ДИЈАГНОСТИКА БАЗИРАНА ВРЗ ДОКАЗИ ПРИ НАРУШУВАЊА НА ГЛАСОТ: ТЕОРЕТСКИ ПРЕГЛЕД И МОДЕЛ

 

 

EVIDENCE-BASED ASSESSMENT OF VOICE DISORDERS: A THEORETICAL OVERVIEW AND MODEL

 

Добринка ГЕОРГИЕВА1

Ана СТЕФАНОВСКА2

 

 

Dobrinka GEORGIEVA,1

Ana STEFANOVSKA2

Југозападен универзитет (ЈЗУ),

Благоевград, Бугарија1,

Студент на магистерски студии, (ЈЗУ),

Благоевград, Бугарија2

 

South West University (SWU),

Blagoevgrad, Bulgaria1,

Master degree student, SWU,

Blagoevgrad, Bulgaria2

 


Вовед

 

Introduction

 

 

 

Бугарските ло­го­пе­ди сè уште не се запо­знаени со мо­мен­тал­на­та парадигма на Прак­ти­ката базирана врз до­ка­зи за ефективност (1, 2) кој што  е  многу по­пу­ларен концепт во земјите на Европската Уни­ја, САД, Австра­лија, Канада и др., и се раз­гледува како фунда­ментален во ло­го­пед­ска­та практика (3 – 6). Контроверзен и тежок е проблемот во однос на нејзиното проценување и покрај тоа што ди­јагностиката и терапијата на нару­шу­­ва­ња­та на гласот се мошне напреднати во пос­лед­ни­те две децении (7, 8, 9). Некои од во­деч­ки­те професионалци во областа на гла­сот, ука­жу­ваат дека логопедот треба да биде запо­зна­ен со темите сврзани со вокалните меха­ники, патологијата на гласот и знаења за ме­наџ­мент на поведението, при клиничкиот про­цес на дијагностика и терапија (10).

 

Bulgarian speech therapists are still not familiar with the current paradigm of Evidence-Based Practice (EBP) (1, 2). EBP is a very popular concept in the European Union countries, USA, Australia, Canada, etc., and regarded as fundamental to the speech therapy practice (3 6). Appraising is a controversial and complicated issue, regardless of the advancement made in the sphere of voice disorders’ assessment and treatment over the last two decades (7, 8, 9). Some of the leading professionals in the voice area mentioned that speech therapists must be familiar with the topics related to vocal mechanics, voice physiology and behaviour management skills, during the clinical process of diagnosis and therapy (10).

 

 

 

 

Методологија

 

Methodology

 

 

 

Овој труд е теоретски преглед на специ­ја­ли­зи­раната литература за Дијагностиката бази­рана врз докази при нарушувањата на гласот (ДБДНГ), во странство и во Бугарија. Ком­па­­ративната анализа е основниот метод.

 

The present article is a theoretical overview of the specialized literature of EBP in voice disorders assessment in Bulgaria and abroad. The comparative analysis is the essential method in this work.

 

 

 

Теоретски преглед и дискусија

 

Theoretical overview and discussion

 

 

 

Нова парадигма се појави во полето на здрав­ствената грижа, нагласувајќи ја важ­носта на научниот доказ во донесу­вањето на клиничко решение при нарушу­вањата на гласот (11, 12).

 

This new EBP paradigm emerged in the field of health care in order to emphasize the importance of scientific evidence in guiding the clinical decision making processes in the case of voice disorders (11, 12).

 

Има докази дека програмата користи кли­нич­ки исходи, кои се фокусирани на зна­ча­ј­ни­те промени во комуникациските фун­к­ции, како мерење на самоосознаените функ­ции на слу­хот и рамнотежата и на функ­циите при на­рушувања на говорот, јази­кот, гла­сот и гол­тањето, прифаќање на пре­по­раки, функ­цио­нална промена во ста­тусот, и сати­­сфак­ци­ја на пациен­тот/клиентот/семе­ј­ството.

 

 

There is evidence that the program uses clinical outcomes that focus on meaningful changes in communication functions, such as measures of self-perceived hearing and balance functions and measures of function in speech, language, voice and swallowing disorders, acceptance of recommendations, functional change in status, and patient/client/family satisfaction.

Се придава големо значење на оце­ну­ва­­­ње на ре­з­ултатите од тера­пи­јата од страна на па­циен­тот/клиентот. Тие не се ограничени на иден­ти­фика­ци­­­јата, но може да ја вклу­чу­ва­ат (13, 14).

 

 

Patient/client evaluation of the outcomes are emphasized. These may include identification, but are not limited to it.”(13,14).

Дефиницијата за нарушувања на гласот вклу­чу­ва: секое отклонување на височината, сила­та, квалитетот или друг основен вокален атри­­бут, кое што консистентно ја попречува ко­му­­никацијата, привлекува несакано вни­ма­­ние, неблагопријатно го афектира говор­ни­­кот или слушателот, или гласот е несо­од­ве­тен за воз­раста, полот или можеби културата или сре­дината на индивидуата, може да биде од ор­ганска или функционална природа и може да е резултат на нару­шу­вања на лари­н­геал­на­та функција или резонансата (15).

 

Voice disorder’s definition includes any deviation in pitch, intensity, quality, or other basic vocal attribute which consistently inter­fe­res with the communication, attracts unwanted atten­tion, adversely affects the speaker or the listen­er, or is inappropriate to the age, sex, or perhaps the culture or class of the individual; it may be organic or functional by nature and it may be a result of laryngeal function or resonance disorders (15).

 

Некои од водечките американски автори, од перспектива на ДБДНГ тврдат дека ква­ли­те­тот на здравствената грижа треба да биде по­вр­зан со научен доказ за ефикасност и ефек­тив­ност (14). Други истражувачи опишуваат основ­ни упатства за клиничка практика ба­зи­рана врз истражување, за диференцијација на стандарди, раководство и опција:

 

Some of the leading American authors, from an evidence-based point of view, argued that the quality of health care should be linked to the scientific evidence on its efficacy (14). Other researchers described the research-based clinical practice guidelines for differentiating of standards, guideline and option:

·      Стандард – препорака за менаџ­мент на па­циентот, која што одразува висок сте­пен на точност, базирана врз ниво 1 или 2 (види Табела 1).

·      Раководство – препорака за менаџмент на пациентот, која што одразува средна кли­ничка точност, обично базирана на ниво 2 или 3.

·      Опција – стратегија за менаџмент на па­циен­тот за која што доказот е неодреден или кога има противречив доказ или оп­ци­ја (16).

 

·    Standard a recommendation for patient management that reflects a high degree of certainty based on Level 1 or very strong Level 2 evidence (see bellow Table 1).

·Guideline a recommendation for patient management that reflects moderate clinical certainty, usually based on Level 2 or a strong consensus of Level 3 evidence.

·   Option a strategy for patient management for which the evidence is inconclusive or when there is some conflicting evidence or option (16).

Во полето на нарушувања на гласот (како дел од логопедијата), резултатот од терапијата е подобрување на гласовните карактеристики и квалитет, за возможна и ефективна комуникација (14). Базата на докази за нарушувања на гласот ја вклучува специјалната класификација за евиденција. На Табела 1 се покажани четирите нивоа на докази.

 

In the field of voice disorders (as a part of the speech-language pathology) the therapy outcome is the improvement of the voice characteristics and the quality of potential effective communication (14). The base of evidence for voice and other communication disorders includes the special grading for records. Table 1 is showing the four levels of evidences.

 

 

 

Табела 1. Класификација на доказите

 

Table 1. Grading system of the evidence

Ниво 1 / (Level 1)

Рандомизирани контролирани испитувања /

Randomized control trial evidence

Ниво 2 / (Level 2)

Нерандомизирани групни испитувања /

Non-randomized group studies

Ниво 3 / (Level 3)

Случај / Case study (non experimental design)

Ниво 4 / (Level 4)

Мислење на специјалистот / Expert opinion

 

 

Пред започнување на процесот на дијагнос­ти­ка, логопедот треба да ги согледа целите на терапијата во случај на нарушувања на гла­сот:

 

 

Before starting the assessment process, the SLP  must  realize the treatment aims in the case of voice disorders, which are as follows:

1.    Услугата треба да им биде достап­на на клиен­­тите во различни инсти­туции (кли­нич­­ки, социјални, обра­зовни).

2.    Услугата треба да им овозможи на клиен­тите да се справуваат со своите гла­совни сла­бости ефек­тивно и да ко­му­ни­цираат пос­ло­бодно.

3.      Да обезбеди сеопфатна и ефек­тивна ус­лу­га за деца и возрасни со нарушувања на гла­сот.

 

1.    The service should be accessible to clients in a variety of settings.

2.    The service should enable clients to manage their voice impairments effectively and communicate more freely.

3.    To provide a comprehensive and effective service to pre-school, adolescents and adults with voice disorders.

 

 

 


Табела 2. ICF кодови, релевантни за нару­шу­вањата на гласот  (17)

 

Table 2. describes the ICF specific Codes Relevant to the Voice Disorders (17)

(ICF кодови на компонентите и опис на специфичните кодови)

 

(ICF Component Codes and Description of the specific codes)

Телесни структури /

(Body Structures)

s110 Структура на мозокот / Structure of the brain

s1106 Структура на кранијалните нерви / Structure of the cranial nerves

s340 Структура на ларинксот / Structure of the larynx

s3400 Гласни жици / Vocal folds

Телесни функции /

(Body Functions)

b126 Функции на темпераментот и личноста / Temperament and personality functions

b152 Емоционални функции / Emotional functions

b310 Функции на гласот / Voice functions

b3100 Продукција на глас / Production of voice

b3101 Квалитет на гласот / Quality of the voice

Активности и

учество во нив /

(Activities and

Participation)

d330 Говорење / Speaking

d350 Разговор / Conversation

d360 Употреба на комуникациски средства и техники / Using communication devices and techniques

d3600 Употреба на телекомуникациски средства / Using telecommunication devices

d845 Добивање, задржување и прекратување на работа / Acquiring, keeping, and termination of a job

d850 Профитабилно вработување / Remunerative employment

d920 Рекреација и одмор / Recreation and leisure

d9204 Хоби / Hobbies

d9205 Социјализирање / Socializing

Фактори на

животната средина /

(Environmental

Factors)

e125 Продукти и технологија за комуникација / Products and technology for communication

e225 Клима / Climate

e2250 Температура / Temperature

e2251 Влажност на воздухот / Humidity

e250 Звук / Sound

e2500 Интензитет на звукот / Sound intensity

e2501 Квалитет на звукот / Sound quality

e260 Квалитет на воздухот / Air quality

e310-e399 Поддршка и односи / Support and relationships

e410-e499 Ставови / Attitudes

e515 Архитектура и конструкциски услуги, системи и полиси /

Architecture and construction services, systems and policies

e580 Здравствени услуги, системи и полиси / Health services, systems and policies

 

Концептуалната рамка на резултатите на па­циен­тите во процесот на дијагностика и те­ра­­пија на гласот е базирана врз Меѓу­народ­­на­та класификација на функционирањето, по­преченоста и здравјето на Светската здрав­ствена организација (ICF). Таа беше адап­тирана за да ги опише последиците од на­ру­шувањата на гласот (17). Прво, ги опи­шу­ва нарушувањата на гласот под четирите клу­ч­ни компоненти според ICF: телесни фун­кции, телесни структури, активности и уче­ство во нив, и фактори на животната сре­дина и лични фактори. Потоа се опишани ин­с­тру­ментите за дијагностика и терапија на на­ру­шувања на гласот, со употреба на кон­це­п­­тот на ICF (18, 19).

ICF предлага одличен концепт за проши­ру­вање на дијагностиката на нарушувањата на гла­сот од едностран до похолистичен при­стап, преку сите четири, горенаведени ком­по­­ненти од ICF. Штом веќе еднаш конце­п­тот на резултатите на гласот е опишан преку сред­ствата на дефинициите и ICF моделот, лого­педот може да ги селектира соодветните мерки (в. Прилог 1).

 

The conceptual framework of the patient outcomes in the assessment and treatment process of his/her voice is based on the World Health Organization’s International Classifi­cation of Functioning, Disability and Health (ICF). It was adapted to describe the cones­quences of voice disorders (17). First, it describes voice disorders under the four key components of the ICF: Body Functions, Body Structures, Activities and Participation, and Contextual (Environmental and Personal) Factors. It then describes the assessment and treatment tools for voice disorders using the ICF framework (18, 19).

The ICF provides an excellent framework for extending voice assessment from narrowed to more holistic approach, by taking all four ICF components mentioned above. Once the concept of voice outcomes is described by using definitions and the ICF model, the speech therapist can select the appropriate measures (see attachment 1).

Дијагностиката и собирањето на инфор­ма­ции треба да вклучуваат:

 

Assessment and info gathering must include:

1.       Способностите за комуникација треба да би­­дат оценувани според различни контексти.

2.    Историја на случајот.

3.    Инструментална евалуација.

 

1.    Communication abilities that need to be assessed across a range of contexts;

2.    Case history;

3.    Instrumental evaluation.

На Табела 3 се опишани инструментите до­с­та­пни за дијагностика, главно на телесните функции (2) и (3) активностите и учеството во нив.

 

Table 3 describes the tools available for assessing primarily the body function (2) and (3) activities and participation.



 

 

 

Табела 3. Компоненти кои даваат сеоп­фа­тен пре­глед на нарушувањата на гласот и во­­­дење на документација на резултатите од тера­пијата.

 

 

Table 3. Components providing comprehensive view of voice disorders and guiding the do­cu­mentation of the treatment outcomes.

Компоненти за мерење

(Components for measurement)

Препорачан инструмент за ефективност

(Recommended effectiveness instrument)

Евалуација на функцијата на

телото и дијагностика

на нарушувањето на гласот /

Body Function Evaluation and assessment of the voice disorder

Протоколи за глас, според Boone / Boones voice protocols (22; 23)

Протоколи за глас, според Pindzola / Pindzola, (1987) voice protocols (24)

GRBAS скала, според Hirano / Hirano’s GRBAS scale (25)

CAPE-V (Консензус аудитивно- перцептуална евалуација на гласот, види www.asha.org) / CAPE-V  (Consensus Auditory-Perceptual Evaluation of the Voice, see www.asha.org )

Акустично мерење на

функцијата на телото со

CSL (MDVP, Visi-Pitch II) /

 Body Function Acoustic

measurement by CSL

(MDVP, Visi-Pitch II)

Протокол на поддржана фонацијаФундаментална честота (Hz) /

Vowel supported protocol - Fundamental frequency (Hz)

1.      Удобна височинаJitter (%, msec) / Comfort pitch – Jitter (%, msec)

2.      Висока височинаshimmer (db) / High pitch – shimmer (db)

3.      Ниска височинасооднос на хармонија-шум / Low pitch – harmony-to-noise ratio

4.      Мек кон силен гласнајниска сила (db); највисока сила (db) /

5.      Soft to loud voice – lowest intensity (db); highest intensity (db)

6.      Читање на текстфундаментална честота при говорење; вообичаена сила (db) /

7.      Recitel of passage –fundamental frequency during speaking; habitual intensity (db)

Разговорфундаментална честота при говорење /

Conversation –fundamental frequency during speaking

Активности и учество /

(Activities and participation)

Скала за Квалитет на комуникативниот живот, по ASHA /

ASHA Quality of Communicative Life Scale (27)

 

 

Индекс за нарушување на гласот- (Voice Handicap Index-VHI) /

Voice Handicap Index (VHI) (28)

 

 

Квалитет на животот, сврзан со гласот  (Voice Related Quality of Life  V-RQOL)  /

Voice Related Quality of Life  (V-RQOL) (29)

 

Преглед на добиените резултати за гласот / Voice Outcome Overview (30)

 

Применувањето на дијагностиката на нару­шу­вања на гласот од ICF, е од суштинско зна­чење за да се постигне крајната цел за подо­брување на квалитетот на живеење на инду­видуата − тоа е една од првите цели на лого­педијата како здравствена професија.

 

The ICF voice disorders’ assessment application is essential to achieve the ultimate goal of enhancing the quality of life of individuals. This goal is among the major targets of the speech therapy as a health profession.

 

 

 

Заклучок

 

Conclusion

 

 

 

Дијагностиката базирана врз докази при на­ру­­­шувања на гласот, треба да биде ши­роко усвое­на како база за дијагностика на нару­­шу­вањата на гласот. Погоре опишаните про­це­дури треба да бидат развиени и дис­три­­буира­ни, што ќе им овозможи на сту­ден­тите и логопедите критички да ги оценуваат изве­штаи­те од терапијата. Намената на ДБДНГ е да биде точно такво средство: во согла­сност ги на­дополнува пос­то­ечките пре­по­раки во ме­ди­цината базирана врз до­кази и во по­ши­ро­ка­та наука на ева­лу­а­ција на резул­татите од те­рапијата (3). Бугар­ското здру­жение на ло­го­педи, треба да ги ела­бо­рира стандардите за применување на Прак­тиката базирана врз до­кази при дијаг­но­стика и терапија на на­ру­шу­вањата на гласот. Стан­дар­дите треба да бидат прифатени од универ­­­­зитетските ор­га­ни и да бидат вклу­чени како одделна дис­ци­пли­на во научната про­грама на студентите по логопедија. Буга­рија треба да го подобри ква­литетот на про­гра­мата и да гаран­тира усо­вршување на про­фе­сионалното обра­зо­ва­ние и обучување (26). Од август 2010 EBP беше вклучена како нов стан­дард за по­четна обука на студентите по Лого­педија (20).

 

The evidence-based practice must be widely adopted as a basis for voice disorder assessment. The procedures described above must be developed and distributed in the way that they will allow students and speech therapists to critically appraise treatment research reports. The EBP is intended to be such an instrument: it is consistent with and complements existing recommendations in evidence-based medicine and in the broader science of treatment outcome evaluation (3). The Bulgarian Society of Speech Therapists must develop standards for applying EBP with respect to the assessment and therapy of voice disorders. These standards have to be accepted by the universities and included into the academic curricula of speech therapy as a separate course. Bulgaria needs to improve the quality of the academic programs and guarantee the excellence of students’ education and training (26). Since August 2010, the EBP has been included as a new standard for initial student training in speech therapy (20).

 

 

 

Прилог 1. Пример на компјутерски форма­ти­ран документ за собирање на податоци (21).

 

Attachment  1. Example of the data collection sheet as formatted on computer (21).

Евалуација на пациентот

Упатство и информации за контакт

Демографски податоци:

Презиме:

Име:

Пол:

Образование:

Професија:

Воннаставни активности:

Главни поплаки:

Зборови на пациентот

Времетраење

Почеток

Одвивање

Сврзани со други заболувања или симптоми

Медицинска историја:

Тежина

Операции

Медикаменти

Тутун

Кофеинови напитоци

Алкохол

Диета

Алергии

Кожни, мускулни, коскени, респираторни или дигестивни абнормалности

Физичко испитување:

Анатомска симетрија

Лабијална ДДК

Мобилност на јазикот

Веларна структура и функција

Ларингеална палпација

Време за голтање и координација

Инструментална дијагностика со CSL

Сооднос на зборови за минута

Диадохокинетичка задача

Сооднос С/З

Максимално време на фонација

Скала на квалитет на гласот (тежина= Х)

Генерално - 1, 2, 3, 4, 5

Грубост - 1, 2, 3, 4, 5

Недостаток на воздух (задушливост) - 1, 2, 3, 4, 5

Загуба на сила - 1, 2, 3, 4, 5

Напнатост - 1, 2, 3, 4, 5

 

 

Patient evaluation

Instructions and contact information

Demographics:

Last name:

First name:

Gender:

Education:

Occupation:

Extracurricular activities:

Chief complaint:

Patient’s words

Length

Onset

Course

Associations to other diseases or symptoms

Medical history:

Weight

Surgeries

Medical history

Medications

Tobacco

Caffeinated beverages

Alcohol

Diet

Allergies

Skin, muscle, bone, respiratory or digestive abnormalities

Physical examination:

Anatomical symmetry

Labial DDK

Lingual flexibility and sap

Velar structure and function

Laryngeal palpation

Swallow timing and coordination

Instrumental assessment

Word per minute rate

Diadocho-kinetic task

S/Z ratio

Maximum phonation time

Vocal quality scale (severity=X)

General – 1, 2, 3, 4, 5

Roughness - 1, 2, 3, 4, 5

Breathiness - 1, 2, 3, 4, 5

Power loss - 1, 2, 3, 4, 5

Strain - 1, 2, 3, 4, 5

Овој труд беше напишан во рамките на проек­тот на Националниот научен фонд „Ди­јаг­нос­ти­ка базирана врз докази при нару­шувања на теч­носта на говорот и нару­шувања на гласот (2009-2012)“. Рако­во­дител на проектот: Проф. Доб­ринка Георгиева.

 

 

 

This article was written in the frame of the National Science Fund project “Evidence-based practice in fluency and voice disorders” (2009-2012). Head of the project: Prof. Dobrinka Georgieva.

Citation:Georgieva D, Stefanovska A. Evidence-Based Assessment of Voice Disorders: a Theoretical Overview and Model. J Spec Educ Rehab 2011; 12(1-2):32-39. doi: 10.2478/v10215-011-0003-9

   

Article Level Metrics

 
   

Литература

 

References:

  1. Georgieva D. Evidence-Based Practice in Stuttering in Bulgaria: First Steps. Bulgarian Journal of Communication Disorders. 2006; vol. 1, N. 1: 55-65.
  2. Georgieva D. Evidence-Based Practice in Fluency and Voice Disorders – the Bulgarian Experience. Polish Journal of Logopedia (in press). 2010.
  3. Sacket DL, Rosenberg WMC, Muir-Gray JA, Haynes RB & Richardson WS Evidence-based Medicine: What It Is and What It Isn’t. British Medical Journal. 1996; 312: 71-72.
  4. Kent RD. Evidence-based Practice in Communication Disorders: Progress not Reflection. LSHSS. 2006, vol. 37, 368-270.
  5. Ramig LO, Verdolini K. Treatment efficacy: voice disorders. J Speech Lang Hear Res. 1998: 41: S101–S116.
  6. Johnson AF, Jacobson BH. Medical Speech-Language Pathology. A Practitioner’s guide. Second edition. Thieme. 2007.
  7. Case JL. Clinical management of voice disorders. Fourth edition. Austin, Texas: Pro-ed. 2002.
  8. Aronson AE, Bless DM Clinical voice disorders. Thieme. 2009.
  9. Sapienza Ch, Ruddy BH. Voice disorders. San Diego: Plural Publ.2009.
  10. Murry T, Rosen CA The role of the speech-language pathologist in the treatment of voice disorders. In: Rubin, J. S., R. T. Sataloff, G. S. Korovin–Diagnosis and treatment of voice disorders. Third edition. San Diego: Plural Publishing. 2006; 575-584.
  11. Dollaghan CE. The handbook for evidence-based practice in communication disorders. Baltimore: Paul and Brookes Publishing’s Co. 2007.
  12. Roddam H, Skeat J. Embedding evidence-based practice in speech language therapy. J. Wiley & Sons. 2010.
  13. American Speech-Language-Hearing Association. Task force on clinical outcomes and cost effectiveness. Report update. Rockville, MD: ASHA. 1995.
  14. Frattali CM, Golper LA. Evidence-based practice and outcome oriented approaches in speech- language pathology. In: Johnson & Jacobson. Medical Speech-Language Pathology. A Practitioner’s guide. Second edition. Thieme. 2007; 223-235.
  15. Nicolosi L, Harryman E, Kresheck J. Terminology of Communication Disorders. Fifth edition. 2004. Baltimore: LWW: 334-335.
  16. Miller RG, Rosenberg JA, Gelinas DF, et al. Practice parameter: The care of the patient with amyotrophic lateral sclerosis (An evidence-based review). Neurology. 1999; 52, 1311-1325.
 
  1. Ma ME P, Yiu EM, Verdolini AK. Application of the ICF in Voice Disorders. Seminars in Speech and Language. 2007; vol. 28 (4), 343-350.
  2. World Health Organization. International Classification of Functioning, Disability and Health (ICF). 2001. Geneva: WHO.
  3. World Health Organization. International Classification of Functioning and Disability. ICIDH-2, Beta-2 draft, Short version. 1999. Geneva: WHO.
  4. Cheng L- RI. Revised IALP Education Guidelines (September 1, 2009): IALP Guidelines for Initial Education in Speech Language Pathology. Folia Phoniatrica et Logopaedica. 2010; 62 (5): 210-217.
  5. Charpied GL. Treating the Disordered Professional Voice as a Repetitive Strain Injury. 2009; ASHA convention presentation, 1-36.
  6. Boone DR. The Boone Voice Program for Children. Voice evaluation forms. Second edition.1993. Austin Texas: Pro-ed.
  7. Boone DR & McFarlane SC. The Voice and Voice Therapy. Fifth edition. 1994. Englewood Cliffs, New Jersy: Prentice-Hall.
  8. Pindzola RH. A Voice Assessment Protocol For Children and Adults. Manual. 1987. Texas: Austin - Pro-ed
  9. Hirano M. Structure of the vocal fold in normal and diseased states: Anatomical and physical studies. In: Proceedings of the Conference on the Assessment of Vocal Pathology. 1981; (ASHA Reports, Number 11), Rockville, MD, p.11.
  10. Georgieva D. Education of Logopedists or Speech-Language Pathologists in Bulgaria, Greece, Macedonia, Poland and Russia. Folia Phoniatrica et Logopaedica. 2010; 62 (5): 217-223.
  11. Jonson AF, Jacobson BH. Medical speech language pathology: a practicioner’s guide. Second edition. 2007. New York. Thieme. p. 231
  12. Jacobson BN, Johnson A, Grywalskski C, Silbergleit A, Jacobson G, Benninger MS, Newman CW. The voice handicap index (VHI): Development and validation. American Journal of Speech, Language and Hearing Research. 1997; 6: 66-70.
  13. Hogikyan N, Sethuraman G. Validation of an instrument to measure voice-related quality of life (V-RQOL). Journal of Voice. 1999; 13 (4): 557-569.
  14. Gliklich RE, Glovsky RM, Montgomery WW. Validation of a voice outcomes survey for unilateral vocal cord paralysis. Otolaryngol Head Neck Surg. 1999; 120: 153-158.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in