Сопствена перцепција за компетенциите и потребата за обуки кај професионалците за системот на социјална добросостојба при работата со бихејвиорални зависности

 

Сабина МАНДИЌ,

Невен РИЦИЈАШ,

Дора ДОДИК ХУНДРИЌ

 

SELF-PERCEIVED COMPETENCIES AND TRAINING NEEDS OF SOCIAL WELFARE SYSTEM PROFESSIONALS FOR WORKING WITH BEHAVIOURAL ADDICTIONS

 

Sabina MANDIĆ,

Neven RICIJAŠ,

 

Dora DODIG HUNDRIĆ

 

ВОВЕД

 

Денес општеството се соочува со зголе- мен број различни бихејвиорални проблеми кај децата и младите проследени од зголе- мената потреба од развој на нови и подобру- вање на постоечките психосоцијални интер- венции (1), особено во полето на новите форми на зависност. Согласно со тоа, про- фесионалците кои работат со  проблемите  во однесувањето кај младите се  соочуваат со зголемени барања за континуирано подобрување на нивните компентенции, со цел да обезбедат соодветен одговор на потребите на групите со кои тие работат(2).

Бихејвиоралните проблеми може да се дефинираат како континуитет што се одне- сува на оние кои се помалку сериозни до оние кои се поризични, до однесувања што претставуваат прекршување на социјалните норми и за кои има потреба од професио- нална интервенција (бихејвиорални тешко- тии), па сè до екстремни манифестации на однесување каде една личност интензивно и подолго време ги загрозува неговите/нејзи- ните функции, како и таа што се појавува по многу сегменти кај одредени лица(бихејвио- рални нарушувања) (3, 4, 5). Во претходната декада, развојот на технологијата (интернет) и структуралните промени по општеството (достапноста на места за коцкање) доведоа до појава на нови форми на бихејвиорални проблеми, особено оние кои се поврзани со зависностите (6).

Експертите по бихејвиоралните науки сметаат дека секој извор што може да стиму- лира една индивидуа, може да стане завис- ност. Промената во однесувањата од навики што преминува по задолжителнооднесување може да се смета како развој на зависност (7). Научниците ги имаатконцептуализирано различните дневни однесувања какоперспек- тивни „нови“ бихејвиорални зависности.Ова е засновано на опсервацијата дека прекумер- натавклученоствотиеактивностиеповрзана соклучнитесимптоминазависност,какошто се толеранцијата и одвикнувањето, губењето контрола, копнеж, когнитивна тишина или регулирање на расположението (8, 9).DSM-5 веќе формално смета дека коцкањето ебихеј- виорална зависност додека зависноста од интернет и прекумерното играње видеоигри се добро познати бихејвиорални проблеми што треба да бидат истражувани по однос  на формалните дијагностички категоризации (10, 11). Главните елементи на ваквите одне- сувања се следните: 1) тие се повторливи по природа, 2) доведуваат до значителна штета или уништување, 3) присутни се подолг вре- менскипериоди4)неможатдасенамалатод самата личност (12). Тие се често поврзани со други проблеми со менталното здравје, особено со анксиозност и нарушување на расположението (13), додека на младите се гледа како на особено ранливапопулација.

Во Хрватска, професионалците за социјалната добросостојба интензивно рабо- тат на проблемите со ризичното однесу- вање кај младите и се соодветно одговорни за обезбедување различни психосоцијални интервенции. Хрватскиот закон за социјална добросостојба (14, чл.21, п.1) ги дефинира корисниците на овој систем, „inter alia“, како деца или млади лица со бихејвиорални проблеми, семејство во потреба од профе- сионална помош или друг вид помош. Поради дисфункционални врски или други несакани услови, личноста е зависна од алкохол, нар- котични средства, коцкање или други зави- сности. Јасно е дека корисниците имаат потреба од третмански интервенции, често во рамките на интердисциплинарниот и мул- тидисциплинарниот пристап (15), па профе- сионалците кои се вработени во овој систем, согласно со Законот за социјална добро- состојба (14) (чл. 208), имено се социјални работници, психолози и социјалнипеда- гози – сите професии поврзани со психосо- цијалните работи со нивните конкретни спо- собности, различни студентски програми, образовни стандарди и експертизи (16-19). Во зависност од секој индивидуален случај, тие даваат интервенции што се пропишани во Законот за социјална добросостојба (14), Законот за семејство (20) и Законот за мла- дински судови (21).

Интервенциитештоседаваатсеразлични

исевосогласностсонаведенитезакони,вари- раат од оние што се даваат за правна заштита на семејствата до мерки кои ги таргетираат малолетниците сторители на кривични дела, додека нивната имплементација е во јурис- дикција на институциите за социјална добро- состојба (центри за социјална добросостојба, домовиицентризаопштокориснаработа)(14, 20, 21). Понатаму, значајно е да се направи разлика помеѓу институционална и неинсти- туционална интервенција, во зависност од нивнатасодржина,целиинституциитекоиги имплементираат. Институционалната грижа примарно се однесува на интервенции кои се спроведуваат во рамките на  институцијата, на пример, кога млада личност има потреба да биде разделена од  неговиот/нејзиниот дом,  со  цел  отстранување  на  сите фактори на ризик што имаат негативновлијаниеврз нивното однесување ипсихосоцијалниотраз- вој (домови за деца безсоодветнародителска грижа, установи за едукација икорекцијанамалолетници)(22).Оддругастрана,неинсти- туционалната грижа се дава воприродна око- линаивослучаикогаеможнодасевлијаена однесувањето без разделувањенадетето (центри за социјалнадобросостојба,центриза општокорисна работа,советување)(22,23). Значајно е да се нотира декаакцентотво Република Хрватска се ставанаинтервенцииво рамките на заедницатаиинституционал- нитеинтервенциисепоследнашанса(24,25).

Работатанапрофесионалците,ворамките на системот за социјална добросостојба, има значително побарување и е динамична, прет- поставувајќи дека способноста за справу- вање со различни видови предизвикувачки интерперсонални ситуации и околности што бараат различни нивоа на професионална способност. Постојат различни дефиницииза професионалните способности во рамката на професионалци кои даваат помош и тие нај- често се дефинираат како употреба на кому- никација, знаење, вештини, мислења, емо- ции и вредности. Значајна карактеристика на овие способности е тоа дека тие се развиваат и се подобруваат преку образованието и обу- ките (26-31). Способностите се комплексна конструкција која зависи од основното обра- зование на експертите, нивното професио- нално искуство, личните карактеристики, вредности итн. Како се меѓусебно поврзани сите овие карактеристики, најдобро е објас- нето од страна на Рој (29, 32) кој дава архи- тектски модел на способностите во  форма на Грчки храм чии основи се направени од биографските карактеристики, личните осо- бини и способностите. Столбовите на хра- мот се знаењето, вештините и ставовите додека кровот што стои над нив се состои од специфични и општи способности. Слична поделба во одредена област и општи способ- ности е претставена во Тјунинг проектот од 2007 година (33). Како и да е, некои автори ги делат овие способности на општи што се создадени од оние кои завршуваат одреден степен на образование, без оглед на нивната професија   и   експертски   способности што  се дефинираат во рамките на професиона- лизмот, што  претставуваат  почетна  точка  за дефинирање на програмата заснована на способности (33, 34). За разлика од способ- ностите, да се биде професионално способен се однесува на способноста да се применат знаењето и вештините додека се извршу- ваат работните задачи (16), кој е субјективен феномен, на пример, сопственото искуство и проценка(„Јасможамдагонаправамтоа“,

„Јас сум добар во тоа“) (26).

Кога станува збор за новите форми на бихејвиорални проблеми, бихејвиоралните зависности се предизвик за сите професио- налци за психичкото здравје. Напредоците во технологијатасекорисни,ноиститеможатда имаат штетен краен исход. Во последните 20 години, коцкарската индустрија во Хрватска драстично се промени поради законските измени што овозможи брз пораст на местата иможноститезакоцкање(особеновообласта на спортското обложување). Следствено на тоа, тоа доведе од зголемена вклученост на коцкањето и инциденцата на психосоцијал- ните проблеми поврзани со коцкањето. Едно истражување кое е спроведено на репрезен- тативен примерок на хрватскидржавјани

(35) на возраст од 15 до 64 години (N=4 992), откри дека 60% од популацијата се има коц- кано барем еднаш во нивниот живот, 33,4% се коцкале во последната година и 20,5% се коцкале во минатиот месец. Преваленцата за коцкање и неговата фреквенција е поголема кај мажите и кај помладата популација. Во врска со симптомите на зависност со упо- треба на скалата PGSI. Заклучено е дека 10% од популацијата има некои тешкотии повр- зани со коцкањето, додека 5,3% од попу- лацијата ги исполнуваат условите за поин- тензивни проблеми поврзани со коцкањето (2,2% сериозно и 2,9% средно ниво на про- блеми). Мажите развиваат проблеми во поголема мера и младите лица се особено во ризик, при што како примерок се лица од 15 до 24-годишна возраст. Процентот на сери- озно проблематично коцкање е 3,2%, додека процентот во примерокот на млади возрасни лица на возраст од 25 до 34 години е 3,3%.

Иако коцкањето е забрането за малолет- ници во Хрватска (Закон за игри на среќа  СВ 87/09, 35/13, 158/13, 41/14), резултатите од истражувањата на репрезентативен при- мерок на ученици во  средните  училишта  во Хрватска (n=2702) покажува дека 72,9% од нив играле игри на среќа еднаш во нив- ниот живот, спортско обложување и лота- рија како најчести игри на среќа. Резултати засновани на инструментот CAGI откриваат дека дури 12,9% од адолесцентите развиле некои несакани последици од коцкањето, каде момчињата имаат повисока стапка на коцкање, додека ефектите од разликите во однос на видот на училиштето, одделението/ возраст не се релативно ниски (36). Оваа пропорција е значајно повисока во однос на другите Западни земји каде опсегот е помеѓу 0,2% и 6,7% со просек од околу 2,5% (37). Дополнително, хрватските истражувања исто така идентификуваат позитивна коре- лација помеѓу интензитетот при коцкањето, проблемите поврзани со коцкањето и дру- гите форми на ризик кај младите и нивното делинквентно однесување (38,39).

Во однос на зависностаод  интернет, значаен број меѓународниистражувањаврз генералната популација укажуваатдекапре- валенцата варира од 1% до 5% (1, 40,41,42), додека неодамнешните истражувањаод2018 година покажуваат преваленца од14.3%до 54.9% (43), во зависност одинструментотза набљудување. За деца имладинци,превален- цатаварираод0.8%до11%(44,45)воевроп- скитеземјииод8.1%до20.3%воазиските земји (46, 47). Едноистражувањеспроведено врз примерок одхрватскисредношколци(N=352, Mage=17.6 години) укажуванапре- валенцанаинтернет-зависностаод3.4%(48).

Прекумерното играње видеоигри сè уште нееистражувановоХрватска,додекаслични на истражувањата за интернет-зависноста, меѓународни истражувања покажуваат раз- лична стапка на преваленцата во зависност од употребуваните инструменти и култур- ниот контекст. На примерок од N=11 003 гер- мански адолесценти, на 1.16% од учесниците им било утврдено нарушување во однос на играњетоигринаинтернет(НИИИ),согласно со препораките DSM-5. учениците со нару- шување во играњето интернет игри играле игри  подолг  временски  период,  почесто не

оделенаучилиште,ималепонискиоценкина училиште, укажале на проблеми соспиењето ипочестоукажуваленазависностаодиграње отколку нивните врсници кои немаат вакво нарушување (49). Холандско  истражување со примерок од N=8478 адолесценти открива дека  проблематичното   играње   видеоигри е најчесто кај гејмерите кои играат онлајн игри за повеќе играчи. Кај момчињата (60%) е поголема веројатноста да играат видеоигри отколку кај девојчињата (14%) и проблема- тичните гејмери најчесто се момчиња (5%) отколку девојчиња (1%). Високо проблема- тичните гејмери покажуваат поголеми резул- тати во однос на депресивноста, самотијата, социјалната анксиозност, негативната само- доверба и самите пријавуваат пониски пер- форманси на училиште. Кај момчињата кои користат никотин, алкохол и канабис едвојно поголема веројатноста да пријават пробле- матично (зависно) играње видеоигри во спо- редба со оние кои не ги користат овие суп- станции (50). Со преглед на литературата за зависност од видеоигри помеѓу младителица низ целиот свет, Feng (51) забележале дека, во неколку земји, преваленцата варира од 0.7% до 9.2%, додека во Кина преваленцата е 15.6%.

Во рамките на разумната преваленца на

новите форми на ризично однесување, глав- ната цел на овој труд е да истражи колку често професионалците за социјална добро- состојба среќаваат различни проблеми кај младите, како тие ги проценуваат нивните компетенции во работата со нив и кои се нивните потреби за обука. Особено нагла- сување се става на проблемите поврзани со бихејвиоралните зависности – проблеми кај младите со коцкање, зависноста од интернет и прекумерното играње видеоигри.  Целта  на ова истражување е да ги истражи разли- ките во однос на видот на интервенција кои најчесто ја даваат експертите (во заедницата или институционално), и очекувањата зараз- личните потреби заобука.

Нашите хипотези се дека ПСД почесто ќе се сретнат со многу форми на бихејвиорални проблеми кај младите, додека професионал- ците кои работат во институции почесто ќе се сретнат со бихејвиорални проблеми и ќе  бидат посложени нивните потреби за обука. Во однос на специфичните бихејвиорални зависности, ние очекуваме дека проблемите со коцкање и интернет-зависноста, заедно со прекумерното играње видеоигри, ќе бидат чести кај децата и младите во рамките на системот за третман во рамките на социјал- ната добросостојба, но исто така дека ПСД немаат доволно компетенции за адекватно да ги адресираат овие современи проблеми поврзани со психичкото здравје.

 

МЕТОДИ

 

Примерок

Вкупен број од  N=123  професионалци за социјална добросостојба (ПСД) од 18 окрузи во Хрватска (на возраст од 25 до 64; Mage=40.78;SDage=10.10)учествуваавоова истражување. Во однос на полот,поголемиот број од професионалците беа жени (N=108; 88.6%). Вкупно 75.6% од професионалците даваат интервенции/услуги во заедницата, додека 24.4% од нив обезбедуваат институ- ционална интервенција (Табела 1). Речиси половина од професионалците се социјални работници (47.2%), следени од  социјал- ните педагози (26.8%), психолози (18.7%), додека само 7.3% се педагози. Нивните про- фесионални искуства од работата во прак- тиката со нивните клиенти варира од почет- ници (мин=1 месец) до професионалци 

 

INTRODUCTION

Today’s society is faced  with  an  increase in the emergence of various behavioural prob- lems among  children  and  youth  followed  by a growing need to develop new and improve existing psychosocial interventions (1), espe- cially in the field of new forms of addictions. Accordingly, the professionals working with youth behavioural problems are faced with an increasing demand to continuously improve their own competencies, in order to provide appropriate responses to the needs of the groups they work with(2).

Behavioural problems can been defined as 

acontinuum,covering those ranging from less

severe and less detrimental (risky behaviour), through behaviours that represent breach of social norms and that require professional intervention (behavioural difficulties), up to extreme manifestations of  behaviour  whereby a person intensively and  for  a  longer  period of time endangers his/her own functioning, as well as that of other persons in multiple seg- ments of life (behavioural disorders) (3, 4, 5).  In the past decade, the development of technol- ogy (Internet) and structural changes in society (availability of gambling venues) have emerged some new forms of behavioural problems, espe- cially related to behavioural addiction (6).

Behaviour science experts consider that any

source which can stimulate an individual, could become addictive. The change of behaviours from  habits  into  obligatory   behaviour   can be considered as the development of  addic-  tion (7). Scholars have conceptualized a wide range of daily behaviours as prospective “new” behavioural addictions. This was based on the observation that excessive involvement in those activities is associated with key addiction symp- toms such as apparent tolerance andwithdrawal, loss of control, craving, cognitive salience, or mood regulation (8, 9). DSM-5 alreadyformally considers gambling disorder as a behavioural addiction, while internet addiction and exces- sive video-gaming are well known behavioural problems that are yet to be explored in terms of formal diagnostic categorizations (10, 11). The main elements of such behaviours are that they are 1) repeating in nature, 2) lead to significant harm or distress, 3) persist over a significant period of time and 4) cannot be reduced by per- sons themselves (12). They are often in comor- bidity with other mental health problems, espe- cially anxiety and mood disorders (13), while youth are considered as especially vulnerable population.

In Croatia, social welfare professionals intensively work with youth risk behaviour and are accordingly responsible for providing avari- ety of psychosocial interventions. The Croatian Social Welfare Act (14, Art. 21. para.1.) defines the system beneficiaries, inter alia, as a child or young adult with behavioural problemsa family in need of professional help or other assistance, due to dysfunctional relations or other unfavour- able circumstances, a person addicted to alco- hol, drugs, gambling or to other addictions. It  is clear that beneficiaries therefore largely need treatment interventions, often within aninterdis- ciplinaryandmultidisciplinaryapproach(15),so helping professionals employed in this system by the Social Welfare Act (14) (Article 208) are namely social workers, psychologists and social pedagogues-allrelatedpsychosocialprofessions with their specific competencies, different study programs, educational standards and expertise (16-19). Depending on individual cases, they all provide interventions proscribed by the Social Welfare Act (14), the FamilyProceedings Act (20) and the Youth Courts Act (21).

 

The interventions provided pursuant to the stated acts are diverse, ranging from those in  the area of legal protection of the family to the measures targeting juvenile criminal offenders, whereas their implementation is in the juris- diction of social welfare institutions (social welfare centres, social welfare homes and cen- tres for providing community services) (14, 20, 21). Furthermore, it is important to distinguish between institutional and non-institutional (community) interventions, depending on their content, purpose and the institution implement- ing them. The institutional care refers primarily to the interventions conducted within an institu- tion, i.e. when a young person needs to be sep- arated from his/her home environment with the purpose of removing all intermediate risk factors  that negatively influence the behaviour and psy- chosocial development (e.g. homes for children without adequate parental care, juvenile educa- tional/correctional facilities) (22). On the other hand, the non-institutional (community) care is provided in a natural environment and in cases whenitispossibletoimpactthebehaviourwith- out separation (e.g. social welfare centres, com- munity services centres, counselling) (22, 23).  It is important to note that the emphasis in the Republic of Croatia is on community interven- tions and institutional ones are considered as the last resort (24, 25).

Professional’sworkwithinthesocialwelfare

system is very demanding and dynamic, assum- ing the capability of handling a wide range of challenging interpersonal situations and circum- stances requiring various levels of professional competences. There are numerous  definitions of professional competences within the frame- work of helping professions and they are mostly defined as the use of communications, knowl- edge, skills, opinions, emotions  and  values.  An important feature of these competences is that they can evolve and improve through edu- cation and training (26-31). Competencies are   a complex construct that depends on the basic education of experts, their professional experi- ence, personal features, values etc. How all of this is interrelated is well explained by Roe (29, 32) who offers an architectural model of com- petences in the form of a Greek temple with the foundations made up of biographic features, personally traits and abilities. The temple pillars are knowledge, skills and attitudes whereas the roof leaning on them consists of specific and generic competences. A similar division into area-specific and generic competences was pro- posed in the 2007 Tuning project (33), however some authors divide them into general compe- tences acquired by those who complete a certain level of education regardless oftheirprofession and into expert competences whicharedefined within the professionalframeworkrepresenting a starting point to defineacompetence-based curriculum (33, 34). Unlikecompetences,being professionally competent refers tothecapability to apply knowledge and skillswhileperforming workactivities(16),whichisasubjectivephe- nomenon, i.e. own experienceandassessment (e.g. „I can do that“, „I am good atthat“) (26). When it comes to new formsofbehavioural problems, behavioural                  addictions     are              cer- tainlycontemporarychallengeamongallmen- tal-health professionals. Advancementsintech- nology have let to many beneficial,butalso potentially harmful out comes.Over the last 20 years, gambling industry in Croatia has changed substantially due to legal changes thatenableda rapid grow thof gambling venues and opportunities (especiallyinthefieldofsportsbetting). Consequently,itledtoanincreasedinvolvement in gambling behaviour and incidenceofgam- bling related psychosocial problems.Studycon- ductedonarepresentativesampleofCroatian citizens (35) between the ages of 15 to64(N=4 992)revealedthat60%ofpopulationgambled atleastonceintheirlives,33.4%gambledin the past year and 20.5% gambled inthepast month. The gambling prevalence and frequency is higheramongmenandyoungerpopulation. InrelationtoaddictionsymptomsusingPGSIScale,it was concluded that around10% of the population has some gamblingrelateddifficul- ties,while5.3%of population meetthecriteria for more intensive gamblingrelatedprob- lems (2.2% serious and 2.9% moderatelevelof problems).Malesdevelopproblemstoalarger extent, and young people are particularly at risk in a sub-sample of a 15-24 age group, the percentage  of  seriously  problematic  gambling  is 

3.23.2%, whereas its percentage in the sample of young adults between 25 and 34 is 3.3%.

Even though juvenile gambling is officially prohibited in Croatia (Act on Games of Chance, OG 87/09, 35/13, 158/ 13, 41/14), research results on a representative sample of Croatian high-school students (N=2 702) showed that 72.9% of them gambled at least once in their lifetime, with sports betting and lottery games being the most frequent. Results based on CAGI instrument revealed that as much as 12.9% ado- lescents have already developed serious adverse gambling related consequences, with boys hav- ing significantly higher rates, while the effects of differences regarding the type of school and grade/age are relatively low (36). This propor- tion is significantly higher than in other Western countries where the range is between 0.2% and 6.7%, with an average of around 2.5% (37). Additionally, Croatian research also identified positive correlation between the intensity of gambling involvement, gambling related prob- lems and other forms of youth risk and delin- quent behaviour (38, 39).

With regards to Internet addiction, a signif-

icant number of international studies on general population indicate that the prevalence ranges from 1% to 5% (1, 40, 41, 42), while a recent study from 2018 showed prevalence between 14.3% to 54.9% (43), depending on the screen- ing instrument. For children and youth, the prevalence ranges from 0.8% to 11%  (44, 45)  in European countries, and from 8.1% to 20.3% in Asian countries (46, 47). A study conducted on a sample of Croatian high school students (N=352, Mage=17.6 years) indicates the preva- lence of Internet addiction of 3.4% (48).

Excessive   video-gaming   is   not   yetwell

explored in Croatia, while, similarly to Internet addiction, international studies show  different prevalence rates depending on instruments 

used and cultural context. On a sample of N=11 003 German adolescents, 1.16% of respondents were classified with internet gaming disorder (IGD) according to DSM-5 recommendations. IGD students played games for longer periods, skipped school more often, had lower grades   in school, reported more sleep problems and more often endorsed feeling ‘addicted to gam- ing’ than their non-IGD counterparts (49). The Dutch research on a sample of N=8 478 adoles- cents revealed that problematic video-gaming is most common amongst gamers who play mul- tiplayer online games. Boys (60%) were more likely to play online games than girls (14%) and problematic gamers were more likely to be boys (5%) than girls (1%). High problematic gamers showed higher scores on depressive mood, loneliness, social anxiety, negative self-esteem, and self-reported lower school performance. Nicotine, alcohol, and cannabis using boys were almost twice more likely to report high prob- lematic (addictive) video-gaming than non-us- ers (50). Reviewing the literature on video game addiction among youth all around the world, Feng et al (51) noted that in various countries the prevalence ranges from 0.7 to 9.2%, whilein China it is up to 15.6%.

Within the considerable prevalence of new

forms of risky behaviour,  the  main  objective of this paper is to explore how often social welfare professionals (SWP) encounter differ- ent youth problems, how they assess their own competences for working with them, and what their training needs are. Particular emphasis is put on behavioural addiction problems - youth problem gambling, Internet addiction and exces- sive video-gaming. The aim of this study is also to explore differences by the type of interven- tions that the experts predominantly provide (in community or institutional), expecting different training needs accordingly.

Our hypothesis is that SWP will encounter many forms of youth problem behaviour quite often, while professionals working in the insti- tutional setting will more frequently encounter problem behaviours and their training needs  will be more complex. With regards to specific behavioural addictions, we expect that problem gambling and internet addiction, together with excessive gaming will be quite frequent among childrenandyouthwithinthesocialwelfaresys- tem treatment, but also that SWP do not have enough competencies to adequately address these contemporary mental-health problems.

METHODS

 

Sample

A total of N=123 social welfare system pro- fessionals(SWP)from18Croatiancounties(age rangefrom25to64;Mage=40.78;SDage=10.10) participated in this study. With regards to gender distribution, most of the professionals were fe- males (n=109; 88.6%). A total of 75.6% profes- sionals are providing community interventions/ services, while 24.4% of them provide institu- tional interventions (Table 1). Almost half ofthe professionals are social workers (47.2%), fol- lowed by social pedagogues (26.8%), psychol- ogists (18.7%), while only 7.3% pedagoguesare

 

 

 

     

 

 

   

 

со 41-годишно искуство (Mexp=14.28; SDexp=10.11).

По спроведувањето на т-тестот занезави- сните примероци, не пронајдовме разлики во возраста помеѓу професионалците кои обез- бедуваат институционален третман и трет- ман во заедницата (t=0.582; p=.563), или во должината на работата/искуството во прак- тиката (t=0.138; p=.891). Тестот Хи-квадрат (Chi-square) открива мали разлики во полот (Χ²=9.190; p<.010) на начин што соодносот на мажи професионалци кај институционал- ниот третман (26.7%) е поголем отколку кај третманот во заедницата(6.5%).

 

Инструменти

 

Генералните социо­демографски пода- тоци беа собрани преку индивидуални пра- шања за полот, возраста, професијата, инсти- туцијата каде што се вработени, доминант- ната популација на клиенти и годините на професионално искуство кај учесниците во истражувањето.

1.      Беше користена чек-листа со 14 про- блеми во однесувањето кај млади за проценување на три аспекти одперспек- тива напрофесионалците

2.      Фреквентноста на средба/работа со одредени бихејвиорални проблеми кај младите каде професионалците можеда дадат одговор на скала од 1 до 5 (1=воо- пшто не; 5=скоро секојден);

3.      Согледаната важност за компетен- циите на нивното работно место за обезбедување интервенции за одредени бихејвиорални проблеми кај младите каде професионалците може да дадат одговор на скала од 1 до 4 (1=Не се чув- ствувам компетентен; 4=Се чувствувам целоснокомпетентен);

4. Сопствената перцепција за компетен- циите за  обезбедување  интервенции за одделни бихејвиорални проблеми кај младите каде професионалците може да дадат одговор на скала од 1 до 4 (1=Не се чувствувам компетентен; 4=Се чувствувам целоснокомпетентен).

 

Сите три чек листи претставуваат модифицирана  верзија  на   инструмен-  тите користени во рамките на проектот од Универзитетот МекГил „Верувања и ставови на  професионалците  за  психичко  здравје во однос на коцкањето и другите високо ризични однесувања“ водено од професорот Jeffrey Derevensky и неговите колеги (52). Проектот е спроведен по добиена согласност и во соработка со УниверзитетотМекГил.

 

Постапка и етика на истражувањето

 

Податоците беа собрани преку онлајн анкета со употреба на Survey Monkey, алатка за генерирање на анкети, и претставуваатдел од податоците добиени за научно-истражу- вачки проект. Истражувањето беше финан- сирано од фондот за поддршка на научни истражувања приУниверзитетот.

Хрватското Министерство за демогра- фија, семејство, младина и социјална поли- тика (Министерството надлежно за систе- мот за социјална добросостојба) го одобри истражувањето и го дистрибуираше линкот на главните лица во сите институции кои работат со деца и млади, со инструкции за да биде спроведена анкетата од психосоцијал- ните професионалци кои работат директно со клиентите. Учеството во истражувањето беше анонимно и доброволно, учесниците можеа да се повлечат во секое време, без никакви последици. Истражувачите и авто- рите на овој труд изјавуваат дека не постои конфликт на интереси при спроведувањето на оваистражување.

Поради значителни нарушувања на нор- малната дистрибуција во сите варијабли, заедно со дескриптивите, користена е непа- раметарска статистика со цел да сепостигнат целите на истражувањето (У-тест на Mann- Whitney со големина на ефектот[r=Z/√N] и Вилкоксон-ранг Тест). Резултатите беа ана- лизирани користејќи ја 23-тата верзија на IBM SPSS за персонални компјутери.

 

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

 

Првата цел на ова истражување беше да се истражи колку често ПСД се среќаваат со различни ризични однесувања кај младите и да се откријат разликите во фреквентноста во однос на видот на интервенциите, со упо- треба на серија од У-тест на Mann-Whitney. Во основа, ние може да видиме (Табела 2) дека повеќето бихејвиорални проблеми се среќаваат многу често или речиси секој ден, особено оние кои се екстернализирани како што се насилното однесување/булинг, опо- зициско пркосно нарушување, делинквентно однесување, нарушување  во  однесувањето и проблеми со учењето. Многу распростра- нети се и проблемите со зависност, како што се цигара и алкохол, зависност од интернет  и прекумерно играње видеоигри, додека помалку чести се коцкањето, употребата на дроги, сексуалното ризично однесување и депресијата.

Засновано на У-тестот на Mann-Whitney, ниеможедавидимево8од14бихејвиорални проблеми, SW кои работат во институции почесто се среќаваат со ризично однесување кај младите, со најголем ефект кај опозици- ското пркосно нарушување (r=.41), нарушу- вање на однесувањето (r=.33) и  проблеми  со учењето (r=.33). Овие резултати може да бидат објаснети на два начина. Прво, мла- дите кои се сместени во институционална грижа често манифестираат поинтензивни и потешки нарушувања во однесувањето, што ееднаодпричинитезатиедабидатнасочени кон еден од видовите на интервенции и да бидат одделени од нивното семејство. Второ, поради организацијата на таквиот вид трет- ман, животот со други млади лица и фактот дека сето тоа вклучува интензивен контакт помеѓу експертот и клиентот, логично е дека бихејвиоралните проблеми кај младите лица во институционална грижа се повидливи за 

 

 

represented in this study. Their professional ex- perience of working in practice with clients var- iesfrombeginners(min=1month)toprofession- als with 41 years of experience (Mexp=14.28; SDexp=10.11).

After conducting a t-test for independent samples, we found no difference between pro- fessionals who provide community and institu- tional treatment in age (t=0.582; p=.563), or in lengthofservice/experienceinpractice(t=0.138; p=.891). Chi-square test revealed small differ- ences in gender distribution (Χ²=9.190; p<.010) in a way that the ratio of male professionals in the institutional treatment (26.7%) is larger than in community treatment interventions (6.5%).

Instruments

General socio­demographic data was col- lected through individual questions about partic- ipants’ gender, age, profession, the institution of employment, dominant population of clients and years of professional experience.

1.      Check­list of 14 youth behavioural problems was used to assess three aspects of professionals’perspective:

2.      The frequency of encountering/working with certain youth behavioural problems where professionals could answer on a scale from 1 to 5 (1 = not at all; 5 = almost every day);

3.      The perceived importance of competencies fortheirworkplacetoprovideinterventions for certain youth behavioural problems where professionals could answer on a scalefrom1to4(1=notatallimportant;4

= extremely important);

4.      Self­perceived competency for providing interventions for certain youth behavioural problems where professionals could 

answer on a scale from 1 to 4 (1 = I do not feel competent at all; 4 = I feel completely competent).

All three  check-lists  represent  a  modi- fied version of instruments used in the McGill University Study project “Beliefs and Attitudes of Mental Health Professionals with Respect to Gambling and Other High-Risk Behaviours” led by professor Jeffrey Derevensky and his col- leagues (52). The project has been conducted with the approval, and in collaboration with the McGillUniversity.

Procedure and research ethics

The data was collected with an online survey using Survey Monkey, a survey generating tool, and represents a part of the data from the sci- entific research project [redacted]. The research was financed by the University’s research sup- port funds.

The Croatian Ministry of Demography, Family, Youth and Social Policy (i.e. ministry  in charge of the social welfare system)approved the research and distributed the link to the heads of all institutions working with children and youth, with the instruction to forward the ques- tionnaire to all psychosocial professionalswork- ing directly with clients. The participation in the research was anonymous and voluntary, and the participants could withdraw at any time,without any consequences. Researchers and authors of this paper declare no conflict of interest in con- ducting this research.

Due to significant violations of the normal distribution in all variables, together with the descriptives, the nonparametric statistic was used in order to achieve research aims (Mann- Whitney U-test with the effect size [r=Z/√N] and Wilcoxon Rank Test). Results were anal- ysed using an IBM’s SPSS 23 version for PC.

RESULTS AND DISCUSSION

The first aim of this study was to explore how often SWP encounter different youth risk 

behaviour, and to determine differences in fre- quency with regards to the type of interven- tions, using a series of Mann-Whitney U-tests. In general, we can see (Table 2) that most of  the behavioural problems are encountered very often or almost every day, especially external- ized ones like violent behaviour/bullying, oppo- sitional defiant disorder, delinquent behaviour, conduct disorder and academic problems. Very prevalent are also addiction problems like cig- arette and alcohol use, internet addiction and excessive gaming, while the least frequent are gambling, drug use, sexual risk behaviour and depression.

Based on Mann-Whitney U-test, we can see that in 8 out of 14 behavioural problems, SWP working in an institutional setting encounter youth risk behaviour more often, with the high- est effect sizes found on oppositional defiant disorder (r=.41), conduct disorder (r=.33) and academic problems (r=.33). This result can be explained in two ways. Firstly, youth placed in institutional care usually manifest more inten- sive and more severe behavioural disorders, which is also one of the reasons for them being referred to this type of interventions and sepa- rated from the family environment. Secondly, due to the organization of such treatment, liv- ing with youth and the fact that it involves intensive client-expert contact, it is logical that behavioural problems of young people in resi- dential care are more  visible  to  professionals in an everyday working environment. SWP providing community interventions more often report encountering alcohol use among youth (r=.27), which can be attributed to the availabil- ity of alcohol within the natural environment compared to an institutional setting 

 

професионалците во нивната секојдневна работна средина. ПСД кои обезбедуваат интервенции во заедницата почесто укажу- ваат на употребата на алкохол кај младите (r=.27), што може да се препише на достап- носта на алкохолот во рамките на природ- ното опкружување во споредба со институ- ционалната околина.

Во Табелата број 3 се претставени пода- тоците од тестот Вилкоксон каде фреквент- носта за средба со различни бихејвиорални зависности (проблеми со коцкање, завис- ност од интернет и прекумерното играње видеоигри) се споредува со фреквентноста на средби со други проблеми. Резултатите покажуваат дека проблемите со коцкањетосе најмалку фреквентни проблеми со кои ПСД се среќаваат, и оние кои работат во заедница и институција. Овие резултати се изненаду- вачки поради високата преваленца на коц- кањето и проблемите со коцкање кај младите во Хрватска и генералната популација (35, 36, 38, 53, 54). Тоа може да се објасни поради недостатокот на знаење, вештини и инстру- менти за проценка на овие специфични бихејвиорални зависности, како и сепомалку видливи од другите зависности и често не се препознаваат додека не се појават поголеми

 

Table 3 represents results of Wilcoxon rang test where the frequency of encountering dif- ferent behavioural addictions (gambling prob- lems, internet addiction and excessive gaming) is compared to the frequency of encountering other problems. Results show that gambling problems are the least frequent problems SWP encounter, both the ones working in a commu- nity and institutional setting. This result is quite surprising due to a high prevalence of gam- bling and gambling related problems among Croatian youth and general population (35, 36, 38, 53, 54). It could be explained by the lack   of knowledge, skills and instruments of assess- ing this specific behavioural addiction, as it is more covert than other addiction problems, and is often not recognized until major financial problems occur. Internet addiction and exces- sive gaming are as frequent as many other risk behaviours, and interestingly, professionals in the institutional setting less often encounter not only gambling, but also alcohol use and depression among youth.

 

финансиски проблеми. Зависноста од интер- нет и прекумерното играње видеоигри се толку чести како и многу други ризични однесувања и интересно е што професио- налците кои работат во институции поретко среќаваатнесамопроблемисокоцкање,туку и употреба на алкохол и депресија кај мла- дите лица.

Во Табела број 4 се претставени резул- татите за согледаната важност на компетен- циите за давање интервенции за различни проблеми во однесувањето кај младите. И покрај тоа, во рамките на двете групи, ком- петенциите за повеќето проблеми се перци- пираат како многу важни. Можеме да видиме дека во 11 предмети, од вкупно 14, ПСД што работат во институции ги перципираат ком- петенциите како поважни во однос на оние што работат во заедницата.

Ако ги погледнеме гореспоменатите резултати за интензитетот на средба со раз- лични проблеми во однесувањето, овој резултат е толкуван и логичен. Доколку во поголема мера се справуваат со конкретен проблем, се очекува дека ќе се соочат со рас- течките очекувања, предизвици и потребата да се подобрат нивните компетенции. Врз основа на нашите резултати, исто така може да претпоставиме дека таквата перцепција се засилува кога станува збор за нови форми на проблемивооднесувањетоилиониесомену- вачка феноменологија, бидејќи разликите се наоѓаат во однесувањето кое е поприсутно во системот за социјална добросостојба (на пр. насилно однесување и делинквенција) и во релативно нови феноменолошки формина проблеми во однесувањето и/или оние кои се зголемуваат (на пр. зависност од интернет и депресија).

Интересноеидеканајмалкуважнитеком- петенции за третман се проценуваат за упо- треба на цигари, проблеми со коцкање и пре- кумерно играње видеоигри. Во овој момент тешко е да се припишат ваквите резултати,а

 

Table 4 presents results on the perceived importance of competencies for providing interventions for different youth behavioural problems. Even though, within both  groups,  the competencies for most of the problems are perceived as quite important, we can see that   in 11, out of 14 items in total, SWP working in the institutional setting perceive competencies as more important compared to those working in the community setting. If we look back at  the aforementioned results about the intensity  of encountering different behavioural prob- lems, this result is interpretable and logical. It is expected that, if we are to a greater extent deal- ing with a concrete problem, we are faced with the growing expectations, challenges and the need to improve our own competences. Based on our results, we can also assume that such perception is intensified when it comes to new forms of behavioural problems or those with changing phenomenology, since differences are found in behaviours dominantly present within the social welfare system (e.g. violentbehaviour and delinquency) and in relatively new phe- nomenological forms of behavioural problems and/or those rising (e.g. Internet addiction and depression).

It is also interesting that the least important

treatment competencies are assessed for cig- arette use, gambling problems and excessive gaming. It is hard to attribute such results at   the moment, and further examination is needed, but we can assume that SWP do not find nec- essary to address adolescent smoking among other, maybe more harmful, behavioural prob- lems, and that gambling and gaming are alsonot perceived as dangerous and risky as other behavioural problems.

 

 

потребно е и понатамошно испитување, но може да претпоставиме дека ПСД не сметаат дека е неопходно да се справат со пушењето кај адолесцентите, меѓу другото, можеби со поштетни проблеми со однесувањето, и дека коцкањето и гејмингот исто така не се согле- дуваат како толку опасни и ризични, како и другите проблеми во однесувањето.

Нашите резултати исто така ги поставу- ваат прашањата за потребата од обука(едука- тивна) кај експертите и да се добие подобар увид во оваа важна област. Го меревме јазот помеѓу важноста на специфичните компетен- ции и нивната самоперципирана компетент- ност за работа со бихејвиоралните проблеми на младите. Овој јаз беше измерен како раз- лика на резултатите помеѓу списокот за шти- клирање за важноста на специфичните ком- петенцииисписокотсопроверканасамопер- ципираната компетентност, бидејќи и двете се состојат од скала на одговори од 4точки.

Кога се разгледуваат резултатите од Табела5,ниеможедавидимеразличниперс- пективи во споредба со претходно претста- вените резултати. Иако проблемите со коц- кање не се проценети како многу чести кај двете групи професионалци,  најголемиот јаз, односно најголемата потреба за обука, е пронајден кај овие варијабли (M=1.11). Следно со компетенциите  за  проблемите  со користење дроги (M=1.04) и депресија (M=1.00). Ги претставуваат како најголеми потреби за обука кај професионалците кои работат во рамките на системот за социјална добросостојба. Генерално, ние може да видиме дека најголемите потреби за обука за однесувањето кај младите со кои поретко се среќаваат ПСД, што делуваат како неочеку- вани и изненадувачки резултати. Како и да е, можно е да се претпостави дека експертите ја потценуваат нивната застапеност, точно поради нивната недоволна сензибилизација и недостаток на компетентност за препозна- вање и решавање на овиепроблеми.

Користејќи го критериумот М>0,70, можеме да извлечеме четири други области. Две поврзани со когнитивни проблеми и проблемите со вниманието [АДХД (М = 0,98) и тешкотии во учењето (М = 0,92)], и две поврзани со бихејвиоралните завис- ности [Зависност од интернет (М = 0,90) и прекумерно играње видеоигри (М = 0,87)]. Овие наоди можат да се објаснат со фактот дека некои овие бихејвиорални проблеми се релативно нови во нашиот социјален кон- текст и затоа повеќето професионалци кои во моментов работат не научиле за нив за време на нивното универзитетско образо- вание. Ова првенствено се однесува на проблеми поврзани со коцкање,чие присуство

 

Our results also raise questions about the training (educational) needs of experts, and to gain a better insight into this important area,   we measured the gap between the importance  of specific competencies and their self-per- ceived competency for working with youth behavioural problems. This gap was measured as a difference of results between the Check-list of the importance of specific competencies and the Check-list of self-perceived competency, as both consist of a 4-point scale ofanswers.

When exploring results in Table 5, we can see a different perspective compared to previ- ously presented results. Even though gambling problems were not assessed as very frequent for both groups of professionals, the biggest gap,  or the highest training need, was found on this variable (M=1.11), followed by competencies for drug use problems (M=1.04) and depres- sion (M=1.00), representing the strongest train- ing needs for all professionals working within the social welfare system. In general, we can see the strongest training needs in behaviours that SWP encounter less frequently, which can seem as an unexpected and surprising result. However, it is possible to assume that, precisely because of their insufficient sensitization and lack of competency in recognizing and address- ing these problems, experts underestimate their representation.

Using a criterion of M>0.70, we can extract four other areas. Two related to cognitive and attention problems [ADHD (M=0.98) and learning disabilities (M=0.92)], and two related to behavioural addictions [Internet addiction (M=0.90) and excessive gaming (M=0.87)]. These findings can be explained by the fact that some of these behavioural problems are rela- tively new in our social context and therefore, most professionals currently working in practice did not learn about them during their university education. This primarily refers to gambling-re- lated problems whose presence in the last few years is growing significantly, as confirmed by aforementioned research (e.g. 36) and internet addiction which is a relatively new phenom- enon (48, 55). SWP show the smallest compe- tency gap for interventions aimed at academic problems (M=0.49) and treatment of delinquent behaviour (M=0.53).

 

во последните неколку години значително расте, што е потврдено со гореспоменатите истражувања (на пр. 36) и зависноста од интернет, што е релативно нов феномен (48, 55). ПСД покажуваат најмал јаз во компетен- циите за интервенции насочени кон пробле- мите со учењето (М = 0,49) и третманот на делинквентното однесување (М = 0,53).

При истражувањето на разликите помеѓу професионалците кои работат во различни поставувања на третман, иако  големините на ефектот се ниски, можеме да видиме дека професионалците кои работат во институции имаат посилни потреби за обука за интервен- ции во областа на пушењето кај младите (r = 0,23) и користење дроги (r = 0,18). Повторно, имајќи ги предвид спецификите на раз- лични видови третман, овие откритија не се изненадувачки.

Со цел да се добие сеопфатен увид во потребите за обука, спроведовме Вилкоксон- ранг сумиран тест за проценка на потребите за обука на ПСД за проблеми собихејвиорал- нитезависностивоодноснадругитеризични однесувања. Резултатите покажуваат дека најсилните потреби за обука се особено при- сутни за проблеми со коцкање, а компетен- циите за никое друго ризично однесување не се поголеми. Овој резултат навистина може да ја потврди претпоставката дека поради недостаток на знаење, ПСД ја потценуваат преваленцата на проблемите со коцкање кај младите и го сметаат за најмалку чест про- блем со кои се соочуваат, додека од друга страна, тие се свесни за фактот дека имаат најмалку компетентност за откривање, про- ценка и обезбедување интервенции за овој специфичен тип на бихејви орална зависност.

 

When exploring differences between profes- sionals working in different treatment settings, even though effect sizes are low, we can see that professionals working in an institutional setting have stronger training needs for interventions in the field of youth smoking (r=.23) and drug use (r=.18). Again, bearing in mind the specifics of different types of treatment, these findings are not surprising.

In order to gain more comprehensive insight of training needs, we conducted a Wilcoxon Rank-Sum Test for assessing SWP training needs for behavioural addiction problems com- pared to other risk behaviours. Results indicate that the strongest training needs are present spe- cifically for gambling problems, and competen- cies for no other risk behaviours are higher.This result can really confirm the assumption that due to lack of knowledge SWP underestimate the prevalence of youth gambling problems and find it the least frequent problem behaviour they encounter, while on the other hand, they are aware of the fact they have the leastcompetency for detecting, assessing and providing inter- ventions for this specific type of behavioural addiction.

 

ЗАКЛУЧОК

И покрај одредени ограничувања што се однесуваат, првенствено, на соодветноста на примерокот, ова истражување дава увид во важноста на компетенциите и потребите за обука на ПСД чии работни барања се мошне сложениприспроведувањенацелиотспектар на услуги и интервенции на нивните корис- ници, било во рамките на заедницата или во институциите. Резултатите потврдуваат дека професионалците наидуваат на различни бихејвиорални проблеми, особено со екстер- нализацијата на оние како што е делинквен- ција.Професионалцитекоиработатвоинсти- туционална поставеност во поголема мерка секојдневно ги среќаваат ситебихејвиорални проблеми, што дополнително ја потенцира комплексноста на нивните барања за работа, како и потребата од надзор и процедури за  да се спречи професионално изгорување. Не е изненадувачки што важноста на компетен- циите за работа со повеќето бихејвиорални проблеми кај младите е високо рангирана, но во исто време професионалците не се толку сигурни во сопствените компетенции за обезбедување интервенции за некои специ- фични бихејвиорални проблеми кај младите. Вториот ни овозможува да ги констатираме нивните потреби за обука кои се претежно потребнивообластанарелативноновии/или растечки феномени, особено во изминатите десет години (на пр. зависност од коцкање, зависностодинтернетитн.)изакоиповеќето од нив немале можност да стекнат знаење и обука во рамките на нивното основно уни- верзитетско образование, како и проблеми со употреба на дроги идепресија.

Овие   резултати   имаат   значајни  практични и стратешки импликации врз системот на социјална заштита, пред сè насочени кон доживотно учење и обука. Особено, неопходно е да се инвестира во овој важен аспект на професионален раст и развој со сеопфатна и повеќеслојна стратегија,земајќи ги предвид разликите во однос на барањата за работа, видот на интервенциите и спе- цифичниот амбиент каде се спроведуваат интервенциите. Се разбира, сето ова има цел да обезбеди навремено, соодветно и ефикасно реагирање на растечките проблеми на корисниците.

 

CONCLUSION

Despite certain limitations referring primar- ily to the adequacy of the sample, this research provides insight into the significance of com- petences and training needs of the SWP whose working requirements are highly complex when implementing a whole spectrum of  services  and interventions to their beneficiaries, whether within the community or in the institutional set- ting. Results confirm that professionals encoun- ter various behavioural problems, especially externalizing ones such as delinquency. The professionals working in the institutional setting to a larger extent encounter all the behavioural problems on everyday basis, which additionally emphasises the complexity of their job require- ments, as well as the need for supervision and procedures to  prevent  professional  burn-out.  It is not surprising that the importance of com- petences for working with most of the youth behavioural problems have been very highly ranked, but at the same time professionals are not so confident in their own competencies for providing interventions for some specific youth behavioural problems. The latter enables us to conclude about their training needs which have beenmostlyrequiredintheareaofrelativelynew and/or growing phenomena, especially in the past ten years (e.g. gambling addiction, Internet addiction etc.) and for which most of them had not had the opportunity to gain knowledge and training within their basic university education, aswellasdruguseproblemsanddepression.

These results have significant practical and

strategic implications for the social welfare sys- tem, primarily directed to a life-long learning and training process. In particular, it is neces- sary to invest in this important aspect of profes- sional growth and development with a compre- hensive and multi-layered strategy, considering differences with regards to job requirements,the type of interventions and specific setting where interventions are implemented. Of course, all this aims at providing a timely, adequate and efficient response to the growing problems of beneficiaries.

 

REFERENCES

1.      Vondrackova P, Šmahel D. Internet AddictioninContext.Khosrow-PourMed. In: Encyclopedia of Information Science and Technology, Fourth Edition. Hershey, PA: IGI Global, 2018:4223-4233.

2.      Ajduković D, Ajduković M. Zašto je ugroženo mentalno zdravlje pomagača? AjdukovićM,AjdukovićD,eds.In:Pomoć i samopomoć u skrbi za mentalno zdravlje pomagača. Zagreb: Društvo za psihološku pomoć, 1996:3-11.

3.      Koller Trbović N, Mirosavljević A, Jeđud Borić, I. Procjena potreba djece i mladih s problemima u  ponašanju  −  konceptualne i metodičke odrednice. Zagreb: Ured UNICEF-a za Hrvatsku,2017.

4.      Koller Trbović N, Žižak A, JeđudBorić,

I.    Standardi za terminologiju, definiciju, kriterijeinačinpraćenjapojaveporemećaja u ponašanju djece i mladih. In: Izvješće o provedbi Nacionalne strategije prevencije poremećaja u ponašanju djece  i  mladih  od 2009. do 2012. godine. Zagreb, 2011 [Cited 2018 Nov]. Available from: URL: https://vlada.gov.hr/UserDocsImages/ Sjednice/Arhiva/147-%209.pdf

5.      Klarin M, Đerđa V. Roditeljsko ponašanje i problemi u ponašanju kod adolescenata. Annual of Social Work 2014; 21(2): 243- 262.doi:10.3935/ljsr.v21i2.17

6.      Dodig Hundrić D, Ricijaš N, Vlček M. Mladi i ovisnost o internetu – pregled suvremenih spoznaja. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja 2018; 54(1): 123-137.

7.      Alavi SS, Ferdosi M, Jannatifard F,  Eslami M, Alaghemandan H, Setare M. Behavioral Addiction versus Substance Addiction: Correspondence of Psychiatric and Psychological Views. Int J Prev Med. 2012; 3(4): 290–294.

8.      Griffiths MD Behavioural addictions: An issue for everybody? Journal of Workplace Learning 1996; 8(3): 19–25.


9.      Billieux   J,   Schimmenti    A,    Khazaal Y, Maurage P, Heeren A. Are we overpathologizing everyday life? Atenable blueprint for behavioral addiction research. Journal of Behavioral Addictions 2015; 4(3):119–123.

10.      American Psychiatric Association. Diagnostic and statistical manual of  mental disorders: DSM-5. Arlington, Va.: American Psychiatric Association,2013.

11.      International Classification of Diseases 11th         Revision.         Available         from: URL:      https://icd.who.int/browse11/ l-m/en#/http%3a%2f%2fid.who. int%2ficd%2fentity%2f1448597234

12.      Kardefelt-Winther D, Heeren A, Schimmenti A, et al. How can we conceptualize behavioural addiction without pathologizing common behaviours?. Addiction 2017; 112(10): 1709-1715.

13.      Rosenberg KP, Curtiss Feder L. An Introduction to Behavioral Addictions. Cornell University Medical Center, New York, 2014:1-17.

14.      Social Welfare Act, Official Gazette 157/13, 152/14, 99/15, 52/16, 16/17, 130/17

15.      Koller Trbović N, Nikolić B,Dugandžić

V. Procjena  čimbenika  rizika  kod  djece  i mladih u riziku ili s poremećajima u ponašanju u različitim intervencijskim sustavima: socioekološki model. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja 2009; 45(2): 37-54.

16.      Huić A, Ricijaš N, Branica V. Kako definirati  i  mjeriti  kompetencije studenata – validacija Skale percipirane kompetentnosti za psihosocijalni rad. Ljetopis socijalnog rada 2010; 17(2): 195-221.

17.      Kaslow NJ, Borden KA, Collins FL.Jr, Forrest L, Illfelder-Kaye J, Nelson PD, RalloJS.CompetenciesConference:Future directions in education and  credentialing in professional psychology. Journal of Clinical Psychology 2004; 60(7):699-712.

18.      International Association of Social Educators – AIEJI. TheProfessional

 

 

 

Competences   of   Social   Educators: A ConceptualFramework.AIEJI;2006[Cited 2018 Nov]. Available from: URL: http:// aieji.net/wp-content/uploads/2010/12/A- conceptual-framework.pdf

19.      American Psychological Assossication Task Force on Undergraduate Psychology Major Competencies. Undergraduate psychology major learning goals and outcomes: A report. 2002 [Cited 2019 Mar]. Available from: URL: https://www. apa.org/monitor/julaug02/psychmajors

20.      Family Proceedings Act, Official Gazette 103/15

21.      Youth Courts Act, Official Gazette 84/11, 143/12, 148/13, 56/15

22.      Ministarstvo za demografiju, obitelj, mlade i socijalnu politiku. (2019). Adresar ustanova. 2019 [Cited 2019 May]. Available from: URL:https://mdomsp.gov. hr/adresar-ustanova/1673

23.      Šućur Z. Socijalna pomoć  i  socijalna skrb. Puljiz V, Bežovan G, Matković T, Šućur Z, Zrinščak, S, eds. In: Socijalna politika Hrvatske. Zagreb: Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 2008:219-277.

24.      Buljevac  M.   Institucionalizacija   osoba  s intelektualnim teškoćama: što nas je naučila povijest. Revija za socijalnu politiku 2012; 19(3): 255-272.

25.      ChildONEurope.   Alternative   forms   of care for children without adequate family support:        sharing    good        practices  and positive           experiences.   The                    proceedings of the ChildONEurope Seminar on out- of-home            children.                      2012                [Cited   2018 Nov]. Available from: URL: http://www.childoneurope.org/issues/publications/ COEseries%207.pdf

26.      Poldrugač Z, Bouillet D, Ricijaš N. Socijalna pedagogija: znanost, profesija i praksa u Hrvatskoj. Zagreb: Edukacijsko- rehabilitacijski fakultet Sveučilišta u Zagrebu,2011.

27.      Gamble DN. Advanced Concentration Macro Competencies for Social Work Practitioners: Identifying Knowledge, Values, Judgement and Skills to Promote HumanWell-Being. Journal of Community Practice 2011; 19:369-402.


28.      Ratts MJ, Singh  AA,  Nassar‐McMillan  S, Butler SK, RaffertyMcCullough

J. Multicultural and Social Justice Counseling  Competencies:  Guidelines  for the  Counseling  Profession.  Journal  of Multicultural Counseling and Development 2016; 44(1): 28-48. doi: 10.1002/jmcd.12035

29.      Roe RA. What Makes a Competent Psychologist? European Psychologist 2002; 7(3), 192-202.

30.      Epstein RM, Hundert EM. Defining and Assessing Professional Competence. JAMA 2002; 287(2):226-235.

31.      Lakeman R. Mental health recovery competencies for mental health  workers: A Delphi study. Journal of Mental Health 2010; 19(1), 55-67.

32.      Bartram D, Roe RA. Definition and Assessment of Competences in theContext of the European Diploma in Psychology. European Psychologist 2005; 10(2), 93-102.

33.      Vizek Vidović V. Kompetencije i kompetencijski profili u učiteljskoj i nastavničkoj profesiji. Vizek Vidović  V ed. In: Planiranje kurikuluma usmjerenog na kompetencije u obrazovanju učitelja i nastavnika. Zagreb: Filozofski fakultet, 2009: 33-39.

34.      Rogić K. Samoprocjena profesionalnih kompetencija studenata socijalne pedagogijezapsihosocijalnirad.Diplomski rad. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet Sveučilišta u Zagrebu,2016.

35.      Glavak Tkalić R, Miletić G-M, Sučić I. Igranje igara na sreću u hrvatskomdruštvu. Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2017.

36.      Ricijaš N, Dodig Hundrić D, Huić A, Kranželić V. Youth Gambling in Croatia - FrequencyofGamblingandtheOccurrence of Problem Gambling. Kriminologija & socijalna integracija 2016; 24(2): 48-72. https://doi.org/10.31299/ksi.24.2.3

37.      Calado F, Alexandre J, Griffiths MD. Prevalence of Adolescent Problem Gambling: A Systematic Review of Recent Research. Journal of GamblingStudies  2016; 33(2): 397–424. doi:10.1007/ s10899-016-9627-5

38.      Dodig D, Ricijaš N. Kockanje zagrebačkih adolescenata – uloga psihopatskih osobina, rizičnog i delinkventnog ponašanja. Kriminologija & socijalna integracija 2011; 19 (2):45-55.

39.      DodigD.Characteristicsofyouthgambling and determinants of adverse psychosocial consequences. Doctoral thesis. Faculty of Law, Social work study centre, University of Zagre, 2013.

40.      Bakken IJ, Wenzel HG, Götestam KG, Johansson A, Øren A. Internet addiction among Norwegian adults: A stratified probability sample study. Scandinavian Journal of Psychology 2009; 50(2): 121-127.

41.      Rumpf H-J, Vermulst AA, Bischof A, KastirkeN,GürtlerD,BischofG,Meerkerk G-J, John U, Meyer C. Occurence of Internet Addiction in a General Population Sample:ALatentClassAnalysis.European Addiction Research 2014; 20(4):159-166.

42.      Sariyska R, Reuter M, Bey K, Sha P, Li  M, Chen Y-F,…Montag C. Self-esteem, personalityandInternetAddiction:Across- cultural comparison study. Personality and Individual Differences 2014; 61-62:28-33.

43.      Laconi S, Kaliszewska-Czeremska K, Gnisci A, Sergi I, Barke A, Jeromin F, Groth J, Gamez-Guadix M, Ozcan NK, Demetrovics Z, Kiraly O, Siomos K, Floros G, Kuss DJ. Cross-cultural study of Problematic Internet Use in nine European countries. Computers in Human Behavior 2018; 84: 430-440.

44.      Poli R, Agrimi E. Internet addiction disorder: Prevalence in an Italian student population. Nordic Journal of Psychiatry 2011; 66(1):55-59.

45.      Rębisz  S,  Sikora  I.   Internet   Addiction in Adolescents. Practice and Theory in Systems of Education 2016; 11(3):194-204.

46.      Ha JH, Yoo HJ, Cho IH, Chin B, Shin D, Kim JH. Psychiatric ComorbidityAssessed in Korean Children and Adolescents Who Screen Positive for Internet Addiction.The Journal of Clinical Psychiatry 2006; 67(5): 821-826.

 

47.      Cao H, Sun Y, Wan Y, Hao J, Tao F. Problematic Internet use in Chinese adolescentsanditsrelationtopsychosomatic symptoms and life satisfaction. BMC Public Health 2011; 11,1.

48.      Vejmelka L, Strabić N, Jazvo M. Online aktivnosti i rizična ponašanja adolescenata u virtualnom okruženju. Društvena istraživanja 2017; 26(1): 59-78.

49.      Rehbein F, Kliem S, Baier D, Mößle T, Petry NM. Prevalence of internet gaming disorder in German adolescents: diagnostic contribution of the  nine  DSM-5  criteria in a state-wide representative sample. Addiction 2015; 110(5):842–851.

50.      Van Rooij AJ, Kuss DJ, Griffiths MD, Shorter  GW,  Schoenmakers   TM,   van de Mheen D. The (co-)occurrence of problematic video gaming, substance use, and psychosocial problems in adolescents. Journal of Behavioral Addictions 2014; 3(3): 157–165.

51.      Feng W, Ramo DE, Chan SR, Bourgeois JA.  Internet  gaming  disorder:   Trends   in prevalence 1998–2016. Addictive Behaviors 2017; 75: 17–24.

52.      Temcheff CE, Derevensky JL, St-Pierre RA, Gupta R, Martin I. Beliefs and Attitudes of Mental Health Professionals with Respect to Gambling and Other High Risk Behaviors in Schools. International Journal of Mental Health and Addiction 2014; 12(6): 716-729. doi: 10.1007/ s11469-014-9499-9

53.      Maglica T. Characteristics of parenthood and parental relationship towardsgambling as predictors of gambling of their male children. Doctoral thesis. Edukacijsko- rehabilitacijski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 2017.

54.      Dodig D, Ricijaš N, Rajić-Stojanović A. Sportsko klađenje studenata u Zagrebu − doprinos uvjerenja o kockanju, motivacije i iskustva u igrama na sreću. Ljetopis socijalnog rada 2014; 21(2):215-242.

CarevićN,MihalićM,SklepićM.Ovisnost o internetu među srednjoškolcima. Socijalna politika i socijalni rad 2014; 2(1): 64‒81

Share

Follow Us



FacebookTwitterLinkedinWikiBlogger

Share Us

MySpaceTwitterStumbleuponGoogle BookmarksRedditLinkedInMixxRSS FeedPinterest
 

Journal metrics

Publish with JSER

Indexed in