Математиката е начин за разбирање меѓу луѓето (1). Таа е форма на јазик, интернационален јазик, во кој комуницирањето се одвива по пат на симболи. За многу ученици совладувањето на јазикот во контекст на специфичните предмети е тежок процес. Учењето на математичкиот јазик не е возможно ако не се научат неговите зборови - математички термини. Едноставните, познати зборови кај учениците добиваат, повеќе или помалку неочекувани значења.
Многу ученици тешко го следат излагањето на математичките содржини. Причината за тоа е недоволно познавање на математички поими, симболи, правила, операции и алгоритми. За жал, поголемиот број на ученици и наставници не се свесни за важноста на усвојувањето на математичките термини, нивната секојдневна употреба, како и корелацијата со мајчиниот јазик, каде што можеме да ја бараме причината зошто математиката скоро секогаш била една од потполно неоправданите пречки за успех на ученикот.
Мајчиниот и математичкиот јазик на детето имаат важна улога во процесот на концептуализација на математичките идеи и во тек на примената на математичките знаења. Со цел, успешно да се разберат и да се решаваат математичките задачи, посебно вербалните, потребно е да се разбере математичкиот речник и математичката граматика и да се биде во состојба да се преведе симболиката и изразите од математичкиот на својот мајчин јазик и обратно (2). Постојат три компоненти на секој математички концепт, а тоа се: лингвистичка (математички речник, синтакса и правила на преведување на математичкиот јазик во мајчин јазик и обратно), концептуална (математичка идеја и ментална визија на поимот) и процедурална (постапката на пресметување која се применува во однос на концептот). Во почетната фаза на учење на математичките концепти, акцентот треба да биде на концептуалниот развој и речникот (3). Сепак, вообичаено е, во процесот на учење на математиката во училиште, најголем дел од времето да се посвети на процедуралната компонента, многу малку на разбирање на терминологијата, преведување на математичкиот јазик и слично, што често пати создава проблеми. Во решавањето на текстуалната проблемска задача клучна улога има преведувањето кое се одвива на следниот начин: 1) формирање на вистински „животни ситуации“ во мајчиниот јазик; 2) преведување на јазичките изрази на математички јазик (воочување и запишување на математичките равенки); 3) преведување на математичките резултати на мајчиниот јазик и создавање на одговор адекватен на зададената животна ситуација (4).
Поврзаноста на наставата по математика со говорот е исклучително важна карактеристика кога станува збор за наставата по математика во училиштата за глуви. Тој однос на поврзаноста на јазикот и математиката ја прави оваа настава специфична и поставува низа проблеми кои треба да се решаваат во тек на наставата, паралелно со предавањето на предметот (5).
Зависноста на усвојувањето на аритметичките знаења од нивото на развиеност на говорот има своја квалитативна и квантитативна страна. Невозможно е да се постигне усвојување на поимите за пресметување без владеење со говорот. Наставата по математика на специфичен начин помага во учењето и диференцирањето на цела низа на поими, со што се збогатува речникот на ученикот (6).
Проблемот на корелативниот однос на наставата по математика и говорот се движат во две насоки:
-
Не се придодава никакво значење, и имаме т.н. „неми часови по калкулации“ во текот на кои не се употребува говор или се употребува многу малку;
-
Се пренагласува јазичкиот момент, и имаме говорни калкулации во кои доминира изучување на јазикот, со желба да се објаснува секој збор и задача (7).
Ниту еден од овие начини не е правилен и не дава добри резултати. Во училиштата за глуви, покрај реализирањето на општите цели и задачи во наставата по математика, треба да се води сметка и за изведувањето на специфичните задачи, а тоа е создавање и развивање на говорот кај глувите деца преку наставата по математика, држејќи се до главниот принцип „учењето на јазикот е во с¢“ (8).
Меѓутоа, главното оружје за совладување на математиката е апстрактно мислење кое ќе се развие поуспешно, побрзо и подобро кај деца кои го владеат говорот (9). Зошто е тоа така? Ограничените можности на мимичко-гестовниот говор со кои глувите деца доаѓаат во училиште не им дозволуваат со помош на истиот да дојдат до формирање на апстрактни поими, што е една од основните образовни задачи на наставата по математика во училиштата за глуви. Глувите деца, заради своите оштетувања нема да бидат изложени на природна стимуалација, односно нема да ги слушаат звуците од нивната средина, што ќе се одрази и на развојот на нивниот говор. Формирањето на говорот, посебно на оралниот, кај глувите деца тече многу бавно. Невештото користење на неадекватни зборови во наставата по математика може да го попречи и забави процесот на учење, говорење и пресметување. Ова посебно се однесува за постарите одделенија кога поимите за ситуациите, а со самото тоа и задачите за пресметување се повеќе се комплицираат и кога глувите ученици треба да го усвојат математичкио речник на часовите за калкулации. Поединечни операции имаат и синонимни изрази што уште повеќе го отежнува совладувањето како на пр. +, повеќе, додај, погоре... Многу е важно кога проблемот искажан со зборови неможе да се реши ако учениците не го разбираат секој збор во него. Само по пат на зборови е можно јасно претставување на содржината на задачите (10).
Систематската работа на создавање на математичкиот речник и специфичните изрази врзани за учењето на пресметувањето мора да се изведуваат, започнувајќи од раѓањето, во текот на целото образование, бидејќи без владеење на одреден фонд на математички термини учениците не можат да ги усвојат големиот број на математички поими и да стекнат одредено знаење. Сепак, не треба да се изгуби чувството за мерка, и часот по математика да се претвори во час по мајчин јазик (11).
Говорниот материјал кој се употребува во наставата по математика може да го поделиме во три групи:
-
Математички пресметки – карактеристичен за операции за пресметување и одредени наставни единици, без чија активна употреба не би било можно логичното разбирање на задачите за пресметување.
-
Термини и изрази - не се појавуваат само во математиката туку и во други предмети.
-
Говорен материјал - неопходен за организација на часот по математика.
Содржината на говорниот материјал за секоја од трите групи е условена од одделението. Треба да се има предвид дека математичкиот речник на ученикот како средство за развој на неговото математичко мислење, ќе се развива само ако на него работиме систематски.
|
|
Mathematics is a way of communication between people (1). It is a form of language – international language – in which symbols are used for communication. Mastering a language in the context of a specific subject is a tough process for many pupils. It is not possible to learn the language of mathematics without learning its words – mathematic terms. Simple words, known to pupils, in the mathematical context get new, more or less unexpected meanings.
Many pupils have trouble following lectures with mathematical content. The reasoning is an unfamiliarity with mathematical terms, symbols, rules, operations and algorithms. Unfortunately, the majority of pupils and teachers are not aware of the importance of adopting mathematical terms and their everyday use with its correlation to the native language. Here we can also look for the reason mathematics have always been one of the completely unjustified obstacles in many pupils’ success.
A child’s native language and mathematic language play an important role in the process of conceptualizing mathematical ideas and the application of mathematic knowledge. In order to successfully understand and solve mathematical problems, especially verbal ones, it is necessary to understand mathematic vocabulary and grammar and to be able to translate symbols and expressions from mathematic to native language and vice versa (2). There are three components to every mathematical concept: linguistic (mathematical vocabulary, syntax, and rules of translation from mathematic language to native and vice versa), conceptual (mathematical idea and mental imagining of the term) and procedural (calculation procedure applied depending on the concept). In the early stages of learning a mathematical concept, the emphasis should be on the conceptual development and language (3). Yet, it is common for the process of learning mathematics in schools to be largely committed to procedural components and very little to the understanding of terminology, mathematic language translation, etc., which often leads to problems. One of the main components of solving textual problems is translation: 1) formulation of a realistic “life situation” in the native language; 2) translation of language expressions into mathematic language (noticing and writing down the mathematical equation); 3) translating the mathematical results back into the native language and creating a response adequate to the given life situation. (4).
The connection of mathematics instruction with speech is especially important characteristic in the instruction of mathematics in schools for students who are hearing impaired. This link between the language and mathematics makes this course-specific and posses a series of problems to be solved while lecturing the subject (5).
The dependence of the acquisition of the arithmetical knowledge from the level of speech development, has a quantitative and qualitative side. It is not possible to succeed in the acquisition of calculus terms without having mastered speech. Mathematics instruction in a specific manner helps learning and differentiates a whole series of terms, enriching the pupils’ vocabularies (6).
The problem of the correlation between mathematics instruction and speech has two points:
-
No significance was given to it – leading to the so-called “silent calculus classes” in which no speech was used or it was used very little;
-
Language was overemphasized, leading the calculus speech to be dominated by language instruction, aiming to explain each and every word in the problem (7).
Neither of these points was right and neither gave good results. In the schools for the hearing impaired, besides the realization of general goals and tasks of the mathematics instruction, the realization of specific tasks to create and develop speech in children who are hearing impaired using mathematics instruction should be noted, abiding by the main principle that “learning of the language is in everything” (8).
However, the main tool in mastering mathematics is abstract thought, which develops quicker, more successfully, and better in children who have mastered speech (9). Why is this so? The limited possibilities of the mimic-gesture language with which children who are hearing impaired enter the school does not allow for the development of abstract terms, which is one of the main educational components in the instruction of mathematics in schools for students with hearing impairments. Children who are hearing impaired, due to their disability, are not exposed to natural stimulation. That is, they do not hear surrounding sounds which are reflective on speech development. The formulation of speech, especially oral speech, is very slow in children who are hearing impaired. Unskilled use of inadequate words in mathematics instruction may hamper the process of learning speech and calculus. This is especially true in senior classes when terms of actions, and in turn calculus problems, get more and more complicated. Moreover, this is true when pupils with hearing impairments are supposed to obtain mathematical vocabulary in calculus classes. Some operations have synonyms which makes them even harder for deaf to master. For example, addition: +, more, add, up... It is very important that a problem stated in words cannot be solved if the pupils do not understand every word of it. It is only possible to clearly state the problem content using words (10).
Systematic work on the development of mathematic vocabulary and specific expressions linked to calculus must be performed throughout education, from the beginning, because without possession of certain fundamental mathematics terms, pupils cannot acquire many mathematical terms and therefore cannot obtain certain knowledge. Yet, a sense of measure should be maintained, so as not to turn the mathematics class into a language class (11).
Speech material used in mathematics instruction can be divided into three groups:
-
Mathematical calculation – distinctive to calculation and some curriculum units; without this it is not possible to understand calculation problems.
-
Terms and expressions – do not appear only in mathematics but also in other subjects.
-
Speech material – necessary in the organization of mathematics classes.
The content of the speech material is also conditioned by the individual class. We should bear in mind that a pupil’s mathematical vocabulary will only develop if it is systematically worked on, as a means of development of pupil’s thought.
|