Определувајќи ги разликите меѓу термините инклузија и интеграција (Табела 1) доаѓаме до следниве заклучоци:
-
Инклузијата е многу поприфатен термин во однос на интеграцијата, бидејќи претставува рефлексија на социјалната полифонија на постмодерното општество, односно инклузијата кореспондира со постмодерниот принцип на плурализмот, бидејќи пристапот врз кој е базиран е „социјалната интеграција” што може да се обезбеди преку избор, соработка и почитување на различните постигнувања;
-
Монолитноста е карактеристика на модерните програми за интеграција, базирани врз одговорноста на државата и институциите. Во таа смисла интеграцијата ја поврзуваме со официјалните институции на општеството, организирани преку хиерархиски принцип;
-
Инклузијата се организира преку мрежна структура на координација, така што секоја индивидуа е во центарот на системот;
-
Моделот за интеграција го поврзуваме со специфични стандарди, дефинирани норми или сет на постигнувања кон просечните резултати врз база на критериумот Нормализација;
-
Инклузијата вклучува различна партиципација на индивидуата или групата во социјалните процеси, почитувајќи ја различноста, индивидуалните можности и желби.
Фундаменталниот принцип на инклузивното образование е проценување на различноста во рамките на хуманото општество. Инклузивното образование вклучува идентификација, предизвик и надминување на бариерите на партиципација, условени од социјалните, културните, идеолошките и физичките фактори. Значи, инклузијата е технички едноставна, но социјално комплексна, бидејќи е поврзана со реалноста на училиштето, другите образовни средини до димензијата на инклузијата, наречена „култура”. Во таа смисла инклузијата претставува трансформација на ставовите на луѓето, на училиштата, на системот и на општеството. (3)
|
|
When determining the differences between the terms inclusion and integration (Table 1), we may conclude:
-
Inclusion is more accepted term vis-à-vis integration, because it is a reflection of social polyphony and postmodern society, i.e., the inclusion corresponds with the postmodern principle of pluralism since the approach it is based on is “social integration” and can be carried out through choice, cooperation and respect of different achievements;
-
Monolith is the characteristic of modern programs for integration based on state and institutional responsibilities. In that sense, we connect the integration with official institutions in the society organized on a hierarchy principle;
-
Inclusion is organized through net structure of coordination, which means that every individual is in the center of the system;
-
Integration is connected to specific standards, defined norms or set of achievements of average results on the base of the criteria Normalization;
-
Inclusion contains different participation of an individual or a group in social processes, respecting the differences, individual possibilities and wishes.
The fundamental principle of the inclusive education is estimation of differences in the framework of the human society. The inclusive education contains identification, challenge and overcome of barriers of participation, caused by social, cultural, ideological and physical factors. Thus, inclusion is technically simple but socially complex because it is connected to the reality of the school, other educational environments to the dimension of inclusion so-called “culture”. In that sense, the inclusion is transformation of attitudes of people, schools, system and society. (3)
|