Резултатите покажуваат дека исказите на ниво на предикатски граматични реченици во експерименталната група се јавуваат со просечна вредност од 1.93 ± 0.330, а во контролната група 1.47 ±0.336.
Исказите на ниво на предикатски аграматични реченици во експерименталната група се јавуваат со просечна вредност од 2.67 ± 0.347, а во контролната група 1.93 ± 0.511.
Искази на ниво на комуникативна аграматична реченица во експерименталната група се јавуваат со просечна вредност од 0.27 ± 0.153, а во контролната група 1.47 ± 0.401.
Статистичката анализа на резултати од тестирањето на експерименталната група (деца со СЈН и неспецифични промени на ЕЕГ активноста) и контролната група (деца со СЈН и нормални ЕЕГ наоди) го покажаа следното: Помеѓу овие две групи, споредувајќи ги разликите на средните вредности на еден компонентен исказ во граматички предикат, аграматички предикати граматичка комуникативна реченица беше без статистичка значајност, додека резултатот од страна на t тестот на два независни примероци покажа присуство на значајност (p > 0,05). Со користење на истиот статистички тест, разликата помеѓу средните вредности кај искази во аграматички комуникативни реченици покажа статистичка значајност (p <0,05).
|
|
The data processed data shows difference between the mean values of the statements in the grammatical predicate sentence. The mean value was 1.93 ± 0.330 in the experimental group; The mean value was 1.47 ±0.336 in the control group.
The mean values of the statements in the agrammatical predicate sentence were 2.67 ± 0.347 for the experimental group, 1.93 ± 0.511 for the control group.
The mean values of the statements in communicative agrammatical sentence were 0.27 ± 0.153 for the experimental group, 1.47 ± 0.401 for control group.
The statistical analysis of the results from the testing of the experimental group (children with SLI and unspecific changes in EEG activity) and the control group (children with SLI and normal EEG findings) showed the following. Comparing the differences of the mean values one constituent statement in grammatical predicate, agrammatical predicate and grammatical communicative sentence was without statistical significance between the two groups. The t test of the two independed sample is (p>0,05). By using the same statistic of test, difference betwen the mean values of the statement in the agrammatical communicative senteces showed statistical significance (p<0,05).
|
Според резултатите можеме да заклучиме дека кај децата со неодредени промени на ЕЕГ активноста доминираат искази во форма на аграматична предикативна реченица, додека кај децата со нормален ЕЕГ скрининг резултат подеднакво се застапени граматичките и аграматичките предикатни реченици и сложените аграматични комуникативни реченици. Дополнителните анализи покажаа дека еднокомпонентните искази се забележани во групата на деца со промени на ЕЕГ активноста. Тие исто така покажуваат дека децата со нарушување во развојот на говорно-јазичната функција, проследено со неодредени промени во ЕЕГ активноста, се на пониско ниво на граматичко-синтактичкиот развој од децата со нормален ЕЕГ скрининг резултат. Затоа, можеме да кажеме дека децата со промени на ЕЕГ активноста с¡ уште не стигнале до втората фаза на јазичен развој, на ниво на проширување на синтактичката компетентност, па нивната основна синтактичка структура с¡ уште се развива, додека поединци без промени на ЕЕГ активноста влегле во втората фаза на развојот на јазикот. Нашите наоди покажуваат дека должината на исказите на децата од експерименталната група не влијае силно на нивното производство на аграматизам, во споредба со децата од контролната група, каде што колку е поголем успехот, поголем е и бројот на грешки. Еднокомпонентни искази не се произведуваат кај оваа група на испитаници. Исто така и други автори се занимавале со анализа на синтактички и граматички нарушувања во развојната дисфазија. Вуковиќ И. и Вуковиќ М. (9) укажуваат на тоа дека јазичниот развој кај децата со развојна дисфазија е проследен со низа на исклучоци во областа на граматиката. Овие деца значително подоцна почнуваат со поврзување на зборови во реченици и фрази. Кога станува збор за производство на подолга реченична структура, се испуштаат функционални зборови како помошни глаголи, предлози и модулатори, кое пак води до телеграфски говор. Покрај тоа, тие укажуваат дека децата со развојна дисфазија произведуваат реченици во просек на пет години и осум месеци, но граматичкиот дефицит подразбира телеграфски говор, што е всушност една од фазите во развојот на граматика која децата со нормален јазичен развој ја имаат надминато до крајот на третата година (9). Резултатите од оваа студија укажуваат на тоа дека децата со развојна дисфазија и нетипична промена во ЕЕГ активност главно произведуваат искази кои што се аграматични предикативни реченици. Од друга страна, децата со нормален ЕЕГ резултат, подеднакво произведуваат предикативни граматички, аграматични и сложени комуникативни аграматични реченици. Покрај тоа, говорот на деца, дијагностицирани со развојна дисфазија и нетипичен ЕЕГ наод, манифестира еднокомпонентни искази, кои не беа присутни кај децата со нормален ЕЕГ резултат. Земајќи го сето ова предвид, ние сметаме дека оваа информација може да биде еден од показателите за можниот настанок и текот на одредено говорно-јазично нарушување. Во однос на практиката, ќе биде важно да се испита врската меѓу нетипичните промени на ЕЕГ активноста и прогнозата, која може да биде предмет на понатамошни студии.
|
|
According to the results we can conclude that in children with unspecified changes of the EEG activity, statements in the form of agrammatical predicative sentence are dominant, while in children with normal EEG screening results, the grammatical and agrammatical predicate sentences and compound communicative agrammatical sentences appear in equal amounts. Further analysis showed that one-constituent statements are noted in the group of individuals with change of the EEG activity, showing that individuals with disorder the in language-speech function development, followed by unspecified changes in electroencephalographic activities, are at lower level of grammar-syntactic development than children with normal EEG screening results. Therefore, we can say that children with changes of the EEG activity have not yet reached the second stage of language development- the stage of expanding syntactic competency, so their elementary syntactic structure is still being developed, while individuals without EEG activity changes have entered the second stage of language development. Our findings show that the length of the statements in children from experimental group does not strongly affect their production of agrammatisms, in comparison to children from the control group, where the greater the statement is the greater the number of mistakes. One is constituent statements are not produced in this group.
Other authors have also dealt with syntactic and grammar disorders in developmental dysphasia. VukovicI. and Vukovic M. (9) suggest that the language development in children with developmental dysphasia is followed by a string of exceptions in the field of grammar. These children start connecting words in phrases and sentences significantly later. When it comes to the production of longer sentence structures, functional words like auxiliaries, prepositions and inflections are omitted which leads to telegraphic speech. Moreover, they suggest that children with developmental dysphasia on average being five years and eight months old produce sentences, but the grammatical deficit implies telegraphic speech, which is actually one of the stages in grammar development that children of typical linguistic development have overcome by the end of year three (9). The findings of this study suggest that children with developmental dysphasia and unspecified EEG activity changes mostly produce statements that are agrammatical predicative sentences. On the other hand, children with normal EEG test results equally produce predicative grammatical, agrammatical and compound communicative agrammatical sentences. Besides that, the speech of the children diagnosed with developmental dysphasia and nonspecified EEG activity changes displays one constituent statements that were not present in children with normal EEG test results. Taking all this into account, we think that this information can be one of the indicators of possible genesis and development of specific language and speech disorder. In terms of practice, it would be important to examine the relation between unspecified EEG activity changes and prognosis, which might be the subject of further studies.
|