И покрај тенденцијата на кривичното право да се повлекува од инкриминации што навлегуваат во интимната сфера на човековото опстојување, како што беше казнувањето на хомосексуализмот, онанијата, промискуитетот, кои во минатото беа ригорозно санкционирани, кривичните дела, како на пример, силувањето, обљубата врз немоќни лица и др. секогаш биле лоцирани од другата, казнивата страна на законот.
Ако појавата и делата на Сигмунд Фројд го означуваат почетокот на сексуалната револуција што, од друга страна, значи отвореност и гласност на темите за сексот, како природна човекова потреба, која во минатото била потискувана, дури и казнувана, овие наши простори беа обременети со патријархалност и табуа за сексуалноста, каде што мошне малку се зборува, а уште помалку се пишува. Една од тие теми, секако, е злоставувањето, и тоа она, сексуалното злоставување, на една посебна категорија луѓе, ако луѓето може така да ги категоризираме.
Најчесто прашање на кое би требало да се даде одговор, е кој е тој човек или кои се причините што ги мотивираат овие луѓе да извршат вакво кривично дело, за кое, најблаго може да се каже дека не е човечко? Кои се тие луѓе кои, злоупотребувајќи ја својата моќ, извршуваат обљуба врз лица кои се душевно болни, душевно растроени, заостанати во душевниот развој, инвалиди и други?
Злоставените луѓе се луѓе кои не биле во состојба или не можеле да се спротивстават на ова недело; луѓе кои, можеби, и не го знаат значењето на ова злодело; луѓе кои не може да одберат со кого, каде и зошто ги принудиле на овој акт. Кај некои од нив, како што се, физичките инвалиди, кај кои менталните функции се зачувани, тие не се во состојба да се спротивстават поради инвалидитетот, освен нормално гласовно-со повикување и барање помош. А што е со другите, оние што можеби и не го знаат вистинското значење на сексуалноста и крајните ефекти од еден сексуален акт, како што е несаканата бременост или, уште потешкото, некоја заразна, а можеби и неизлечива болест?
Најилустративен начин за да се согледа значењето и последиците на оваа криминална активност е таа да се спореди со кривичното дело “силување".
Општо е прифатено мислењето дека обљубата врз немоќно лице (формулација што е прифатена во Кривичниот закон на Република Македонија) е еден повисок степен на човекова и општествена деградација, особено во однос на кривичното дело “силување". Од чисто теориски аспект гледано, и во двете кривични дела има идентични формулации на сексуалните дејанија кои се забранети, и тоа: несаканата обљуба и другите полови дејствија. Под поимот “обљуба" се подразбира соединување на половите органи на две лица од различен пол. Под синтагмата “други полови дејствија" се подразбираат широк спектар на други сексуални активности, како што се на пример: допирање, фаќање на делови од телото (се мисли на гради, полови органи) и др.
Кривичното дело “силување" е сместено во членот 186 од КЗ, додека кривичното дело “обљуба врз немоќно лице" е сместено во членот 187. Покрај овие две дела во оваа глава се и следниве дела: полов напад врз дете; обљуба со злоупотреба на положбата; задоволување на полови страсти пред друг; посредување во вршење проституција; подведување и овозможување полови дејствија; прикажување на порнографски материјал на дете; и родосквернавење.
Сиве овие кривични дела, сместени во деветнаесеттата глава од КЗ се опфатени со насловот Кривични дела против половата слобода и половиот морал.
За разлика од кривичното дело “силување" каде што со присилбата (силата и заканата) се крши отпорот на жртвата и каде што се претпоставува дека жртва може
да е само психофизички здраво лице и кое треба да е постаро од четиринаесет години, лице кое на одреден начин може да се спротивстави, кај кривичното дело што е предмет на интерес во овој труд, жртва на кривичното дело е немоќно лице кај кое е злоупотребено душевното заболување, душевната растроеност, немоќта, заостанатиот душевен развој или друга состојба поради која тоа лице не е во состојба да му се спротивстави на сторителот.
За разлика од кривичното дело “силување" каде што е неопходна употребата на сила или закана, како почетоците за извршување на ова дело, кај кривичното дело “обљуба врз немоќно лице", како основен елемент за извршување на ова дело е злоупотребата на моќта врз немоќно лице. Во текстот на Законот, законодавецот нецелосно ги дефинира, односно ги набројува, лицата што се немоќни, та вели: лица со душевни заболувања, душевно растроени, немоќни, со заостанат душевен развој и лица во други состојби во кои тие не се способни да дадат отпор. При евентуалната употреба на сила или закана делото ќе се оквалификува како “силување".
Ако за лицата кои се со душевно заболување, душевна растроеност и немоќни може да се каже дека донекаде може да ја разберат сексуалноста и обљубата како специфичен акт, тогаш лицата со заостанат душевен развој само делумно ги сфаќаат овие категории и, можеби, само функционираат на нагонско ниво.
И за ова кривично дело, како и за другите од оваа глава, казните се мошне високи и тие достигнуваат до општиот законски максимум, казна што предвидува можност за изрекување доживотен затвор, во согласност со ставот 2, ако поради наведеното дело настапила тешка телесна повреда, смрт или друга тешка последица или пак, делото е сторено од повеќе лица на особено суров или понижувачки начин.
Сепак, кривичното дело “обљуба врз немоќно лице" има и специфичности што ја
потенцираат криминалната заднина, која
|
|
Besides the tendency of criminal legislation to withdraw from incriminations that enter the intimate sphere of human existence, such was punishment of homosexualism, onanism and promiscuity, which were rigidly sanctioned, the criminal acts, for example, rape, sexual intercourse of disabled person etc; they have always been located on the other side, the punishment side of the law.
If the works of Sigmund Freud mark the beginning of sexual revolution, which, on the other side, means openness and distinctness towards topics on sex as a normal human need that was suppressed and even punished in the past, our environment was burdened by patriarchal issues and taboo for sexuality, which was not talked or written about. One of these topics, certainly, is abuse, i.e. sexual abuse of a specific category of people, if people can be categorized in such a manner.
The most frequent question that has to be answered is who hat person was or what the reasons were those people to commit such criminal acts, which can be considered inhuman. Who are those people who misusing their power commit sexual intercourse with mentally ill, mentally disturbed, mentally undeveloped, disabled and others?
The abused people are people who are in no condition or cannot resist against this crime: people who, perhaps do not know the meaning of this crime; people who cannot choose with whom, where and why they have been forced to do this act. Some of them, such as physically disabled people where mental functions are preserved, are not able to resist due to their disability, except the normal sound calling and asking for help. What about others, who actually do not know the real meaning of sexuality and the final effects of sexual act, such as pregnancy or even worse, contagious disease or terminal illness.
The most illustrative way to recognize the meaning and the consequences of this criminal activity is to compare it to the criminal act “rape”.
It is generally accepted that sexual intercourse with a disabled person (term accepted in the Criminal Law of the Republic of Macedonia) is a higher level of human and social degradation, especially in relation to the criminal act “rape”. From theoretical aspect, for both criminal acts, identical formulation of the forbidden sexual activities is used undesirable sexual intercourse and other sexual acts. The term “sexual intercourse” means unity of sexual organs of two people of different sex. The syntagm “other sexual acts” means a wide range of other sexual activities: touching, petting different body parts (breasts, sexual organs) and so on.
The criminal act “rape” is stated in the Article 186 of the Criminal Law, while the criminal act “sexual intercourse with a disabled person” is stated in the Article 187. Besides these two acts, this chapter also includes child sexual abuse; sexual intercourse with misusing one’s position; satisfying sexual passions in front of others; intervening in the act of prostitution; seducing and enabling sexual activities; showing pornography material to a child and committing incest.
In general, all these criminal acts stated in the nineteenth chapter of the Criminal Law under the title Criminal Acts against Sexual Freedom and Sexual Moral.
In the criminal act “rape”, the victim’s resistance is broken with force and threats and the victim is supposed to be psychic sound person older than fourteen years of age. The victim of the criminal act, this paper is interested in, is abused disabled person, mentally ill, mentally disturbed, mentally undeveloped or any one who due to the disability cannot resist the act.
Contrary to the criminal act “rape”, where force or threat is necessary during the act, the criminal act “sexual intercourse with a disabled person”, as a basic element of the act, is the abuse and power over disabled person. In the text of the law, the legislator partially defines and lists the disabled people: people with mental illness, mentally disturbed, disabled, mentally undeveloped people and or any one who due to the disability cannot resist the act. In eventual use of force or threat, the act can be qualified as “rape”.
If we say that people with mental illness, mentally disturbed or disabled people can somehow understand the sexuality or sexual intercourse as specific act, then mentally undeveloped people can partially understand these categories and they perhaps function only on the level of sexual instinct.
For this criminal act, as other acts from this chapter, the punishments are very high and they reach the general law maximum. The punishment anticipates a sentence to life imprisonment, according to paragraph 2, if sever physical injury, death or any other sever consequence occur due to the quoted act, or more people commit the act in sever and humiliating manner. However, the criminal act “sexual intercourse with a disabled person” has specifics that point out the criminal background that can that the position of crime with unforeseeable consequences for the victim of this act and for the victim’s family.
Disabled people are those socially, physically, partially or totally disabled. They, compared to others, are often dependant on the assistance in everyday activities, nutrition, movements, medical care and hygiene and so on. People to who disabled are committed as their guardians (in different institutions and often in their own families), see in that relationship “good possibility” for unpunished committing sexual abuse.
|