ПРАКТИЧНА ПРОГРАМА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈА

 

Сузана КРАЈНЦ ЈОЛДИЌ

 

Центар за едукација и рехабилитација на
фи­зички хендикепирани деца и младинци
Камник, Словенија

 

 

REHABILITATION PRACTICAL PROGRAMME

 

Suzana KRANJC JOLDIKJ


Centre for Education and Rehabilitation of Physically Handicapped Children and Adolescents Kamnik, Slovenia

 

 

 

Практична програма за рехабилитација

 

Rehabilitation practical programme

 

 

 

Вовед

 

Introduction

Заводот за оспособување на деца и младинци со фи­зичка попреченост, Камник (понатаму во текстот ЗУИМ), кој претставува централна спе­ци­јализирана институција во Словенија за обра­зо­вание, школување и обука на деца и мадинци со оштетувања на моториката и со хронични бо­лес­ти, ја обезбедува практичната програма за рехабилитација. Програмата најпрвин е импле­мен­тирана како експериментална. Но од 2001 таа се реализира како верификувана или одо­бре­на од државата, потврдена од Советот на екс­перти на Република Словенија за општо об­ра­зование.
Програмата е наменета на сите млади луѓе кои за­вршиле основно образование, но не  можат да го продолжат редовното школување по про­гра­ми­те за средно образование. Освен тоа, се зго­ле­мува бројот на млади луѓе со физичка по­пре­че­ност, посебно на млади луѓе со повреди на главата. Учениците се охрабруваат да се запи­шат на овие програми преку различни насочни ко­митети. Професионалниот персонал прециз­но им ја претставува програмата на младите лу­ѓе и нивните родители, пред младите луѓе да стиг­нат во ЗУИМ. Младите луѓе и нивните ро­дители можат да се запознаат со програмата на денот за информации или индивидуално.

 

Centre for Education and Rehabilitation of Physi­cally Handicapped Children and Adolescents Kamnik (Zavod za usposabljanje invalidne mlad­ine Kamnik; hereinafter: ZUIM), which represents the central Slovenian specialized institution for education, schooling, and training of children and young people with mobility impairments and with chronic illnesses, provides the Rehabilitation prac­tical programme. Initially the programme has been implemented as an experimental programme. But since 2001 it has been carried out as a verified or state-approved pro­gramme, which has been con­firmed by the Council of Experts of the Republic of Slovenia for General Edu­cation.
The programme is intended for all those young peo­ple, who have completed primary school edu­cation, but cannot continue regular schooling in secondary school programmes. Likewise, the number of physi­cally impaired young people is increasing, in par­ticular the number of young peo­ple with head inju­ries. Students are encouraged to enrol in these pro­grammes through various direc­tion committees. Be­fore a young person arrives to the ZUIM, profes­sional staff members precisely introduce the pro­gramme to him or her and their parents. Young peo­ple and their parents can get acquainted with the pro­gramme on the information day or individually.

 

 

 

1.  Содржина на програмата

 

1. Programme content

Програмата содржи неколку еквивалентни де­лови:

  • образование;
  • практична работа;
  • обука за работа;
  • здравство, терапевтски, психолошки и дру­ги активности.

 

The programme consists of several equivalent parts:

  • Education;
  • Practical work;
  • Training work;
  • Health, therapeutic, psychological, and other activities.

 

 

 

1.1.  Образование

 

1.1.  Education

Образованието е важен фактор во практичната про­грама за рехабилитација бидејќи тое е добар на­чин младите луѓе да ги прошират своите хо­ри­зонти, а на овој начин ние директно придо­не­су­ваме  за подобро индивидуално општо знае­ње.

 

Education is an important factor in the Rehabilita­tion practical programme because it is a good way for young people to expand their horizons, and this way we directly contribute to a better general knowledge of an individual.

Другите програми како што се програмите за про­фесионална обука, не го имплементираат тоа. Образованието се одвива во две форми. Про­­грамата за специјално внатрешно образо­ва­ние опфаќа адаптирани содржини со слове­неч­ки јазик, математика и едукација за средината, исто така уметност, музика и физичко образо­ва­ние. Посебна нагласка е дадена на содржините кои младите луѓе можат да ги користат во се­кој­дневниот живот, во конкретни ситуации (во продавници, во банки, во градина итн.). Вто­ри­от дел од образованието се случува во форма на инклузија на младите луѓе во индивидуални предмети во програмите од редовното средно образование, кое се одвива во ЗУИМ. Сите уче­ни­ци се вклучуваат во индивидуалните предме­ти врз основа на нивните сопствени способ­нос­ти, можности и интереси. Наставникот кој пре­дава на таквите програми мора да ги адап­ти­ра формите на настава, испитување и евалуа­ци­ја на знаењето. „Нашата мисија е обука на по­себ­ни деца и младинци со умерено и тешко ош­те­тување на моториката, бидејќи во последните години кај нас доаѓаат сè повеќе деца и мла­динци со комбинирани нарушувања“, објаснува Здравка Славец (1). Затоа е битно да се из­нај­дат но­ви активни форми на настава, испиту­ва­ње и евалуација на знаењето.

 

Other programmes, such as professional training programmes, do not implement this. 
Education takes place in two forms. A special in­ternal education programme comprises adapted contents of Slovenian language, mathematics, and environmental education, and also art, music, and physical education. Special emphasis is given to contents, which young people can use in everyday life, in concrete situations (in shops, in banks, on the garden, etc.). The second part of education takes place in the form of inclusion of young peo­ple in individual subjects from full-time secondary school programmes, which take place in the ZUIM. All students join individual subjects on the basis of their own abilities, capabilities, and inter­ests. A teacher teaching in such a programme must adapt forms of teaching, examination, and evalua­tion of knowledge. “Our mission is training of in particular children and young people with moder­ate and severe mobility impairments, whereas in recent years more children and young people with combined disturbances have been sent to us,” re­lates Zdravka Slavec (1). So it is important to look for new active forms of teaching, examina­tion, and evaluation of knowledge.

 

 

 

1.2.  Практична работа

 

1.2.  Practical work

Практичната работа се одвива во работил­ни­ци под водство на инструктор за работа и еду­ка­тор за уметност. Личните асистенти, кои им ну­дат физичка помош на учениците со физички оштетувања, исто така се вклучени во импле­мен­тацијата на образовниот и процесот на шко­лу­вање. Младите луѓе прават хартија, обрабо­ту­ваат хартија и дрво, цртаат на стакло и креи­ра­ат дела од стакло. Во работилниците се ко­рис­тат адаптирани алатки, така што секој инди­ви­дуалец може да прави тоа што сака. Обуката почнува постепено, најпрвин полесно, со зада­чи кои бараат помалку, а потоа учениците одат кон потешки фази кои бараат повеќе анга­жи­ра­ње. Дури и практичната работа специфично го из­разува принципот на индивидуализацијата. Секоја млада личност е индивидуален субјект, за­тоа тие се обучуваат според индивидуалните про­грами.  

Учениците се обучуваат да  изведу­ва­ат работа што можат да ја вршат дома со ми­ни­мална по­мош од семејствата, роднините или други.

 

Practical work takes place in workshops under the guidance of a work instructor and an art educator. Personal assistants, who offer physical help to physically impaired students, are also included in the implementation of the education and schooling process.
Young people make paper, process paper and wood, draw on glass and create glassworks. Adapted tools are used in the workshop, so every individual can do what he or she can. Training be­gins gradually, first easier, less demanding tasks are done, and then students are moving towards heavier, more demanding phases. Even the practi­cal work specifically expresses the principle of individualization. Each and every young person is an individual subject, so they are trained in line with the individual programme.

Students are trained to perform work they can do at home with minimum help from their families, relatives, and others.

 

 

 

 

1.3.  Обуката за работа

 

1.3.  Training work

Обуката за работа се однесува на индиви­дуа­лец или на група. Обуката за работа не е тео­ри­ја, туку практика. Обуката за живот значи по­до­б­рување на се што луѓето со извесна поп­ре­че­ност се во можност да го направат во опти­мал­на смисла, т.е. со своите способности. Обуката за работа содржи ориентирано и неориентирано слободно време на младиот човек. Нагласката е на развојот на позитивната и пред сè реалис­тич­ка­та слика за себе, на стекнувањето социјални и ко­му­никативни вештини, развојот на независ­нос­та итн.
Младите луѓе имаат поактивна улога бидејќи со­работуваат во планирањето, во содржините и времето за имплементација на индивидуалните активности. Ние заедно ги дефинираме прави­ла­та кои заеднички мора да ги следиме. Др. Рутар верува дека токму затоа нема „про­бле­ма­тич­ни“ ученици (2).
Тоа што навистина е важно е дека голем дел на обу­ката за работа се случува надвор од инс­ти­ту­цијата, што значи дека претставува секој­днев­на социјална и животна ситуација, а во фор­ма на различна тематска програма. Затоа ор­ганизираме кампови, викенди и екскурзии за учениците. Тоа е добар начин младите луѓе да стекнат искуство што го бара животот.
Една од најважните активности исто така е ани­ма­цијата, со помош на која едукаторот предава и се обидува да ги постигне целите. Овде еду­ка­то­рот се јавува во улога на аниматор. Младите лу­ѓе се вклучени во активности на анимацијата врз база на нивните лични интереси, но поне­когаш едукаторот ги поттикнува индивидуите да се вклучат, посебно кога верува дека таквата активност би имала терапевтски ефект врз уче­никот. Ефектите од активностите со анимација можат да се видат во широкиот спектар мож­нос­ти за тестирање во разни животни ситуации, во нови искуства, во развојот на системот на вред­ности, емоционалната сфера, развојот на кре­­ативноста, интелектуалните способности, стек­­­­ну­вањето социјално искуство и во функ­цио­­налното знаење.

 

Training work refers to an individual and a group. Training work is not a theory, but practice. Train­ing for life means improving everything what peo­ple with certain hindrances are able to do in the optimal sense, i.e. within their abilities. Training work comprises oriented and non-oriented free time of a young person. The emphasis is on the development of positive and above all realistic self-image, on the learning of social and communi­cation skills, development of independence, etc.
Young people have a more active role, because they cooperate in planning, in the contents and timing of implementation of individual activities. We jointly define rules, which we all must follow. Dr Rutar believes this is why there are no “prob­lematic” students (2).
But what really matters is that a great part of the training work takes place outside the institution, which means in everyday social and life situations, and in the form of various thematic programmes. This is why we organize camps, weekends, and excursions for students. This is a good way for young people to acquire missing experiences re­quired for life.
One of the most important activities is also anima­tion, by means of which the educator teaches and tries to attain set goals. Here the educator appears in the role of an animator. Young people are in­cluded into animation activities on the basis of their own interests, but sometimes the educator encourages individuals to include, in particular when he believes such activities would have a therapeutic effect on a student. The meaning of animation activities can be seen in a wide spectre of possibilities of testing life situations, new ex­periences, developing value systems, emotional sphere, developing creativity, intellectual abilities, and acquiring social experiences and functional knowledge.

 

1.4.  Здравствени, терапевтски,
психолошки и други активности

 

 

1.4.  Health, therapeutic, psychological
and other activities

Здравствените, терапевтските, психолошките и другите активности се одвиваат паралелно со си­те други активности. Младите луѓе се вклу­че­ни во модерни терапевтски процедури. Секому му се понудени работи од кои тој или таа има потреба.

 

Health, therapeutic, psychological and other ac­tivities take place parallel with all other activities. Young people are included into modern therapeu­tic procedures. Every person is offered the things he or she needs.

 

 

 

2.  Индивидуализирана програма

 

2.  Individualized programme

За секој почетник во првиот месец на едука­ци­ја­та членовите на оперативниот тим креираат ин­дивидуализирана програма, која вклучува ин­дивидуализирана училишна работа, инди­ви­дуа­лизирана програма за обука и други екс­перт­ски активности. Нашиот интердис­цип­ли­на­рен тим таканаречен „оперативен тим“ е соста­вен од: едукатор, наставник, доктор, медицин­ска сестра, медицински помошник, физиоте­ра­певт, професионален терапевт, логопед, пси­хо­лог и социјален работник. Едукаторот ја под­гот­вува временската линија за активности за секој млад човек индивидуално. Програмата им се претставува на родителите и заеднички се дефинираат целите, кои ќе се следат во текот на едукацијата и обуката на нивното дете. Самите млади луѓе активно се вклучени во подго­тов­ка­та, планирањето и следењето на индивидуали­зи­раните програми. На крајот на времето за шко­лување редовно се прави евалуација и из­ра­бо­тува документација. Редовното следење и флек­сибилноста се посебно важни при спе­ци­фич­ната програма за рехабилитација. Можно е да се адаптираат содржини, методи на работа, темпо на комплексност и на крај должината на програмата. Програмата може да трае макси­мум 6 години, меѓутоа може да се заврши пора­но, кога оперативниот тим ќе почувствува дека обу­ката не е веќе потребна. Најважен е напре­до­кот на младиот човек, па ако нема напредок, обуката се прекинува. Обуката на практичната програма за рехабилитација може да се ком­пле­ти­ра по извесен период и ученикот може да нај­де работа во некоја институција или во заш­тит­на работилница, но обуката може да претста­ву­ва форма на „транзициска програма за обука“ и ученикот може последователно да влезе во ре­дов­ната образовна програма.

 

For every beginner in the first month of education members of the operative team create an individu­alized programme, which includes individualized school work, individualized training programme, and other expert activities. Our interdisciplinary team the so–called “operative team” is composed of: educator, teacher, doctor, nursing sister, nurs­ing assistant, assistant, physiotherapist, occupa­tional therapist, speech therapist, psychologist and social worker. The educator prepares timeline of activities for every individual young person. The programme is introduced to parents and we jointly define goals, which will be followed during edu­cation and training of their child. Young people themselves are actively included in the prepara­tion, planning, and follow-up of the individualized programme. At the end of the school term we regularly perform evaluations and manage docu­mentation. Regular follow-up and flexibility are of particular importance in this specific Rehabilita­tion practical programme. It is possible to adapt contents, work methods, tempo of complexity, and finally the duration of the programme. The pro­gramme can last for 6 years maximum, it can how­ever be completed earlier, when the operative team feels the training is no longer necessary. Progress of a young person is what matters the most, and if there is no progress, the training is brought to an end.
Training in the Rehabilitation practical programme can be completed after a certain period of time and a student can find job at the institution or in a sheltered workshop, but training can also represent some form of a “transitional training programme” and a student can subsequently enter any full-time educational programme.

 

Заклучок

 

 

Conclusion

Обуката на младите луѓе во практичната про­гра­ма за рехабилитација е само почеток. Зем­ја­та ќе треба да размислува за социјалните прет­при­јатија кои ги има низ целиот свет, на при­мер во скандинавските земји и во САД.

 

Training of young people in the Rehabilitation practical programme is only the beginning. The country will have to start considering social enter­prises, which are found elsewhere in the world, for example in Scandinavian countries and in the USA.

 

 

 

Citation:Kranjc Joldikj S. Rehabilitation Practical Programme. J Spec Educ Rehab 2007; 8(1-2):47-52.

   

 

   

Literatura / References

 

 

  1. Slavec Z. (Post)rehabilitacijski praktikum–nova priložnost za mladostnike po poškodbi glave. Rehabilitacija, 2002: 1(1/2): 59-61.
  2. Rutar D. (Post)rehabilitacijski praktikum. Vzgo­­ja in izobraževanje, 2003:34 (5): 57-58.
  3. Kroflič M. Socialna politika v Evropski uniji z vidika integracije invalidov: zbornik predavanj s simpozija / European Union social policy from the aspect on integration of people with disabilities: report of the symposium (9. No­vember 1998).
  4. Neuman Z. Psihologija telesno prizadetih. (Psy­chology of the Physically Disabled). Ljub­ljana: Faculty of Arts. Pedagoško znanstvena enota za psihologijo (Psychology Pedagogic Research Unit), 1976.

 

  1. Robert W, Reasoner, Gail Dusa. Razvijanje pozitivnega samovrednotenja mladostnikov. Pri­ročnik za mentorje. Ljubljana: Inštitut za razvijanje osebne kakovosti, 1999.
  2. Pravilnik o smeri in stopnji izobrazbe strokov­nih delavcev v posebnem programu vzgoje in izobraževanja za otroke in mladostnike s posebnimi potrebami (post)rehabilitacijski praktikum, Uradni list RS, št. 57/2004: 7454. (Rules defining the type and level of degrees required for education professionals delivering special education programmes for children and youth with special needs Rehabilitation practi­cal programme, Official Gazette of the RS, no. 57/2004: 7454.)

 

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in