Резултатите од истражувањето кореспондираат со досегашните научни сознанија добиени во проблемската област на трудот. Во продолжение наведуваме резултати добиени од релевантни истражувања. Ќордиќ А. пронаоѓа 34,3% лесно интелектуално попречени со нескладно однесување в училиште и 55,2% нескладно однесување мерено со Винеланд-Дол-скалата на социјална зрелост (16). Соколовски Ж. заклучува на примерок од 2351 испитаници со лесна интелектуална попреченост на школска возраст, дека 30% имаат растројства во социјалното однесување (17). Авторите Досен А., Ван Генеп А. прикажуваат преваленца од 30 - 50% нескладно однесување кај лицата со интелектуална попреченост, а процентот на лоша адаптација бил далеку поголем кај институционализираните (18). Радуловиќ К. истакнува дека од 101 лесно интелектуално попречени деца на училишна возраст 55,4% имале складно, 7,9% инхибирано, 11,9% хиперактивно и 24,8% дисхармонично однесување (19). Знаор М. ја испитувала зачестеноста на непожелните облици на однесување кај 100 деца со умерена и тешка интелектуална попреченост на возраст од 5-10 години и заклучува дека најзастапени се стереотипното (40%) и хиперактивното однесување (33%) (20). АвторитеIaconoT., KoritsasS., Hamilton D.потенцираат дека кај
лицата со интелектуална попреченост голем број проблеми во однесувањето се во форма на физичка или вербална агресија и самоповредување (21). Авторите ShimizuN., KannoA., HashimotoS., спровеле истражување кај 279 инситуционализирани лица со интелектуална попреченост, и заклучиле дека неприлагоденото однесување зависи од возраста и типот на попреченост, а пофреквентно е кај лица со пониска ментална возраст (21). Tеодоровиќ Б., Фреј Ј. на примерок од 110 умерено, тешко и длабоко интелектуално попречени деца на предучилишна возраст докажале дека социјалниот развој и усвоеноста на соодветни облици на однесување, зависи од степенот на интелектуалната попреченост и возраста на испитаниците и потенцираат дека се јавуваат како последица на раното институционализирање или несредени семејни односи (22). Авторите Ross, Eyman, Call наведуваат поголема зачестеност на непожелни облици на однесување кај потешко интелектуално попречените лица (8). Ајдински Г. на примерок од 100 испитаници со лесна интелектуална попреченост открива дека 50% се со претежно складно однесување, 19% со хиперактивно, 16% со инхибирано и 15% со дисхармонично однесување (23).
Повеќето автори истакнуваат дека кај околу половината деца од оваа категорија постојат проблеми во однесувањето, што се согласува со нашиот наод. Сметаме дека извесните разлики призлегуваат од применетата истражувачка техника. Авторите посочуваат дека неприлагоденото однесување зависи од возраста, степенот на интелектуална попреченост и резиденцијалните услови. И во нашето истражување беше докажано дека интелектуалниот и социо-економскиот статус (односно конкретните услови во кои живеат испитаниците, особено оние кои се институционализирани или живеат во семејства со крајно лимитирани, т.е. лоши социјални услови) имаат значајно влијание на појавноста на неприфатливи облици на однесување. Можноста за генерализација на добиените резултати од истражувањето е дискутабилна поради методолошките ограничувања. Првенствено сите инструменти кои проценуваат ваков предмет на истражување имаат еден заеднички проблем - веродостојноста на проценката. За да биде што поверодостојна процената на однесувањето, потребна е опсервација во природни услови во подолг временски период. Процената која ја даваат родителите/старателите, односно едукаторите/рехабилитаторите, секако е важна и често користена, но не секогаш и објективна, па за да се добијат пообјективни податоци, за еден ист испитаник треба да бидат консултирани повеќе различни страни. Потоа се поставува прашањето за валидноста на добиените податоци во однос на избраниот примерок, бидејќи не е случаен и репрезентативен, туку пригоден, но најчесто во истражувања од дефектологијата се наметнува таквата потреба.
|
|
Results of the research are corresponding with the scientific knowledge gained in the thesis field. Some results from relevant researches are the following: Kjordikj A.finds 34,3% mildly
intellectual disabled with not harmonic behavior in school and 55,2% with not harmonic behavior evaluated with Vineland-Doll Scale for social maturity. (16) Sokolovski Zh. based on a sample of2351 participants with mild intellectual disabilities at school age concludes that 30% have disorders in social behavior (17). Authors Dosen A., Van Genep A. show prevalence of 30-50% not harmonic behavior in persons with intellectual disabilities, and the percent of bad adaptation were higher in those who were institutionalized (18). Radulovikj K. points out that from 101 mildly intellectually disabled children at school age 55,4% had harmonic, 7,9% inhibited, 11,9% hyperactive and 24,8% disharmonic behavior (19). Znaor M. evaluates the frequency of maladaptive forms of behavior in 100 children with moderate and severe intellectual disabilities at the age of 5-10 and finds that most frequent were stereotypes (40%) and hyperactive behavior (33%) (20). AuthorsIacono T., Koritsas S., Hamilton D. say that in persons with intellecttual disabilities major number of behavior problems are in forms of physical or verbal aggression and self-injuries (21). Authors Shimizu N., Kanno A., Hashimoto S., conducted a research on 279 institutionalized persons with intellectual disabilities and concluded that maladaptive behavior was dependent on the age and type of disability, and was more frequent in persons with lower mental abilities (21). Teodorovikj B., Frej J. based on a sample of 110 moderate, severe and profound intellecttually disabled children at preschool age, conclude that the level of social development and appropriate social behavior, depends on the level of intellectual disability and the age of the participants. They point out that behavioral problems are a consequence of early institutionalization or not harmonic family relations (22). Authors Ross, Eyman, Call show more frequent inappropriate behavior in severely intellectually disabled (8). Ajdinski G., based on a sample of 100 participants with mild intellectual disability finds that 50% are with mostly harmonic behavior, 19% with hyperactive, 16% with inhibited and 15% with disharmonic behavior (23).
Authors show that approximately half of this category of children has some behavioral prob-lems, which has been confirmed in our research as well. Some differences in prevalence occur due to the usage of different instruments. Authors show that maladaptive behavior is de-
pendent on the age, level of intellectual disability, and residential conditions. Our research also pointed out that intellectual and social status (current living conditions, especially of those that are institutionalized or live in families with highly restricted social-economic conditions) has significant impact on developing unacceptable forms of behavior. The possibility to generalize the obtained results is questionable because of the methodological limitations. In general all instruments that assess such research subject have the same problem – the reliability of the assessment. To gain more reliable data, an observation for a longer period of time is needed. Data acquired from parents/caregivers or educators/rehabilitators is also important and often used, but not always objective, so to gather more objective data for each participant more different significant others should be consulted. Furthermore, a question about validity of obtained data is asked, because the sample is not random and representative, but convenience. In researches in this field convenience sample is commonly used.
|