Учениците со потешкотии во учењето се една од најголемите групи од групата ученици со посебни образовни потреби во инклузивната училница (1). Состојбата со потешкотии во учењето е доживотна состојба којашто различно влијае на луѓето во зависност од ситуацијата. Потешкотиите во учењето можат да влијаат на академското функционирање, на секојдневниот живот и на општествениот живот. На пример, потешкотиите во учењето можат да доведат до попречување на читањето на знаците, да не се разбира она што се чита, до проблеми во разбирањето на математиката и до проблеми при пишувањето. Исто така, можат да го попречуваат организирањето, користењето на времето, на пример, кога следат инструкции од повеќе чекори или при интерпретација на графикони, табели и мапи. Некои луѓе со потешкотии во учењето имаат проблем со фацијалната експресија, разбирањето на говорот на телото, со разбирањето на тонот на гласот или со редот на зборување при конверзација.
Според Меѓународната статистичка класификација на болестите (2), основната пречка во учењето се открива во читањето, пишува-њето и/или во математиката, дури и тогаш кога когнитивните способности на овие деца се во рамките на нормалниот опсег.
„Специфични пречки во учењето“ (3) се однесува на нарушувањето на еден или повеќе основни психолошки процеси за разбирање или користење на јазикот, а се манифестира преку потешкотии во слушањето/следењето, во начинот на размислување, во зборувањето, читањето, пишувањето, спелувањето или во изведувањето математички калкулации. Терминот ги вклучува и состојбите како што се: перцептивен инвалидитет, повреди на мозокот, минимална мозочна активност, дислексија и развојна афазија. Не се вклучени децата кои имаат проблеми во учењето како резултат на визуелен, слушен или моторен инвалидитет, ментална ретардација, емоционално нарушување или средински, култоролошки или економски неповолности.
Од друга страна, не е изненадувачки тоа што претходните истражувања покажаа дека учениците со потешкотии во учењето често покажуваат слаб академски самоконцепт, ја избегнуваат академската работа, користат неколку стратегии за самопомош и имаат ниски очекувања за идните постигнувања (4). Постојат силни докази дека личностите со потешкотии во учењето се соочуваат со повеќе општествени, емоционални и мотивациски пречки од оние без потешкотии во учењето. В училиште, учениците со потешкотии во учењето имаат академски потешкотии придружени со нискиот академски самоконцепт (6) и со ниската самоперцепција и самопочитување (7).
Дополнително, генерално е познато дека учениците со потешкотии во учењето согледуваат дека нивните академски вештини и саморегулаторски капацитети се послаби од оние на врсниците што имаат нормални постигнувања (8).
Истражувањата идентификувале многу заштитни фактори што помагаат за поттикнување на издржливоста и добросостојбата на децата со потешкотии во учењето. Ризикот од проблеми е редуциран кај луѓето со лични карактеристики како што се: издржливост при неповолни ситуации, флексибилност да се следат алтернативните стратегии кога тоа е соодветно и самосвесност, ризикот од проблеми е редуциран. Понатаму, Raskind (9) спроведе лонгитудинално истражување за да ги одреди индикаторите за успех кај личностите со потешкотии во учењето. Четириесет и еден возрасен со потешкотии во учењето учествуваа во интервјуата и когнитивните и академски тестирања по 20 години откако си заминале од центарот за третман на деца со потешкотии во учењето. Резултатите покажуваат дека следниве атрибути ги разликуваат успешните од неуспешните возрасни: самосвесност, проактивност, издржливост, емоционална стабилност, поставување цели и користење системи за поддршка.
Едно од истражувањата покажа дека учениците со потешкотии во учењето често користат бавни стратегии за броење (на пр., броење на прсти) за да решат основни математички проблеми (10). Различни трудови посочуваат на три главни фактори коишто можат да влијаат на развојот на децата со потешкотии, карактеристиките на детето, семејните аспекти и општествената средина (11). Навистина, учениците со потешкотии во учењето често постигнуваат под нивото во повеќе подрачја, во академските и други подрачја, и најчесто со первазивни негативни последици (12).
Само мал број истражувања ги имаат испитувано верувањата во самоефикасноста кај адолесцентите со потешкотии во учењето. „Самоефикасност“ е концепт развиен од Бандуровата општествено-образовна теорија (13). Посочува на самодовербата при успешно организирани и извршени задачи и го одредува капацитетот на личноста за контролирање на мотивите, препознавањето и насоките на нивните дејствувања (14). Исто така ја вклучува и способноста на личноста за искористување на физичките, интелектуалните и емоционалните ресурси за успешно извршување на дадени задачи (15). Во својата теорија за самоефикасноста, Bandura (14) ја дефинира самоефикасноста како верба во способностите на поединецот да го оствари посакуваниот курс на дејствување. Оваа самодоверба е формирана од четири извора: претходно искуство (изведба на претходни слични задачи); преживеано искуство (моделирање или следење на примерот на другите во извршувањето на задачата); вербално наговарање (повратен одговор од другите коишто се значајни) и психолошка и емоционална реакција (на пр., анксиозност) на одредени задачи (14).
Schwarzer (16) ја концептуализира општата самоефикасност што се однесува на поопштите и стабилни способности на личноста за ефикасно решавање на многу стресни ситуации. Општата самоефикасност се смета за личен ресурс или фактор на ранливост што може да влијае на чувствата, мислите и однесувањето на личноста. Општата самоефикасност рефлектира оптимистички самоубедувања на индивидуата. Општата самоефикасност, исто така, тежнее да ѝ помогне на личноста полесно да ги одреди своите цели, да ѝ го олесни напорот за вложување, истрајноста при соочување со бариерите, закрепнувањето од неуспеси и да ѝ ја олесни емоционалната прилагодливост (17).
Воопшто, високото ниво на самоефикасност укажува на позитивни чувства за себе и способност да се остане посветен на остварувањето на целите. Додека, ниската самоефикасност укажува на ниско ниво на самодоверба, негативна самоевалуација и неспособност да се остварат планираните резултати при дадени задачи (18).
Од друга страна, надежта може да ги поттикне учениците и да ги оспособи да им излезат во пресрет на барањата на училишната средина во средните училишта, оспособувајќи ги да постават вредни цели, да ги препознаат начините за постигнувањето на целите и да го откријат патот на нивно остварување (19). При препознавањето на важноста од поставување цели за функционирањето на учениците, надежта е дефинирана како верувања што вклучуваат двонасочно размислување за целите: поттикнувачко размислување и размислување за можните начини. Поттикнувачкото (творечко) размислување ги опфаќа верувањата за успешно постигнување на целите (на пр.: „Ги исполнив целите што си ги поставив“); размислувањето за можните начини ги опфаќа верувањата за ефикасноста при користење различни средства (начини) за постигање на цели („На различни начини можам да го добијам она што го сакам“). Надежта, значи, ги рефлектира верувањата во способностите на личноста за постигнување на посакуваните цели во иднина и во мотивацијата за користење различни начини (20).
Повисокото ниво на надеж е поврзано со подобри резултати во академските постигнувања и психолошките прилагодувања (19). Затоа, очекуваме учениците кои имаат повисоко ниво на надеж да вложат напор при одговарање на академските предизвици. Надежта е испитувана во рамките на училишната средина, но, сепак, нема поранешно истражување коешто ги проучува нејзините импликации кај учениците со потешкотии во учењето. Испитувањето на надежта кај учениците со потешкотии во учењето може да ги открие важните аспекти на нивната мотивација да се справат со академските предизвици, без оглед на тешкотиите и фрустрациите.
|
|
Students with learning disabilities (LD) form the largest group of students with special educational needs in inclusive classrooms (1). Learning disability is a life-long condition that affects people differently depending on the situation. LD can affect academic functioning, every day life and social life. For example, LD can interfere with sight reading, reading comprehension, math, and writing. They can also interfere with organization, managing time, following multi-step instructions or interpreting graphs, charts and maps, for example. Some people with LD have troubles interpreting facial expressions, understanding body language, understanding tones of voice or taking turns in conversations.
According to the International Statistical Classification of Diseases (2), the basic learning disability is defined to emerge in reading, writing, and/or mathematics, even though the cognitive skills of these children are within normal range.
“Specific learning disability” (3) refers to a disorder in one or more of the basic psychological processes of understanding or using language manifested in difficult performance in listening, thinking, speaking, reading, writing, spelling, or doing mathematical calculations. The term includes conditions such as perceptual handicaps, brain injury, minimal brain function, dyslexia, and developmental aphasia. Children who have learning problems as a result of visual, hearing, or motor handicaps, mental retardation, emotional disturbance, or environmental, cultural, or economic disadvantage are not included.
On the other hand, it is not surprising that the previous research has found that students with LD frequently display poor academic self-concept, avoid academic work, use few self-help strategies, and hold low expectations of future success (4). There is strong evidence that individuals with learning disabilities (LD) experience more social, emotional, and motivational difficulties than those without LD (5). In school, students with LD have academic difficulties coupled with lower academic self-concepts (6) and lower self-perceptions and self-esteem (7).
In addition, it has generally been acknowledged that students with LD view their own academic skills and self-regulatory capacities as weaker than those of their normally achieving (NA) peers (8).
Researches have identified a number of protective factors that help to foster resilience and well-being among kids with LD. People who have personal characteristics such as persistence in the face of adversity, flexibility to pursue alternate strategies when appropriate, and self-awareness are at reduced risk for problems. Further, Raskind (9) conducted a longitudinal study to determine predictors of success among individuals with LD. Forty-one adults with LD participated in interviews and cognitive and academic testing, 20 years after they had left a treatment center for children with LD. The results indicated that the following attributes distinguished successful from unsuccessful adults: self-awareness, proactivity, perseverance, emotional stability, goal setting, and use of support systems.
Outcome research has shown that students with learning disabilities often use slow counting strategies (e.g. finger counting) to solve basic mathematical problems (10). Different studies point to three main factors which may influence the development of children with disabilities, the child’s characteristics, familial aspects, and the social environment (11). Indeed, students with LD often underachieve in multiple areas, academic and other, and often with pervasive negative consequences (12).
Only a small number of studies have examined the self-efficacy beliefs of adolescents with LD. ‘Self-efficacy’ is the concept delivered from the Society Education Theory of Bandura (13). It indicates self-confidence in organizing and executing tasks successfully, and determines an individual’s capacity to control the motives, recognition, and direction of their actions (14). It also includes an individual’s capability to call upon the physical, intellectual and emotional resources needed for the successful accomplishment of tasks (15). In his self-efficacy theory, Bandura (14) defined self-efficacy as beliefs in one's abilities to carry out a desired course of action. These self-beliefs are formed from four sources: mastery experience (performance on previous similar tasks); vicarious experience (modeling, or the observation of others’ performance on similar tasks); verbal persuasion (feedback from significant others); and physiological and emotional reactions (e.g., anxiety) to specific tasks (14).
Schwarzer (16) conceptualized general self-efficacy, which is concerned with more global and stable personal capability, to address effectively many stressful situations. General self-efficacy is considered as a personal resource or vulnerability factor that can influence a person’s feelings, thoughts, and behaviors. General self-efficacy reflects an optimistic self-belief of an individual. General self-efficacy also tends to help an individual to facilitate goal setting, effort investment, persistence in face of barriers, recovery from setbacks, and emotional adaptiveness (17).
In general, a high self-efficacy level indicates an affirmative sense of self and an ability to remain committed to goal achievement. Meanwhile, low self-efficacy indicates low levels of self-confidence, negative self-evaluation, and inability to produce a planned outcome when tasks are given (18).
On the other hand, hope may support and enable students to meet the increased demands of the middle school environment, enabling them to set valued goals, identify the means to achieve these goals, and summon the drive to achieve them (19). Recognizing the importance of goal setting for students’ functioning, hope was defined as a set of beliefs that involves two ways of thinking about a goal: agentic thinking and pathways thinking. Agentic thinking involves beliefs about success in reaching goals (e.g., “I meet the goals that I set for myself”); pathways thinking involve beliefs about effectiveness when pursuing different means to obtain goals (“I can think of many ways to get what I want”). Hope, then, reflects belief in one’s personal ability to pursue desired goals in the future and kindles motivation to use various pathways (20).
Higher levels of hope have been related to better outcomes in academic achievement and psychological adjustment (19). Thus, we expect students who report higher levels of hope to invest effort in responding to their academic challenges. Hope has been examined within school settings, yet no earlier research has explored its implications for students with LD. Examining hope among students with LD may reveal an important aspect of their motivation to cope with academic challenges, regardless of difficulties and frustrations.
|
Прашалникот за потешкотии во учењето од Колорадо, скала со 20 точки на искази за вреднување, беше развиена како мерка за краток преглед на потешкотиите за учење. Вреднувањата на Прашалникот од Колорадо беа добиени од родителите на учениците.
Прашалникот од Колорадо вклучува 5 потскали: 1) читање; 2) општествено препознавање; 3) вознемиреност; 4) просторна дезориентација и 5) математика. Валидноста и веродостојноста на овој тест се смета за задоволителна на различни начини. Во ова истражување, скалата беше внимателно преведена и кореспондираше со оригиналната скала од авторите. Потоа беше пресметана веродостојноста. Резултатите покажаа дека скалата ги содржи соодветните психометриски квалитети за да се употреби во Иран. Веродостојноста на тестот беше 0.88.
Векслерова мемориска скала. Примарен инструмент што е употребен во ова истражување беше Векслеровата мемориска скала, која беше прилагодена на ирачкиот контекст и вклучува 7 потскали: 1) информации; 2) ориентација; 3) контрола на умот; 4) аритметичко повторување на цифри нанапред; 5) аритметичко повторување на цифрите наназад 6) вкупни аритметички цифри и 7) визуелна меморија. Валидноста и веродостојноста на овој тест се потврдени како задоволувачки во различни истражувања. Во ова истражување, веродостојноста на тестот беше 0.93.
Надеж. Скалата за детската надеж содржи шест изјави на коишто учениците одговараат на Ликеровата скала од 6 точки, рангирајќи ги од 1 (ниедна во тоа време) до 6 (сите во тоа време). Содржи три поттикнувачки точки (на пр.: „Мислам дека ми оди доста добро“) и три точки за начини на размислување (на пр.: „Можам да размислувам за различни начини на остварување на работите во животот“). Внатрешната конзистентност (Кронбаховата алфа) за целата скала се движи од 0.72 до 0.86, со средина од 0.77 и корелации тест-ретест од 0.71 до 0.73 во текот на еден месец. Во ова истражување беше добиена Кронбахова алфа од 0.87. Оваа скала беше внимателно преведена и кореспондираше со оригиналната скала од авторите. Потоа, беше изведена анализа за потврдување на факторите со цел да се испита валидноста, а потоа беше пресметана нејзината веродостојност. Резултатите посочуваат дека скалата содржи психометриски квалитети за да се употреби во Иран.
Самоефикасност. Генералната скала за самоефикасност (17) беше употребена за да се проценат самоубедувањата на странските ученици за справување со мноштвото тешки барања во животот. Скалата експлицитно посочува на личен поттик, а тое е верување дека нечии дејствувања се одговорни за успешни резултати. Прилагодувањето во животот e новото културолошко барање за справување со различни ситуации и соочување со многу предизвици, и затоа, општо, самоефикасноста е најсоодветниот начин да се проценат факторите поврзани со прилагодувањето на странските ученици. Скалата е составена од 10 точки. За секоја од нив, учениците се оценувани со Ликертовата скала од пет точки (1 = воопшто неточно, па сѐ до 4 = потполно точно). Во ова истражување, Скалата за општа самоефикасност беше внимателно преведена и кореспондираше со оригиналната скала од авторите. Потоа, за да се испита нејзината валидност, беше изведена анализа за потврдување на факторите, на нејзините точки, а нејзината веродостојност беше пресметана. Резултатите покажаа дека скалата содржи соодветни психометриски квалитети за да се употреби во Иран. Веродостојноста на тестот беше 79%.
|
|
Colorado Learning Difficulties Questionnaire (CLDQ) (21), a 20-item parent-report rating scale that was developed to provide a brief screening measure for learning difficulties. CLDQ ratings were obtained from children’s parents. The CLDQ included 5 subscales: 1) Reading 2) Social cognition 3) Social anxiety 4) Spatial difficulties 5) Math. The validity and reliability of this test have been reported satisfactory in a different way. In this study, the scale was carefully translated and corresponded to the main scale by the authors. Then, reliability was calculated. The results indicate that the scale has appropriate psychometric qualities to be used in Iran. The reliability of the test was 0.88.
Wechsler Memory Scale: A primary instrument used in the present study was the measure of Wechsler memory which has been adapted to Iranian context and included 7 subscales: 1) information 2) orientation 3) mind control 4) arithmetic repetition of the digits ahead 5) arithmetic repetition of the digits reverse 6) total arithmetic digits and 7) visual memory. The validity and reliability of this test have been reported satisfactory in different researches. In this study, the reliability of the test was 0.93.
Hope. Children’s Hope Scale (19) consists of six statements to which students respond on a 6-point Likert-type Scale ranging from 1 (none of the time) to 6 (all of the time). There are three agency items (e.g., “I think I am doing pretty well”) and three pathways items (e.g., “I can think of many ways to get things in life”). Internal consistency (Cronbach alpha) for the overall scale ranged from 0.72 to 0.86, with a median of 0.77, and test–retest correlations ranged from 0.71 to 0.73 over one month. A Cronbach alpha of 0.87 was obtained in this study. This scale was carefully translated and corresponded to the main scale by the authors. Then, а confirmatory factor analysis on its items was carried out in order to examine its validity, and its reliability was calculated. Results indicate that the scale has appropriate psychometric qualities to be used in Iran.
Self-efficacy. The General Self-Efficacy Scale (17) was administered to assess the international students’ self-beliefs to cope with a variety of difficult demands in life. The scale explicitly refers to personal agency, which is the belief that one’s actions are responsible for successful outcomes. Adjustment to life is a new culture requirement dealing with various situations and facing many challenges and, therefore, the general self-efficacy is the most appropriate way to assess factors related to international students’ adjustment. The scale consists of 10 items. For each item, students will be rated on a five-point Likert-type Scale (1 = Not at all true to 4 = Exactly true). In this study, General Self-Efficacy Scale was carefully translated and corresponded to the main scale by the authors. Then, to examine its validity, confirmatory factor analysis was carried out on its items and its reliability was calculated. Results indicate that the scale has appropriate psychometric qualities to be used in Iran. The reliability of the test was 79%.
|