Организацијата на Обединетите нации за образование, наука и култура (УНЕСКО) во својот извештај „Образование за сите 2000“ оцени дека 20% од децата на училишна возраст не посетуваат училиште (1). Приближно 87% од овие деца живеат во земјите во развој, како што е Индија (2). Најголем дел од децата со попреченост се надвор од училиштата. Малкубројните деца со ИП коишто имаат можност да посетуваат училиште, не се развиваат адекватно. Повеќето од нив се откажуваат пред да стигнат до средно училиште (3). Како резултат на поголемата свесност за ИП во урбаните општества, децата се во подобра ситуација од оние во руралните средини. Децата што живеат во сиромашни рурални средини многу повеќе страдаат од децата во урбаните средини. Помеѓу многуте различни видови попречености, децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки се почесто исклучени од придобивките од образованието. Децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки имаат значаен недостаток во когнитивните и аналитичките способности. Тие не можат да дадат отпор против каква било дискриминација и неправда. Ним им е потребна значителна поддршка во остварувањето на нивните права.
Светската здравствена организација (СЗО), интелектуалната попреченост ја дефинира како „...значително редуцирана способност за разбирање на новите или комплексни информации и за учење и примена на новите вештини (нарушена интелигенција). Тоа резултира со редуцирани можности за самостојно справување (нарушено социјално функционирање) и започнува пред полнолетството, а има траен ефект на развојот“ (4,5). Две или повеќе од два вида пречки заедно, се сметаат за комбинирани пречки. Луѓето со КП бараат повеќе внимание и поддршка во образовната програма (6). Претходно, ИП беше позната како ментална ретардација. Терминот ментална ретардација неодамна беше сменет со ИП, бидејќи синтагмата ментална ретардација значеше општествено омаловажување на луѓето на коишто се однесува. Преваленцијата на ИП е многу голема низ целиот свет (1-4%) (7). Сепак, преваленцијата на ИП во Индија во голема мера е слична со онаа во светот, но сепак е поголема во сиромашните рурални средини (8, 9).
Децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки се ранлива категорија во општеството. Тие имаат потреба за различна нега. Нивните рехабилитациски потреби во голема мера зависат од тежината на попреченоста. Имаат потреба од сестрана рехабилитација што ќе одговара на нивните лични и социјални потреби. Исто така, заедницата треба да ги препознае нивните способности и да реализира хоалистичка рехабилитација. Во Индија постојат институции што се обидуваат да овозможат рехабилитациски услуги, но повеќето од овие институции се сместени во поурбаните средини. Ограничена е достапноста на институциите базирани во урбаните средини за популацијата што живее во руралните средини. Во овој случај се поставува прашањето што треба да се стори за да се услужат луѓето со ИП и КП од руралните средини, особено племенската популација што живее во селата коишто не се поврзани со градовите со патишта или немаат адекватен капацитет за транспорт. Над сѐ, рехабилитацијата на оваа популација е сериозна грижа на јавното здравство и рехабилитација (10).
РЗЗ е пристап што овозможува рехабилитација на луѓето со попреченост. Постојат големи можности РЗЗ да биде опција во руралните средини коишто немаат ресурси. РЗЗ стекнува кредибилитет во земјите во развој. Од Светската здравствена организација беше предложен како најсоодветен модел за рехабилитација во сиромашните заедници. Овој модел е, исто така, истакнат како корисен поради неговата културна сензитивност (11), пристапност и финансиска ефективност (12). РЗЗ ги опфаќа заедниците и ги користи нивните ресурси. Се покажа како практичен метод, сеопфатен, хуманитарен во начинот на достигнување до недостижните, обесправените и оние што се во неволја.
СЗО утврдила дека 1 од 10 деца од земјите во развој има посебни образовни потреби (2). Образованието на децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки не е приоритет. Главно, на проблемот со образованието на децата со ИП и КП не се обрнува доволно внимание од креаторите на образовната политика (2). Напорите за излегување во пресрет на образовните потреби за таа популација се одвиваат бавно низ цела Индија. Новиот концепт за инклузија, претставен во образованието, го привлече вниманието на креаторите на образовната политика и на практичарите (13) во целиот свет, па и во Индија. Досега, Соединетите Американски Држави, Обединетото Кралство, скандинавските и други европски земји покажаа значаен прогрес во вклучувањето на децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки во училиштата, но инклузијата во Индија за овие деца е речиси незначителна (13).
Инклузивниот прогрес е екстремно бавен поради неколку структурни прашања поврзани со образовната политиката. Ставот на заедницата, на родителите и на давателите на услуги се исто така инхибирачки фактори (14). Концептот за инклузивно образование сѐ уште не е поврзан со поширока дискусија и со квалитетот на образованието во Индија (3). Според Актот за лицата со попреченост, Индија, 1995 (АЛП), индиската влада ја промовира интеграцијата на учениците со попреченост во редовните училишта (15). Актот за лицата со попреченост исто така промовира „востановување и достапност на посебните училишта низ земјата“ и во јавниот и во приватниот сектор (3). Индиската влада треба да вложи повеќе средства за истражувања и за развој на инфраструктурата, како што е во другите земји во развој, за да ја промовира инклузијата за интелектуалната попреченост и комбинираните пречки.
Во Индија, образованието на децата со попреченост е сѐ уште во рамките на волонтерските организации (13). Но, поради недостаток на инфраструктура и финансиска поддршка, достапноста на овие волонтерски организации е ограничена (16). И покрај големиот развој на образовната идеологија, повеќето од децата со ИП и КП добиваат образование во посебни училишта раководени од невладини организации (НВО) (13). Некои од волонтерските организации го промовираат инклузивното образование и во владата. Тие значајно го менуваат нивниот модел од посебни училишта во инклузивно образование, но повеќето од НВО сѐ уште претпочитаат отворање посебни училишта (17). Организациите што го промовираат инклузивниот модел ја олеснуваат инклузијата со добивање финансиска поддршка од националните и интернационалните организации за финансирање. Невладините организации остваруваат партнерство со државните власти во различни земји и соработуваат околу потребата од обуки за наставниците и вежби за создавање на тој модел. Програмата на владата во Индија „Serve Siksha Abhiyan“ („Образование во сите насоки“ - ОСН) покажува мал прогрес во смисла на инклузија на деца со телесен инвалидитет, но ситуацијата со децата со интелектуална попреченост и комбинирани пречки останува непроменета (18).
Ashagram Trust (АТ) е невладина организација сместена во областа Барвани во Мадја Прадеш. Барвани е најсиромашната област во Индија. АТ го имплементираше проектот РЗЗ во 63 села во блокот Барвани и се обидува да обезбеди сеопфатна рехабилитација за сите луѓе со пречки. Инклузијата на деца со интелектуални и комбинирани пречки е исто така една од главните цели на проектот.
|
|
United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization (UNESCO) in the assessment “Education for All 2000” reported that 20% of school-age children are not attending school (1). Approximately 87% of these children are living in developing countries such as India (2). The largest portion of children with disabilities is away from schools. Few children with ID that receive the opportunity to attend school do not progress adequately. Most of them drop out before reaching middle school (3). Due to more awareness of ID in urban societies children are in better situations than those in rural areas. Children living in poor rural areas are suffering more than those in urban areas. Among all different types of disabilities, children with intellectual and multiple disabilities are most often excluded from educational benefits. Children with intellectual and multiple disabilities significantly lack cognitive and processing abilities. They find it difficult to resist against any discrimination and injustice. They need considerable support in availing their rights.
World Health Organization (WHO) defines intellectual disability as “ . . . a significantly reduced ability to understand new or complex information and to learn and apply new skills (impaired intelligence). This results in a reduced ability to cope independently (impaired social functioning), and begins before adulthood, with a lasting effect on development” (4,5). Two or more than two types of disabilities together are considered multiple disabilities. People with MD require more attention and support in education programming (6). Previously, ID was known as mental retardation. The term mental retardation was reassigned as ID recently, because the word mental retardation was socially belittling to the affected people. Prevalence of ID is very high across the world (1-4%) (7). However, prevalence of ID in India largely falls in similar range of the prevalence in the world, but it is greatly higher in poor rural areas (8, 9).
Children with intellectual and multiple disabilities are vulnerable in societies. They have several caring needs. Their rehabilitation needs vary depending on the severity of the disability. They need comprehensive rehabilitation addressing all their personal and social needs. There is also a need for the community to recognize their abilities and promote holistic rehabilitation. There are institutions in India trying to offer rehabilitation services, but most of these organizations are located in more urban settings. Outreach of urban-based institutions is very limited for the population living in rural settings. In this situation, questions arise about what should be done to serve the ID & MD population of rural remote areas, especially the tribal population that lives in villages that are not connected to the cities through roads or do not have adequate transportation facilities. Overall rehabilitation of this population is a serious public health and rehabilitation concern (10).
CBR is an approach of providing rehabilitation to people with disabilities. It is a strong likelihood that CBR may be an option in rural areas lacking resources. CBR is gaining credibility in developing countries. It was proposed by the World Health Organization as the most appropriate model of rehabilitation in poor communities. This model is also reported useful due to its cultural sensitivity (11), accessibility, and cost-effectiveness (12). CBR involves communities and utilizes its resources. It has appeared as practical, comprehensive and humanitarian in the way of reaching the un-reached, disadvantaged and needy.
WHO, estimates that 1 in 10 children in developing countries have special needs in education (2). Education for children with intellectual and multiple disabilities has not been a priority. Globally, the issue of education for ID & MD children is not receiving enough attention from educational policy makers (2). The growth towards meeting educational needs of such population is very slow across India. The new concept of “inclusion” introduced in education attracted interest of educational policy makers and practitioners (13) across the world as well as in India. So far the United States, the United Kingdom, Scandinavian, and other European countries have shown great progress in including children with intellectual and multiple disabilities in schools, but inclusion in India for these children is almost negligible (13).
Progress towards inclusion is extremely slow due to several structural, policy related issues. The attitude of community, parents and service providers are also inhibiting factors (14). The concept of Inclusive Education has not been linked to a broader discussion and quality education in India yet (3). According to the Persons with Disabilities Act, India 1995 (PWD), the Indian government assures promoting integration of students with disabilities in regular schools (15). The PWD act also assures to promote “establishment and availability of special schools across the nation” in both public and private sectors (3). India’s government needs to put more resources in research and infrastructure development like other developed countries to promote inclusion for intellectual and multiple disabilities.
In India, education for children with disabilities is still a responsibility of voluntary organizations (13). But, due to lack of infrastructure and funding support the outreach of these volunteer organizations is very limited (16). Despite the great development in educational ideology, most of the ID & MD children receive education in special schools operated by non-government organizations (NGO) (13). Some of the volunteer organizations have started pushing the agenda of inclusive education in government. They are gradually shifting their mode from special school to inclusive education, but most of the NGOs still prefer to open special schools (17). These organizations are facilitating inclusion by taking financial help from national and international funding organizations. Non-government organizations are partnering with state government in different states and collaborating for teachers’ training awareness creation in community and model building exercise. “Serve Siksha Abhiyan” (SSA) is showing little progress towards inclusion of children with physical disabilities, but the situation for children with intellectual and multiple disabilities remains unchanged (18).
Ashagram Trust (AGT) is a non-government organization located in Barwani district of Madhya Pradesh. Barwani is the poorest district in India. AGT implemented a CBR project in 63 villages of Barwani block and attempted to provide comprehensive rehabilitation to all people with disabilities. Inclusion of children with intellectual and multiple disabilities was also one of the major objectives of the project.
|
Според листата на Одделот за меѓународен развој (ОМР), Барвани - племенската област во државата Мадја Прадеш е меѓу 100-те најсиромашни области во Индија (19). Вкупната популација изнесува 1385659 (мажи 699578 и жени 686081), според пописот од 2011. Има две популации: племенска (68%) и неплеменска (32%). Повеќе од половина од оваа популација живеат под нивото на сиромаштијата. За времетраењето на овој проект (1999-2010) многу села немаа патишта, електрична енергија и здравствени установи. И покрај сѐ, племенската популација е во понеповолна положба (20). Чистата вода за пиење им е достапна само на 8,3%, тоалетите на 4,3%, а 61-64% од женските деца се мажат пред 18-тата година (21). Егзистенцијата на мнозинството зависи од сезонското земјоделство и од сезонската работа. Ако во текот на земјоделската сезона луѓето немаат работа, тие мигрираат во најблиската област во соседните држави, како што се Гујарат и Махараштра (22).
АТ доби финансии од „Акција за помош“ (Action Aid), Индија, за имплементација на РЗЗ-проектот. Иницијално, 51 село од вкупно 63 во проектот, беа прегледани од врата до врата. Вкупно 262 деца на возраст од 3 до 18 години беа идентификувани како лица со интелектуални и комбинирани пречки. Според дефиницијата за ИП, лицата со интелектуална попреченост имаа поврзани/секундарни пречки, третирани како комбинирани пречки во овој труд. Сите тие беа опфатени во проектот за целосна рехабилитација по добиената согласност од нивните родители за услугите и за употребата на нивните податоци за целите на истражувањето. Ниту едно дете идентификувано со ИП или КП во тоа време не беше запишано во редовно училиште. Оваа реалност беше изненадување за целиот РЗЗ-тим, бидејќи се надеваа дека барем неколку деца ќе бидат инклузирани како резултат на имплементацијата на Актот за лица со попреченост од 1995 година во оваа земја.
|
|
According to the list of the Department for International Development (DFID), Barwani -- a tribal district of Madhya Pradesh state -- is amongst the 100 poorest districts in India (19). The total population of the district is 1385659 (m 699578 & f 686081) (census 2011). It has two populations: tribal (68%) and non-tribal (32%). Over half of the population of this district lives below the poverty line. During the span of this project (1999 to 2010) many villages did not have roads, electricity and health facilities. Overall, tribal population is more disadvantaged (20). Safe piped drinking water is available to only 8.3%, toilet to 4.3% and 61-64% of females marry before the age of 18 (21). The livelihood of the majority of the people depends on seasonal agriculture and labor. During agricultural seasons when work is not available to the people, they migrate to the closest districts of adjoining states such as Gujarat and Maharashtra (22).
AGT received funding from Action Aid, India to implement CBR project. Initially, 51 villages from 63 total villages of the project were surveyed door to door. A total of 262 children from 3 to 18 years were identified to have intellectual and multiple disabilities. According to the definition of ID, people with intellectual disabilities have associated /secondary disabilities treated as multiple disabilities in this paper. All these cases were recruited in the project to receive comprehensive rehabilitation after obtaining consent from their parents for services and data use for research purpose. Not even a single child identified, as ID or MD in a screening survey was enrolled in regular school at that time. This reality was surprising for the entire CBR team. Because, they hoped that few children would already be in inclusion as a result of implementation of Persons with Disabilities Act, 1995 in the country.
|
Случаите идентификувани во истражувањето беа дополнително тестирани со најмалку два стандардизирани теста: тест за аналитички преглед на развојот (Developmental screening test - DST) и индиска адаптација на скалата за социјална зрелост на Винеленд (Vineland Social Maturity Scale - VSMS). DST дава коефициент на развојот (DQ), а VSMS го дава социјалниот коефициент (SQ), а просекот на DQ и SQ кореспондира со коефициентот на интелигенција (IQ), кој беше искористен за нивните дијагнози. Беше следен критериумот за дијагностицирање и класификација од МКБ-10 (Меѓународна статистичка класификација на болестите и сродните здравствени проблеми, 10. ревизија). Децата беа категоризирани во пет категории на интелектуална попреченост, според нивниот коефициент на интелигенција. Категориите се рангирани од највисока до најниска: гранични случаи (IQ > 70), лесна (IQ 50 – 69), умерена (IQ 35 – 49), тешка (IQ 20 – 34) и многу тешка (IQ < 20). Критериумите од МКБ-10 се популарни и широко употребувани меѓу земјите -членки на Светската здравствена организација за дијагностицирање на луѓето со ментални и бихевијорални нарушувања (24). Најчесто децата со ИП имаат поврзани нарушувања. Најчести се: церебрална парализа (ЦП), епилепсија и психијатриски нарушувања (25). Децата беа испитани за какво било секундарно нарушување. Дополнителната попреченост ги префрла во категоријата на комбинирани пречки. Комбинираните пречки не само што дополнително ги оптоваруваат децата туку и придонесуваат за нивна изолација во општеството. Тие се исклучени од инклузивното образование во Индија.
|
|
Cases identified in the survey were further tested at least on two standardized tests; developmental screening test (DST) and Indian adaptation of Vineland Social Maturity Scale (VSMS). DST gives development quotient (DQ) and VSMS social quotient (SQ) and average of DQ & SQ corresponds with IQ, which was used for their diagnosis. The ICD-10 criteria of diagnosis and classification were followed. Children were categorized in five categories of intellectual disabilities based on their IQ scores. The categories are ranges from higher to lower borderline (IQ > 70), mild (IQ 50 – 69), moderate (IQ 35 – 49), severe (IQ 20 – 34) and profound (IQ < 20). ICD-10 criteria are popular (23) and widely used across member countries of the World Health Organization to diagnose people with mental and behavioral disorders (24). Most often children with ID have associated disorders. Cerebral palsy (CP), epilepsy, and psychiatric disorders are more common (25). Children were assessed for any secondary disabilities. Secondary disabilities transfer them into the category of multiple disabilities. Multiple disabilities not only put an additional burden on children, but also isolate them from the society. They are severely excluded from receiving inclusive education in India.
|
а) Заедница:Беа спроведени активности за осознавање и за поддршка. Беаформирани групи во заедницата, наречени „селски заедници“ за прашањата околу попреченоста. Овие групи беа сензибилизирани и можеа преку обуки и директна поврзаност да им помагаат на луѓето со пречки во развојот да ги остварат своите права. Во овие заедници, исто така, вклучени се и наставници, медицински сестри и владини работници од програмата за лица со пречки во развојот Viklang Bandhu. Овие работници беа, исто така, насочени кон различните шеми за луѓето со пречки во развојот и кон нивните потреби. Исто така, беа идентификувани потребите за обука на овие стручни работници во селата во текот на состаноците на заедницата и беа доставени до засегнатите оддели во областа за соодветни активности.
б) Групи родители:Беа формирани за специфична попреченост, кои треба да обезбедат обука според потребата за заштита на нивните деца со пречки во развојот и можноста тие да добијат потврда за попреченоста, социјално осигурување, образование и други бенефиции потврдени во Актот за лица со попреченост, Индија, 1995.
в) Сеопфатна интервенција кај децата со интелектуални и комбиниранипречки:Сите деца добиваат сеопфатни рехабилитациски услуги од медицински третман за секоја медицинска или за психијатриска состојба од психијатар. Стручните лица за интелектуална попреченост спроведуваат обука за активности од секојдневниот живот, за модификации во однесувањето, физиотерапија, јазични обуки, советување, специјално образование, стручна обука и водич за другите поврзани услуги. Овие стручни лица имаа екстензивна обука за интелектуалните пречки и беа потврдени од Советот за рехабилитација на Индија во склоп на Актот на Советот за рехабилитација во Индија (СРИ), 1992 (еден од стручните лица е авторот на истражувањево).
|
|
a) Community:Awareness and advocacy activities were conducted. Community groups, called “village committees” were formed around the issues of disabilities. These groups were sensitized and enabled through trainings and exposure so that they can support disabled people to avail their rights. These committees also included teachers, nurses, and government disability workers (Viklang Bandhu). These workers were also oriented with various schemes for disabled people and sensitized towards their needs. Training needs of these professionals working in villages were also identified during community meetings and they were communicated to the concerned district level department for appropriate actions.
b) Parent Groups:These were formed around specific disabilities and provided need based training regarding care of their disabled children and their ability to obtain a disability certificate, social security, education and other benefits outlined in Persons with Disabilities Act, India – 1995.
c) Comprehensive intervention to Children with intellectual and multiple disabilities:All children received comprehensive rehabilitation services ranging from medical treatment for any medical or psychiatric condition by a psychiatrist. Professionals in Intellectual Disabilities provided training activities for daily living, behavior modification, physiotherapy, language training, counseling, special education, vocational training and guidance for other related services. These professionals had extensive training in intellectual disabilities and they were certified by Rehabilitation Council of India under RCI Act 1992. (One reported professional is the author of this research)
|
Стручните лица ги проценуваа различните потреби на децата од областа на образованието, медицината, поведението, моториката, јазичните и комуникациските вештини преку неколку стандардизирани теста. Стручните лица даваа насоки за интервенција на рехабилитаторите во заедницата и кај родителите. Стручните лица ги надгледуваа интервенциите и одвреме-навреме го разгледуваа напредокот на децата.
Критериуми за инклузија: Тимот за рехабилитација во заедницата заедно со родителите на деца со интелектуални и комбинирани пречки се обидуваа да ги вклучат сите деца в училиште, а предност им беше дадена на децата под 14-годишна возраст и со полесна попреченост. Тоа се спроведе стратешки за да се добијат поволни резултати, така што луѓето вклучени во процесот на инклузијата да останат мотивирани и да не се откажат од напорите за инклузија на сите деца. Стручните лица останаа во редовен контакт со персоналот од опфатените училишта и ги мотивираа во духот на нивната стручност. Академските постигнувања за овие деца беа пониски од оние на нивните врсници. Почетни очекувања од инклузијата беа: а) децата да бидат мотивирани за одење в училиште; б) да бидат прифатени од врсниците; в) да ја усвојат рутината; г) да учествуваат во воннаставните активности; д) да ги усвојат основните вештини за читање, пишување, математика и ѓ) да останат во училиштето до крајот на учебната година. Децата на возраст од 3 до 5 години беа вклучени во центрите „Агнвади“, а децата над 6 години во основните училишта, вклучувајќи ги и оние деца што беа доволно возрасни да посетуваат средно училиште. Центрите „Агнвади“ се раководени од Шемата за интегриран развој на детето (ШИРД) во Индија.
|
|
Professionals assessed children for their various needs in the areas of education, medical, behavior, motor, language & communication through several standardized tests. Professionals imparted intervention, which was constantly followed by Community-based rehabilitation workers (CBRWs) and parents. Professionals supervised the intervention and periodically reviewed the progress of the children.
Inclusion Criteria: The CBR team along with the parents of the intellectual and multiple disabilities children attempted to enroll all children in school, but priority was given to the young children under the age of 14 and with less severe levels of disabilities. It was done strategically to get favorable results, so that the people involved in the process of inclusion feel motivated and do not give up their efforts of including all children. Professionals stayed in regular contact with enrolling school staff and motivated them for their professional spirits. Academic objectives for these children were set lower then their age-matched peers. Initial expectations of inclusion were; a) child feel motivated to come to school, b) be accepted by peers, c) learn a routine, d) participate in extra-curricular activities, e) learn basic concept in reading, writing, math and e) stay in school for a complete academic year. Children from the age of 3 up to 5 were enrolled in “Aagnwadi” centers and children above 6 years were in primary schools including those children who were old enough to attend middle school. These Aagnwadis are run by Integrated Child Development Scheme (ICDS) of India.
|
За статистиката е употребена студентската верзија SPSS 21. Употребени се фреквенција, процентот, точкаст x/y-дијаграм и c2 тест за да се открие поврзаноста меѓу варијаблите: возраста, категоријата на ИП, полот, нивото на сиромаштијата, типот на популацијата, образованието на родителите и комбинираните пречки. Во дискусијата се вклучени и резултатите од интеракцијата на авторот со заедницата, родителите, наставниците, тимот за развој во заедницата и со претставниците од областа.
|
|
The student version of SPSS 21 is used for the statistics. We have used frequency, percentage, scatter plot and c2test to find the association between variables age, ID category, gender, poverty level, population type, parent education, and multiple disabilities. The discussion portion incorporates the outcome of the author’s interaction with community, parents, schoolteachers, CBR team and district officials.
|