БАРИЕРИ-МОМЕНТАЛНА СОСТОЈБА И ПРЕПОРАКИ ЗА НИВНО НАДМИНУВАЊЕ

                                                

  Бранимир ЈОВАНОВСКИ

 

Претседател на Федерацијата за спорт на инвалидите на Република Македонија

 

BARRIERS-CURRENT CONDITIONS AND RECOMMENDATIONS FOR OVERCOMING THEM

 

Branimir JOVANOVSKI

 

President of the Federation of Sport of People with Disabilities of the Republic of Macedonia

 

 

 

Вовед

 

Introduction

Со право може да констатираме дека лицата со инвалидност секаде во светот во секојдневниот живот повеќе или помалку се соочуваат со најразличен тип на бариери: архитектонски, социјални, образовни итн. Бариерите во значителна мера го отежнуваат животот на лицата со инвалид­ност и директно влијаат врз степенот на нив­ното образование, можноста за вработу­вање, учество во културно-забавни, спортски и други манифестации. Со еден збор кажано тие се лимитирачки фактори кои навлегуваат во сите сегменти од нивниот живот. ­­­­­­

Во преамбулата на Конвенцијата за правата на лицата со инвалидност донесена од ОН на 13 декември 2007 година е наведено дека „инвалидноста произлегува од интеракцијата  на  ли цата со оштетувања со бариерите во околината и бариерите кои се одразуваат во ставовите на заедницата, а го отежнуваат полното и ефективното учество на лицата со инвалидност во општеството врз основа на еднаквост со другите членови на општеството.“­­­­­­­­­

Архитектонските бариери се најлимитирачки за лицата со телесна инвалидност. Употребата на јазикот на знаците во недоволна мера ги чини нерамноправни со останатата популација лицата со оштетување на слухот. Следењето на наста­вата, комуникацијата со светот и пристапот кон интернетот се најчести бариери со кои се соочуваат лицата со оштетување на видот.­­­

За решавање на проблемот на архитектонските ба­риери потребно е инвалидските организации да го насо­чат своето делување до сите јавни институции, училишта, факултети, банки, стадиони, ки­на и театри, но и непосредната околина што нè опкружува да ја прилагодат и направат прис­тап­на за сите граѓани.­­­­­­­­­­

Честопати пристапноста се изедначува со из­градба на рампи за корисници на инвалидски колички. Навистина изградбата на рампите е мно­гу важна, но мора да се подвлече дека тие не се доволни за зградата да биде пристапна. Внатрешноста на зградата мора да се опреми со пристапни тоалети, лифтови, држачи за рацете, аудио и видео сигнализација за лицата со оштетен вид и/или слух. Значи пристапот на влезот на зградата е само првиот чекор кон потполно пристапен простор. ­­­­­­­­

Кога сме веќе тука, да го разоткриеме митот дека пристапноста чини поскапо. Вообичаена заблуда е дека елементите кои нештата ги чинат пристапни, чинат значително поскапо. Проценката вели дека кога веќе во планирањето на новите згради се почитуваат стандардите за пристапност, дополнителните трошоци можат да чинат вкупно 1% од вкупните трошоци за целата зграда (според студијата работена во Швај­царија). Дури и адаптациите на постоечките згради честопати се преценети. Споредтена во САД, од 436 адаптации кои ги извршила една компанија, 69% не чинеле ништо, 28% чинеле помалку од 1.000 долари и само 3% чинеле повеќе од 1.000 долари. Со оглед на улогата која ја имаат и целта која ја постигнуваат овие додатни  трошоци  се исклучително ниски.­­­­­­­­­­­­­­

Ова мора да го имаат предвид инвеститорите кои штедејќи ги парите не ги почитуваат стандардите на пристапноста. ­­

Сепак, значително поефтино е доколку зградата се направи пристапна уште во процесот на планирање, отколку низ адаптација кога градбата е веќе завршена.Освен тоа често се потценува користа  која  пристапноста  може  да  ја донесе­­ ­- како што е на пример зголемување на бројот на клиентите со инвалидитет. На пример, Барцелона е град кој доживеа драматичен развој на туризмот откако гра­дот за време на одржување на олим­пис­ки­те и па­ра­олимписките игри беше направен пристапен. Во Барцелона се пристапни повеќето од јав­ните установи и простории и 85% од автобу­сите. Пред да биде адаптиран градот во 1990 година бројот на ноќевањата во хоте­лите изнесувал 1.732.902, а откако градот ги имплементираше по­треб­ните стан­дарди за пристапност, во 2003 го­ди­на бројот на ноќевања пораснал на 3.848.187. ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

Во Член 9 од Конвенцијата се вели: За да им се овоз­можи на лицата со инвалидност да жи­веат самостојно и во целост да учествуваат во сите аспекти од животот, државите пот­пис­нички ќе пре­земат соодветни мерки да им обезбедат прис­тап на лицата со инвалидност, врз основа на ед­нак­вост со другите, до изгра­де­ното опкру­жу­вање, превозот, информа­ци­и­те и комуникациите, вклучувајќи ги техноло­гии­те и системите за ин­фор­мации и ко­му­ни­ка­ции, како и до други ка­пацитети и сервиси на­менети за јавноста, во урбаните и руралните средини.

Меѓутоа, во практиката, често сме сведоци на изградба и планирање на посебни патеки за движење на пешаци, на велосипедисти, но и покрај посто­ја­ните укажувања сè уште ниту еден градоначалник во Република Македонија не пристапил кон адап­та­ција на тротоари за безбедно и самостојно дви­же­ње на слепите лица или да постават на сите крс­тосници звучни или говорни семафори (во Скопје засега ги има само два). Едниот на крстосницата кај Соборниот храм „Св. Климент Охридски“ и вториот кај Државното училиште за рехабилитација на деца и младинци со оштетен вид „Димитар Влахов“), како што е тоа нормална појава во сите други европски метрополи.­­­­­­­­­­­­

Посебните обележени плочки се поставуваат по средината на тротоарот и го наведуваат слепото лице на означените пешачки премини избегнувајќи ја непосакуваната средба со многубројните ба­рие­ри (фиксирани или подвижни). Тротоарите се полни со бариери за движење на лицата со оште­тен вид како што се: непрописнопаркирани авто­мо­били, сообраќајни знаци чии носечки столбови често се поставени во линија на движењето, а мно­гу од нив имаат и ниско поставени табли во висина на главата, лошо поставени жардиниери, билбор­ди,  челични столпчиња и бетонски топки, дрворе­­­­­­­­­­ди што се наоѓаат на средината на пешачката патека, телефонски говорници и поштенски санда­чи­ња што стрчат на фасадите во висина на рамето, голем број трафики, автомати и фрижидери за пијалаци и сладолед, улични продавачи на цвеќе, овошје, зеленчук и што уште не од широкиот спектар на пречки со кои се среќаваат слепите лица. ­­­­­­­­­­­

Архитектонските бариери се само почетокот на проблемите. Следењето на наставата, комуникацијата со светот и пристапот кон интернет се исто така важен сегмент од општото живеење. Додека за лицата со телесна инвалидност, архитектонските бариери се во најголема мера пречки во образованието и им претставуваат тешкотии за пристап до објектите во кои се изведува наставата, на лицата со оштетен слух, вид и на интелектуално попречените лица им се неопходни други помагала за редовно следење на наставниот процес. ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

За да може да се спроведе успешно образование на глувите лица, треба да се признае правото на употреба на знаковниот јазик во сите степени на образование на глувите лица. Затоа е потребно од страна на државата да се признае знаковниот јазик, како посебен јазик кој го зборува една малцинска група. Правата на употреба на знаковниот јазик е утврдена со Конвенцијата на ООН и многу други меѓународни документи донесени од страна на Советот на Европа (како на пример: Резолуцијата од Парламентарното собрание под бр.1.598 (2003) „Заштита на јазикот на знаци во државите членки на Советот на Европа“. Но,  во еднаква мера по­требна е и: рана детекци­ја на слушните оштетувања со спро­ведување на неона­тал­на­та аудиомет­рија,  избор на соодветна ко­му­никациска оп­ци­ја за децата со оштетен слух, при­ме­на на соодветна ам­пли­фикација и кохлеарна им­план­тација до 12-тиот месец, како претпоставка за ин­клу­зивно образова­ние, иновирање на наставниот план и програ­ми, модернизација и ин­ди­ви­дуа­лизација на прис­­тапот во наставниот процес, зголе­му­ва­ње на изборот на професии за  уче­ниците  со  оштетен  слух, обез­бедување на вертикалната про­од­ност од сред­ното кон високото образо­ва­ние итн.­­­­­­­­­­­­­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

За децата со интелектуална попреченост е потребно обезбедување на образование согласно нивните можности и способности, како основа за нивна успешна интеграција во сите области на животот преку изработка на индивидуални образовни програми со поддршка од страна на дефектолог  и  други  специјализирани  стручни­­ лица заради континуирана стручна помош во соработка со нивните родители, потоа обез­бедување на професионално работно ориентирање и оспособување во основните училишта, книги и други пишани материјали во лесно читливи ­­­­­­верзии.

Во Република Македонија образованието на сле­­пите лица се одвива во државнотоучилиште за рехабилитација на деца имладинци со оштетен вид „Димитар Влахов“во Скопје каде се образуваат триесетинаслепи деца. Меѓутоа мал е изборот назанимања кои им се на избор. Нивнатаедукација најчесто е од занимањата: телефонисти, картонажери, книгоповрзувачии во поново време масери. Но, примерите во Евро­па и во светот говорат дека слепите бидат корисни ка­ко: преведувачи, раководители, правници, нови­нари, академски музичари, програмери, уметници итн. ­­ ­ ­­ лица мо­жат да се оспособуваат и да ­­­­

 

We can obviously conclude that people with dis­abilities worldwide in their everyday life, more or less face various kinds of barriers: architectural, social, educational etc. Barriers make life of peo­ple with disabilities difficult and directly influence on the level of their education, possibilities for employment, participation in cultural-entertaining, sport and other events. Thus, they are limiting factors that enter all segments of their life.

The Preamble to the Convention on the rights of people with disabilities adopted by UN on 13 De­cember 2006 states that “disability comes out of the interaction of people with disabilities with the barriers in the environment and the barriers that are reflected in the community attitudes. That hinders the complete and efficient participation of people with disabilities in the soci­ety on the basis of equality with other members of the society.”

The architectural barriers are the most limiting for people with physical disabilities. The use of the sign language in some way makes people with im­paired hearing unequal with other people, while lectures, the communication with the world and the access to the Internet are the barriers that people with im­paired vision face with.

The solution of the problems with architectural barriers is that the Associations of the disabled people have to act and insist on adapting and making accesses to public institutions, schools, faculties, banks, stadiums, cinemas and theatres, and the living environment.

The approach is frequently equalized with building entrance/exit ramps for wheelchairs. Building en­trance/exit ramps for wheelchairs are very impor­tant, but it has to be pointed out that does not make the entire building accessible. The facilities inside the buildings have to provide access to toilets, lifts, hooks, audio and visual signalization for the peo­ple with impaired vision and/or hearing. Thus, the accessible entrance is just the first step to the com­plete accessibility to the premises.

Let us reveal the myth that the accessibility costs more. It is usually mistaken that the elements which make objects accessible are much more ex­pensive. The estimation shows that if the standards for accessibility are respected while planning new buildings, the additional expense will be only 1% of the total expenses for the whole building (ac­cording to a study worked out in Switzerland). Even the adaptations of the existing buildings are often overrated. According to a study worked out in USA, out of 436 adaptations done by a certain company, 69% cost nothing, 28% cost less than $1,000, and only 3% cost more than $1,000. Hav­ing in mind the role and the aim these additional expenses have, we find the extra expenses ex­tremely low.

Thus, by saving money the investors do not respect standards of accessibility.

It is certainly less expensive if the access to the premises has been planned in advance than to have the adaptation done afterwards. Furthermore, the fact that has been underestimated is the benefit which  the  accessibility  may  bring such as the in­-

 

crease of clients with disabilities. For example, Bar­celona is a city that has experienced tourist blooming since the Olympic and Paralym­pics games, when the city was made accessible. Most of the public institu­tions and premises in Barce­lona are accessible and 85% of the buses. Before the adaptation of the city in 1990 the num­ber of the overnight accommodations at hotels had been 1,732,902, and after the implementa­tion of the necessary standards of accessibility, the num­ber of the overnight accommodations increased to 3,848,187 in 2003.

The Article 9 of the Convention states: In order to enable people with disabilities to live independ­ently and on the whole to participate in all aspects of life, the signatory states will undertake appro­priate meas­ures to provide access of people with disabilities, on the basis of equality with others, to built environment, transport, information and communications, including information and com­munication technologies and systems, as well as to other facilities and services in­tended for the pub­lic, both in urban and rural envi­ronments.

However, in practice, we witness the planning and building of special paths for pedestrians and bicy­clists, but no Mayer in the Republic of Macedonia has done anything to adapt the pavements for safe and inde­pendent mobility of blind people or put high-sounding traffic lights at crossroads (there are only two of the kind in Skopje-one at the crossroad near the cathedral church “St. Kliment Ohridski” and the second one near the state school for reha­bilitation of children and youth with impaired vi­sion “Dimitar Vlahov”), which is a normal matter in other European metropolis.

Specially marked tiles placed on the pavements direct blind people towards pedestrian crossings and help them to avoid numerous barriers (fixed or mobile). Pavements are full of barriers for save moving of peo­ple with impaired vision such as cars parked contrary to regulations, traffic sign poles often put on the line for moving, with boards put almost at the height of the head, badly placed flowerpots, ad­vertising  boards,  steel  poles  and  concrete  balls,

tree lined paths, public call boxes and mail boxes placed on facades at the height of the shoulder, a lot of tobacco shops, automatic de­vices and bever­age and ice-cream fridges, flower street market, fruit and vegetable street market, and a range of other barriers blind people meet in the streets.

The architectural barriers are just the beginning of the problems. Participating at lectures, communi­cation with the world and the access to the Internet are very important segments of common living. If the architectural barriers and the access to prem­ises where lectures take place are obstacles in edu­cation for people with physical disabilities, people with impaired hearing, impaired vision and people with intellectual disabilities, they also need other aids to participate actively in the education proc­ess.

In order to carry out successful education for deaf people it is necessary for their right to the sign lan­guage to be recognized, at all levels of education. Therefore, the state has to recognize the sign lan­guage as a special language used by a minority group since the use of the sign language is regu­lated by the Convention of UN and various inter­national documents adopted by the Council of Europe (for e.g. the Resolution of the Parliamen­tary Assembly No. 1,595 (2003) “Protection of the sign language provided by member states of the Council of Europe”. But equally important are the early detection of the hearing impairments through carrying out neonatal audiometry, choosing ap­propriate communication option for children with im­paired hearing, applying appropriate amplifica­tion and cochlear implantation up to the 12 month of age as an assumption for inclusive education, in­novation of the curricula, updating and individu­alizing the approach in the educational process, enhancing the choice of vocations for students with impaired hearing, providing vertical transfer from secondary to higher education etc.

It is necessary, for children with intellectual dis­abilities, to provide education according to their possibilities and abilities, as a basis for their suc­cessful integration in all spheres of life. Thus, in­dividual educational programmes have to be cre­ated specially for them with the support of the spe­cial educators  and  other  specialized  professional people in order to provide continuing professional assistance in cooperation with their parents. Fur­thermore, professional job orientation and work training, as well as simplified books and other written materials have to be provided.

In the Republic of Macedonia the education of blind people is carried out in the state school for rehabilitation of children and youth with impaired vision “Dimitar Vlahov”in Skopje. There are about 30 students in that school, but there are only a few vocational options. But there are blind students who attend regular primary and secondary schools, as well as faculties in the country and abroad. They usually choose the following vocations: telephone operators, workers in cardboard factories, book­binders and recently masseurs. But experience from Europe and worldwide shows that blind peo­ple can be successful interpreters, managers, law­yers, journalists, academic musicians, program­mers, artists etc.

Computers are unavoidable aids in education, pro­fessional training and employment of blind people. The Republic of Macedonia is the only country in the region without a library for blind people as a public institution and a part of the library system in Macedonia. Therefore, the Association of Blind People of Macedonia has a crucial role in inform­ing the blind, producing Braille written materials as well as sound materials, because no other insti­tution in the country does that. The publishing-in­formation center of the Association of Blind Peo­ple of Macedonia publishes various materials in Braille alphabet such as textbooks and magazines, and the tone studio prepares and produces audio materials. But the external press media, i.e. wider public media is a very sensitive issue which de­serves special attention because although there are hundreds of registered newspapers, daily, weekly and monthly magazines, none is adapted or avail­able for blind people.

In resent years that function has been done by the radio broadcasting “Panta rei” on the Macedonian Radio, Radio Skopje. It has run on Mondays from 14:00 to 15:00 since 28th October 2000. It is very expensive to purchase spoken programmes in English.  At  present a spo­ken program, “An Reader”,­

in Macedonian is pre­pared by a team of the Tech­nological Faculty in Novi Sad, Serbia. The aids for the blind such as speaking apparatus for measuring blood pressure, for measuring sugar in the blood, scales, wrist­watches, and books in Braille alphabet and so on, are much more expen­sive than ordinary devices. 

This year’s motto of the international day of dis­abled people, “3rd December”, is “E-accessibility” and it reminds us that the Internet has to be acces­sible for everybody. The access to information through communication technologies provides possibility for all, especially for people with dis­abilities, because the development of the Internet and similar technologies that have spread very quickly worldwide including an enormous number of users, especially people with disabilities, satis­fying their information and education needs, pro­vides answers to many questions, tears down barri­ers of prejudice. Thus, the infrastructure and inac­cessible formats of most websites must not be ob­stacles for equal participation in common living for millions of people with disabilities. Some have difficulties in using the “mouse”, others, for e.g. people with impaired vision need other aids. Pro­fessionals in information technology work on en­hancing the entire information society for the blind.

In order a blind person to use information technol­ogy, the following hardware and software supple­ments such as:

 

 

 

 

стра­на на тимот на Техничкиот факултет во Но­ви Сад, Србија. Помагалата за слепите лица се повеќекратно поскапи од оние наменети за луѓето со вид, како на пример: говорниот апа­рат за мерење на притисокот, на шеќерот во крвта, потоа ваги, рачни часовници, книги на Брајово писмо итн.

Мотото на одбележувањето на трети декември, Ме­ѓународниот ден на инвалидите, оваа година е „Е-пристапноста“ и истото не потсетува дека е потребно интернет-технологијата да им биде прис­тап­на на сите. Пристапот до информациите по пат на комуникациски технологии отвара мож­ност за сите луѓе, но можеби најмногу за ли­цата со инвалидност, бидејќи развојот на Ин­тер­­не­тот и сличните технологии кои исклу­чи­тел­но бр­зо се шират низ светот со вклучување на сè по­голем број на корисници, особено од редот на лицата со инвалидност, сеопфатно­те во предрасудите, и од таа причина инфра­структурата и непристапните формати во кои се изработени повеќето ВЕБ страници не смеат и понатаму да се пречка и да стојат на патот на еднаквото учество во општото жи­веење за ми­лио­ните лица со инвалидност кои имаат проб­лем со ракување на „глушецот“, или кои имаат ош­тетен вид и им се потребни други дода­то­ци. ги покри­ва нивните потреби, информира и обра­зува, да­ва одговор на многу прашања, ги руши барие­ри­­­­­

Многу стручни лица од информатичката тех­нологија работат на подобрување на целокупното информатичко општество за слепите лица. За да­­

може едно слепо лице да ја користи информа­тич­ката технологија, потребни се некои хард­вер­­ски или софтверски додатоци како што се:

 

 

 

 

Звучна каритчка

 

Sound Card

Звучната картичка, како компонента која ја по­се­дуваат сите компјутери, во комбинација со до­датен ТТС (Text-To-Speech) софтвер, е најко­рис­тената можност за слепите лица да работат на компјутер.

Овој софтвер, преку звучната кар­тичка, го прет­во­ра текстот во говор. Не­кол­ку софтверски ку­ќи имаат работено на изра­бот­ка на што поква­ли­­тетна синтеза на говорот, но про­блемот е во раз­личноста на говорните под­рач­ја. Во Маке­до­нија се користат неколку софт­вер­ски пакети но, најприфатлив е AnReader (Србија) изработен во соработка со Електро­тех­нич­киот факултет во Но­ви Сад.

 

The sound card as a component which all com­puters have, combined with TTS (Text-To-Speech) software application is mostly used by the blind working on computers.

This software application, through the sound card, transfers the text into speech. Several software companies have worked on the production of bet­ter quality synthesis of speech, but the problem is in the variety of speech areas. Several software packages are used in Ma­cedonia, but the most ac­ceptable  is  An  Reader  (Serbia) worked out at the Electro-technical Fac­ulty in Novi Sad.

 

 

 

 

Брајов ред

 

Braille line system

Ова е хардверска компонента која на една так­тил­на површина излегуваат тапи иглички во фор­ма на Брајов карактер. Ова е многу важна ком­понента во компјутерскиот систем на сле­пото лице поради тоа што овозможува слепото ли­це самостојно и непосредно да прочита не­ко­ја содржина. Сепак, поради високата цена на овој додаток, мал број на слепи лица имаат мож­ност да го имаат во својот компјутерски сис­тем. Овие Брајови редови ги произведуваат не­колку специјализирани фирми, но се разликуваат по бројот на Брајови карактери (од 8 до 84 карактери во ред).­

 

This is a hardware component that on a tactile keyboard blunt needles in form of Braille charac­ters appear. The component is very important in the computer system for the blind because it en­ables the blind to read independently and directly. However due to the high price of this supplement, a small number of blind people can afford it in their own computer system. These Braille line systems are produced by several specialized com­panies, but they differ only in the number of char­acters in a line (from 8 to 84 characters in a line).

 

 

 

Читачи на екран

 

Screen readers

Без додатно софтверско решение, читач на ек­ран (Screen reader), овие уреди не би можеле да функционираат, така да овие Screen reader про­гра­ми ги водат додатните уреди низ инфор­ма­тич­киот систем. Со други зборови, сè она што се наоѓа на мониторот на компјутерот, со рачна команда на корисникот, звучно е репро­ду­ци­ра­но и расположиво за читање преку Брајовиот ред. Значи најдобра варијанта е комбинација на звучна картичка, читач на екран и Брајов ред, но поради високите цени, Брајовиот ред е изос­та­вен од конфигурацијата на еден обичен ко­рис­ник во Македонија. Најпознат и најкористен читач на екран  (Screen reader)  програм е JAWS

For Windows. Има и други програми-читачи на екран, како на пример WinEsec, Winbridge итн., но во Македонија скоро воопшто и не се ко­рис­тат.

 

Without the software application Screen reader, the supplementary devices cannot function, be­cause the Screen reader applications lead the sup­plementary devices through the information sys­tem. In other words what is seen on the computer monitor, by the user’s manual command, it is in­terpreted and is available for reading through Braille line system. Thus, the best variant is a combination of sound card, screen reader and Braille line system, but as it is very expensive it has been excluded from the configuration of a user in Macedonia. The most used well-known screen reader programme is JAWS for Windows.

There are other screen readers such as Winzes, Win Bridge etc, but they are not used in Mace­donia at all.

 

 

 

Скенер и OCR софтвер

 

Scanner and OCR software

Скенерот, во комбинација со OCR (OpticalCharacter Recognition) програми, дава мож­ност на слепото лице самостојно да прочита од­носно да преслуша текст кој е во печате­на форма. ­

За среќа, поновите OCR про­­грами го препозна­ваат текстот напишан со македонски кири­лич­ни бук­­ви и тоа со мал број на грешки. Вакви про­­грами доа­ѓа­ат ско­ро со секој нов скенер.

 

The Scanner combined with (Optical Character Recognition) programmes enables the blind to read individually i.e. listen to a certain text that is in printed form.

Fortunately, the most recent OCR programmes recognize texts written in Macedo­nian Cyrillic letters with very few mistakes. Such programmes come within almost every new scan­ner.


 

Брајов печатар

 

Braille printer 

Важен дел од техниката која би требало едно сле­по лице да ја има во својот компјутерски сис­тем зазема Брајовиот печатар. Всушност овој уред го претвора текстот во Брајово писмо и релјефно го претставува на посебна хартија. Немањето на овој уред всушност претставува некористење на пенкалото на едено лице кое не­ма визуелни оштетувања. Но, како и Бра­јо­ви­от ред, и оваа единица поради високата цена е недостапна за корисник во Македонија.

Интернетот претставува најлесен начин за до­би­вање на бараната информација. Ситуацијата кај слепите лица е подрастична, односно во нај­го­ле­миот број случаи, тоа е единствениот начин на добивање на благовремена информација на начин достапен за нив. Но, со решавањето на хард­верска и софтверска поддршка, проблемот на слепите лица за употребата на компјутерот како помагало, не завршува. Односно, сега се по­јавува проблемот на пристапноста на апли­ка­ции­те. Повеќето изработувачи на софтвер и ВЕБ апликации, не обрнуваат големо внимание на некои, за слепите најважни детали во нивни­от производ. Така, поради ова невнимание и по­к­рај можноста слепите лица остануваат пов­тор­но во неможност самостојно да добиваат и раз­ме­нуваат информации. Веб страниците кои се без алтернативен текст за сликите, особено ако тие се користат како линкови, користењето на структурални елементи за изглед на страни­ца­та, неопишани мултимедиски елементи (без ал­тернативен  текст за звук и видео),  неможноста

за алтернативен преглед на страниците, за слепи­те лица предизвикуваат проблеми. Ситуа­ци­ја­та во македонскиот ВЕБ простор во однос на пристапноста не е на високо ниво. Влади­ни­те сај­тови, сајтовите на електронските и печа­те­ни­те медиуми, сајтовите на некои институции итн, сè уште се половично или воопшто не­дос­тап­­ни за слепите лица. Инаку, прегледувањето на една веб-страница, добро обучено слепо ли­це го врши најмалку четирипати поспоро од ви­ден ко­рис­­ник.

За разрешување на проблемот на прис­тап­ност на ВЕБ страните, сè што треба да се на­п­­ра­­ви е при креирањето на една ВЕБ страница, да се по­читуваат насоките од WZC-конзор­ци­у­мот. Со задоволување на овие насоки и стан­дар­­ди, стра­ницата ќе биде достапна за слепиот корис­ник.

 

The Braille printer is considered as an important part of the technique that the blind should have in their computer systems. In fact this device trans­fers the text in Braille alphabet and shows it on special paper in relief. The lack of this device for the blind means unused pen for people without vision impairments. As the Braille line system, this unit, due to the high price, is unreachable for the users in Macedonia.

We point out that the Internet is the easiest way to get the required information. The situation with the blind is even more drastic, i.e. in most cases it is the only way for the blind to get prompt informa­tion. But having hardware and software applica­tions does not mean the blind can use the computer as an aid, i.e. there is a problem of accessibility to the applications. Most producers of software and web applications do not pay enough attention to some details in their products that are in fact the most important for the blind. Thus, the blind are not able to get and exchange the information on their own. Websites without the alternative text for pictures, especially if they are used as links, the use of structural elements for the performance of the site, not described multimedia elements (with­out an alternative text for sound and video) and no alternative reviews of the sites cause prob­lems for the blind. The situation of the Macedonian website in relation to the accessibility is at a low level. The governmental sites, the sites of the electronic and printed media, the sites of some institutions etc. are still partially or completely inaccessible for the blind. Anyway, the search of the website, done by a well-instructed blind person is at least four times slower than by a user without vision impairments.

The only thing that has to be done to solve the problem of accessibility to websites is to respect the directions of WSC consortium. By using direc­tions and standards, the website can be available for the blind user.

 

Заклучок

 

Conclusions

И за крај ќе го цитираме членот 21 од Кон­вен­ци­јата за правата на лицата со ин­ва­лид­ност кој се однесува на слободата на мислење и из­ра­зување, пристап до информациите.

Државите потписнички ќе ги преземат сите соодветни мерки за да осигураат дека лицата со ин­валидност може да остварат слобода на из­ра­зу­вање и мислење, вклучувајќи ја слободата да бараат, добиваат и шират информации и идеи врз основа на еднаквост со другите со употреба на сите форми на комуникација по сопствен из­бор, како што е дефинирано во член 2 од оваа Конвенција, вклучувајќи:

а) обезбедување информации за лицата со ин­ва­лидност, а наменети за општата јавност, во пристапни формати и технологии соодветни на различните видови инвалидност, навреме и без дополнителни трошоци;

б) прифаќање и олеснувања на употребата на гестовниот јазик, Браевото писмо, аугмен­та­тив­ните и алтернативните комуникации и сите дру­ги пристапни начини, средства и формати на ко­му­­никација по избор на лицата со ин­ва­лид­ност во службените интеракции;

в) повик до приватните ентитети што даваат ус­луги за општата јавност, вклучувајќи упо­тре­ба на интернет, да даваат информации и услуги во пристапни формати кои лицата со инва­лид­ност можат да ги користат;

г) охрабрување на медиумите, вклучувајќи ги и оние што даваат информации преку интернет, да ги направат своите услуги пристапни за ли­ца­та со инвалидност;

д) признавање и промовирање на употребата на гестовниот јазик.

 

Finally, we quote the Article 21 of the Conven­tion for the Rights of People with Disabilities related to freedom of thought and expression, accessibility to information.

The signatory states undertake all appropriate measures to ensure that people with disabilities can realize freedom of expression and thought, in­cluding the freedom to require, achieve and share information and ideas on the basis of equality with others in using all forms of communication of their own choice, as it is defined in the Article 2 of this Convention including:

a)      to provide information for people with disabili­ties that is intended for public, in accessible for­mats and technologies appropriate to different types of disabilities, on time and without additional expenses;

b)      to accept and facilitate the use of sign lan­guage, Braille alphabet and augmentative and al­ternative communications for all other accessible ways, means and formats of communication of people with disabilities choice in the official inter­actions;

c)      to call the private entities to provide services for the public, including the use of the Internet, to provide information and services in accessible formats that the blind are able to use;

d)      to encourage the media, including those which provide information on the Internet, to make their services accessible for people with disabilities;

e)      to recognize and promote the use of the sign language.

 

Citation:Jovanovski B. Barriers-Current Conditions and Recommendations for Overcoming Them. J Spec Educ Rehab 2007; 8(3-4):71-79.

   

 

   

Литература / References

 

 

1.       The Convention on the Rights of Persons with Dis­abilities www.un.org/disabilities/

2.       Handicap International, Slobodno kretanje oso­ba sa invaliditetom u jugoistočnoj Evropi: Nepris­tu­pačno pravo?” str. 26, str. 61.

3.       Резолуцијата од Парламентарното собрание под

 

       бр. 1598 (2003) „Заштита на јазикот на знаци во државите членки на Советот на Европа“

4.       Користени материјали и информации од: Ре­пуб­лич­киот центар за поддршка на лицата со ин­те­лек­туална попреченост-Порака, Сојузот на сле­пи­те на Македонија, Сојузот на телесно инва­ли­ди­зираните лица на Македонија.

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in