За време на третата проценка Џ.К. често самиот забележуваше грешка додека го спелуваше истиот збор неколкупати. Тоа беше негов начин на самоконтрола и тој исто така се обиде да ги корегира грешките на тој начин. Многу често овие корекции резултираа со додавање на букви, замени и пропусти. Според добиените резултати и прикажаните грешки може да заклучиме дека нашиот испитаник веројатно имаше графемичко тампон-нарушување.
Графемички тампон е краткотрајна мемориска компонента која се темели на низа апстрактни буквени идентитети, додека излезни процеси (за рачно пишување, пишување на тастатура итн.) се случуваат (3). Поимот “графема” е употребен во овој контекст за да се означат буквени идентитети кои не се специфицирани во однос на големата буква (пр.: Б наспроти б), фонт или модалитет на продукција (пр.: Усно спелување наспроти пишување). Винг и Бадли (3) забележаа во нивната студија дека грешките кои резултираат од графемичко тампон-нарушување се стремат да се концентрираат во средината на зборовите. Повеќето од грешките на Џ.К. беа исто така присутни на средината на зборот, иако некои грешки беа присутни на крајот од зборот.
Повеќето грешки кај лицата со графемичко тампон-нарушување се објасниви како замени, бришења, транспозиции или вметнување на посебни букви или (помалку вообичаено) со комбинација на две или повеќе од овие. Грешките на замена, пропуст, транспозиција и додавање, всушност се сметаат како карактеристика на графемичките тампон-нарушувања (4).
Добиените резултати од оваа студија се совпаѓаат со гореспоменатите, во втората проценка Џ.К. имаше 30 грешки на замена, четирипати повеќе отколку грешки на додавање. Статусот на согласките и самогласките на буквите беше сочуван во грешките на замена на Џ.К., што е исто така една карактеристика на графемичкото тампон-нарушување.
Според Старфелт (5), пациентот на Ротхи и Хејлман имаше слични потешкотии како и Џ.К., што може да се објаснат со предлагање на дефицит во графемичката област која е одговорна за диференцирање на графемичките карактеристики и за водење на моторното програмирање кај графема-продукцијата.
|
|
During the third assessment, JK often noticed an error himself while he was spelling the same word for a few times. It was his way of self-control and he also tried to correct errors in that way. Most often, these corrections resulted with letter additions, substitutions and omissions. According to the obtained results and presented errors we may conclude that our examinee probably has Graphemic Buffer Impairment.
The graphemic buffer is a short-term memory component that holds on to the string of abstract letter identities whilst output processes (for writing, typing, etc.) are engaged (3). The term ‘grapheme’ is used in this context to refer to letter identities that are not specified in terms of case (e.g. B versus b), font (b versus b), or modality of output (e.g. oral spelling versus writing). Wing & Baddely (3) noticed in their study that errors which result from graphemic buffer impairment tended to cluster in the middle of words. Most of JK’s errors were also present in the middle of the word, although some errors were present at the end of the words.
Most errors in individuals with graphemic buffer impairment are explicable as substitutions, deletion, transposition or insertion of individual letters or (less commonly) by combinations of two or more of these. Substitution, omission, transposition and addition errors are in fact considered to be the hallmark of graphemic buffer impairments (4).
Results obtained in this study confirm the above mentioned, in the second assessment JK had 30 substitution errors, four times more than addition errors. Consonant or vowel (CV) status of letters was preserved in JK’ substitution errors which is also one of the graphemic buffer impairment feature.
According to Starrfelt (5), Rothi & Heilman’s patient had similar difficulties as JK, which may be explained by suggesting a deficit in a graphemic area which is responsible for differentiating graphemic features and for guiding motor programming in graphem production.
|
-
Greenwald, M. Acquired reading disorders. In Berndt, R.S. (Eds), Handbook of Neuropsychology, (2nd ed., Vol 3), Language and Aphasia. Amsterdam: Elsevier, 2001: 205-221.
-
Goodglass, H. & Kaplan, E. The Assessment of Aphasia and Related Disorders. (2nd ed.).Philadelphia: Lea&Febiger, 1983.
-
Wing, A.M., & Baddeley. A.D. Spelling errors in handwriting, A corpus and distributional analysis, (4th ed.), in Cognitive Processes in spelling. London: Academic Press, 1980.
|
|
-
Cipolotti, L., Bird, C. M., Glasspool, D.W. & Shallice, T. : The Impact of Deep Dysgraphia on Graphemic Buffer Disorders, Neurocase, 2004; 10 (6): 405-419.
-
Starrfelt, R. Selective alexia and agraphia sparing numbers-a case study. Brain and Language, 2007; 102: 52-63.
|