КОН ВИСТИНСКАТА СОРАБОТКА НА ЧИНИТЕЛИТЕ ВО ЕВРОПА
Јеле РЕЈНАРТ
Стратешки офицер на ЕАСПД
|
|
TOWARDS REAL STAKEHOLDER COOPERATION IN EUROPE
Jelle REYNAERT
Policy Officer EASPD
|
|
|
|
Што е чинител?
|
|
What is a stakeholder?
|
Постојат многубројни дефиниции за чинители, а тие пак може да се разликуваат меѓу себе па дури и во самите организации. Признавајќи ја оваа тешкотија, дефиницијата што ја користи овој текст е усвоена од Светската банка (СБ). Светската банка (1996) дефинира два вида на чинители кои се подеднакво важни: примарни чинители кои се директно погодени (позитивно или негативно) од предложените интервенции/политики и секундарни чинители кои се индиректно погодени од предложените интервенции/политики. Секундарните чинители ги вклучуваат оние кои имаат техничка експертиза и/или врски со примарните чинители, на пр.: невладините организации (НВО), различни посреднички или претставнички организации и технички и професионални тела. Тие често ги претставуваат јавните интереси.
На полето на инвалидитетот, најважните чинители се:
-
Лица со пречки и нивните претставници;
-
Обезбедувачи на услуги;
-
Власта на сите нивоа;
-
Истражувачки тела;
-
Униите.
-
…
|
|
There are multiple definitions of stakeholders, and these can differ between and even within organizations. Whilst acknowledging this difficulty, the definition used in this paper is that adopted by the World Bank (WB). The World Bank (1996) defines two types of stakeholders that are equally important: primary stakeholders who are directly affected (positively or negatively) by proposed interventions/policies and secondary stakeholders who are indirectly affected by proposed interventions/policies. Secondary stakeholders include those who have technical expertise and/or links to primary stakeholders, e.g. non-governmental organizations (NGOs), various intermediary or representative organizations and technical and professional bodies. They often represent public interests.
In the disability field, the most important stakeholders are:
-
Persons with disabilities and their representatives;
-
Service providers;
-
Authorities at all levels;
-
Research bodies;
-
Unions.
-
…
|
|
|
|
Дефинирање на соработката на чинителите: освен да те ислушаат
|
|
Defining stakeholder cooperation: beyond being listened to…
|
Појавувањето на инволвираноста на чинителите во креирањето на политиката, планирањето и раководењето израсна од новиот општ модел кој бара поинаква улога за државните и европските институции, што се базира врз плуралистички структури, политичка легалност и консензус. Инволвираноста на чинителите во креирањето на политиката, планирањето и раководењето се очекува да водат кон пореалистички и поефективни политики (стратегии) и планови како и кон подобрување на нивната имплементација. Ова се оправдува со фактот дека повеќето информации и поширокото искуство го олеснуваат развојот и имплеметацијата на реалистичките стратегии и планови, новите иницијативи можат да се вклопат во постоечките легални локални институции, постои помало спротиставување и поголема политичка поддршка, ќе се развијат локалните капацитети, а политичкото мешање ќе се минимизира.
Критичките аспекти на инволвираноста на чинителите во креирањето на политиката, што досега го спречуваа делувањето, вклучуваат: институционалниот капацитет на НВО-и; легитимноста на организациите и процесот, трошоците на нашето инволвирање, степенот на конкурентност меѓу различните организации и различните актери, и нивото(ата) на инволвираност. За да ги надминеме овие препреки, потребен е висок степен на поделена одговорност меѓу различните актери.
Во креирањето на европската политика, приодот на чинителите треба да води до поефективни стратегии и планови за социјални и човечки права, како и нивната подобрена имплементација.
|
|
The emergence of stakeholder involvement in policy-making, planning and management has arisen out of a new general model which seeks a different role for the states and European institutions, which is based on pluralistic structures, political legitimacy and consensus. Stakeholder involvement in policy-making, planning and management is expected to lead to more realistic and effective policies and plans, as well as improve their implementation. The reasons for this are that greater information and broader experiences make it easier to develop and implement realistic policies and plans, new initiatives can be embedded into existing legitimate local institutions, there is less opposition and greater political support, local capacities will be developed and political interference minimized.
Critical aspects of stakeholder involvement in policy-making, that have hampered action until now include: the institutional capacity of NGO’s; legitimacy of the organizations and process, costs of our involvement, degree of competition between different organisations and different actors, and level(s) at which we are involved. To overcome these obstacles, a high degree of shared responsibility is needed amongst the different actors.
In European policy-making, a stakeholder approach should lead to more effective social and human rights policies and plans, as well as their improved implementation.
|
|
|
|
ЕАСПД и приодот на чинителите: кон меморандум за разбирање на полето на инвалидноста
|
|
EASPD and the stakeholder approach: towards a memorandum of understanding in the disability field
|
Заради наведените причини, Европската Асоцијација за провајдери на услуги за лица со пречки ЕАСПД ги повикува НВО-и во Европа и властите на сите нивоа да:
|
|
For the reasons above, the European Association of Service providers for Persons with Disabilities calls on NGO’s in Europe and authorities at all levels to:
|
A. потврдат:
|
|
A. acknowledge:
|
-
дека постојат различни видови на НВО-и: НВО-и кои ги претставуваат групите за поддршка, НВО-и кои ги претставуваат провајдерите на услуги, НВО-и кои работат на културното учество, образование, истражување, надградба на знаење. Секоја НВО развива своја сопствена експертиза и искуство, а што би требало да се вреднува и користи во европскиот процес на одлучување.
-
дека е битно да се развие холистички и интегриран приод во однос на здравствените, социјалните и образовните прашања. Таквиот приод би водел кон поефективни и кохерентни политики за да се задоволат потребите и предизвиците на нашите општества.
-
дека конфликтите на интереси и/или конкурентноста меѓу различни актери и чинители подразбира губиток во фокусот и ефективноста и го ослабува корисното учество. НВО-и треба да ја зацврстат соработката и партнерството на пример преку меморандум за разбирање за соработката на чинителите.
|
|
-
that there are different types of NGO’s: NGO’s representing advocacy groups, NGO’s representing service providers, NGO’s working on cultural participation, education, research, knowledge building. Each NGO has developed its own expertise and know-how and that should be valued and used in the European decision making process.
-
that it is crucial to develop a holistic and integrated approach with regard to health, social and educational issues. Such an approach would lead to more effective and coherent policies to meet the needs and challenges of our societies.
-
that conflicts of interest and/or competitions between different actors and stakeholders imply a loss in focus and effectiveness and undermine a meaningful participation. NGO’s should reinforce cooperation and partnership for example through a memorandum of understanding on stakeholder cooperation.
|
|
|
|
Б. забележат:
|
|
B. note:
|
-
дека денешното општество е комплексно и мултидимензионално. Не постојат актери способни сами да ги имплементираат здравствените и социјални политики. Само конструктивна и широка соработка и вистинската рамнотежа меѓу сите различни перспективи може да донесе одржливи решенија.
-
дека низ цела Европа, авторитетите за здравство и социјална политика се под притисок. Во многу земји, владата се откажува од улогата на обезбедувач за здравствени и социјални услуги. С¢ повеќе властите се фокусираат на регулирање, финансирање и контролирање на (квалитетот на) обезбедувањето на услугите и практикуваат испораката на услугите да ја прават други. Тие одговорноста за развој и испорака на услугите им ја доверуваат на трети групи, вклучувајќи ги и НВО-и;
|
|
-
that society of today is complex and multidimensional. There are no actors able to implement health and social policies on their own. Only a constructive and extensive collaboration and the right balance between all different perspectives can bring sustainable solutions.
-
that, all over Europe, health and social authorities are under pressure. In many countries, the government is abdicating from its role of health and social service provider. More and more authorities focus on regulating, financing and monitoring (the quality of) service provision while they outsource the services’ delivery. They delegate the responsibility of the development and provision of services to third parties, including NGOs.
|