Дискусија
Разгледувајќи ги резултатите според половата распре-
делба, во нашето истражување утврдивме дека децата
од машки пол се појавуваат рамномерно во поголем
број и во двете групи, испитаници со тешкотии во
учењето со интелектуална попреченост и испитаници
со тешкотии во учењето, но уреден интелектуален
наод и тоа во размер 3:1 во однос на децата од женски
пол. Во истражувањето направено во 2003 година од
страна на Канцеларијата за посебни образовни
програми во Северна Каролина утврдено е дека две
третини од децата и учениците со тешкотии во
развојот и во учењето се од машки пол и посензи-
тивни на биолошки фактори (12). Комптон (Compton)
и соработниците во нивната лонгитудинална студија
следеле 684 ученици во текот на три училишни го-
дини, од почетокот на трето одделение до крајот на
петто одделение, кои завршиле во 2011 година и ги
истражувале когнитивните и академските профили на читање и пречки во математичкото учење, вклучу-
вајќи пет когнитивни димензии: решавање на невер-
бални проблеми, брзина на процесирање, формирање
на концепти, јазик (три мерки) и работна меморија
(две мерки). Тие откриле дека врската меѓу полот и
тешкотиите во учењето е значајна само за разбирање
на читањето, χ2 (1, N = 414) = 5.48, p = .019, при што
било многу поверојатно дека машките ќе бидат
означени како лица со тешкотии во учењето. Ниту
една друга варијабла не била значајна (13).
Во општата популација доминира десностраната упо-
требна латерализираност. Разгледувајќи ја доминант-
ната латерализација во однос на тешкотиите во уче-
њето не наидовме на постоење на статистички зна-
чајна разлика, но интересна е процентуалната заста-
пеност на левораки во рамките на примерокот во
споредба со застапеност на левораки во општата попу-
лација. Во светски рамки леворакоста се сретнува со
приближно 12 %, додека во нашиот примерок од 80
испитаници, 15 (18,8 %) се левораки. Во прилог на
нашата констатација се и резултатите од студијата на
Сигал (Saigal), Росенбаум (Rosenbaum), Сатмари
(Szatmari) и Хоулт (Hoult) (14). Преваленцијата за
левострана и мешана латерализација од 31 % во
таргетираната група во однос на 19 % за контролната
група, сугерира на поврзаност помеѓу невролошките
оштетувања и левостраната доминантна латерализа-
ција.
Во нашето истражување утврдивме дека од вкупно 80
испитаници, 42 (52,5 %) покажуваат несоодветно, од-
носно инхибирано или хиперактивно однесување. Со
статистичката обработка на податоците добивме ста-
тистичка значајност во однос на поставената претпо-
ставка. Некои истражувања укажуваат на поврзаноста
на хиперактивното однесување со тешкотиите во уче-
њето. Во истражувањето на Коичи Јошимасу (Kouichi
Yoshimasu) (15) била утврдена инциденца на тешко-
тии во пишувањето кај деца со хиперактивно однесу-
вање. Биле евалуирани после 5 години вкупно 5718
субјекти преку медицински досиеја, училишни досиеја
и интервјуа од родители. Истражувањето покажало
дека тешкотиите во учењето се јавуваат значајно во
поголем број кај децата со АДХД во споредба со
останатите субјекти. Кај 64,5 % од машките деца со
АДХД се идентификувани тешкотии во јазикот и
читањето и кај 16,5 % од женските деца со АДХД, за
разлика од останатите кои не покажувале знаци на
хиперактивно растројство (57 % за машките субјекти и 9,4 % за женските). Истражувањето утврдило дека АДХД е силно асоцирано со зголемен ризик за појава
на тешкотии во читањето и јазикот.
Мамарела (Mammarella) и соработниците спровеле
истражување (16) со цел да ги утврдат психолошките
карактеристики на деца со различни профили на
попреченост во учењето, деца со невербални пречки
во учењето, пречки во читањето или типичен развој,
на возраст меѓу 8 и 11 години, кои посетувале од 3 до
6 одделение. Со применувањето на прашалници со цел
да се проценат различните типови на симптоми на
анксиозност и депресија, тие откриле дека првите две
групи искусиле повеќе генерализирана и социјална
анксиозност за разлика од групата на деца со типичен
развој, децата со невербални тешкотии во учењето
пријавиле посериозна анксиозност поврзана со учи-
лиштето и сепарациона анксиозност за разлика од
групата на деца со типичен развој, а децата со
тешкотии во читањето имале потешки депресивни
симптоми отколку оние со невербални тешкотии во
учењето или оние со типичен развој.
Коефициентот на интелигенција е ирелевантен во
однос на дефиницијата за тешкотии во учењето. Биле
испитани четири претпоставки и тоа: мерење на
коефициентот на интелигенција; интелигенцијата и
постигнувањата се независни; коефициентот на интел-
игенција е предуслов за читање и децата со низок IQ
ќе бидат слаби читачи; децата со тешкотии во читање
со различен IQ имаат и различни когнитивни процеси,
вештини и способности. Било докажано дека IQ
резултатот го мери и фактичкото знаење, експресив-
ните говорни способности и краткотрајната меморија
меѓу другите вештини. Поради тоа што децата со
тешкотии во учењето имаат дефицит во овие области,
нивниот резултат може да биде лажно низок. Исто
така истражувањето покажало дека некои од децата со
низок IQ се добри читачи што значи дека нискиот
коефициент на интелигенција не мора да резултира со
тешкотии во читањето. Емпириските докази потврду-
ваат дека слабите читачи, со различно ниво на IQ,
покажуваат слични читачки, правописни, говорни и
мемориски дефицити. Според оваа авторка на логичка
и емпириска основа, IQ резултатите не се неопходни
за дефинирањето на тешкотиите во учењето (17).
Меирав Хен (Meirav Hen), Марина Горошит (Marina
Goroshit) и соработниците во нивната студија (18) ја
испитувале врската меѓу академското одложување,
емоционалната интелигенција и академската изведба
прикажана од академска самоефикасност кај 287 лица
со и без тешкотии во учењето. Резултатите покажале
индиректен ефект на емоционалната интелигенција врз академското одложување и ГПА била посилна кај
учениците со тешкотии во учењето наспроти учени-
ците без тешкотии. Дополнително, резултатите пока-
жале дека учениците со тешкотии во учењето имале
пониски резултати отколку учениците без тешкотии и
на тестовите за емоционална интелигенција и само-
ефикасност, а имале повисоки резултати на академ-
ското одложување.
Во корелација на резултатите кои се однесуваат на
присуство на придружни тешкотии, при што од 80
ученици со тешкотии во учењето, 32 (40 %) испита-
ника имаат говорни нарушувања, од кои 24 (75 %) се
испитаници со ИП, додека 8 (16,6 %) се со УИС е и
истражувањето на Драженка Блажи (Draženka Blaži),
Ива Буздум (Iva Buzdum), Маријана Козари – Циковиќ
(Marijana Kozari–Cikovic): Поврзаност на успешноста
во вештините за читање со некои аспекти на фоно-
лошкиот развој (19). На примерок од 36 испитаници
забележале дека постои статистички значајна корела-
ција помеѓу фонолошкиот развој и читачките веш-
тини. Целта на нивното истражување било да утврдат
кои аспекти на фонолошкиот развој корелираат со
читачките вештини. Врз основа на добиените резул-
тати заклучиле дека читањето е одредено од фоно-
лошките вештини при што како најзначајни за
читањето се покажале вештините на гласовна синтеза,
бришењето на фонемите и повторувањето на зборо-
вите. Нивните резултати укажуваат на тоа дека за
усвојување на техниката на читање важно е да се
развијат когнитивните функции и процеси, како што
се работното (фонолошко) помнење, фонолошката
обработка, лексичката репрезентација и слушната пер-
цепција и дискриминација. Утврдиле дека испита-
ниците кои постигнуваат послаби резултати на зада-
чите на повторување на зборови биле и понеуспешни
во читањето. Кај испитаниците каде што постоеле
тешкотии во бришењето на гласовите од зборовите,
како и недоволна способност за дискриминација и
перцепција на секој глас во зборот и создавање нова
целина, односно нов збор од тие гласови, исто така
имале слабо усвоени читачки вештини.
При обработката на податоците од семејната анам-
неза, дојдовме до заклучок дека постои присуство на
исти или слични тешкотии кај дел од родителите на
децата со тешкотии или кај некои од членовите на
блиското семејство на децата. Во двете групи на деца
со тешкотии, говорните нарушувања доминираат и кај
родителите и кај членовите на блиското семејство за
разлика од тешкотиите во учењето кај истите. Истра-
жувањата покажуваат дека и биолошките и психолошките фактори се можни причинители на тешкотиите во учењето. Според Дејвисон (Davison) и Нил (Neale) (20), тешкотиите во учењето се наследни, а истражувањето на Пенингтон (Penington) и Смит
(Smit) (21) укажува на тоа дека се генетски условени
едноставните вештини за читање и пишување. Оддел-
ни студии пак ја потенцираат главната улога на
хромозомот 6 и 15 со дополнителни потенцијални
маркери на хромозомот 1 и 2. Појавата на тешкотии во
учењето има тенденција да се повторува во семејството, но може да се јави кај детето во поинаква форма.
Студиите покажуваат дека често се случува невроби-
олошките и срединските фактори да стапат во инте-
ракција и да произведат фенотип кој е дефиниран како тешкотии во учењето (22).
Покрај нивното утврдено неуробиолошко потекло,
специфичните тешкотии во учењето често се поврзани со некои емоционални пречки кај децата. Студијата на Паола Бонифачи (Paola Bonifacci) и Мишел Сторти (Michele Storti) (23) била насочена кон евалуирање на психолошкиот профил на родителите и децата и врските меѓу нивните мерки. Тие вклучиле родители на деца со специфични тешкотии во учењето (17 двојки, 34 учесници) и родители на деца со типичен развој (17 двојки, 34 учесници) на кои биле применети прашалници со кои се проценувале стиловите на родителство, историјата на читање, стресот кај родителите, психопатолошките индекси, и евалуацијата на анксиозноста и депресијата кај децата.
Резултатите покажале дека родителите на децата со
специфични тешкотии во учењето имаат повисок
родителски стрес, послаба историја на читање и раз-
лични стилови на родителство во споредба со роди-
телите на деца со типичен развој; нема разлики во
психопатолошките индекси. Групата на родители со
деца со специфични тешкотии во учењето ги оцениле
своите деца како поанксиозни и подепресивни.
тешкотии во учењето и во двете групи, како што се
нарушувањата во говорот, психомоторниот развој и
други асоцирани симптоми, меѓу кои несоодветно
однесување во однос на возраста, емоционални и
психосоцијални проблеми. Сето ова нè наведува на
заклучокот дека е неопходна организирана форма на
рана интервенција заради превенција, отстранување
или ублажување на развојните тешкотии и поддршка
на детето и семејството, како и подобрување на
условите во редовната настава, обезбедување аде-
кватни материјални, организациони услови за инклу-
зивно образование.
Заклучоци
Со оглед на големото животно и општествено значење
на учењето, се наметнува барањето, прашањата и
проблемите поврзани со учењето задолжително да
добијат општествен приоритет. Врзано со резултатите
од нашето истражување, каде од вкупниот број деца
со тешкотии во учењето кои биле евидентирани во
Заводот за ментално здравје на деца и младинци,
најголем број од децата манифестирале тешкотии во
совладувањето на техниката на читање. Исто така
утврдивме и придружни нарушувања кај децата со тешкотии во учењето и во двете групи, како што се
нарушувањата во говорот, психомоторниот развој и
други асоцирани симптоми, меѓу кои несоодветно
однесување во однос на возраста, емоционални и
психосоцијални проблеми. Сето ова нè наведува на
заклучокот дека е неопходна организирана форма на
рана интервенција заради превенција, отстранување
или ублажување на развојните тешкотии и поддршка
на детето и семејството, како и подобрување на
условите во редовната настава, обезбедување аде-
кватни материјални, организациони услови за инклу-
зивно образование.
|
Discussion
Analyzing the results according the gender distribution,
in our research we determined that the male children
appear equally in a larger number in both groupsexaminees
with learning difficulties with intellectual
disabilities and examinees with learning difficulties
with an average intellectual development. The ratio was
3:1 in relation to the female gender. In a research made
in 2003 by the Office for Special Educational programs
in North Carolina it was determined that two thirds
from the children and students with developmental
difficulties and learning difficulties are male and are
more sensitive to the biological factors (12). Compton
and his coworkers in their longitudinal study followed
684 students over three school years, from the
beginning of third grade to the end of fifth grade finishing in 2011, researching the cognitive and
academic profiles of reading and mathematics learning
disabilities including five cognitive dimensions. They
found that the relation between sex and LD status was
significant only for reading comprehension LD, where
males were significantly more likely to be designated
LD (13).
In the general population there is a domination of the
right hand use preference. Regarding the difficulties in
learning we didn’t find a statistically significant
difference, but an interesting point is the percentage
prevalence of left-handed persons in the sample in
relation to the prevalence of left-handed persons in the
general population. In the world population, 12% are
left-handed, while in our sample of 80 examinees, 15
persons (18,8%) are left-handed. In addition to our
findings are the results from the study of Saigal,
Rosenbaum, Szatmari and Hoult (14). The prevalence
of the left-handed and mix lateralization of 31% in the
targeted group regarding the 19% in the control group,
suggested a connection between the neurological
injuries and the left-handed dominant lateralization.
In our research we determined that from a total of 80
examinees, 42 (52,5%) express an inappropriate
inhibited or hyperactive behavior. With statistical
analyses of the data we got a statistically significant
difference regarding the hypothesis. Some researches
point to the connection of hyperactivity with learning
difficulties. Kouichi Yoshimasu at all in their research
(15) determined an incidence of writing difficulties in
children with hyperactive behavior. In a five years’
period a total number of 5718 subjects were evaluated
thru medical files, school files and interviews with the
parents. The research showed that the learning
difficulties occur in a larger number in children with
ADHD in comparison with the other subjects. In 64,5%
of the male children with ADHD there were language
and reading difficulties and in 16,5% of the female
children with ADHD, unlike the others that didn’t show
any signs of a hyperactive disorder. The research
determined that ADHD is strongly associated with an
enhanced risk of occurrence of reading and language
difficulties.
Irene C. Mammarella and her co-workers made a study
(16) with the main goal to determinate the
psychological characteristics of children with different
learning disability profiles, children with nonverbal
learning disabilities (NLD), reading disabilities (RD),
or a typical development (TD), aged between 8 and 11
years, attending from third to sixth grade. They found
that both NLD and RD children reported experiencing
more generalized and social anxiety than TD, the NLD
children reported more severe anxiety about school and
separation than TD, and the children with RD had
worse depressive symptoms than those with NLD or
TD.
IQ is irrelevant regarding the definition of learning
difficulties. It was proven that the IQ score measures
the learning of facts, expressive speech abilities and the
short term memory among other skills. Because
children with learning difficulties have deficits in these
areas, their results can be falsely low. Also the research
showed that some of the children with low IQ are good
readers which means that the low IQ does not have to
result with reading difficulties. Empirical data shows
that weak readers with a different level of IQ show
similar reading, writing, and speech and memory
deficits. According to Saigal, on a logical and empirical
basis, IQ test results are not necessary for defining
learning difficulties (17).
Meirav Hen, Marina Goroshit and coworkers in their
study (18) examined the relationships among academic
procrastination, emotional intelligence (EI), and
academic performance as mediated by academic selfefficacy in 287 LD and non-LD students. Results
indicated that the indirect effect of EI on academic
procrastination and GPA was stronger in LD students
than in non-LD students. In addition, results indicated
that LD students scored lower than non-LD students on
both EI and academic self-efficacy and higher on
academic procrastination.
In correlation with the results regarding the presence of
associated difficulties (from 80 pupils with learning
difficulties, 32 (40%) of the examinees have speech
impairments, from which 24 (75%) are examinees with
ID, while 8 (16,6%) are with NIS) is the research of Blaži, Buzdum and Kozaric – Cikovic: Connection of
the success of the reading skills with some aspects of
phonological development (19). On a sample of 36
examinees it was concluded that there is a statistically
significant correlation between the phonological
development and the reading skills. The goal of their
research was to determine which aspects of the
phonological development correlate with the reading
skills. Their results point to the fact that for the
adoption of the reading technique it is important to
develop cognitive skills and processes as the work
(phonological) memory, phonological processing,
lexical representation and the hearing perception and
discrimination. It was concluded that the examinees that
achieve lower results on the tasks for word repetition
were more unsuccessful in reading. In the examinees in
which there were difficulties in the deletion of voices in
the words as well as the insufficient ability for
discrimination and perception of every voice and the
creation of a new while, or a new word from those
voices, also had poorly adopted reading skills.
During the processing of data of the family anamnesis,
we came to the conclusion that there is a presence of
same or similar difficulties in part of the parents of
children with difficulties or some of the members of the
close family of the children. In both groups of children
with difficulties, speech disorders prevail in the parents
and the members of the close family unlike their
learning difficulties. Researches show that the
biological and psychological factors are the possible
causes for learning difficulties. According to Davison
and Neale (20) learning difficulties are hereditary, and
the research of Penington and Smit (21) points to the
fact that the simple reading and writing skills are
genetically predetermined. Other studies accentuate the
key role of chromosomes 6 and 15 with additional
potential markers of chromosomes 1 and 2. The
appearance of learning difficulties have tendencies to
be repeated in the family, but still in the child they
could appear in other forms. Studies show that often an
interaction between the neurobiological and
environmental factors occurs and they produce a phenotype which is defined as a person with learning
difficulties (22).
Despite their ascertained neurobiological origin,
specific learning disorders (SLD) often have been
found to be associated with some emotional
disturbances in children. The study of Paola Bonifacci
and Michele Storti (23) was aimed at evaluating the
psychological profile of parents and children and the
relationships between their measures, they included
parents of children with SLD (17 couples, 34
participants) and parents of children with typical
development (17 couples, 34 participants) and they
were administered questionnaires assessing parenting
styles, reading history, parenting stress,
psychopathological indexes, and evaluations of
children’s anxiety and depression. Results showed that
parents of children with SLD have higher parental
distress, poorer reading history, and different parenting
styles compared to parents of children with TD; there
were no differences in psychopathological indexes. The
SLD group also rated their children as more anxious
and depressed.
Conclusions
Regarding the large life and social meaning of learning,
the issues and problems related to learning should
receive a social priority. Related to the results of our
research, from the total number of children with
learning difficulties evidenced in the Institution of
Mental Health of Children and Adolescents, the largest
number of the children manifested difficulties in the
adoption the reading technique. We also determined
some associated disorders in children with learning
difficulties in both groups as the speech disorders,
psycho-motor development and other associated
symptoms, like inappropriate behavior regarding age,
emotional and psycho-social problems. All of this
points to the conclusion that there is a necessity for an
organized form of early intervention for prevention,
removal or alleviation of the developmental difficulties
and support of the child and the family as well as the improvement of the conditions in the regular
curriculum, provision of adequate material and
organizational preconditions for inclusive education.
|