколку нацртал само круг, тогаш кажуваме дека неговата перцепција на ниво на 3-годишна возраст, квадрат-перцепцијата е на возраст од 4 години, триаголник со основата долу – перцепцијата е на возраст од 5 години, кај триаголникот со базата горе нивото на перцепција е на 6 години, ромбот одговара на возраст од 7 години, а ромбоид со полукруг на левиот долен агол – 8 години.
Програмата за соматопедскиот третман ја структуриравме во однос на возраста и моторните способности на децата со оштетување на plexus brachialis од експерименталната група. Програмата се спроведуваше трипати неделно по дваесет минути во текот на дванаесет недели. Вежбите ги поделивме во три групи: првата група вежби ја сочинуваат 12 избрани вежби од системот „Модифицирани дефектолошки вежби II“ (18), другата група ја сочинува програма на вежби поделени во зависност од возраста, и тоа на возраст од три, четири, пет и шест години (16), и третата група ја сочинуваат вежби со рамки и шаблони (16).
|
|
For the purpose of the research we used the available medical records and The Assessment of Visual Perception Test (17). The results are shown in comparison to the age level- below, at the age level and above it. On a clean sheet of paper we draw a circle, square, triangle with the base down, triangle with the base up, rhomboid and rhomboid with a semicircle on the lower left corner. The candidate needs to replicate all the objects in a given order. If the examinee draws just a circle correctly, then we can assume that his/hers perception is at the age of a three-year old, with the square - the perception is at the age of a four-year old, the triangle with base down- the perception is at the level of a five-year old, a triangle with the base up- the perception is at a level for a six-year old, the rhomboid- at a level of a seven-year old and finally a rhomboid with a semicircle on the lower left corner- indicates a perception of a eight-year old.
The Program for somatopedic treatment was structurally designed in accordance with the age and the motor skills of the children from the experimental group with lesion of the plexus brachialis. The program was conducted over the period of twelve weeks; three times a week for twenty minutes for each session. Exercises were divided into three groups: the first group of exercises was the 12 exercises chosen from the "modified special education exercises II" system (18), the second group was consisted of an exercise program divided according to the age (3-6 years) (16), and the third group was consisted of exercises through frameworks and templates (16).
|