ПРОЦЕНА НА КОМУНИКАЦИСКИТЕ ЈАЗИЧНИ СПОСОБНОСТИ КАЈ ЛИЦА СО БРОКИНА АФАЗИЈА КАКО ПОСЛЕДИЦА ОД ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРЕН ИНСУЛТ

 

Илија ТОДОРОВ1

Владимир ТРАЈКОВСКИ2

 

Одделение за физикална медицина и рехабилитација,

ЈЗУ Здравствен дом Скопје“ – Скопје1

Филозофски факултет

Институт за дефектологија2

 

 

EVALUATION OF THE LANGUAGE COMMUNICATIONAL SKILLS OF PERSONS WITH BROCA’S APHASIA AS A CONCOMITANCE FROM CEREBROVASCULAR INSULT

 

 

Ilija TODOROV ¹

Vladimir TRAJKOVSKI ²

 

 

Department of Physical Medicine and Rehabilitation,

PHF Health center Skopje” – Skopje¹

Faculty of Philosophy, Institute of Special Education and Rehabilitation²

Вовед

 

Introduction

 

 

 

Синдромот на Брокината афазија наста­нува како последица на лезија на третата фрон­тална вијуга од левата хемисфера, при тоа опфа­ќајќи ја Брокината зона, сосе­дните делови на прецентралните вијуги и супкор­ти­калната бела маса. Со лезијата можат да бидат зафатени инсулите и базалните ган­г­лии (1).

Афазијата е секогаш како последица на мозочни повреди, од надворешна или вна­трешна природа. Надворешни, трауматски повреди настануваат, при повреда на главата во војна, при сообраќајни несреќи и други не­среќни околности кои во последно време се почести, а од кои не се поштедени ни децата. Внатрешните повреди настануваат поради недоволното снабдување со крв на одре­дени области на мозокот, како по­сле­дица од тумори, интоксикации и други пато­лошки промени на мозокот (2,3).

Како најчест причинител на афазијата е цере­броваскуларениот инсулт што настанува поради нару­шување на крвотокот и делумен или цело­сен прекин на исхраната на оној дел од мозо­кот кој се снабдува преку оштетениот крвен сад (4).

Васкуларните заболувања на мозокот, спо­ред етиологијата и клиничката слика, се делат на две големи групи – хеморагични, кои според локализацијата на промената можат да бидат: субарахноидална хеморагија, интра­церебрална хеморагија, интра­вентри­куларна хеморагија и исхемични кои можат да бидат: транзиторни исхемични атаки, инфаркт и емболија (5,6).

Во литературата Брокината афазија е опи­шана под терминот моторна и експресивна афа­зија.

Терминот е изведен според името на фран­цу­скиот лекар Broca, но интересно е тоа што паци­ентот, кој Брока го опишал, не ја мани­ф­е­стирал клиничката слика на синдромот на афазија која го носи неговото име. Пацие­н­тот на Брока всушност имал афемија (7).

Основните карактеристики на Брокината афа­зија се: нефлуентен, колеблив спонтан го­вор, кој се карактеризира со непотполни, синта­ксички поедноставени и аграматични реченици, редуцирана должина на фразата (должи­ната на фразата се движи до 4 зборови), со изменета просодија и отежната „невешта“ артикулација (8).

Нарушувањето на вербалната продукција често пати е придружено со говорна апра­к­сија и аграматизам, иако тоа не се инва­ри­ја­н­т­ни карактеристики на Брокината афазија (9).

Аграматизмот, иако не е секогаш присутен, прет­ставува централен симптом на Бро­ки­ната афазија. Тој се карактеризира со испу­ш­тање или со грешна употреба на функци­о­нал­ните зборови, т.н. слободните морфеми (сврз­ници, членови, предлози, помошни гла­голи) и зависните морфеми (префикси и суфи­кси). Заради недостатокот на члено­вите, сврзниците, помошните глаголи и фле­к­­сивните наставки, говорот на овие паци­е­нти звучи „телеграфски“.

Со други зборови, пациентите продуцираат кратки низи на зборови, кои главно ги сочи­ну­ваат именки и глаголи. „Иако речениците се нецелосни, тие се содржински и инфор­ма­тивни за соговорникот.“

Аудитивното разбирање е помалку оште­тено од експресивната функција на гово­рот. Нивото на очуваност на разби­рањето често­пати е доволно за секојдневната комуни­ка­ција, така што во текот на вообичаената кон­ве­р­зација не се ни забележува дефицитот во деко­дирањето. Нарушувањата се откриваат со помош на формални и неформални тести­рања и се јавуваат како недостатоци во разби­рањето на сложените синтаксички кон­ст­рукции (сложени налози) и дефицити во разбирањето на дискурсите (приказните).

Репетицијата на јазичките задачи (збо­рови и реченици) обично е многу оштетена.

Номинативната функција на говорот исто така е оштетена, а дефицитот во имену­ва­њето главно се манифестира според типот на експресивната аномија (неможност за коре­­к­тна продукција на одреден поим).

Читањето на глас е оштетено, а грешките се манифестираат со отежната артикулација на зборовите како целина, со фонемски пара­фра­зии и намалена брзина на читањето.

Раз­бирањето на прочитаното е дефи­цие­н­тно во таа мера колку е дефициентно и ауди­тив­ното разбирање. Недостаток се мани­фе­стира кај разбирањето и сфаќањето на долг текст.

Нару­шувањето во пишувањето се движи од цело­сна аграфија до дизграфични облици од по­благ степен. Грешките во пишувањето се квалитативно слични на грешките во вер­бал­ната продукција.

Пишаниот дискурс е значајно редуциран, бук­вите се оштетени, речениците синтак­сички се упростени и аграматични (7, 8, 10).

Бро­кината афазија варира, како според кли­нич­ката слика, така и според времетраењето на опоравувањето и локализацијата на мозоч­­ните оштетувања.

Според локализацијата на лезиите и текот на опо­равувањето, можат да се издвојат 4 обли­ци на Брокина афазија.

 

The syndrome of Broca’s aphasia occurs as a consequence of a lesion on the third frontal convolution of the left hemisphere of the brain, thereby including the Broca’s zone, adjacent parts of the precentral convolution and the sub cortical white matter. The insula and the basal ganglia can be affected with the lesion (1).

The aphasia always manifests as a result of a brain injury of internal or external nature.

The external, traumatic injuries occur during an injury of the head in war, traffic accidents and other unfortunate circumstances which lately are more regular. Children are not spared as well.

The internal injuries occur from lack of insufficient blood supply to the certain brain areas, normally a consequence of tumors, intoxications and other pathological brain changes (2,3).

As most common cause of aphasia is the cerebrovascular insult which due to disruption of the blood flow and partial or complete cessation of nurture of that part of the brain that is supplied through the damaged blood vessel (4).

The vascular diseases of the brain, according to the etiology and the clinical picture, are divided into two large groups; haemorrhagic which based on the localization of the change can be: subarachnoidal hemorrhage, intracerebral hemorrhage, intraventricular hemorrhage; and ischemical that can be: transient ischemic attack, heart-attack, embolism (5,6).

The Broca’s aphasia in the literature is described under the term of motor and expressive aphasia.

The term is derived from the name of the French doctor, Broca. However, it is interesting that the patient whom Broca described did not manifest the clinical picture of the aphasia syndrome that now carries his name. Broca’s patient actually had aphemia (7).

The basic features of the Broca’s aphasia are: influent, non-spontaneous voice, which is characterized with incomplete, syntactically simplified and agrammatical sentences, reduced length of the phrase (the length of the phrase in those cases is around 4 words), with changed prosody and difficult unfit” articulation (8).

The disorder of verbal production is often followed by speech apraxia and agrammatism, although those are not invariant characteristics of the Borca’s aphasia (9).

Agrammatism, although not always present, is a central symptom of the Broca’s aphasia.

It characterizes with discharge or with misuse of functional words, so-called free morphemes (conjunctions, articles, prepositions, auxiliary verbs) and dependent morphemes (prefix and suffix). Because of a lack of articles, conjunctions, auxiliary verbs and flexible endings, the speech of these patients sounds “telegraphic.”

With other spoken words, the patients produce a short series of words, which mainly consist of nouns and verbs, “Although the sentences are incomplete, they have content and are informative for the interlocutor.”

The auditory comprehension is less damaged than the expressive function of the speech.

The level of preservation of the understanding often is enough for everyday communication, so that during the normal conversation the deficit of decoding is not noticeable.

The disorders are detected by means of formal and informal tests and the deficits are manifested as deficits in understanding of complex syntactical structures (complex orders) and deficits in understanding the discourses (the stories).

The rehearsal of the speech tasks (words and sentences) usually is very severely damaged.

The nominative function of the speech is also damaged, and the deficit of naming concepts mainly manifests in accordance with the type of expressive anomie (inability to correct production of a certain concept).

Reading out loud is also damaged and the mistakes manifest with difficult articulation of the words as a whole, with phonetic paraphrases and reduced reading speed.

Understanding what they read is a deficiency in that extent how is a deficiency and auditory comprehension. Manifest lack of understanding and perception of long text.

The disorder in writing goes with full disgraphia to disgraphical forms of milder degree. The mistakes in writing are qualitatively similar to the mistakes in the verbal production.

The written discourse is significantly reduced, the letters are damaged, the sentences are syntactically ruined and agrammatical (7, 8, 10).

The Broca’s aphasia varies according to the clinical picture as well as the duration of recovery and localization of the brain damages.

According to the localization of the lesions and during the recovery, can be distinguished 4 forms of Broca’s aphasia.

 

 

 

Прв облик

 

First form

 

 

 

Првиот облик настанува со лезија на задниот дел на долната фронтална вијуга (Брокина ареа, 44-то Бродманово поле) и непо­сред­ни­те супкортикални бели маси. Тој се мани­фестира со акутни афазични нару­шу­вања кои пред с¡, се манифестираат со отеж­ната артикулација и оштетена про­со­дија со тешкотии во пронаоѓањето на збо­рови. Говорните нарушувања се при­дру­жени со дискретна хемипареза. Карак­тери­стично е што доаѓа до брзо и, главно, пот­полно опоравување на говорните и јазичните функ­ции, а моторните дефицити на муску­лите потполно исчезнуваат.

 

The first form occurs with lesion of the back lower frontal convolution (Broca’s area 44, Brodmann area) and direct sub cortical with the matter. It manifests through acute aphasiac disorders, which are manifested with difficult articulation and damaged prosody with difficulties in finding words. Speech disorders are accompanied by discreet hemispheres. Characteristically, the speech and language function result with fast and complete recovery and the motor deficits of the muscles completely disappear.

 

 

 

Втор облик

 

Second form

 

 

 

Скоро идентична слика на афазија, дава ле­зи­јата на долниот дел на моторниот кортекс и на непосредната супкортикална бела маса, со тоа што во акутната фаза на на­ру­шу­ва­ње­то има поблаг степен, и кај овие болни мно­гу брзо доаѓа до потполно повлекување на ја­зичните дефицити, но може да се задржи во подолг период нарушувањето на ар­ти­ку­ла­ци­јата и просодијата на говорот. Ка­рак­те­ристично е дека кај болните од првите два об­лика на Брокина афазија, главно не се раз­ви­ва аграматизам, иако во акутната фаза има мно­гу ограничени синтаксички способности (фра­зата се состои од 1 до 2 збора).

 

An almost identical picture of aphasia gives the lesion of the lower part of the motor cortex and the direct sub cortical white matter. This disorder in the acute phase has milder degree and quickly results with complete withdrawal of the language deficits among patients. However it can sometimes be present for a longer period in the form of a disorder of the articulation and prosody of the speech. Typically the patients suffering of the first two forms of Broca’s aphasia generally do not develop agrammatism, although in the acute phase there are many limited syntactical abilities (phrase is consist of 1 – 2 words).

 

 

 

Трет облик

 

Third form

 

 

 

Овој облик на Брокина афазија се јавува кај бол­ните со инфаркт во нивото на фрон­тал­ни­от оперкулум, на долниот моторен кор­текс, латералниот стријатум и супкор­ти­кал­на­та бела маса. Опоравувањето на говор­ните и јазичните способности трае со месеци. Основ­ни симп­то­ми се аграма­тизам, де­фи­цит во пронаоѓање на зборови и дисар­три­ја.

 

This form of Broca’s aphasia occurs with patients with heart-attack in the level of frontal operculum, on the lower motor cortex, lateral striatum and the subcortical white matter.The recovery of the speech and language abilities lasts for months. The basic symptoms are agrammatism, deficit in finding words and dysarthria.

 

 

 

Четврт облик

 

Fourth form

 

 

 

Четвртиот облик е хроничната Брокина афа­зи­ја која обично произлегува од глобалната афа­зија. Со лезија најчесто се зафатени дор­со­­латералниот фронтален регион, опер­ку­лу­мот, антеролатералниот дел на парие­талниот кор­текс, латералниот стријатум и па­ра­вен­три­куларната бела маса. Клиничката слика се манифестира со дисартрија, впе­чат­лива успо­реност, колебање во говорот, агра­ма­ти­зам и лексички нарушувања.

Ова опоравување на говорно јазичните про­цеси е многу долг процес и многу често ос­та­­нуваат трајни дефицити на некои ја­зични функ­ции (10, 11).

Во обидот да се објасни механизмот за нас­та­­нување и потеклото на симптомите кои ја со­чинуваат суштината на клиничката слика на Брокината афазија, афазиолозите често се по­викувале на резултатите од истра­жу­ва­ње­то на аграматизмот, кој е еден од цент­рал­ни­те знаци на овој вид афазичен син­дром.

Така, во интерпретацијата на механизмите за нас­танување на јазичните нарушувања про­из­легле две релативно независни прет­по­став­ки: нелингвистичко и лингвистичко гле­диште.

Нелингвистичката хипотеза го истакнува зна­чењето на нелингвистичките фактори, како што се оштетувањата за про­це­си­рање, помнење, како и индивидуалната ком­­пе­н­заторна стратегија во јазичната про­дукција.

Првото нелингвистичко објаснување на агра­­матизмот го дал Pick. Тој ја изнел хипо­те­­зата дека настануваат со испуштање на нис­ко информативните лексички единици во агра­­матичниот говор како резултат на оби­дите на пациентот да го избегне напорот во го­ворната продукција. Оваа претпоставка е од интуитивен карактер и го имплицира ста­вот дека, аграматизмот претставува компен­за­­торска стратегија кај болниот во заобико­лу­­вањето на тешкотиите, како што се теш­ки­от, напорниот, колеблив и апраксичен говор.

Лингвистичката хипотеза на агра­ма­тиз­мот ја дефи­нирал Jacobsen, кој пак прв ја дал линг­ви­стичката дескрипција на афа­зич­ните нару­шу­вања. Тој го употребил терми­нот парадиг­матски за да ги означи селек­циите на вербал­ните симболи, и синтаг­мат­ски со кои пак се означува процесот на секвен­цијално комби­нирање на лингви­стич­ките елементи за изразување на грама­тич­ки­те релации. При­менувајќи ја оваа линг­ви­стич­ка дихо­то­мија, Jacobsen проблемот за про­наоѓање збо­рови го сметал за нару­шу­вање на сими­ла­ри­тетот, заради тоа што па­ра­­дигматскиот аспект на јазикот опфаќа селе­к­ција на збо­рови со бројни лексички мож­­ности кои имаат слично значење (8, 12).

 

The fourth form is the chronic Broca’s aphasia that usually derives from the global aphasia.

The lesion usually appears in the dorsolateral frontal area, operculum, the anterolateral part of the parietal cortex, the lateral striatum and the periventricular white matter. The clinical picture manifests with dysarthria, impressive slowdown, hesitation in speech, agrammatism and lexical disorder.

This recovery of the speech and language process is a long process and very often remains permanent deficits on some language functions (10, 11).

Trying to explain the mechanism for the occurrence and origin of the symptoms which form the essence of the clinical picture of Broca’s aphasia, aphasialogists often relied on the results from agrammatism research, which is one of the central signs in this kind of aphasiac syndrome.

The interpretation of the mechanism about the occurrence on the language disorders resulted with two relatively independent assumptions: nonlinguistic and linguistic view.

The nonlinguistic hypothesis highlights the meaning of the nonlinguistic factors, such as damage processing, memory and individual compensatory strategy in language production.

The first nonlinguistic explanation about agrammatism was given by Pick. He presented the hypothesis which explains that discharge of low informative lexical units in the agrammatical speech occurs as a result of the patient attempts to avoid the effort in the speech production. This assumption is from an intuitive nature and implies the position that, agrammatism represents a compensatory strategy at the patient detour the difficulties, such as the difficult, arduous, hesitant and impractical speech.

The linguistic hypothesis of agrammatism was defined by Jacobsen, who was the first to present the linguistic description about aphasiac disorders. He used the term paradigmatic to mark selections of the verbal symbols and syntagmatic to mark the process of sequentially combining the linguistic elements to express the grammatical relations. Using this linguistic dichotomy about the problem finding words, Jacobsen thought that as a disorder of the similarity, the paradigmatic aspect of the language includes word selection with multiple lexical possibilities which have strong meaning (8, 12).

 

 

 

Проценка на јазичните способности кај Брокина афазија

 

Evaluation of the language abilities at Broca’s aphasia

 

 

 

Евалуацијата на комуникативните спосо­б­нос­ти и утврдувањето на квалитетот и сте­пе­нот на изразеност на нарушувањето е зас­но­вано врз клиничката слика при опсер­ва­ци­јата и тестирањето. Клиничката опсервација се спро­ведува во акутната фаза на болеста со цел што побрзо да започне третманот на реха­би­литација. Тестирањето се спроведува со по­мош на стандардните батерија тестови за афа­зијата и тестови за проценка на спе­ци­фич­ните јазични способности. Од стан­дард­ни­те ба­терија тестови, најмногу се користат Бостонскиот тест и Западната бате­рија.

Со примена на Бостонскиот тест се до­би­ва профилот на говорните карактеристики кој е типичен за поголемиот дел на болни со Бро­ки­на афазија.

Пациентите со најтежок облик на Брокина афа­­зија имаат потполно отсуство на инто­национите контури т.е. мелодиските линии на ре­ченицата и се во состојба да про­ду­ци­раат само одредени зборови.

Друга стандардизирана батерија, која што е ди­зај­нирана за класификација на пацие­н­тите, е западната батерија на тестови за афа­зи­ја. При примена на оваа батерија, пациен­тите со Брокина афазија и други обли­ци на не­флуент­на афазија добиваат оцен­­ка за флуент­ност од 0-4.

Наспроти нив оценката на флуентност по­меѓу 5-10 означува пациент со флуентна афа­зија. Пер­формансите на задачите за раз­би­рање кај па­циентите со Брокина афазија се дви­жат од 4-10, што укажува на релативна зачу­­ваност на аудитивното разбирање (13, 14).

 

The evaluation of the communicative abilities and determination of the quality and degree of expressiveness with the disorder is based on the clinical picture during the observatory and testing. The clinical observatory is effectuated in the acute phase of the illness in order to begin with the rehabilitation treatment as soon as possible The testing is effectuated by using the standard test batteries for aphasia and tests for evaluation of the specific language abilities. From the standard battery tests the most commonly used is the Boston test and The West battery.

By using the Boston test the profile of the speech characteristics which is typical for most of the patients with Broca’s aphasia can be established.

The patients with most severe form of the Broca’s apha­sia have complete absence of intonation contours (the melody of pronouncing the senten­ce) and are able to produce only certain words.

Other standard battery that is designed for classification of the patients is the west battery test for aphasia.

With the use of this battery, the patients with Broca’s aphasia and other forms of influent apha­sia receive assessment for fluency from 0 to 4.

Contrary to this, the assessment for fluency between 5 and10 denotes a patient with fluent aphasia. The performances of the tasks about understanding at patients with Broca’s aphasia are from 4 to 10, which indicate relative preservation of the auditory understanding (13, 14).

 

 

 

Материјали и методи

 

Materials and methods

 

 

 

Цел на ова истражување е да се испитаат и утврдат мислењата на лицата со Брокина афа­зија, членовите на семејствата и меди­цин­­скиот персонал околу примената на раниот ре­ха­би­ли­та­циски третман со говорна тера­пија и про­цен­ка­та на комуникациските јази­чни способности кај лицата болни со Бро­кина афазија, уште во акут­ната фаза на болеста, со цел што порано от­поч­нување со ло­го­педскиот третман.

Во истражувањето се вклучени две групи на ис­пи­таници во кои се опфатени 39 члена во пр­ва­та група и 36 члена во втората група на ис­пи­тан­ици. Групите не се изедначени по воз­раст и пол и се избрани по пат на при­годен и случаен при­мерок.

·       Првата група се состои од лица со Бро­ки­на афа­зија, и ја сочинуваат 39 члена, од кои 15 се женски, додека 24 се машки ли­ца. Тие се на возраст од 38 до 82 години. Ис­пи­та­ни­ци­те се избрани по соод­ветен примерок.

·       Втората група се состои од чле­нови на се­меј­ствата на лицата со Брокина афа­зи­ја, 20 ис­питаници, а испи­тувањето е из­ве­дено во до­машни услови, и група на ме­дицински пер­­сонал, 16 испитаници од ме­ди­цин­ските ин­ституции каде што па­ци­ен­тите со Бро­ки­на афазија се хос­пи­та­ли­зирани. Ис­пи­та­ни­ци­те се избрани по слу­чаен примерок.

Истражувањето беше изведено во Скопје, во до­­машни услови, во медицинските инсти­ту­ции каде што пациентите се хоспи­та­ли­зи­ра­ни и во ге­ријатриските центри каде што се згри­­жени: ЈЗО Завод за физикална и меди­ци­н­ска ре­ха­би­ли­та­ција – Скопје; ПЗО Меди­цинска ре­ха­би­ли­та­ција Катлановска ба­ња – Скопје; ЈЗО Нев­ролошка кли­ни­ка– Скопје; ПЗО гери­јат­рис­ки центар Мери Терзиева– Скопје; ПЗО цен­тар за згри­жување на стари лица Света На­деж– Скопје.

Истражувањето е спроведено во периодот од ме­­сец јуни до месец август 2010 година.

Методи: каузален метод, метод на дескри­п­тив­на анализа, метод на компаративна ана­ли­за.

Техники: анкетирање, набљудување, ана­ли­за на медицинска документација.

Инструменти: анкетен лист за испи­та­ни­ци­те со Брокина афазија, специјално под­гот­вен за по­требите на истражувањето со кој се дој­де до по­датоци релевантни за потв­р­ду­ва­ње на пос­та­ве­ни­те хипотези, составен од 28 ан­ке­тни пра­ша­ња од затворен тип со селе­кција и анкетен лист за членовите на семеј­ствата на ис­пи­та­ни­ци­те кои се во дома­шни услови или за ме­ди­цин­скиот персонал од ме­ди­цин­ски­те ин­сти­ту­ции каде што пацие­нтите се хос­питализирани, сос­тавен од 14 анкетни пра­шања од затворен тип со селек­ција.

Пода­тоците кои што се добиени од истра­жу­ва­­ње­то се групирани, табелирани, обра­бо­те­ни и гра­фички прикажани со употреба на про­­гра­ма­та Microsoft Office Excel 2003. Со дес­крип­тив­на­та статистика е претставена струк­­турата, а раз­ликите во податоците по­меѓу едната и дру­га­та категорија на испи­та­ни­ци се анализира со χ2 тест со ниво на зна­чај­ност од р<0.05.

 

The main purpose of this research is: to examine and to fortify the opinions of the persons with Broca’s aphasia, their family members and the medical staff regarding the use of the early rehabilitation treatment with speech therapy and the evaluation of the communicative language abilities of persons suffering from Broca’s aphasia that are still in the acute phase of the illness, in order to start the speech treatment as soon as possible.

The research included two groups of examinees of which 39 members belonged to the first group and 36 members to the second. The groups are not matched by age or gender and they are selected by random and convenience sampling.

·                 The first group is consisted of people with Broca’s aphasia, and is composed of 39 members of which 15 are female and 24 male. They are aged from 38 to 82 years. The examinees are selected by convenience sampling.

·                 The second group is composed of 20 family members of the persons with Broca’s aphasia examined in home conditions and 16 examinees belonging to the medical staff from the medical institutions where these patients are hospitalized. The examinees are selected by random sampling.

The research was carried out in Skopje. The data gathering was performed in home conditions, medical institutions where the patients are hospitalized and geriatric centre where they are nurtured; PHC Institute of physical and medical rehabilitation” – Skopje; PHC Medical rehabilitation Katlanovo spa” – Skopje; PHC Neurological clinic” – Skopje; PHC geriatric centre Meri Terzieva” – Skopje; PHC centre for care of elderly Sveta Nadezh” – Skopje.

The research was conducted between June and August 2010.

Methods: Causal method, Method of descriptive analysis Method of comparative analysis.

Techniques: Polling, Observation, Analysis of the medical documentation.

Instruments: A questionnaire sheet for the examinees with Broca’s aphasia specially prepared for the research was used to collect the data relevant for confirmation of the hypothesis. The questionnaire was composed of 28 questions from closed type with selection. Another questionnaire sheet was used for the family members of the examinees which are situated in home conditions and the medical staff from the medical institutions where the patients are hospitalized. This poll was composed of 14 questions from closed type with selection.

The data obtained from the research are grouped, tabulated, processed and graphically shown by the use of the Microsoft Office Excel 2003 program. By use of descriptive statistics, the structure and the differences in the data between the first and the second category of examinees analyzed with the  χ² test with level of significance of  p<0.05 are represented.

 

 

 

Резултати и дискусија

 

Results and discussion

 

 

 

Во истражувањето беа опфатени вкупно 75 ис­питаници кои беа поделени во две групи.

Првата група на испитаници ја сочинуваа 39 лица со Брокина афазија на возраст од 38 до 82 години, од кои што 15 лица, односно (38%) се од женски пол, а 24 лица, односно (62%) од машки пол, а втората група на ис­пи­таници ја сочинуваа вкупно 36 анке­ти­ра­ни лица, од кои 20 анкетирани лица беа чле­но­ви на семејствата на испитаниците, а 16 од ан­кетираните лица се медицински пер­со­нал во институциите каде што испи­та­ни­ците беа хос­питализирани или згрижени.

Од слика 1 може да се види анализата на воз­­расната структура кај лицата со Брокина афа­зија како последица од цере­бро­ва­ску­ла­рен инсулт. Може да се забележи дека 3 ли­ца односно (8%) од испитаниците се на воз­раст од 38–49 години, 8 лица (21%) се на воз­раст од 50–59 години, 16 лица (41%) се на возраст од 60–69 години, а 12 лица однос­но (30%) се на возраст од 70–82 години. Зна­чај­на е возрасната категорија од 60 до 69 го­ди­­ни на испитаниците со 41% на заста­пе­ност, со која може да се заклучи дека оваа воз­­расна категорија е најзастапена во однос на другите возрасни категории со цере­бро­вас­ку­ларен инсулт, кој како последица имаат Бро­­кина афазија.

 

This research covers in total 75 examinees who were divided in two groups. The first group of examinees is composed of 39 persons with Broca’s aphasia age between 38 and 82, of which 15 persons (38%) are female and 24 (62%) male. The second group of examinees is composed of 36 interviewed persons, of which 20 were the examinees’ family members and 16 were medical staff in the institutions where examinees were living or being treated.

In picture 1 can be found the analysis of the age of persons with Broca’s aphasia as a consequence from the cerebrovascular insult. It can be noted that 3 persons (8%) from the examinees are between 38 and 49 years old, 8 persons (21%) between 50 and 59 years old, 16 persons (41%) between 60 and 69 years old and 12 persons (30%) between 70 or 82 years old. The age category between 60 and 69 years of the examinees with 41% representation is significant. With this high representation it can be concluded that this age category is highly represented compared to the other age categories with cerebrovascular insult and as a result suffer from Broca’s aphasia.

 

 

 

Слика 1. Застапеност на лицата според воз­рас­ни категории

 

Figure 1. Representation of the persons under age category

 

 

 

Во табела 1 можеме да погледнеме дека разбир­ли­воста на говорот кај лицата со Брокина афазија е делумно добра, што се гледа и од одговорите на двете анкетирани групи. Во првата група на испитаници добиени се след­ни­ве резултати, позитивни се 15% од резул­та­тите дека е добра разбирливоста, со де­лум­но има 51% од резултатите, а дека не е добра раз­бирливоста се 34% од резултатите. До­дека кај втората група на испитаници, беа до­биени следниве резултати: од вкупниот број на испитаници, 22% одговорија потврд­но со „добра е“, високи 56% од испи­та­ни­ци­те одговорија дека „делумно е добра“, а 22% испитаници одговорија негативно со „не е добра“. Преку постигнатите резултати мо­жеме да заклучиме дека не постои ста­ти­стички значајна разлика.

 

In table 1, it is shown that speech intelligibility of persons with Broca’s aphasia is partially good, which can be seen from the answers of the two surveyed groups. In the first group of examinees the following results are obtained: 15% showed positive results of good intelligibility of their speech, 51% have partially intelligible speech and 34% of the examinees had bad intelligibility. From the second group of examinees the following results were obtained: 22% of the examined participants responded positively using “good” as descriptive expression and 22% of the examinees responded negatively using “not good” as descriptive expression. Through the achieved results we can conclude that there are no statistically significant differences.

 

 

 

 

Табела 1. Разбирливоста на говорот

 

Table 1. Speech understanding

 

 

 

              Oдговори/

         Answers

Examinees /

Испитаници

Добра е/

Good

Делумно е добра/

Partially Good

Не е добра/

Bad

Вкупно/

Summary

df

X2

p

Лица со Брокина афазија /

Persons with Brocas aphasia

6 (15%)

20 (51%)

13 (34%)

39 (100%)

2

1.36

0.51

Членови на семејствата на испитаниците и

медицински персонал /

Family members of the examinees and group of

medical staff

8  (22%)

20 (56%)

8 (22%)

36  (100%)

Вкупно / Summary

14 (19%)

40 (53%)

21 (28%)

75 (100%)

 

 

На прашањето „Дали значењето на говорот го покажува со гест?” добиени се следниве резултати: од вкупниот број на лица со Брокина афазија, најголемиот број, односно 49%, одговориле потврдно, 31% одговориле дека делумно, само понекогаш го покажува говорот со гест, а 20% одговориле негативно или дека никогаш не го покажува со гест.

Можеме да утврдиме дека лицата со Брокина афазија, најчесто говорот го по­кажуваат со гест од 49% испитаници, со што може да се дојде до заклучок дека со ко­ристење на алтернативни облици ја подо­бру­ваат својата комуникација (сл. 2).

 

From the question “Is the meaning of the speech shown with gestures?” the following results were obtained: from the total persons with Broca’s aphasia, most of them (49%) responded positively, 31% responded that occasionally help their vocabulary expression with gestures and 20 % responded negatively, never show the speech with gesture.

We can determine that 49% of the examined persons with Broca’s aphasia, most often assist their speech with gesture, which can give the conclusion that their communication is improving by using the alternative form. (Figure 2)

 

 

 

 

 

 

Слика 2. Значењето на говорот го

пока­жува со гест

 

Figure 2. Meaning of the speech that

 is shown with gestures

 

 

 

Во табела 2 при споредување на одговорите од пра­шањето дали пациентите користат ал­тер­на­тив­ни облици за да ја подобрат ко­му­ни­ка­ци­ја­та на пример: мимика, гест, посочување со пог­лед, цртеж и друго, кај првата група на ис­пи­та­ници на ова прашање постигнати се след­ни­ве ре­зул­та­ти од одго­ворите, кај 34% од ис­пи­та­ниците ко­ристеле, во најголем процент 51% од­го­во­ри­ле со понекогаш користеле, а не ко­ристеле 15% од испи­таниците, а втората гру­па на испи­тани­ци ги дале следните од­го­во­ри: 22% одго­вориле „да, користи“, високи 56% од­гово­риле со „по­не­когаш“, а останатите 22% од­го­вориле „не, не ко­ристи“. Се дојде до соз­на­ние дека не постојат ста­тистички зна­чајни раз­лики (р>0.05) меѓу две­те групи на ис­пи­та­ни­ци.

 

Table 2 shows the comparison of answers of the first and second group of examinees to the question whether patients use alternative forms to improve the communication such as mimics, gestures, eye indication, drawing etc. The following results are collected from the first group examinees; 34% of respondents are using alternative forms, at highest 51% of respondents are occasionally using and 15% of the examinees are not using alternative forms. The second group of examinees gave the following answers: 22% of the examinees responded yes, 56% responded to use alternative forms occasionally and the rest, 22%, responded negatively. We concluded that there are no statistically significant differences (p>0.05) between the two groups of examinees.

 

 

 

Табела 2. Користење алтер­на­ти­вни облици за подобрување на комуникацијата

 

Table 2. Using alternative forms for improving the communication

 

 

 

Одговори / Answers

 

Examinees /

Испитаници

Да, користи/

Yes, use

Делумно/ Partially

Не, не користи/ 

No, not used

Вкупно/ Summary

df

X2

p

Лица со Брокина афазија /

Persons with Brocas aphasia

13  (34%)

20 (51%)

6 (15%)

39 (100%)

2

1.36

0.51

Членови на семејствата на испитаниците и медицински

персонал  /   

Family members of the

examinees and group

of edical staff

8  (22%)

20 (56%)

8 (22%)

36 (100%)

Вкупно / Summary

21 (28%)

40 (53%)

14 (19%)

75 (100%)

 

 

На слика 3 на прашањето „Дали ги разбира на­лозите?” испитаниците ги дадоа овие од­го­во­ри: во најголем процент од 67% од­го­во­ри­ја дека ги разбираат, делумно ги разбираат 26% од испитаниците, а не ги разбираат само 7% од испитаниците. Во однос на бро­јот на лицата со Брокина афазија кои беа ис­пи­ту­вани, се дојде до заклучок дека кај 67% од нив, немаат нарушување во разбирањето на налозите, што ни укажува дека ауди­тив­но­то разбирање е многу помалку оштетено от­колку експресивната функција на говорот.

 

In Figure 3 the answers to the question: “Does he understands the orders?” The examinees gave the following answers are illustrated: 67% of the respondents answered that they un­der­stand, 26% of the respondents partially under­stand and 7 % of the examinees do not under­stand the orders. In terms of the number of the per­sons with Broca’s aphasia who were ques­tio­ned, it can be concluded that 67% of them don’t have a disorder in understanding orders. This indicates that the auditory comprehension is much less damaged than the expressive functi­on of the speech.

 

Text Box: Ги разбираText Box: Делумно ги разбира Text Box: Не ги разбира

 

 

 

Слика 3. Ги разбира налозите

 

 

Figure 3. Understanding the instructions

Во табела 3 на прашањето Дали се при­сут­ни јазични проблеми кај пациентот?“, ис­пи­та­ни­ците ги дале следните одговори: во пр­ва­та група на испитаници се присутни кај 49%, делумно се присутни кај 36%, а не се при­сутни јазични проблеми само кај 15%, до­дека во втората група, испитаниците ги дале следните одговори: значителен број од нив, односно 78% одговорија дека се при­сут­ни, 11% сметаат дека делумно се при­сут­ни, а исто така од 11% од испитаниците од­го­­в­ориле дека не се присутни јазични про­бле­ми. Според добиениот резултат, заклу­чу­ва­ме дека постои статистички значајна раз­ли­ка помеѓу двете групи на испитаници во од­говорите.

 

Table 3 shows the answers given by the examinees to the question: “Are there present language problems in the patient?” Forty-nine percent of the first group examinees have language problems, 36% partially have problems and only 15% of the examinees do not have language problems. The second group of respondents gave these answers: significant number or 78% responded to have language problems, 11% think that they partially have problems and 11% of the examinees responded that they don’t have language problems.  From the obtained result we conclude that there is a statistically significant difference between the two groups of examinees in their answers.

Табела 3. Резултати од јазичните проблеми кај пациентот

 

Table 3. Results from the language problems with the patient

 

 

 

Одговори/Answers

 

 

 

Examinees /

Испитаници

Присутни се јазични проблеми /

There are language problems

Делумно се присутни /

Partly present

Не се присутни јазични проблеми /  

Not present language problems

Вкупно / Summary

df

X2

p

Лица со Брокина афазија /

Persons with Brocas phasia

19  (49%)

14 (36%)

6 (15%)

39 (100%)

2

7.57

0.02

Членови на семејствата на

испитаниците и

медицински персонал /

Family members of the  examinees and group of

medical staff

28  (78%)

4 (11%)

4 (11%)

36  (100%)

Вкупно / Summary

47  (63%)

18 (24%)

10 (13%)

75 (100%)

 

 

На слика 4 на прашањето: Дали постојат гра­­матички неправилности во говорот?, мо­же да се види дека испитаниците ги дале след­­ните одговори: 67% од нив одговориле со позитивен одговор, 22% дале одговор „по­не­ко­гаш“, а 11% испитаници одговориле со не­га­тивен одговор. Анализата на пра­ш­а­ње­то „Дали постојат граматички непра­вил­нос­ти во го­ворот на лицата со Брокина афа­зи­ја“ упа­ту­ва на заклучокот дека најго­ле­ми­от број ис­пи­та­ници, 67%, одговориле дека пос­тојат.

 

In Figure 4 the answers of the examinees to the following question are depicted: “Is there grammatical irregularities in the speech of persons with Broca’s aphasia?” Sixty-seven percent of them responded positively, 22% responded occasionally and 11% of the examinees responded negatively. Analyzing the answers to this question, it can be concluded that most of the examinees (67%) acknowledged the existence of grammatical irregularities.

 

 

 

 

 

 

 

Слика 4. Граматички неправилности во говорот

 

Figure 4. Grammatical irregularities in the speech

 

 

 

Во табелата 4 на прашањето „Дали па­циен­тот може говорно целосно да ги изрази свои­те потреби?“, од првата група испи­та­ници ги до­бивме следните резутати: потврдни се 31%, делумно 46%, а негативни резул­тати се 23%. Втората група на анкетирани лица ги дале следните одговори: 22% од нив од­го­во­ри­ле позитивно со „може“, високи 56% дале од­говор „делумно“, а 22% дале негативен од­говор со „не може“. Во однос на спо­соб­нос­та за це­лос­­но говорно изразување на свои­те потреби може да се заклучи и кај две­те групи на испи­таници дека делумно може да ги изразат своите потреби и тоа про­цен­туал­но за овој одговор дале 46% од првата ан­ке­ти­рана група на испитаници, и 56% од вто­рата анке­тирана група, каде што со спо­ре­дување на добиените резултати може да се за­бележи дека не постои статистички зна­чај­на разлика (р>0.05) меѓу одговорите.

 

Table 4 presents the answers to the question: “Can the patient fully express his needs with his vocal expression?” The first group of examinees gave these results; 31% of the examinees answered positively, 46% answered that patients partially can vocally express their needs and 23% of the examines gave negative results. The second group of the interviewed persons gave the following answers: 22% of them responded positively, high percent or 56% responded that the patient can partially express their needs and 22% gave negative answers. In terms of the ability for full speech expression of the patients’ needs, it can be concluded that both of the groups of examinees can first express their needs. The representation of this answer ranges from 46% among the primarily interviewed group and 56% among the second interviewed group. With comparison of the obtained results, we can see that there is no statistically significant difference (p>0.05) in the answers.

 

 

 

Табела 4. Резултати од тестот за говорно изразување на своитe потреби

 

Table 4. Results from the test for speech expression for their own needs

 

 

 

Одговори / Answers

 

Examinees /

Испитаници

Да, може/

Yes, may

Делумно може/

Partly may

Не, неможе/

No, can not

Вкупно/

Summary

df

X2

p

Лица со Брокина афазија /

Persons with Brocas aphasia

12  (31%)

18 (46%)

9 (23%)

39      (100%)

2

0.84

0.65

Членови на семејствата на

испитаниците и

медицински персонал  /

Famili members of the

examinees and group

of medical staff

8  (22%)

20 (56%)

8 (22%)

36  (100%)

Вкупно / Summary

20 (27%)

38 (51%)

17(22%)

75 (100%)

 

 

 

 

Заклучок

 

Conclusion

 

 

 

Согласно поставените цели на истра­жу­вањето и врз основа на анализата на резул­татите може да се утврди дека кај лицата со Брокина афазија аудитивното разбирање е по­малку оштетено од експресивната фун­к­ција на говорот, каде што кај висок процент од 67% испитаници со Брокина афазија, дој­дов­ме до сознание дека аудитивната раз­бир­ли­вост е честопати доволна за секојдневната кому­никација, така што во текот на вооби­чае­ната конверзација, не се ни забележува дефи­цитот во декодирањето, додека на след­ните прашања компаративно јасно се гледа дефицитот на експресивната функција на гово­рот. Кај првото прашање Дали кажува кратки реченици?”, добиени се следните пода­тоци: 46% од испитаниците одговорија пози­тивно, делумно одговорија 44% од испитаниците, а негативно одговориле само 10%. На следното прашање „Може ли да кажу­ваат кратки искази?”, испитаниците ги дадоа следниве одговори: „може“ одговорија 20%, „делумно може“ одговорија со 62%, а 18% одговорија „не може“, при подолги кон­стру­кции на исказот доаѓа до израз дефи­ци­тот на експресивниот говор. Со анализирање на прашањето, дали постојат граматички непра­вилности во говорот на лицата со Бро­кина афазија дојдовме до сознание дека нај­го­лем број од испитаниците од двете групи одговорија исто на ова прашање, дека пос­то­јат граматички неправилности и тоа анке­ти­ра­ните лица кои имаат Брокина афазија со 49%, додека испитаниците кои се членови на семејствата на лицата со Брокина афазија и медицинскиот персонал одговориле со 67%. Кога ќе се споредат одговорите на ова пра­шање можеме да дојдеме до заклучок дека не постои статистички значајна разлика (р>0.05) на добиените резултати со што ни се потврдува хипотезата за аграматизмот, иако не секогаш е присутен, претставува цен­трален симптом на Брокината афазија.

 

Accord to the aims of the research and based on the result analysis, it can be argued that in persons with Broca’s aphasia the auditory comprehension is less damaged than the expressive function of the speech. The auditory comprehension of 67% of the examinees with Broca’s aphasia is often enough for everyday communication and in normal conversation the deficit in decoding is not even noticeable. Contrary to this, in answers to the question: “Is he saying short sentences?”, the comparative deficit of the expressive function of the speech is clearly present. From the first question, the following data was collected: 46% of the examines responded positively, 44% of the examinees answered that the patients use partially short sentences and only 10% of the examinees responded negatively. To the question: “Can he tell short stories?”, the examinees gave the following answers: 20% responded that patients can say short stories, 62% of the examinees responded that they partially can and 18% responded that patient cannot tell short stories. In composition of longer stories, the deficit of expressive function is apparent. Analyzing the question whether grammatical irregularities exist in the speech of persons with Broca’s aphasia, it was found that the majority of examinees in both groups responded similarly to this question. Forty-nine percent answered that grammatical irregularities are present in people who have Broca’s aphasia, while up to 67% of the examined family members and medical staff responded that that grammatical irregularities are present in the patients suffering from Broca’s aphasia. When compared, from the separate answers to this question can be concluded that there is no significant statistical difference (p>0.05). This confirms the hypothesis that agrammatism, although not always present, is the central symptom of Broca’s aphasia.

 

 

 

Citation:Todorov I, Trajkovski V. Evaluation of the Language Communicational Skills of Persons With Broca’s Aphasia as a Concomitance from Cerebrovascular Insult. J Spec Educ Rehab 2011; 12(1-2):17-31. doi: 10.2478/v10215-011-0002-x

   

Article Level Metrics

 
   

Литература / References

 

 

 

 

 

1. Krstikj S. Neurologija. Beograd: Defektoloshki fakultet; 1990.

2.  Trajkovski EV. Medicinski osnovi na invalidnosta. Skopje: Filozofski fakultet, Institut za defektologija; 2008.

3.   American Heart Association, Aphasia - Stroke Risk Factors, About Stroke. [online Jul, 2009], [cited 2010 August 3rd] Available from: URL:http://www.americanheart.org/ presenter.jhtml?identifier=4485

4.   Demarin V. Mozhdani udar - vodich za bolesnike i njihove obitelji. Zagreb: Belupo; 2001.

5.   Engelter ST. Gostynski M. Papa S. Fruin M. Born C. Gutzwiler F. Lyrer PA. Epidemiology of aphasia attributable to first ischemic stroke. Basel: Stroke; 2006.

6.   Ugrinovski J. Praktichna nevrohirurgija. Skopje: Kultura, 1999.

 

7.   Vukovikj M. Afaziologija. Beograd: SO Publik, 2002.

8.   Vuletikj D. Afazija logopedsko lingvistichki pristup. Zagreb: Shkolska knjiga; 1996.

9. Vladisavljevikj S. Afazije i razvojne disfazije. Beograd: Nauchna knjiga; 1983.

10. Matikj M. Logopedija. Beograd: Zavod za izdanje udzhbenika SRS; 1968.

11. Gochkova T. Psiholingvistika. Skopje: Prosvetno delo; 2005.

12. Lurija A. Jezik i svest. Beograd: Zavod za udzhbenike i nastavna sredstva; 2000.

13. Small SL. The future of aphasia treatment. Chicago: Brain and Language; 2000.

14. Pierson JM. Giving Opportunities. University of Michigan Aphasia Program. [online, 2007], [cited 2010 July 1st] Availble from: URL: http://www.aphasia help. com/aphasia/Intensive_Therapy_Rese arch. html

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in