Инклузивното образование е пристап кој е присвоен од Обединетите нации и работните агенции (UNRWA) за да се осигури дека сите деца бегалци од Палестина имаат еднакви услови за учење во училиштата. Понатаму, тие добиваат соодветна поддршка за реализацијата на нивниот целосен потенцијал, без оглед на нивниот пол, способности и нарушувања, здравствен и социо- економски статус и социо-психолошки потреби. Инклузивното образование има цел да ги промени однесувањата кон учениците и начинот на кои работат наставниците, училишната администрација и провајдерите на поддржувачки услуги (1). UNRWA има развиено и имплементирано широк спектар на стратегии и политики за да се постигне меѓусебно разбирање и сериозна обврзаност за инклузивното образование (2). Во рамката на зајакнување на поддршката на училиштата за учениците со посеб- ни потреби, UNRWA има воспоставено 30 центри за поддршка во учењето LSC во 2006 година. LSC е дистрибуирана во 17 училишта за девојчиња, во четирите училишни области од UNRWA (Ирбид, север- но од Аман, јужно од Аман и Зарга). Бројот на наставници вработени во рамките на UNRWA e 33, со 750 ученици кои имаат некаква пречка во развојот или оштетувања на слухот или видот. Од друга страна, на глувите лица предавањата им се држат во специјални класови во рамките на редовните училишта. Вредно е да се спомене дека слепите ученици не се интегрирани во рам- ките на UNRWA училиштата (3). Центарот за образовен развој е одговорен за спроведување на супервизија и преглед на центрите за поддршка во учењето преку посветен образовен супервизор на специјалната едукација со имплементација на работилници за подигнување на свеста за инклу- зивното образование. Овие напори се дел од програмата за реформа на образованието, за проценување и дијагностицирање на учениците со посебни потреби и проценка на ефективноста на програмите кои им се понудени (лична комуникација, октомври 9, 2013).
Инклузивни училишта:
Севкупна или целосна интеграција не значи интеграција во конвенционална смисла бидејќи интеграцијата е концепт која превладува до средината на 80-тите години на минатиот век кои се појавиjа поради постоечкиот двоен образовен систем (општо образование и специјално образование).
Целосната или инклузивната интеграција, којашто е предмет на разговори во литературата за специјалното образование од средината на 80. години, претставува унифициран образовен систем. Со други зборови, не е особено значајно да се види традиционалната интеграција на сите ученици со посебни потреби во редовните класови. Инклузивната интеграција не ги изолира учениците ако потребите на сите ученици се реализирани во рамките на редовниот клас (4). Во овие инклузивни училишта, децата со пречки во развојот треба да добијат дополнителна поддршка што ќе овозможи овие деца да имаат пристап до ефективно учење (5). Поддржувачите на сеопфатното училиште бараат од редовните класни наставници да бидат разумни припредавањата на учениците со посебни потреби, со обезбедување на организациони, административни и инструктивни системи на поддршка (6).
Тоа е така поради искуствата во многу држави во кои е обезбедена интеграцијата на децата и младите лица со пречки во развојот која била најдобро остварена во рамките на инклузивните училишта кои обезбедиле услуги за сите деца во заедницата (7). Во овие видови образовни рамки, учениците со посебни потреби може да го добијат најдоброто можно образование и социјална интеграција (8). Додека инклузивните училишта овозможуваат соодветна околина за добивање еднакви можности и целосно учество на учениците со посебни потреби. Нивниот успех е резултат на интернезависни напори, не само од страна на училиштето и наставниците, но исто така и од страна на врсниците, родителите, членовите на семејството и волонтерите (9). Реформата на социјалните институции, од друга страна, не е само техничка задача, но истата првично зависи од степенот на посветеност на индивидуите во заедницата, дополнително од нивната посветеност и добра намера(10).
Деведесеттите години од 20. век беа незапаметена ера, во однос на повикот за повторно градење и реформа на образовниот систем, општо, за преформулирање на нивните цели и подобрување на образованието на наставниците (11). Во повеќето држави во светот, традиционалните образовни системи ги изневерија милиони деца и ги доведоа до изолација и неуспех (12). Двојниот образовен систем не беше совршен систем (посебен систем за учениците со посебни потреби и систем за редовните ученици), но заврши со многу проблеми и неможност да се обезбедат ефективни решенија (13). Затоа, денес државите се насочени кон експанзија на концептот на редовни класови и преструктуирање на истите за да можат тие да ги исполнат индивидуалните потреби на сите ученици(14).
Основните принципи за имплементација на инклузијата:
Најважните принципи за имплементација на инклузијата вклучуваат планирање и соработка помеѓу академскиот персонал (15, 16). И да не се повторуваат барањата кои се однесуваат на координацијата, тие никогаш не престануваат (помеѓу академскиот персонал), но она што се бара е спроведувањето на тие барања во практични процедурални чекори (17). Worrell укажал на недостигот на соработка помеѓу образовниот и административниот персонал (18). Рационалноста на отстранувањето на децата со посебни потреби од редовните класови е несоодветноста на наставната програма за нивните потреби. Враќањето на овие деца во тие класови треба да биде направено со приспособување и адаптирање на наставната програма за да може да се остварат индивидуалните потреби на учениците (19). Од друга страна, денес стана потреба да се најде баланс помеѓу индивидуалниот образовен план и наставната програма во редовните училишта (20). Во рамките на инклузивните училишта, децата со посебни потреби треба да добијат дополнителна поддршка која е потребна за да се осигури пристапот до потребното образо- вание (21, 5). Запишувањето на децата со посебни потреби во редовните училишта покажува дека образованието во редовните класови не може да ги оствари нивните социјални и образовни потреби. Потребите на овие ученици не се остварени кога има противречност помеѓу интересите на децата со посебни потреби и другите редовни ученици(22).
Јасно е дека примарната цел на законодавството кое се однесува на инклузијата е нагласувањето на обезбедување квалитетна образовна услуга за учениците со посебни потреби (23). Принципот за обезбедување образовни можности за сите деца нема да се оствари ако статусот кво е оставен без присвојување на јасна филозофија, образовни политики и јасно законодавство кое може да се имплементира во практиката. Al-Khatib укажал дека се потребни добри намери, добри човечки чувства, но тие не се доволни за да се преведат врз „Образо- вание за сите“ и „Училиште за сите“ во реалната практика(24).
Што се однесува до социјалната основа на инклузијата, оние кои ја поддржуваат инклузијата, пред неколку години, укажаа дека една од главните предности е социјалната интеграција на децата со посебни потреби. Постојат повеќе докази кои ја поддржуваат важноста на социјалната способност за продуктивен и плоден живот (25). Добро познатиот мислител Виготски укажал на значајноста на социјалната интеракција во однос на когнитивниот развој (26). Во последните декади, социјалните истражувања ги поврзуваат социјалните вештини со неколку приспособувања, академскиот успех и професионалниот успех. Од друга страна, истражувањата исто така укажале на врска- та помеѓу слабите социјални вештини на децата и целокупното деликвентно однесување, напуштањето на училиштето и користењето на наркотични дроги помеѓу адолесцентите (24). Денес образованието на децата со посебни потреби во редовните класови има потреба од тоа сите ученици да се научат на основните и на потребните социјалнивештини.
Еден од најзначајните услови и основи на инклузијата е свесно планирање кое ги овозможува соодветните можности за интеракција помеѓу врсниците бидејќи интеграцијата без претходно планирање може да доведе до проблеми и пречки, наместо постигнување на посакуваните цели. Како што Halvorsen кажал дека инклузијата не значи само сместување на децата со и без пречки во развојот во иста средина (13).
Сеопфатното училиште е најефективниот начин за градење солидарност помеѓу децата со посебни потреби и нивните врсници (22). Неколку истражувања укажуваат дека инклузијата е придобивка за академските и социјалните вештини на сите ученици со и без пречки (27, 28, 23).
Основните принципи на специјалното образование:
Терминот „основното знаење“ се користи за да се назначат основните принципи и вештини кои наставниците треба да ги поседуваат и ќе им помогнат во подучувањето на учениците со посебни потреби (29). Оваа основа на знаења вклучува теоретска, практична апликација, морални принципи, права и законодавства кои ја формираат основата на подучувањето (30). Прегледот на литературата поврзана со оваа основа на знаења покажуватри релативно различни области:
-
основните принципи и вештини кои сите наставници на специјалната едукација мора да ги препознаат, без фокусирање на инклузијата;
-
да ја предложи потребата за потребното знаење за редовните наставници за под- дршка на учениците со посебни потреби во инклузивнитекласови;
-
да се фокусира на ефективно предавање и подучување, без оглед на професионал- ната улога на наставниците за специјална - едукација или редовните наставници, кои се однесува на основното знаење за сите наставници, и без оглед дали тие се редов- ни наставници или наставници кои обезбе- дуваат специјална едукација(31).
Adam, Culatta, Tompkins, Werts и Al-Shakhs го идентификувале големиот кластер на потребните способности кои треба да ги имаат редовните наставници за да се справат со учениците со посебни потреби во сре- дина на интеграција, која вклучува: мерење на потребите на децата, поставување цели, дизајнирање на инструкциите, вештини на подучување, сфаќање на попреченоста, професионално советување, сфаќање на интеграциските принципи, развивање на свеста за системи на поддршка и постоечките ресурси, менаџирање на образовната средина, презентирање на способноста во личната комуникација, сфаќање и разбирање на правните проблеми, анализа на задачите и подучување на социјални вештини (32, 29,33).
Проблеми на истражувањето
Учениците со посебни потреби повеќе не се централниот проблем во дискусијата за образовниот систем. Но, суштината на несогласувањата и најзначајната точка која го поставува прашањето кое се однесува на случаите на неуспех на учениците со посебни потреби во редовните училишта се валидноста на наставната програма, степенот на квалификација на наставниците и директорите, однесувањето на наставниците, нивниот степен на знаење и вештини за основните концепти на специјалната едукација, посветеноста на наставниците на есенцијалните принципи кои сепотребни за имплементација на инклузијата и потребниот степен за апликација на стратегиите кои се потребни за поддршка на интеграцијата во училиштата. Затоа, постои потреба да се направат соодветните и потребните промени во целите, концептите и политиките на образованието кои се импле- ментирани во државите низ целиот свет. Децата со посебни потреби не се одвоени во специјални училишта, под претпоставката на индивидуални разлики. Потоа, ако во редовните училишта има недостиг на способност да се справат со тие тешкотии, тоа се смета за експлицитно препознавање на слабостите на програмата која е изготвена за образованието на наставниците и образовните програми кои одговараат за ситеученици.
Цели и прашања на истражувањето
Ова истражување има цел да се процени програмата за интеграција на учениците со посебни потреби во UNRWA училиштата во Јордан, да се придонесе во развивање програма што ќе им овозможи на оние кои се одговорни да ги идентификуваат областите кои треба да се модифицираат и да се подобратпреку:
-
Утврдување на нивото на знаење и веш- тините во основните концепти (основното знаење) во специјалното образование за администрацијата и наставниците во UNRWAучилиштата;
-
Идентификување на нивото на зна- чајност на основните принципи кои се пот- ребни за имплементација на инклузијата во UNRWA училиштата од гледна точка на директорите научилиштата;
-
Познавање на обемот на спроведување на стратегиите кои се потребни за поддрш- ка на интеграцијата во UNRWA училиш- тата, од гледна точка на наставниците и ди- ректорите во овиеучилишта.
Целите на ова истражување беа постигнати со одговорите на следните прашања:
-
Кое е нивото на знаење и вештини кое го поседуваат администрацијата и едука- торите за основните концепти за специјал- на едукација во UNRWAучилиштата?
-
Кој е степенот на важност од основните принципи за имплементација наинклузијата од гледна точка на администрацијата во UNRWA училиштата?
-
3. Кој е степенот на имплементација на потребните стратегии за поддршка на интеграцијата во UNRWA училиштата од перспектива на наставниците во UNRWA учи- лиштата?
Важноста и оправданоста на истражувањето UNRWA, како една од организациите на Обединетите нации, одговори на глобалните образовни трендови и ја призна важноста на инклузивното образование и потребата од негова примена. Тие го започнаа проектот за инклузивно образование во одделни училишта (само во неколку училишта за девојчиња), што значи претпазливост од генерализација на искуството поради страв од неуспех. Всушност, секое искуст- во или проект треба да го процени својот успех или неуспех, обемот во кој се остварливи посакуваните цели, степенот на задоволство, слабоста на оние кои го поддржуваат и нејзините корисници. Затоа, ова истражување е оправдано бидејќи лицата кои ги носат одлуките треба да ги видат резул- татите од систематска проценка на таквите искуства и дали се постигнати посакуваните цели или не се постигнати и потоа планот за проширување и проширување на програмата во пошироки рамки.
Важноста на ова истражување доаѓа од тоа што истото е истражување за проценка, кое ја нагласува научната методологија за UNRWA искуството на интеграција на учениците со посебни потреби во редовните училишта, девет години откако оваа програма е имплементирана. Ова истражување исто така им дава можност на образовните оддели на различни нивоа да имаат бенефит од резултатите, преку проценка на ни- вото на познавање и вештините на настав- ниците и администрацијата за основниот концепт на специјалната едукација, степенот на важност на основните принципи кои се потребни за имплементирање на интеграцијата на учениците со посебни потреби во редовните училишта и опсегот на спроведување на стратегиите кои се потребни за поддршка на интеграцијата во училиштата.
Методи
Во рамките на истражувањето е спроведен дизајнот на дескриптивна анкета во која податоците беа квантитативно собрани од испитаниците. Примерок на истражувањето: Примерокот на ова истражување во пос- ледната фаза се состоеше од 90 директори, редовни наставници и наставници за спе- цијална едукација, вработени во UNRWA училиштата кои се центри за поддршка во учењето, како и училишта во кои нема такви центри. Примерокот на истражувањето е избран намерно. Додека за центрите за поддршка во училиштата, популацијата на истражувањето се смета дека се испита- ниците на анкетниот примерок. Прашални- кот беше доставен до сите директори и нас- тавници за специјална едукација кои се вработени во центрите за поддршка, во кои има 17 училишни администратори, 30 нас- тавници за специјална едукација и 27 клас- ни наставници и ги вклучува и учениците со посебни потреби. Истражувањето беше спроведено во временскиот период од 2013 до 2015година. Подолу е описот на примерокот на истра- жувањето, согласно со варијаблите, како што се прикажани во неколку табели.
|
The inclusive education is the approach adopted by the United Nations Relief and Work Agency (UNRWA), to ensure that all Palestinian refugees' children have equal learning opportunities in schools. Furthermore, they receive adequate support for realizing their full potential, regardless of their gender, abilities and disabilities, health and socio-economic status, and socio-psychological needs. Inclusive education aims at changing attitudes toward the students and the way of work adopted by the teachers, school administrators, and supportive services providers (1). The UNRWA had developed and implemented broad spectrum strategies and policies to reach a shared understanding and strict commitment to inclusive education (2). Within the framework of strengthening school support for students with special additional needs; the UNRWA had established 30 learning support centers (LSC) in 2006. LSC was distributed in 17 schools for girls, in the fourschooldistrictsofUNRWA(Irbid, north of Amman, south of Amman, and Zarqa).
The number of teachers working in LSC are 33, with 750 students with disabilities in speech and language problems, learning difficulties, mild mental handicaps, slow learners, behavioral and emotional disorders, mild cases of autism, physical and health disabilities and hearing-visual impairment. On the other hand, the deaf taught in special classes attached to regular schools. It is worth mentioning that blind students do not integrate into the UNRWA schools (3). The Educational Development Centre is responsible for the supervision and the follow-up of learning support centers through a dedicated educational supervisor in special education entrusted with the implementation of awareness workshops about inclusive education. These efforts are a part of the educational reform program, evaluating and diagnosing students with special needs, and assessing the effectiveness of the programs offered to them (personal communication, October 9, 2013).
Inclusive School:
Comprehensive or full integration does not mean the integration in the conventional sense; since the integration concept that prevailed until the mid-eighties emerged from the existence of a dual education system (general education and special education).
The full or inclusive integration, which has become the subject that literature of special education talked about, since the second half of the eighties - means a unified educational system. In other words, it is not necessarily important to see the traditional integration of all students with disabilities in a regular class. While the inclusive integration does not isolate the students, if the needs of all learners are met in the regular class (4). In these inclusive schools, children with disabilities must receive any additional support that may be required to ensure them access to effective learning (5). The supporters of the comprehensive school are asking the regularclassroom teachers to be responsible for teaching students with special needs, with providing organizational, administrative and instructional support systems (6).
As the experiences in many countries had proved that the integration of children and young people with disabilities was best achieved in inclusive schools that provided services to all children of the community (7). Within this education type’s framework, students with disabilities can attain the greatest possible educational advancement and social integration (8). While inclusive schools provide a suitable environment to achieve equal opportunity and full participation for students with disabilities, its success requires interdependent efforts, not only by the school and its teachers but also by peers, parents, families, and volunteers (9). The social institution’s reform, on the other hand, is not just a technical task; but it depends primarily on the extent of the conviction of individuals of the community, in addition to their commitment and good intentions (10).
The nineties of the twentieth century was an unprecedented era, concerning the call to rebuild and reform the educational systems in general, to reformulate their goals and rethink about teachers’ education (11). Traditional educational systems in most countries of the world have betrayed millions of children and led them to isolation and failure for decades (12). The dual educational system was not the perfect system (a specific system for students with special needs and a system of regular students) but ended up with a lot of problems and the inability to provide effective solutions (13). Therefore, countries are now moving towards the expansion of the regular classes’ concept and restructuring it to become able to meet the various individual needs of all the students (14).
The basic principles necessary for implementing the inclusion:
The most important principles for implementing inclusion include planning and cooperation among the academic staff (15, 16).
As appeals never stop regarding the need to coordinate and not duplicate (among the academic staff), but what is required is converting the calls to practical procedural steps (17). Worrell pointed out the lack of cooperation between educational and administrative staff (18). The underlying rationale of pulling out children with special needs from regular classrooms, is the inadequacy of the curricula for them. The return of these children to these classes requires adjusting and adapting the curriculum to ensure meeting the students’ individual needs (19). On the other hand, finding an appropriate balance between individual educational plan and the regular school curricula has become an issue (20). Within the inclusive schools, children with special needs should receive any additional support that may be required to ensure their access to meaningful education (21, 5). So, enrolling the children with disabilities permanently in special schools, or teaching them in specific classes or sections, the exception that should be recommended, in a few cases; that show very clearly that education in regular classrooms are unable to meet their social and educational needs. The needs of these students are unmet when there is a contradiction between the disabled child’s interests and other regular students (22).
Clearly, the primary objective of the legislations regarding the inclusion is the emphasis on providing quality educational services to students with special needs (23). The principle of providing educational opportunities for all children will not be achieved if the status que is left without adopting clear philosophy, educational policies, and clear legislation that can be implemented. Al-Khatib pointed out that good intention and good human feelings are necessary, but they are not sufficient to translate the “Education for All” and “School for All” into real practice (24).
Concerning the social foundations of inclusion, as a matter of fact, the advocates of the inclusion, several years ago, asserted that one of its main advantages is the social integration of disabled children. There is a lot of evidence that supports social competence’s importance for a productive and fruitful life (25). Vygotsky, the well- known thinker, stressed the importance of social interactions’ overall cognitive growth (26). In the past decades, social studies have linked social skills with various adjustments, academic performances and professional success. On the other hand, research has also indicated a link between children’s poor social skills and all the delinquency and dropping out of school and drugs abuse among adolescence (24). The current emphasis on teaching children with disabilities in regular classrooms requires teaching all the students the basic and necessary social skills.
One of the most significant conditions and foundations of the inclusion is the conscious planning that allows the appropriate opportunities for interaction among peers. Because integration without prior planning could lead to problems and difficulties, instead of achieving the desired goals. As Halvorsen indicated that inclusion does not mean just putting children with and without disabilities together in the same settings (13).
The comprehensive school is the most efficient way to build solidarity between children with special needs and their regular peers (22). Several studies have indicated that inclusion is beneficial both academically and socially for all students with and without disabilities (27, 28,23)
The basic principles of special education: The term “core knowledge” is used to refer to the basic principles and skills that the teachers need to obtain, which would help them to educate students with disabilities (29). This knowledge base includes theories, practical applications, moral principles, laws, and legislations, which form the basis of teaching (30). The literature review related to this knowledge base showed the existence of three relatively distinct areas, which are as follows:
-
The basic principles and skills that all the special education teachers must recognize, without focusing on theinclusion.
-
It proposed the necessary knowledge needed for regular teachers to support students with disabilities in inclusion classes.
-
It focuses on effective teaching and learning, regardless of the professional role of a teacher of special education or regular teacher, which refers to the core knowledge for all teachers, whether they are regular teachers or teachers providing special education (31).
Adam, Culatta, Tompkins, Werts and Al- Shakhs identified a large cluster of the required competencies for regular teachers to deal with students with special needs in the integration settings, which includes: measuring the students’ needs, setting of goals, instructional designing, teaching skills, understanding disability, professional counseling conduct, understanding the integration principles, gaining awareness of support systems and existing resources, educational environment management, demonstrating competence in personal communication, understanding the legal issues, task analysis and social skills’ teaching (32, 29,33).
Study Problem
Students with special needs are no longer the core issue of the dispute in the educational system. But the gist of disagreement and the most important point that questions revolve around in case of failure of the student with disabilities in regular schools are curriculum validity, the level of teachers and principals’ qualifications, teachers attitudes, their level of knowledge and skills of basic concepts of special education, teachers’ commitment to the essential principles necessary for implementing the inclusion, and the extent of strategies’ application needed to support the integration in schools. Therefore, there is a need to make appropriate and necessary changes in goals, concepts, and education policies implemented in countries around the world. So, children with disabilities are not segregated in special schools, under the pretext of individual differences. Then, if regular schools lack the ability to deal with those differences, it is considered as explicit recognition of the programs’ weakness designed for teachers’ education and the educational programs that fit all the students.
Study Objectives and Questions
This study aims at evaluating the integration program of students with special needs at UNRWA schools in Jordan, to contribute in developing the program by enabling those who are responsible for identifying the areas that need modification and improvement through:
-
Determining the level of knowledge and skills in the basic concepts (the core knowledge) in special education for the administrators and the teachers of UNRWA schools.
-
Identifying the importance level for the basic principles necessary for implementing the inclusion from the UNRWA schools’ principals’ point of view.
-
Knowing the extent of applying strategies needed to support the integration in UNRWA schools, from UNRWA schools’ teachers’perspective.
This study’s objectives had been achieved by answering the following questions.
-
What are the levels of knowledge and skills that the administrators and educators possess in the core concepts of special education at UNRWA schools?
-
What is the degree of importance of the basic principles needed for implementing inclusion from the UNRWA school administrators’ point of view?
-
3. What is the level of implementing strategies required to support integration at UNRWA schools from the UNRWA school teachers’ perspectives?
Importance and Justification of the Study The UNRWA, as one of the United Nations’ organizations, responded to the global educational trends and recognized the importance of inclusive education and the need to apply it. It started inclusive education project, in a particular school (only in some girls schools), which means taking cautionfrom generalizing experience for fear of failure. In fact, any experience or any project needs to assess its success or failure, and the extent to which the desired objectives are accomplished, and the degree of satisfaction and weakness of those who support it and its beneficiaries. therefore, the study is justified because the decision makers need to see the results of systematic evaluation of such experience and whether the desired objectives have been achieved or not, and then plan for expanding and disseminating it on a widerrange.
This study’s significance comes from being the pioneer evaluation study, highlighting in a scientific methodology the UNRWA experience of integrating students with disabilities in regular schools, nine years after the program’s implementation. This evaluation study also enables educational departments at all levels to benefit from its results, by assessing the teachers’ and administrators’ level of knowledge and skills in the core concepts of special education, the degree of importance of basic principles necessary to implement the integration of the students with disabilities in regular schools, and the extent of applying strategies required tosupport
integration in the schools.
|