Вовед
Церебралната парализа (ЦП) е невро-раз- војна состојба која започнува во раното детство и е присутна во текот на целиот живот (1). Оваа состојба е збир на постојани моторни нарушувања кои произлегуваат од примарната лезија на мозокот, кои дове- дуваат до секундарни мускулно-скелетни промени и до ограничувања на секојднев- ните активности (2). Розенбаум идругите
(3) ја опишуваат ЦП како група на нарушу- вања во развојот на движењата и држењето, кои скоро секогаш се поврзани со сензорни, когнитивни, комуникативни, перцептивни и бихејвиорални нарушувања. Покрај погоре- наведените нарушувања, во литературата често се среќаваат податоци кои ја нагласу- ваат процената на балансот кај лицата со ЦП бидејќи лошата контрола на рамнотежата е само една од карактеристиките на лицата со церебрална парализа (4).
Како резултат на тоа, во литературата може да се најдат различни дефиниции за рамнотежата, но не постои една универзална дефиниција (5-12). Рамнотежата е основата наситемоторнивештиниикакотакваеинте- грална компонента на функционирањето.Таа вклучува контрола при држењето на телото и контрола на еквилибриумот (контрола на силите за дестабилизација на телото) кои придонесуваат за соодветната стабилност на телото за време на извршувањето на одре- дени моторни задачи кои го овозможуваат движењето(4).
Рамнотежата игра многу значајна улога во целокупниот развој. Таа е значајна за присвојување и извршување на едноставни и сложени големи и мали моторни актив- ности (10, 11, 13, 14). Кај младите деца, рамнотежата се развива преку секојднев- ните активности на игра и вежби (спорт или рекреативни активности). Овие информации ни укажуваат на важноста која ја има рам- нотежата во секојдневните активности (15), во училиштето, во домот, и во заедницата или социјалниот живот (16). Во согласност со литературата, рамнотежата е потреба за одржување на позицијата. Во однос на тоа, за соодветна имплементација на образовните задачи во училиштата, неопходно е учени- ците да имаат добра рамнотежа за да можат да ги следат лекциите по сите предмети и активно да учествуваат во сите училишни активности (17, 18, 19).
Секористатнеколкуинструментизадасе процени рамнотежата кај децата со типичен развој, но исто така и кај децата со развојни нарушувања. Овие инструменти може да се класифицираат како развојни скали/тестови кои имаат потскали/поттестови во себе (на пример, поттест за процена на рамнотежата ворамкитенатестотзамоторниспособности Bruininks-Oseretsky, второ издание – БОТ 2), потоа како функционални тестови (на при- мер, Фулертон напредна рамнотежа на паци- ентот) или технички тестови (на пример, постурографија, раководител за рамнотежа). Група на автори (4) укажуваат дека развој- ните скали не се создадени за специфично да ја адресираат контролата на рамнотежата и техничките тестови не се лесни за админис- трирањевоклиничкатапракса,нодекафунк- ционалните тестови за рамнотежа најдобро се вклопуваат во овојкритериум.
Ова истражување е дел од поголем истражувачки проект кој се фокусира на моторните способности, поточно на степе- нот на развој на моторните способности кај децатасопопреченост.Целтанаоваистражу- вање беше да се процени рамнотежата кај децата со церебрална парализа на училишна возраст која е класифицирана согласно со Системот за функционална класификација на крупната моторика (СФККМ), како и да се утврдат разликите во постигнувањата помеѓу различните степени нанарушувања кај децата со ЦП. Исто така, како истражу- вачка цел беше испитана и корелацијата помеѓу тестовите за функционална и раз- војна рамнотежа.
Методи
Истражувањето беше спроведено во согласност со Хелшинската декларација за етички принципи во медицинските истражу- вања кои вклучуваат луѓе. Истражувањето беше одобрено од Професионалниот одбор при Белградскиот универзитет (бр. 61206- 186/2-15). Ако се земе предвид дека учес- ниците во истражувањето се деца, исто така беше потребна пишана дозвола од родите- лите или старателите на децата.
Примерокот на истражувањето бешефор- миран од 45 деца со церебрална парализа, на возраст од 7 до 15 години (10.67± 3.34), од двата пола (55.56% момчиња и 44.44% девој- чиња). χ2 тестот покажа дека примерокот е униформен во однос на структурата на поло- вите(χ2(1)=0.556,p=0.456).Учесницитебеа класифицирани или поделени во три групи во врска со СФККМ (Табела 1). СФККМ е потврден како валиден метод за класифика- ција на децата со церебрална парализа и е доста употребуван (20, 21). СФККМ е скала од пет нивоа кои ги класифицираат мотор- ните способности во согласност со степенот на независност на движењето, трансферот и стабилноста на постурата и во согласност со потребите од користење ортопедски пома- гала кај децата на возраст од 18 месеци до 18 години, земајќи го предвид фактот дека децата од првото ниво се мобилни, незави- сни, додека децата од петтото ниво имаат значајни нарушувања на моторните функции (20, 22). СФККМ може да се употреби на група деца со похомогени отколку традицио- нални класификации на дијагнозите(23).
Истражувањето беше спроведено во2017
година, во училиштата за деца со посебни потреби и во редовните основни училишта, на територијата на Република Србија. Инструментите кои беа употребени во ова истражување се Педијатриска скала за рам- нотежа (ПСР) и поттестот 5 од тестот познат како Bruininks-Oseretsky тест за моторните способности, второ издание – БОТ 2. ПСР е модификувана верзија на Берговата скала за рамнотежа и се користи за проценка на функционалната рамнотежа. Концептот на функционална рамнотежа се дефинира како способност на детето да добие и да одржува контрола на исправено држење за време на секојдневните активности, училишните активности, игрите и други активности. ПСР се состои од 14 предмети, на скала од 5 степени и максималниот резултат е 56 (24). Како втор инструмент ние го употребивме Bruininks-Oseretsky тест за моторни способ- ности, второ издание – БОТ 2 поттест 5.Овој тестсекористикакоразвоентестсокојниего утврдуваме нивото на развој на рамнотежата како моторна способност. Тестирањето беше индивидуално, во согласност со барањата на инструментите за проценка. Овој поттест ги проценува вештините за моторна контрола, кои се одговорни за одржување на држењето на телото кога лицето стои, оди или кога тие изведуваат подолги активности, како што се посегање по шолја која е лоцирана на полица. Задачите во овој поттест ги мерат трите области кои се покриени со рамноте- жата: стабилноста при одењето, движењето и запирањето и употребата на визуелните знаци. Постојат девет предмети (задачи) кои се користат за проценка на стабилноста на трупот на телото со способноста за сто- ење на две нозе, една нога, стоење на подот и стоење на греда. Движењата и запирањето се мерат со седум ајтеми кои вклучуваат стационарна рамнотежа и два ајтеми кои ја испитуваат способноста за одење по линија. Од сите задачи, три се состојат од трчање со затворени очи, заради проценка на неопход- носта од визуелен стимул при одржувањето на рамнотежата. Максималниот резултат е37 како вкупен број на поени. За статистичката анализа, вкупниот резултат се конвертира во резултатот на скалата, согласно со инструк- циите од инструментот. За секоја возраст, вкупниот резултат има соодветна вредност на резултатот од скалата и варира од 1 до 35 (25).
Пред тестирањето, учесниците беа поде-
лени во групи во согласност со СФККМ. Со цел да се утврди нормалност на дистрибуцијата на резултатите, беше упо- требен тестот Kolmogorov-Smirnov и резул- татите не упатија во делот за параметриски техники. Од дескриптивната статистика беа употребени апсолутната фреквенција и про- цент, аритметичката средина и стандардната девијација, со минимална и максимална вредност. За споредба на просечните дос- тигнувања помеѓу групите, беше употребена еднонасочна анализа на варијанса (ANOVA), со последователна употреба на пост хок тес- товите. Пирсоновиот коефициент за коре- лација (r) беше употребен за утврдување на корелацијата помеѓу ПСР и поттестот 5. Статистичката значајност беше дефинирана нанивотонаверојатностнанултатахипотеза p ≤ 0,05 до p <0,01. Резултатите беадобиени преку програмата СПСС (Статистички пакет за социјални науки, 21-ва верзија).
|
|
Introduction
Cerebral palsy (CP) is a neurodevelopmen- tal state that begins in early childhood and lasts throughout the entire lifespan1. This condition is a group of persistent motor disorders arising from primary brain lesion, which leads to sec- ondary musculoskeletal changes and to limita- tions in daily life activities (2). Rosenbaum et al.
(3) describe the CP as a group of disorders in the development of movements and postures, which are almost always associated with sensory, cog- nitive, communicative, perceptual, and behav- ioral disorders. In addition to the aforemen- tioned disorders, in literature we often encounter data that puts emphasis on the balance assess- ment of people with CP, since the bad balance controle is another feature of persons with cere- bral palsy (4).
Consequently, in the literature different defi- nitions of balance can be encountered, but the universal definition is still missing from (5-12). Balance is the basis for all motor skills, and as such it is an integral component of functioning. It includes the control of body position main- tenance and equilibrium control (eg. control of body destabilizing forces) which contributes to the appropriate body stability during the per- formance of certain motoring tasks that enable movement (4).
Balance plays a very important role in over- all development. It is important for adopting and performing simple and complex gross and fine
motor skills (10, 11, 13, 14). In young children, balance develops in everyday activities through play and exercise (sports or recreational activi- ties). This information tells us about its impor- tance which it has in the activities of everyday life (15), in school, at home, and in the com- munity or in social life (16). According to lit- erature, a balance is necessary to maintain each posture or position. In that regard, for adequate implementationofeducationalworkinschool,it is necessary for students to have a good balance so that they can follow lessons in all subjects and to actively participate in all school activities (17, 18, 19). In order to evaluate the balance, in children with typical development, but also in children with developmental disorders, numerous instru- ments are in use. These instruments can be clas- sified as development scales / tests which have subscales/subtests in them (e.g. subtest for bal- ance assessment within the Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, 2nd edition - BOT 2), then as functional tests (e.g. FullertonAdvanced Balance Patient Balance), or as technicaltesting / technical tests (e.g.posturography,Balance Master). Group of authors (4) statedthatdevel- opmental scales arenot designed to specifically address balance control and technical tests are not easy to administerin clinical practice,but the functional balance tests best fitthesecriteria. This study is a part of a larger research project focused on motor abilities, more precisely on level of motor development in children with disabilities. The aim of the study was to assess the balance in children with cerebral palsy of school age classified according to Gross Motor Functional Classification System (GMFCS), as well as to determine the differences in achieve- ments between certain levels in which children with CP are found. Also, as a research sub- goal, the correlation between the functional and developmental balance test was examined.
Methods
The research was carried out in accordance with the Declaration of Helsinki on Ethical Principles for Medical Research Involving Human Subjects. The study was approved by the Professional Boards of The University of Belgrade (No. 61206-186/2-15). Taking into account that the research subjects were children, written informed consent from the child’s par- ents or guardian was alsonecessary.
A sample of the study was formed by 45 children with cerebral palsy, ages 7 to 15 years (10.67 ± 3.34), both sexes (55.56% boys and 44.44% girls). The χ2 test showed that the sam- plewasuniformwithrespecttothegenderstruc- ture(χ2(1)=0.556,p=0.456).Participantswere classified,ordividedintothreegroupsinrelation to GMFCS (Table 1). GMFCS is confirmed as valid method of classification of children with cerebralpalsyanditisinverywideuse(20,21). GMFCS is a scale with five levels that classifies gross motor abilities according to the degree of independence in movement, transfer and pos- tural stability and according to the need of using orthopaedic aids at the age of 18 months to 18 years, considering the fact that children at the I level are mobile, independent, while children in level five have significantly impaired motor functioning (20, 22). Gross Motor Functional Classification System can be used to group chil- dren more homogeneously than traditional clas- sification by diagnosis itself(23).
The study was conducted during2017.
in schools for children with disabilities and in regular primary schools, located on the terri- tory of the Republic of Serbia. The instruments used in this study were Pediatric Balance Scale (PBS) and subtest 5 from the battery test named Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, 2nd edition - BOT 2. PBS is a modified version of the Berg Balance Scale and is used to assess the functional balance. The concept of functional balance is defined as the ability of the child to gain and maintain controlofupright postureduringactivitiesofdailyliving,schoolactivities, games, and others. PBS consistsof14 itemsonafive-stepscale,andmaximumscoreare 56 (24). As a second instrument,weused Bruininks-Oseretsky Test ofMotorProficiency, 2ndedition-BOT2subtest5.Itisusedasa developmentaltestbywhichwedeterminethe level of development of balance asmotorability. Thetestingwascarriedoutindividually,atone time, in accordance with the requirementsof the assessment instruments. Thissubtestassesses the skills of motor control, whichisresponsible formaintainingthepostureofthebodywhenthe respondent states, walking or whentheyare running long activities such as reachingfora cup,whichislocatedontheshelf.Tasksinthis subtest measures three areas covered bythebal- ance:thestabilityofthewalk,moveandstop,and the use of visual cues. There arenineitems (tasks)thatareusedtoevaluatethestabilityof thefuselagewiththepossibilityofstandingon bothlegs,oneleg,standingonthefloorandon the beam. The movement and stopare measured bythesevenitemsthatincludestationarybal- ance,andtwoitemsthatexaminethepossibil- ity of walking on the line. Of all thetasks,three are running with eyes closed, becauseassessthe extenttowhichvisualstimuliarenecessaryto maintain balance. The participant hastheright totwoattempts,andasaresulttakestheone thatisbetter.Maximumscoreis37astotalpoint score.Forthestatisticalanalysistotalpoint score is converted into scalescore,according to the instruction from the instrument.Foreach year of age certain total point score hasits value on the scale score, and ranges from 1 to35 (25). Before testing, participants were classified into groups according to GMFCS.In order to determine the normality of the distribution of the results, a Kolmogorov-Smirnov test was applied and results directed us to the selection of parametric techniques. From descriptive statistics,absolute frequency and percentage,arithmetic mean and standard deviation were used, with a minimum and maximum value. For comparison of average achievements between groups, a one- way analysis of variance (ANOVA) wasapplied, with the subsequent use of post hoc tests(Tukey HSD post hoc test). The Pearson correlation coefficient (r) was used to determine the cor- relation between PBS and subtest 5. Statistical significance was defined at the probability level of the zero hypothesis p ≤ 0.05 to p <0.01. The results were processed in the statistical program SPSS (Statistical Package for Social Sciences, version 21).
|