Доколку во центарот на истражувачкиот интерес е детето-ученикот и неговиот севкупен развој во правец на здрава, среќна и конструктивна личност, фактори кои не можат да се заобиколат во тој процес се семејството и училиштето како непосредни елементи на директно влијание на социјализацијата (Koller-Trbovich, 1991). Училиштето по семејството е најзначајна социјална група во која детето влегува. Главна цел на училиштето е да им овозможи на своите ученици усвојување на поголем квантум на знаења и навики, да им овозможи широк дијапазон можности, за да во младата личност се всадат и развијат моралните, етичките, културните, работните и други позитивни способности, без кои младите не би можеле целосно и успешно да се воведат во животот. Исто така, може да нагласиме дека со училиштето се проширува интелектуалниот хоризонт на детето, стекнува систематизирани знаења, нови искуства, го збогатува речникот. Истражувањата во подрачјето на учењето и оценувањето, значи докимолошките истражувања, како што наведува Uzelac (2003) ги покажале резултатите кои по многу елементи ја осветлуваат вистината за комплексното прашање за варијаблата, која најчесто се нарекува училишен успех, а се истражува со нумерички категории, најчесто на скала од 1 до 5. Растојанието на оценките од еден до пет, меѓу другото, ги дели учениците на две групи: неуспешни и успешни. Ова е потребно да се има предвид доколку со оценките за општото знаење при учењето во дадениот воспитно-образовен процес му се даде и пошироко значење. Многу ученици не се во состојба да го задоволат тоа барање на соодветен начин. Истражувањата покажале дека таквите ученици многу често изразуваат различни форми на неприфатливо однесување во и надвор од училиштето (Uzelac, Miksaj Todorovich, 1991).
|
|
If in the center of the research is the child-student and its development and its healthy, happy and constructive characteristics of a personality, the most important factors in that process are the family and the school as elements of direct influence on the socialization (Koller-Trbović, 1991). Besides the family, the school is the most significant social institution in which the child enters. The main aim of the school is to enable students to gain knowledge and develop their habits, so that young individuals develop moral, ethic, cultural and work habit as well as other positive abilities, without which young individuals could not enter into the real life successfully. School also develops children's intellectual horizon, children gather systematic knowledge, new experiences and improve their vocabulary. The research in the area of learning, evaluation and grading, i.e. docimology research, as written in Uzelac (2003) has already examined results which explain complex questions of a variable which is called school success, and is shown with numeric categories mostly on the scale from 1 to 5. These marks from one to five scales divide students into two groups: successful and unsuccessful. This should be considered as a great significant in marking and evaluating in education process. One of the most important assignments of the students in school is learning and studying of the school curriculum. A lot of students cannot do that. The research shows that those students have different stages of unacceptable behaviour in and outside the school (Uzelac, Mikšaj Todorović, 1991). But, as the authors point out, these forms of behaviour can have different genesis which has influence on poor learning results. Besides bio-psycho-social genesis the disorders in behaviour are influenced by the family circumstances. The family relationships are the first social relationships which children experience. The family is positive or negative factor in child's development but very important (Milosavljević, 1982). To identify factors of family diversities with school children (at particular age) it is necessary to observe the child's life conditions in the family for some time (which is available to the teachers). Child-students is still connected to the members of the family /parents, their substitutes, brothers, sisters and other family members) so all these circumstances of life have direct influence on a child and his/her development. Very often, the influence can be inadequate in relation to children and youth who have behaviour disorders (Bašić, 1999).
The aim of this paper is to find the connection between family life circumstances of the students and their school success. In that way, family factors which mostly influence on child’s success at school can be identified.
The paper presents the general hypothesis according to which students with worse school success have less favourable family circumstances than students with better school success.
|
Но, како што истакнуваат овие автори, овие облици на однесување може да имаат различна генеза која истовремено влијае врз слабите резултати во учењето. Покрај био-психо-социјалната генеза повеќето нарушувања во однесувањето се под влијание на семејните случувања. Семејните односи се првите општествени односи за детето. Семејството се јавува како позитивен или негативен фактор на развој на детето, но во секој случај како неодминувачки фактор за неговиот развој (Milosavljevikj, 1982). За да може да ги идентификуваме факторите на различности на семејствата на училишните деца (на одредена возраст) потребно е некое време да се следат животните услови на семејството (што е најдостапно на наставниците). Детето-ученик с¢ уште е најмногу поврзан со членовите на семејството (родителите, нивните супститути, браќата, сестрите и другите членови), па сите околности од животот во семејството имаат директно влијание врз детето и неговиот развој. Тоа влијание, за жал често може да биде неадекватно во однос кон децата и младината со нарушувања во однесувањето. (Basic, 1991).
Овој труд има цел да ја утврди врската на семејните услови за живот на ученикот со нарушување во однесувањето и неговиот училишен успех. На таков начин се настојува да се идентификуваат оние семејни фактори кои во најголема мера влијаат на успехот во училиште.
Во трудот се разгледува општата хипотеза според која учениците со полош училишен успех имаат понеповолни семејни прилики, во однос на учениците со подобар училишен успех.
|
|
Во изборот се влезени сите ученици од прво до осмо одделение за кои наставниците процениле дека манифестираат нарушување во однесувањето.
Вкупниот број на примерокот изнесува 42 ученици од прво до четврто одделение и 70 ученици од петто до осмо одделение. Информациите за испитаниците се собрани со помош на посебно конструиран прашалник за таа намена кој ги содржеше следниве варијабли: 1. одделение (1. прво-четврто, 2. петто-осмо); 2. Дали детето живее со своите родители (1. да, 2. не); 3. Условите за живеење на ученикот (1. во сопственото семејство, 2. друго семјство, 3. во дом); 4. Со колку членови од семејството ученикот живее (1. еден, 2. два, 3. три, 4. четири, 5. пет и повеќе); 5. Образовниот статус на мајката (1. нк, 2. ссс, 3. вшс, 4. всс); 6. Образовниот статус на таткото (1. нк, 2. ссс, 3. вшс, 4. всс); 7. Социо-економскиот статус на семејството (1. над просекот, 2. просечен, 3. под просечен); 8. Дали родителите се бегалци (1. да, 2. не); 9. Кој се грижи околу одгледување на детето (1. двајцата родители, 2. едниот родител, 3. бабите и дедовците, 4. роднините, 5. други личности); 10. Училишниот успех на детето (1. недоволен, 2. доволен, 3. добар, 4. многу добар, 5. одличен) .
Процената на состојбата во семејството ја вршеа одделенските наставници кои се најдобри познавачи на детето и случувањата во семејството. Клучната варијабла која беше користена во истражувањето е училишниот успех на крајот од училишната година. Собраните податоци се обработени со помош на Хи-квадрат тестот, со кој се тестира поврзаноста меѓу две варијабли. Оваа метода исто така опфаќа пресметување на апсолутните и релативните фреквенции за категориите од сите варијабли. Како критична вредност за статистичката значајност е земена веројатноста за грешка помала од 5% (p<0.05).
|
|
The research includes all students from the first to the eight grades which are considered by the teachers that have problems in behaviour.
The total number of the sample was 42 students from year the first to the fourth grade and 70 students from the fifth to the eight grades.
The information on the subjects included in examination was taken from a special constructed questionnaire which had the following variables: 1. grade (1. from 1 to 4; 2. from 5 to 8); 2. Do students and parents live together? (1. Yes; 2. no); 3. Where do students live? (1. in their own families; 2. with another family; 3. orphanage); 4. How many members are in the family? (1. one; 2. two; 3. three; 4. four; 5. five and more); 5. The mother’s education level (1. unqualified; 2. highschool degree; 3. college degree; 4. university degree); 6. The father’s education level (1. unqualified; 2. highschool degree; 3. college degree; 4. university degree); 7. Socio-economic status of the family (1. good; 2. average; 3. poor); 8. Are the student's parents refugees (1. yes; 2. no); 9.Who takes care of the child? (1. both parents; 2. one parent; 3. grandparents; 4. relatives; 5. other people); 10. School results of the students (1. insufficient; 2. sufficient; 3. good; 4. very good; 5. excellent).
The assessment of the circumstances in the families was performed by the head teachers who know the students and their families, best. The key variable used in the research was the one which showed student's success at the end of the school year. The collected information was processed with chi-square test which tested the connection between two variables. This method also examines absolute and relative frequency calculation for the categories of all variables. As a critical value of the statistical importance was the probability of error less 5 % (p<0.05).
|