Кај граничните случаи имаме заостанување во интелектуалниот развој, при што инфериорноста во учењето не е силно изразена. Овие деца се карактеризираат уште и со слаб или недоволно организиран мисловен процес, ригидност во менталното функционирање, слабо помнење и учење и слично (6).
Од претходно кажаното произлегува дека кај малолетните лица со гранична интелигенција, за некои кривични дела кои бараат посложена припрема и извршување, може да се утврди намалена пресметливост.
Не мал број автори категоријата на малолетни престапници со интелектуален дефицит ги означуваат со терминот заостанување во психичкиот развој. Според Кандиќ под овој термин се подразбира интелектуална неразвиеност и неможност за сфаќање на значењето на своето дело и управување со своите пoстапки (7).
|
|
At borderline cases there is falling behind in the intellectual development where inferiority in studying is strongly expressed. These children are characterized also with weak or insufficiently organized thinking process, rigidity in mental functioning, weak memory and learning and so on. (6)
From the above mentioned it turns that at minors with borderline IQ lowered mental competence can be determined for some criminal acts that require more complicated preparation and execution.
A number of authors the category juvenile delinquents with mental deficiency denote with the term falling behind in the psychological development. According to Kandiкј this term denotes intellectual underdevelopment and inability for understanding of the meaning of own action and managing own deeds (7).
|
Овој поим доаѓа од правната терминологија, а ја опфаќа способноста на обвинетиот за вина, односно способноста да се биде одговорен за стореното кривично дело. До таквата констатација се доаѓа исклучително по медицински пат, преку стручни психијатриски експертизи, кои судот може, а и не мора, да ги прифати. Значајно е да се напомене дека Кривичниот законик не ја третира директно пресметливоста, туку непресметливоста на обвинетиот, поаѓајки од претпоставката дека секое полнолетно лице е пресметливо, односно способно да ги сфати своите постапки - дозволени или недозволени, сè додека не се докаже спротивното(8). Непресметливоста е институт кој ја исклучува кривичната одговорност кај сторителите на кривични дела.
Способноста за вина законот најпрвин ја врзува за возраста на сторителот во време на извршување на кривичното дело. Според нашите закони сторителите на казнени дела кои имаат под 14 години се сметаат дека се неспособни за вина.Таквата претпоставка важи и за младите малолетни лица, но кај нив не се исклучува можноста да се испитаат состојбите што ја исклучуваат пресметливоста и преземањето на мерки на безбедност (9).
Според член 12 од Кривичниот законик не е пресметлив сторителот кој за време на извршувањето на кривичното дело не бил во состојба да го сфати значењето на своето дело или не можел да управува со своите постапки поради трајна или повремена ментална болест, привремена душевна растроеност или заостанување во психичкиот развој. Наброените состојби претставуваат биолошки основи на непресметливоста чие психолошко дејство се изразува како целосно исклучување на способноста на сторителот да расудува или управува со своите постапки за време на извршување на казненото дело.
Непресметливоста ги опфаќа интелектуалната и волунтаристичката неспособност. Под интелектуална неспособност се подразбира неспособност кај сторителот за расудување поради исклучување на свеста сфатена како потполно и непречено доживување на самиот себеси и сознание за сите други околности и односи што го опкружуваат самиот актер на однесувањето. Под волунтаристичка неспособност се подразбира немање на капацитет кај сторителот за управување со сопствените постапки. Со други зборови кажано, сторителот може да го сфати значењето на делoто дури и во ситуации кога не се исклучени болести или растројства, но не може да ги контролира своите постапки (10).
Меѓутоа мора да се има предвид дека Законот зборува за конкретно кривично дело и конкретна вина и не дозволува генерализирање за општа пресметливост на сите душевно болни и ментално недоволно развиени личности. Со други зборови кажано интелектуално недовлно развиена личност, за едно кривично дело, во одредено време, може да е непресметлива, бидејќи IQ му оневозможува правилно да расудува или пак да управува со своите постапки, но во друго време и за друго дело истата индивидуа може да е пресметлива и тоа посебно ако делото е мотивирано од конкретни побуди кои немаат психичка природа. Токму поради споменатото, велиме дека менталното растројство и недоволната интелектуална развиеност не знaчат секогаш и ослободување од одговорноста (8).
Во ситуации кога биолошките основи на непресметливоста се присутни за време на извршување на делото, но немаат одраз или влијание врз интелектуалната и волунтаристичката способност, пресметливоста не е исклучена. (Клептоманот може да е непресметлив ако стори некое дело од имовинска природа, но не и за силување.) Во ситуациите кога некоја од биолошките основи се јави по сторување на делото, таа не може да има ретроактивно дејство врз урврдувањето на кривичната одговорност (10).
Битно намалена пресметливост е институт кој е поврзан со дејството на биолошките основи на непресметливоста кое не ја исклучува во целост казнената одговорност (способноста за вина), туку само битно ја редуцира. Сторителот со битно намалена пресметливост е способен за вина, бидејќи биолошките основи на непресметливоста имаат послаб интензитет, но не ја исклучуваат интелектуалната и волунтаристичката способност. Од споменатото може да констатирме дека битно смалената пресметливост претставува факултативнa основa за ублажување на казната (10).
Кандиќ (1986) под битно смалена пресметливост подразбира таква состојба кај сторителите каде способноста за сфаќање на значењето на делото и управување со постапките е значително намалена. Од наведеното произлегува дека значително смалената пресметливост значи дека сторителот за време на извршувањето на делото бил пресметлив, но не во таа мера или до тој степен како целосно пресметливиот сторител на кривично дело (7).
Намалена пресметливост имаме во оние случаи кога способноста на сторителот да го сфати значењето на делото или способноста да управува со своите постапки била намалена поради некоја од биолошките основи, но не во мера што може да се смета за битно намалување, поради што сторителот е пресметлив и може да биде прогласен за виновен, со тоа што судот небитно намалената вина ја зема како олеснувачка околност при одмерување на казната (10).
|
|
This term comes from the legal terminology and comprises the ability of the accused for guilt that is the ability to be accountable for the committed crime. Such conclusion can be drawn only medically, through professional psychiatric expertises, which the court can, but not necessarily, accept. It is important to mention that the Criminal Code, takes into account the supposition that every adult is mentally competent that is capable of understanding own actions while proven the opposite (8). Mental incompetence is an institute that excludes criminal accountability at perpetrators of criminal acts.
The ability for guilt the law firstly correlates with the age of the perpetrator in the time of committing the criminal act. According to our laws perpetrators of criminal acts who are under 14 years of age are considered incapable of guilt. Such supposition accounts for juveniles as well, but at them the possibility to investigate the conditions that exclude mental competence and undertake security measures is not excluded (9).
According to Article 12 from the Criminal Code the perpetrator is mentally incompetent if at the time when he committed the crime he could not understood the significance of his act or if he could not control his actions because of a permanent or temporary mental illness, temporary mental disorder or retarded mental development (mental incompetence). The above-mentioned conditions represent biological foundations of mental incompetence whose psychological action is expressed as complete exclusion of the ability of the perpetrator to rationalize or control own actions during the time of committing the criminal act.
Mental incompetence comprises intellectual and voluntary inability. The term intellectual incompetence implies inability of the perpetrator for reasoning due to exclusion of conscience understood as a complete and unhindered experience of oneself and awareness of all the other circumstances and relations that surround the very actor of behaviour. The term voluntary incompetence understands lack of capacity at the perpetrator for governing own actions. In other words the perpetrator can understand the meaning of the act even in situations when diseases or disorders are not excluded but cannot control own actions (10).
However, it should be taken into consideration that the law refers to tangible criminal act or tangible guilt and does not allow generalization for common competence of all mentally ill or mentally underdeveloped persons. In other words intellectually underdeveloped person, for a criminal act in a certain time, could be mentally incompetent, because IQ neutralizes proper judgement or controls his own actions. However, in other time and for other act the same individual could be mentally competent and especially if the act is motivated by concrete impulses which are not of psychological nature. That is why we say that mental disorder and insufficient intellectual development do not always mean release from responsibility (8).
In situations when biological foundations of mental incompetence are present during committing the act but do not have influence on the intellectual or voluntary capability, mental competence is not excluded. (Arsonist can be mentally incompetent if he commits an act of connected with assets but not for rape). In situations when some of the biological foundations occur after committing the act it cannot have retroactive action upon establishing criminal accountability (10).
Significantly decreased competence is an institute that is connected with the effect of biological foundations of mental incompetence, which does not entirely exclude punitive accountability (capability of guilt) but only considerably reduces it. The perpetrator with significantly decreased mental competence is capable of guilt, because biological foundations of mental incompetence have lower intensity, but does not exclude intellectual and voluntary capability. From the above-mentioned one can conclude that significantly decreased mental competence represents a facultative basis for alleviation of punishment (10).
Kandiкј (1986) argues that significantly decreased mental competence is a condition at perpetrators where capability for understanding the meaning of the act and governing of the actions is considerably diminished. From the above-mentioned one can say that significantly decreased mental competence means that during committing the act the perpetrator was mentally competent but not in such extent as fully competent perpetrator of a criminal act (7).
Decreased mental competence occurs in those cases when the ability of the perpetrator to understand the meaning of the action or ability to govern his actions had been decreased due to some of the biological foundations but not in extent that can be considered for significant decrease because of which the perpetrator is mentally competent and can be found guilty, so that the court takes the significantly decreased guilt as alleviating circumstance when reaching the sentence (10).
|
Со истражувањето беа опфатени 62 малолетни лица од кои 22 малолетни престапници издржуваат казна малолетнички затвор во Малолетничкиот затвор во Охрид, 35 се на издржување заводска мерка упатување во воспитно-поправен дом во ВПД - Тетово (во моментот лоциран во кругот на Истражниот затвор „Шуто Оризари“ во Скопје) и 5 малолетници кои издржуваат казна малолетнички затвор во казненопоправниот дом „Идризово“ во Скопје. (Според Казнениот закон на РМ (2004) и Законот за малолетничка правда (2007) лицата кои наполниле 23 години живот, казната малолетнички затвор ја издржуваат во казненопоправен дом за возрасни).
|
|
The research covered 62 minors out of whom 22 juvenile delinquents pay the penalty - juvenile penitentiary in the Juvenile Penitentiary in Ohrid, 35 hold institutional measure correctional institution for minors in the Correctional Facility in JP-Tetovo and 5 minors who pay the penalty - juvenile penitentiary in the Juvenile Penitentiary Idrizovo in Skopje. (According to the Criminal Code of RM (2004) and Juvenile Justice Law (2007) persons who turned 23, pay the penalty - juvenile penitentiary in a correctional facility for adults).
|